Идентитет Рома 

    Кроз циклус од 8 радијских емисија и још толико садржаја прилагођених за интернет страницу Радио Врања и промоцију на друштвеним мрежама унапредићемо очување културног и језичког идентитета ромске националне мањине, радити на бољем упознавању и разумевању између различитих заједница, а самим тим ојачаћемо стручне капацитете у области информисања националних мањина.

     Емисије на ромском језику имаће могућност да прати 20.000 Рома у Пчињском округу. Кроз емисије биће промовисана и ромска музика у оквиру музичких блокова.

     Не мање битно, овим садржајима обележићемо скоро 1000 година од када су Роми из Индије почели да насељавају и наше крајеве.

     Српски Цигани сами о себи кажу: ”у свету има седамдесет и седам и по вера, Цигани су оно пола вере”. Турци имају сличну пословицу. Мушкатировић и Вук Караџић забележили су пословицу „Какве си вере, море?“ питали Циганина, а он одговорио „Какве хоћеш, господару“. У хришћанским земљама они се крсте, а међу мухамеданцима се обрезују. Међу православнима су православни, међу католицима католици, међу протестантима протестанти.

     Кроз Радијску емисију ''Идентитет Рома'' истражићемо следеће теме везане за ромску популацију:

     -Насељавање Рома. Порекло и начин насељавања у Србију

     -Језик Рома

     -Музика и игра Рома

     -Ромске славе

     -Ромске свадбе

     -Ромске сахране

     -Вера Рома

     -Ромска занимања

     Према попису из 2011. године на територији Републике Србије пописано је 147.604 грађана и грађанки ромске националности, што чини 2,1% целокупног становништва без Косова и Метохије, а на територији Пчињског округа око 20 000, што је скоро 10% од укупног броја Рома у земљи. Иако статистика располаже овим подацима, сви пописни резултати када је реч о попису ромског становништва показују одређене осцилације између броја декларисаних Рома и броја лица која су изјавила да им је матерњи језик ромски, што указује на још увек недовољно развијену ромску свест о очувању  сопственог идентитета.

     При изјашњавању у оквиру овог пописа укључене су и могућности двојаког декларисања националне припадности. Овако изјашњена лица приликом обраде пописног материјала нису разврставана ни у један од декларисаних националних корпуса, већ се могу приказати као посебна категорија, што није редак случај са ромском популацијом.

     У 20. веку, као и данас, Роми су незаобилазан етнички и културолошки фактор који дели судбину својих суседа који живе на просторима Србије. Током два светска рата страдао је велики број Рома, што је неоспорно утицало и на смањење њиховог демографског потенцијала, али које су размере тог смањења тешко је утврдити због непостојања довољних и прецизних извора података.

     Ромско стваралаштво увек је било у сенци дискриминације овог народа, који се једном давно расуо из Индије по широком свету. Разбарушени, помало хаотични животни стил који су носили са собом, био је нешто много јаче од било ког организованог поретка.

     У судару са традиционалним културама које су гутале све што би им се приближило, једино су Роми остали нетакнути. Чак и када су све бајке света добиле дизнијевску глазуру, они су терали по своме. Крајеви њихових прича за децу још се југунасто опиру свакој униформности:

     "... тамо трице, овде погачице", "...тамо бајка, овде здравље", "...јели и пили, нама нису ништа оставили"... и слично. Управо та врста ромске ћудљивости и самосвојности, огледа се пре свега у култури овог народа.

     За ромски језик и књижевност, заинтересовали су се истраживачи тек од 15. века, а највећи допринос истраживању ромског језика и књижевности дали су научници који су стварали у 19. веку. Прва књига о Ромима на српском језику штампана је 1803. године под називом „Стематографија, сиреч описаније началного происхожденија Циганов мађарски с неким приповедками“ које је написао Петар Аси Марковић[1].

     Рајко Ђурић, аутор књиге ''Историја литературе Рома'', објашњава да су Роми од 1192. када је због ратова и почео њихов егзодус из Индије, чекали читавих 500 година да би почели да се литерарно изражавају и доказују.

     Слобода, љубав, срећа, правда - што су темељна питања филозофије и уметности, али и вредносног система Рома, честе су теме и ромске литературе, али и дела писаца ромског порекла, која су обележила саме врхове светске књижевности.[2]

     Ромски језик званично није стандардизован у Србији, те песници, писци, стварају на свом дијалекту. Због тога, они који стварају на арлијском дијалекту не могу имати своју читалачку публику код Рома који говоре гурбетским дијалектом и обрнуто. Језичка баријера доводи до тога да се у збиркама ромске поезије често пише двојезично (на српском и ромском) како би поезију на ромском језику могли читати са преводом чиме се губи на оригиналности песме.

     Значајно сазнање и за све остале грађане и грађанке нашег округа биће тако богата културолошка традиција Рома.

     Боље ћемо разумети једни друге, а тај однос је посебно важан за младе нараштаје.

     Радијски серијал Идентитет Рома уређује и води Дурмиш Јашаревић.

     Премијера је у суботу, 20.октобра 2018. у 9 сати.  

 



[1] Д. Ацковић, Традиционална нематеријална културна баштина Рома, Београд 2012, 23.

[2] Рајко Ђурић, ''Историја литературе Рома''

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Подземни контејнери и у улицама Партизански пут, Дунавска и 29. новембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/VGeTkhxXvl via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter