Вести (26487)
У Србији је, према последњим подацима, битку са ковидом 19 изгубио још 41 пацијент.
Потврђено је нових 3.058 случајева заразе коронавирусом, од 14.034 тестирана узорка.
На болничком лечењу налазе се 7.903 пацијента, од којих је на 260 респиратору.
Око 200 медијских радника из Северне Македоније данас се вакцинише у Спортској хали у Врању. Они су у прилици да бирају коју ће вакцину примити.
''Вакцинација новинара из Републике Северне Македоније је порука солидарности, важно је да свима у региону буде боље, а нама у Здравственом центру Врање је част што нам је поверена вакцинација наших суседа,'' рекла је директорка Здравственог центра у Врању, докторка Љиљана Антић.
''У време када задајемо коначни ударац у борби против корона вируса, а која, подсећам вас, траје више од годину дана, желим да истакнем да нама у Србији није приоритет да само ми будемо вакцинисани и да се само ми у Србији вратимо нормалном животу. Цео свет дели исту судбину, те нам је подједнако важно да и наши суседи, грађани земаља са којима се граничимо, наше комшије, да тако кажем, такође буду вакцинисани, здрави и да се сви заједно окренемо животу, да радимо, посећујемо једни друге... Историјски смо повезани са нашим суседима, а овакви хумани гестови показују да имамо нераскидиве пријатељске односе са земљама у региону, пуне међусобног, узајамног поштовања и сарадње,'' додала је докторка Антић.
Она се захвалила и свим нашим грађанима који су, у овом врло битном тренутку за нашу земљу, одлучили да се вакцинишу и који долазе у све већем броју откако није неопходно заказати вакцинацију.
Подсећамо, у претходном периоду у Заводу за јавно здравље у Врању већ је вакцинисано 100 новинара из Северне Македоније.
Према последњим подацима, на територији Града Врања укупно је вакцинисано 27. 507 особа.
Само првом дозом вакцинисано је 15. 108 особа, док је и другу дозу примило 12. 399 Врањанаца.
Прву и другу дозу Синофарм вакцине примила су 21. 583 грађана, Фајзер 1. 970, Спутњик В 3. 499, док је прву дозу Астра Зенека вакцине примило 455 грађана.
Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуације у Врању од 397 узорака из Пчињског округа, 91 је позитиван на коронавирус.
Од тог броја 45 је из Врања, 10 из Владичиног Хана, 6 из Сурдулице, 5 из Босилеграда, 13 из Бујановца и 12 из Прешева.
Највише новозаражених у Врању је старости од 40 до 49 година, и то 12 њих. Осам новопозитивних је старости од 60 до 69 година, шест од 30 до 39.
У осталим старосним групама мањи је број позитивних на ковид. Што се тиче деце и младих узраста до 29 година, укупно је шест новорегистрованих.
*
У ковид амбуланти АТД током јучерашњег дана обављено је 280 прегледа, од којих је 70 број првих прегледа. Узоркована је крв код 115 пацијената и сачињено 110 РТГ плућа. Урађено је 8 ПЦР тестова и 84 антигенска теста, од којих је 41 позитиван на коронавирус. Дијагностикована је бронхопнеумонија код 22 пацијента.
У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализована су 144 пацијента. Од тог броја 135 је позитивно на коронавирус и исто толико има бронхопнеумонију. На кисеонику су 93 пацијента. На болничко лечење примљено је 9 пацијената, а отпуштен 21, од тога један је транспортован у Крушевац.
У три Ковид болнице у Врању, укупно је хоспитализовано 156 пацијената. Код 147 пацијента је потврђено присуство вируса. Међу хоспитализованим пацијентима, нема деце заражене вирусом Ковид-19. Нажалост, упркос свим напорима лекара Здравственог центра Врање, један пацијент, са потврђеним вирусом Ковид-19, је преминуо, објављено је на сајту Клиничког центра Ниш.
У Србији је, према последњим подацима, битку са ковидом 19 изгубило 39 пацијената. Потврђено је нових 3.405 случајева заразе коронавирусом, од тестирана 15.532 узорка. На респираторима су 264 пацијента.
