Дански произвођач професионалне гардеробе за услужне и здравствене делатности, „Kентаур“, отворио је данас у Врању свој први производни погон у Србији. Данска фирма је купила погон предузећа „Љубисављевић“ у стечају, у Индустријској зони Бунушевац.

Госте је на свечаном отварању дочекао потпуно реновиран погон и уређено окружење, јер се ради о браунфилд инвестицији. Из Азије, где смо производили 80 посто својих производа у Европу нас враћа жеља за брзим и ефикаснијим испорукама, рекао је власник Кентаура Берн Дал.

"Често нас питају зашто Србија, зашто Врање. Одговор је веома једноставан. Разлог су људи. Од првог дана свуда смо наилазили на људе који су срдачни и желе да помогну. Одлучили смо се за Србију, јер су у Србији људи другачији. Захваљујем се Данском амбасадору, Републици Србији и Агенцији за привредни развој, а нарочито се захваљујем градоначелнику Врања. Његова гостољубивост је имала велики утицај на наш избор", рекао је Дал.

О процесу реновирања и почецима производње са закупом магацина, говорио је Алан Волби Хогфалт, директор Кентаур Балканс.

"Створили смо врхунски модерну компанију у Врању. Поставили смо темеље и спремни смо за будућност. И сада треба да почнемо са још напорнијим путовањем. Треба да претворимо Кентаур Балканс у профитабилну компанију и за неколико година упослимо 300 људи. То није лак посао и то је тимски рад", каже директор.

Присутнима се обратио и Амбасадор Данске у Србији Андерс Хогард, изражавајући задовољство због отварања фабрике, која је извозно орјентисана, а то треба Србији.

"Утисак који ја добијам је да Влада и локалне  власти у Србији, препознају важност овог пројекта и потенцијал да расте. То су доказали тако што су подржали ову инвестицију субвенцијом. Честитам свима на овом великом успеху", рекао је Амбасадор.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић захвалио се свима који су учествовали у реализацији инвестиције  вредне преко милион евра, истичући да није прошло ни годину дана од првих разговора о доласку Кентаура, а ево данас се то остварило.   

"Захваљујем се инвеститору што је одабрао Врање и препознао привредне потенцијале нашег града. Отварање погона заједнички је успех свих актера, као резултат проактивне политике и координисаног приступа државе, Данске Амбасаде и локалне самоуправе. Долазак компаније Кентаур представља нову етапу у економском развоју града. Запошљавање 150 људи у првој фази и план отварања још 200 радних места у наредном периоду је значајно за град", рекао је градоначелник.

Уследило је свечано пресецање врпце у коме су учествовали сви и домаћини и гости. За госте је организован и обилазак производног погона и свих његових делова од припреме, преко кројачнице и шиваће до финалних  производа. У овом погону нема неискоришћеног материјала, од остатака праве цегере и кецеље. У новој фабрици постоји и изложбени простор у коме су представљени готови производи. Генерални директор погона у Врању је Горан Николић, од кога смо сазнали да је тренутна производња 25 хиљада комада на месечном, што је 300 хиљада комада одеће на годишњем нивоу.

 

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 17:44

Градско такмичење за средњошколце одржава се два дана у Спортској хали у Врању. Ове године такмичења су квалификација за школску олимпијаду која ће бити у мају у Новом Саду и за Светско школско такмичење, тако да су сви ученици вредно радили како би остварили што бољи успех. Данас и сутра се одржава градско такмичење ученика средњих школа у кошарци. Такмиче се четири средње школе из Врања у мушкој и женској конкуренцији.

„Ја лично мислим да смо ми најјача екипа на овом турниру и да ћемо да поновимо успех од прошле године, а то је прво место”, каже Вукашин Антић, Гимназија Бора Станковић.

„Организација је предивна, ту смо да се дружимо, мало да одмеримо снаге и тако. Вежбали смо доста, спремали се, али и друге екипе су веома јаке. Надамо се победи, али видећемо”, каже Владимир Станојевић, Медицинска школа.

„Спремали смо се око месец дана и надам се да ћемо на крају да освојимо. Противници су добри, али ми смо вредно радили, тако да можемо да се надамо првом месту”, каже Жељко Јовић, Економска школа.

Основци ће се у кошарци надметати 30. и 31. октобра, а након градског очекује из Окружно такмичење које ће ове године бити у Сурдулици 5. новембра и за основце и за средњошколце.

„Данас од шест школа имамо четири школе и у мушкој и у женској конкуренцији, нису нам дошле Техничка и Пољопривредна школа, не знам зашто, али ове екипе које су ту, по овоме што могу да видим, имају добар квалитет, па ћемо да видимо. Сваке четврте године је Олимпијада и онда желимо да заиста најбоље екипе и најбоља деца одавде из Врања оду на такво такмичење”, каже Мирослав Спасић, председник Савеза за школски спорт Врање.

Такмичења ове године су квалификација за школску олимпијаду која ће бити у мају у Новом Саду и за Светско школско такмичење, тако да су сви ученици вредно радили како би остварили што бољи успех.

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 15:38

Због чишћења и превентивног отклањања недостатака у трафостаницама на подручју Града Врања као припрема за предстојећу зиму, у петак, 25.октобра, ће без напајања електричном енергијом остати:

 ·  насеље Доњи Асамбаир код вртића Чаролија, улица Радосава Јовића и улица Пролетерских бригада код касарне у периоду од 9 до 11 часова

·  насеље Палестина и насеље Доњи и Горњи Асамбаир код Пете школе и полигона у периоду од 12:30 до 14:30 часова.

