Масовна вакцинација наставља се у Спортској хали у Врању. Осим наших суграђана, грађани Северне Македоније долазе свакодневни да се вакцинишу без заказивања.

Масовна вакцинација има битан утицај на ток епидемије и може нас вратити у нормалан живот, кажу стручњаци. Грађани Северне Македоније долазе свакодневно у све већем броју како би се вакцинисали код нас, зато што, како кажу вакцине нема у њиховој земљи без обзира на заказане термине.

„Пријавили смо се у Македонији, па нема више вакцина. Дошли смо због здравља, да можемо функционисати. Било која вакцина, боље ишта него ништа. Чила сам за вакцинацију код вас преко друштвених мрежа“ каже Василка Узунчева из Богородице код Гевгелије.

„Првенствено сам примио вакцину због здравља. Али и због путовања. У Македонији сам се пријавио, требао да примим 13. маја али нема ништа од тога, нема одговора. Не знам да ли ће уопште бити вакцине код нас“ додаје Љупче Узунчев, Гевгелија.

„Бавим се глумом, радимо представу тренутно. Хтели смо да будемо безбедни, сигурни. А код нас још увек чекамо термин и то је било пресудно да дођемо да се вакцинишемо у Врању. Дошао сам са колегама из представе. Вакцину сам примио првенствено због здравља и безбедности мојих код куће и свих у мојој околини“ наглашава Томислав Давидовски, глумац из Скопља.

У преподневним сатима је вакцинисано више од 250 Македонаца. По речима управнице Дома здравља др Марине Џикић на пунктовима је повећан број екипа и цео процес имунизације тече без икаквих проблема и застоја.

„У хали је масовна вакцинација Македонаца али и наших људи. Већи је број људи из Северне Македоније. Долазе чак и млади са 18, 19 година. Они су озбиљно схватили вакцинацију. Веома је битно да се вакцинишу и млади да би се прекинио ланац преношења вируса. Мени је драго што су Македонци схватили значај вакцине, долазе масовно без заказивања. Стрпљиви су. Ми смо повећали број екипа за вакцину колико смо могли. У преподневним сатима је преко 250 људи вакцинисано. Људи су заустављени, не иду на годишње одморе. Дали смо све од себе.  Ово је прва доза, тек ће бити вакцинације другом дозом“, каже др Џикић.

И током викенда неопрекидно тече вакцинација, са истим бројем екипа као и радним даном. Имајући у виду велико интересовање и гужву пред вакциналним пунктом, руководство Града, представници компаније „Јумко“ и "Спортски објекти" обезбедили су сунцобране и флаширану воду за оне који чекају на имунизацију.

Милица Горановић и Катарина Бркић једине су ученице Регионалног центра за таленте у категорији основних школа које су се пласирале на Републичко такмичење младих талената.

Оне су представиле своје радове из Српског језика и књижевности.

Републичко такмичење по научним дисциплинама и смотра истраживачких радова талената Србије одржани су у Чачку. Учествовало је 110 талентованих ученика из Србије који су се такмичили у 11 научних дисциплина. Сам концепт такмичења је такав да полазници полажу тест из научне дисциплине у оквиру које су писали рад, а затим усмено бране истраживачки рад пред трочланом комисијом.

''Мој истраживачки рад је био везан за лектире које се обрађују у 7. и 8. разреду и оне су све лепе и треба их прочитати, јер некако граде нашу личност кроз школовање. Све је мање присутно читање код младих, јер замењују књиге игрицама, интернетом", каже Милица Горановић, полазница Регионалног центра за таленте и ученица осмог разреда школе Јован Јовановић Змај.

Њена другарица из школе и Центра, Катарина Бркић, истраживала је утицај јутјубера на говор ученика.

''Одабрала сам четири јутјубера која ћу да гледам и хтела сам прво да видим да ли ја могу да уочим граматичке грешке које они праве и било је доста и онда сам хтела да видим да ли моји другари из одељења и школе могу да примете те грешке и направила сам анкету која је садржала 5 питања и те резултате сам пребацила у презентацију и презентовала комисији. Било је занимљиво'', каже Катарина Бркић, ученица осмог разреда основне школе Јована Јовановић Змај и полазница Регионалног центра за таленте.

Поред редовног образовања које стичу у школи, полазнице Регионалног центра за таленте своја знања у области коју похађају проширују и додатним садржајима којих нема у наставном плану и програму, а за сама такмичења се и посебно припремају.

''Комисија јесте била строга, али с обзиром да деца први пут учествују у изради рада који представља једно истраживање које захтева време, онда с обзиром на специфичност ситуације, ту су анкете рађене, ја сам поносна на њих, јер су савладале тај део. Што се мене тиче, добро су урадиле рад са мојим смерницама, тако да је то био изазов за њих, јер је при Регионалном центру такав концепт такмичења, полажу тест, ако прођу тест бране рад, с тим што су годину дана израђивале рад", каже професорка књижевности Милица Митић.

Ово нису једини успеси двеју младих дама. Оне се такмиче и у другим областима, али сматрају да им је сам пласман на Републичко такмичење младих талената, без обзира што нису освојиле неко од прва три места, једно од највећих постигнућа.