Према најновијим информацијама, у Србији је обављено укупно 2.836.012 вакцинација. Другом дозом вакцинисано је укупно 1.158.744 грађана.
Председник Србије Александар Вучић рекао је данас Танјугу, поводом великог интересовања за вакцинисањем, да ће се држава борити да добије што више вакцина и да ће их обезбедити, те да је циљ да се до краја маја вакцинише половина пунолетног становништва у Србији.
На питање, да ли ћемо имати довољно вакцина ако се настави овим темпом, с обзиром да је јуче ракао да је вакцинисан рекордан број грађана, Вучић је казао да нико нема довољно вакцина.
У оквиру акције „Посади свој хлад“ представници града поделили су 100 садница белог јасена заинтересованим грађанима и образовним установама у граду. Циљ акције је брига о животној средини, чистом ваздуху и жеља да се што већи број грађана и институција прикључи.
Град Врање се прикључио широј иницијативи у којој учествују бројни градови у Србији. Значај очувања животне средине, пре свега ваздуха, али и осталих чинилаца који утучу на квалитет нашег окружења је велики. Важно је да се утиче на повећање свести грађана и да се сви укључимо у овакве и сличне активности.
„Захваљујући подршци грађана Врања добили смо ове саднице, зато смо и апеловали да се грађани данас окупе и да добију саднице. Одређени број иде и за потребе школа и Предшколске установе. Ово је још један доказ да локална самоуправа води рачуна о ономе што је најважније и што између осталог чини будућност града и државе, а то је чист ваздух, екологија, заштита животне средине. На томе морамо сви још више да радимо и да се много трудимо. Ово је прва у низу акција која ће се у будућем периоду одвијати. Удружење које је прикупило ове саднице имало је помоћ спонзора из нашег града, надамо се да ће се и други прикључити и да ћемо моћи још садница да поделимо грађанима,“ истакла је заменица градоначелника Зорица Јовић.
„Циљ пројекта је да анимирамо грађанство и укажемо на значај екологије. Саднице белог јасена поклонићемо нашим суграђанима, а један део и образовним установама. Надамо се да је ово значајан корак у очувању средине у којој живимо“, каже Небојша Стаменковић, градски већник.
Бели јасен је дрво које достиже висину од 30-40 метара. Убраја се у племените лишћарске врсте, а има и бројна лековита својства. Користе се кора и лишће.
На репертоару Позоришта ,,Бора Станковић'' у Врању вечерас од 19 сати jе комад ,,Аутопутем'', док jе на сцени за децу, у недељу од 12 часова, представа ,,Чаробњак из Оза''.
Што се тиче биоскопског репертоара и ове суботе љубитељи филмске уметности моћи ће да погледаjу два остварења.
У термину од 12 сати jе анимирани авантуристички филм за децу у 3Д формату ,,Душа'', а у вечерњем термину, од 19 сати, филмско остварење македонско - српске копродукциjе ,,Стела''.
Карте за позоришни и биоскопски репертоар могу се купити на билетарници позоришта.
Битка на Кошарама је симбол херојског отпора непријатељу у време НАТО агресије. Прошле су 22 године од тада, а сећања не бледе, нарочито на младе војнике који су поднели највећи терет, каже Драгутин Димчевски, тада заменик команданта 53. Граничног батаљона, носилац више државних одликовања.
Напад је био силовит, жесток и са десетоструко бројним непријатељем. Циљ је био да се направи коридор, где би НАТО снаге копненим путем ушле у нашу земљу. За даљи исход битке била су одлучујућа прва два дана. На караули Кошаре у том тренутку било је много младих војника, који су били на одслужењу војног рока и који су поднели највећи терет.
-Одржала нас је обученост наших војника, добро распоређених на реонима, добро утврђених и сазнање шта бранимо, а то је светиња, наша држава, јер ми другу немамо. Храброст, одлучност, истрајност. Војници су имали веома висок борбени морал, што је веома битно да би се супроставили таквој снази која дејствује и са земље и из ваздуха, сећа се Димчевски.
Димчевски каже да истина о Кошарама дуго није била позната јавности и да је тек од 2012. године почео да се придаје прави значај овом делу наше историје. Његов је циљ да се не забораве те жртве и ти дани.