Академија техничко васпитачких струковних студија у Врању изнендрила је много успешних студената на основним, специјалистичким и мастер струковним студијама.

Страхиња Ђорђевић и Александра Стевановић су недавно дипломирали на Одсеку у Врању, задовољни су оним што су постигли до сада  и имају велике планове за будућност.

Током ове године  била је организована онлајн настава али их то није омело у стицању знања и усавршавању.

Млади Врањанац Страхиња Ђорђевић је  завршио мастер струковне студије на смеру технолошко инжењерство и дипломирао десетком.

Недавно му је на свечаности у овој образовној установи уручена диплома која представља улазницу у живот, како каже.

Боравак у кући, који је наметнула корона, искористио је на прави начин, максимално се посветио учењу и усавршавању тако да је његов труд , на крају резултирао дипломом и десетком на шта је веома поносан.

"Вера у себе и упорност је моја тајна успеха. Волим то што радим, тежим ка успеху и увек сам имао јасне и реалне циљеве.Током студирања стекао сам разна креативна и корисна знања. Био сам учесник бројних пројеката и доста сам путовао током студија, учествовао на многим  конференцијама и семинарима у иностранству. То ће ми свакако доста помоћи током усавршавања и напредовања у каријери. Ми као млади мастер инжењери можемо доста да допринесемо развоју града и да се укључимо у привредне токве. Ја бих највише волео да преносим знање млађим генерацијама. Волео бих да предајем у некој стручној школи или да радим у Градској управи и да покрећем нове пројекте везане за заштиту животне средине, за шта сам се заправо и школовао", каже Страхиња.

Александра Стевановић је завршила основне струковне студије на смеру прехрамбена технологија.

Како каже, одувек ју је занимала производња хране и како изгледа тај процес од припреме сировина па све до добијања крајњег производа.

"Доста сам радила у протеклом периоду, како бих стекла што више знања. Током короне доста сам времена проводила кући, тако да сам га искористила на прави начин, уз књигу. Настава се одвијала онлајн, било је мало неуобичајено радити на такав начин, али успела сам да савладам градиво јер су професори слали материјал тако да смо били добро организовани. Моји планови су да наставим школовања и да упишем мастер струковне студије", истиче Александра.  

Упорност и истрајност су неопходни како би дошли до циља, улагање у образовање је инвестиција у будућност, кажу ови млади људи и поручују млађим генерацијама да се школују,  јер  образовање има пресудан утицај на успешну каријеру .

Стицањем знања отварају се нове могућности за побољшање сопственог живота, зато учите, едукујте се, усавршавајте и учините свој живот стабилним и лагоднијим, поручују Страхиња и Александра. 

На седници Скупштине града Врања, одборници су усвоjили одлуку о завршном рачуну буџета града за 2020. годину.

Донета су решења о отуђењу земљишта у јавној својини,  одлуке о именовању вршиоца дужности неких јавних предузећа, као и решења о члановима Изборне комисије и школских одбора.

У тешкој 2020. години у буџету града остварени су приходи у износу од 2.803.760.000 динара, од чега jе 245.772.000 динара пренето из претходне године. Текући расходи износили су 2.646.662.000 динара. Остварен jе суфицит у буџету  од 95.419.000 динара.  Извршење буџета у односу на планирана средства износило је 98 посто, рекао је Бојан Костић, градски већник задужен за буџет и финансије.

Истакао је и да су од Републике добијена 230 милиона динара, да је највише утрошено за капиталне инвестиције преко 500 милиона, много уложено у саобраћајну инфраструктуру, комуналну делатност и здравствену заштиту. 

-Информације које ја имам, званичне су, зна то и градоначелник, а то је да се руководство града Врања, када је у питању буџет на састанцима у Министартву финансија, у Влади Србије, приказује као пример добре праксе. Пре свега, када је у питању буџет, али и када је у питању руковођење финансијама.

Од једне локалне самоуправе која је била у поприлично тешком финансијском стању, пре пет, шест године, када нам је, на једном састанку речено да ће нам све укинути уколико се не уведе финансијска дисциплина.

Сада након тог времена, Врање, градоначелник, начелник за финасије су пример добре праксе и упућују се друге локалне самоуправе на пример Врања, како да руководе финасијама,  рекао је Горан Николић, шеф одборничке групе СНС. 

Након усвајања завршног рачуна буџета, одборници су донели одлуку о изради плану детаље регулације  за део блока између улица Трг 7. септембар, Отона Жупанчића, Козарачке, Зеленгорске и 27. марта.  Прихватили су план рада Градског штаба за ванредне ситуациjе и Локални оперативни план одбране од поплава на териториjи града,  за воде другог реда, за ову годину.

Одборници су усвоjили низ решења о отуђењу, уз накнаду у новцу, неизграђеног грађевинског земљишта у jавноj своjини града, са поjединих катастарских парцела.

У међувремену су престале функциjе директорима Водовода и Новог Дома, па су поново именовани за вршиоце дужности директора, у Водоводу Горан Ђорђевић, у Новом дому, Горан Петровић.

Градски парламент усвоjио jе и решење о измени и допуни решења о именовању Изборне комисиjе града Врања у сталном саставу, као и  решења о разрешењу и именовању чланова поjединих школских одбора.