-Моја борба се наставила и даље и била је много тежа, да та истина о дешавањима на Кошарама и осталим ратиштима, а посебно на Кошарама, где сам био 67 дана са својим борцима, не у кревету, већ у рову, одакле сам командовао. Да се о тој борби сазна што више, каже Димчевски.
Делимично је у томе и успео у сарадњи са познатим историчарем. Битка на Кошарама ушла је у уџбенике за осми разред основне школе.
Овај прекаљени борац наставља битку, за бољи статус бораца у друштву.
Надлежне службе Градске управе у сарадњи са Републичким инспекцијским службама, редовно контролишу поштовање прописаних мера.
У периоду од 5. априла до данас издат је већи број прекшајних налога и то, 7 прекршајних налога угостељима, 3 прекршајна налога трговцима, два редарима у трговинским радњама и 5 прекршајних налога физичким лицима.
„У износима од 5, 150 и 300.000 динара, у зависности од тога да ли је кажњено лице било физичко, правно, одговорно лице или предузетник. Веома је важно да нагласим да циљ спровођења контроле није кажњавање, већ заштита људских живота и здравља која се намеће у овој ситуацији као приоритет", каже Немања Јовановић, члан Кризног штаба у Врању.
Казне су се односиле на повреду прописа броја окупљених људи на једном месту, за неношење заштитних маски, као и непоштовање прописане физичке дистанце.
Такође, неспровођење свих прописаних мера од стране именованих лица, односно редара код послодаваца.
„Апелујем на све грађане да буду веома одговорни, да буду јединствени, солидарни, да се пре свега вакцинишу како би заштитили себе и своје ближње у окружењу. Сигуран сам да ћемо заједничком борбом, уз поштовање свих прописаних мера и несметаног одвијања процеса имунизације, успети да се изборимо са овом епидемијом, поручује Јовановић.
Акција вакцинисања грађана без пријављивања путем е –Управе настављена је данас у просторијама Народне кухиње. Око 60 корисника примило је кинеску вакцину Синофарм. Од укупно 450 корисника колико има Народна кухиња, већина се већ вакцинисала у претходном периоду тако да су овом акцијом обухваћени сви они који нису били у могућности да то учине до сада.
Масовна имунизација становништва без пријављивања путем е-управе почела је пре неколико дана и показала се веома успешном. Многи грађани на територији града, поготово у руралним срединама нису у могућности да електронским путем закажу вакцинацију, због чега им овакве акције, које организује Здравствени центар, итекако значе.
-Резултати које смо постигли до данас показују да су овакве акције најбољи начин за вакцинисање грађана јер смо им приближили вакцину, учинили је доступном чак и мештанима у најудаљенијим селима. Врло смо задовољни што смо данас организовали акцију у Народној кухињи и што смо омогућили корисницима да се вакцинишу. Сутра ће у Спортској хали бити вакцинисано око 200 македонских новинара , а наредне недеље спровешћемо акције у Ратају, Вртогошу,Павловцу и на Барелићу, каже др Љиљана Антић .
Многи корисници Народне кухиње су се већ вакцинисали,тако да су преостали данас искористили могућност да то учине без пријављивања електронским путем.
-Од 450 корисника Народне кухиње, 200 је деце. Већина одраслих се већ вакцинисала а према анкетама које смо радили претходних дана очекујемо да данас вакцину прими око 60 корисника. На овај начин сви корисници Народне кухиње биће имунизовани, објашњава Томислав Стефановић, секретар Црвеног крста.
-Организовали смо ову акцију како бисмо подигли свест код грађана да је важно да се прими вакцина јер на тај начин помажу и себи и другима. Поновићемо ову акцију ускоро како би још корисника Народне кухиње примило вакцину, каже Ненад Милојевић из Савета за социјална питања.
Корисници Народне кухиње који су се одазвали вакцинацији били су врло задовољни што им је пружена могућност да то учине.
-Управо сам примио вакцину , добро се осећам и вакцинисао сам се јер желим да будем здрав, каже Бранислав Шабановић.
-Примио сам вакцину и моја супруга ће се сада вакцинисати. Важно је да се заштитимо од короне,додаје корисник Народне кухиње Демиран Бајрамовић.
Иначе, до сада је на територији града вакцинисано око 15.000 грађана, од тог броја 13.000 је примило и другу дозу. Највеће интересовање Врањанаца влада за кинеском вакцином, каже др Љиљана Антић и још једном апелује на грађане да се вакцинишу како би се што пре створио колективни имунитет.
Опширније...
Епидемиолог Бранислав Тиодоровић рекао је, после седнице Кризног штаба да, ако се овакви трендови наставе, могуће је да од понедељка почну да раде тржни центри и угоститељски објекти у тржним центрима који имају башту.
Угоститељски објекти у затвореном простори у даље неће моћи да раде.
Такође, Тиодоровић је рекао да је време да се онлајн настава сведе само на локалне процене у могућим жариштима, а да од 19. априла почну школе да функционишу по систему по којем су радиле пре тога.
Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе у Врању од 371 узорка из Пчињског округа, 100 jе позитивно на коронавирус. Од тог броjа 52 су из Врања, 8 из Владичиног Хана, 12 из Сурдулице, 4 из Босилеграда, 14 из Прешева, 7 из Буjановца и 3 из Трговишта.
*
У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављено jе 268 прегледа, од коjих jе 80 броj првих прегледа. Узоркована jе крв код 121 пациjента и сачињена 92 РТГ плућа. Урађена су 4 ПЦР и 91 антигенски тест, од коjих су 43 позитивна на коронавирус. Диjагностикована jе бронхопнеумониjа код 34 пациjента.
*
У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано jе 156 пациjената. Од тог броjа 147 jе позитивно на коронавирус и исто толико има бронхопнеумониjу. На кисеонику су 93 пациjента. На болничко лечење примљено jе 16 пациjената, а отпуштено 13, од тога jедан пациjент jе транспортован у Клинички центар Ниш. Тренутно jе у ковид болницама ЗЦ Врање 38 слободних постеља.
Србија је данас оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, каже председник Александар Вучић.
Он је у видео орбаћању на Инстаграм налогу "buducnostsrbijeav" навео да је данас вакцинисано више од 75.000 људи.
Наглашава да је то резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.
Председник Србије је поручио да је циљ да до краја маја буде више од 2.800.000 вакцинисаних.
Извор: https://www.instagram.com/p/CNaSllVp1aG/
Епархија врањска саопштава да је од последица коронавируса, преминуо архимандрит Јован Радосављевић. Његово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије служио је у Саборном храму Свете Тројице у Врању, помен новопрестављеном архимандриту Јовану. Последњих пет година живота архимандрит је провео у манастиру Свети Стефан у Горњем Жапском.
Архимандрит Јован Радосављевић рођен је 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева. У породици се живело скромно, али побожно и благочестиво. Са 11 година одлази у Краљево, где је био епископски двор Светог Владике Николаја. Ту остаје краће време, а потом га владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са Светим Владиком Николајем који је тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. Након Другог светског рата утврђује се и његов духовни однос са Светим авом Јустином. У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и друга три разреда.Године 1966. уписује Богословски факултет у Београду. Током студија, Свети архијерејски синод поставља га за наставника Монашке школе у Острогу. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог синода, прима дужност управника двогодишње Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички раду Призренској богословији 1978/9, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор, 2001. године. За собом је оставио вреднописано сведочанство о историји и животу Српске православне цркве, које обухвата педесетак наслова.
Од 2005. до2016. године био је настањен у манастиру Благовештењу код Овчар Бање, док је зимске периоде обично проводиo на двору епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско где је, захваљујући доброти епископа врањског Пахомија и сестринству манастира Светог Стефана које га је са великом љубављу и пожртвовањем неговало, провео последњих пет година живота.
У току прве недеље Великог поста 2021. године, архимандрит Јован оболео је од инфекције изазване вирусом ковид-19 и смештен у Инфективну клинику Клиничког центра Војводине, где се и упокојио 8. априла. По његовој жељи биће сахрањен у манастиру Лелићу, а детаљи сахране биће накнадно објављени, саопштила је епархија врањска.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