Полагањем венаца и цвећа на споменик „Жене Шкотске” испред Дома здравља, одата је почаст хероинама  Великог рата. Др Изабел Емсли Хатон учествовала jе у лечењу ратника у Врању, али и овдашњег становништва. Сматра се да jе управо она поставила основе здравствене заштите у Врању. Свечаност је почела химном ''Боже правде'' у извођењу Хора музичке школе „Стеван Мокрањац”. Присутнима се потом обратила др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља која је подсетила на улогу хероина и значај болнице „Жене шкотске” у Великом рату. 

„Било је 11 докторки и 40 медицинских сестара које су дошле овде у време најтежих битки. Поред ратног вихора, било је и разних болести и епидемија у то време.  Др Изабел Емсли Хатон није била само хуманиста ,она је била велики човек, продала је своје имање у Шкотској да би опремила прву болницу у Врању. Оне су годину дана боравиле у  Врању. Отишле су у октобру 1919. године и за тих годину дана дале су немaрљив допринос не само у лечењу болесника и ратника него и у лечењу грађана  Врања и околине”, каже др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља.

Са дужним пијететом евоцирамо сећање на пожртвованост и немерљив допринос припадница „Жене Шкотске” на очувању српске нације у неописивој голготи Првог светског рата, рекао је градоначелник.

„Најмање што можемо да урадимо је да овај дан не буде само сећање на одважне хероине већ повод да љубоморно чувамо оно што нам је кроз историју завештано,пријатељство, мир и слободу. Одлука да не напусте наш град и становништво и по окончању рата верна је слика високих моралних и људских начела којим су се водиле здравствене хероине великог рата. Њихова жртва симбол је рађања нових хероја и хероина , истинских хуманиста чија имена причају легенду и чијим заслугама имамо привелигију да живимо у слободи”, каже Слободан Миленковић, градоначелник.

Цвеће су крај споменика положили:  градоначелник са сарадницима, делегације Гарнизона Врање,  начелник Пчињског управног округа, Здравственог центра, средње Медицинске школе, бројна удружења.  У програму су учествовали  и ученици Медицинске школе  „др Изабел Емсли Хатон”.  

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:26

Представа Битеф театра „М.И.Р.А.”  у режији  Андраша Урбана, биће одиграна вечерас на сцени врањског позоришта у оквиру „Бориних позоришних дана”. Представа је посвећена оснивачици  „Битеф театра” Мири Траиловић, која је остала непоновљива личност на српској позоришној, културној и друштвеној сцени. Уз Мирјану Kарановић, у представи „М.И.Р.А”, играју  и Сузана Лукић, Мина Обрадовић, Јована Беловић  и  Горица Регодић, уз музичаре  Ивана Мирковића и Богдана Ђурђевића. Представа почиње у 20 сати.

Из врањске Електродистрибуције стиже саопштење да се наставља са прегледом, чишћењем и отклањањем недостатака у трафостаницама на подручју града као припрема за предстојећу зиму. Због тога ће данас без напајања електричном енергијом остати: 

·  насеље Ледена стена и улица Моше Пијаде у периоду од 11 до 13 часова

·  насеље Доње Врање, код гробља и Више школе, улица Огњена Прице са околним улицама и насеље Криво врпче у периоду од 13 до 15 часова.

 

У уторак, 29. октобра, биће одржана 38. седница Скупштине града Врања. Одборници ће разматрати, између осталог, Извештаjе о извршењу буџета града, Претрес измене и допуне Програме пословања и финансијским плановима Jавног предузећа „Урбанизам и изградња града Врања“,Jавне установе Позориште „Бора Станковић“.

Биће речи о Предлогу Одлуке о преузимању права и обавеза Jавног предузећа „Управа Бање“, али и о Предлог одлуке о предлогу Влади Републике Србиjе да донесе Одлуку о преносу права jавне своjине на грађевинском земљишту из jавне своjине Републике Србиjе у jавну своjину града Врања, без накнаде непосредном погодбом.

На дневном реду ће бити и Предлози Одлука о техничком регулисању саобраћаjа на териториjи града, изградњи, постављању, одржавању и заштити спомен обележjа, као и Локалног акционог плана за унапређење положаjа особа са инвалидитетом до 2021.

Такође, одборници ће разматрати  поjедина кадровска решења у Саветима Скупштине и у школским одборима основних и средњих школа. Седница локалног парламента почиње у 9 сати уз директан пренос на каналу Радио телевизије Врање.

„Нека магија богиње Талије почне” – овим речима је градска већница за културу Зорица Јовић  отворила 39. „Борине позоришне дане”. Захваљујући томе, вери и упорности данас  смо у обновљеном здању позоришта које је понос државе, града, глумаца и свих грађана Врања - чуло се на отварању манифестације. Вишеструко награђивана  представа „Родољупци” Јована Стерије Поповића у извођењу Народног позоришта у Београду, отворила је овај својеврсни позоришни празник културе. Србија је имала среће да у њој постоје  средине  као што је Врање, средине са богатим културним наслеђем, позоришном уметношћу  и однегованом публиком .Врањанци су готово 125 година зачарани позоришном магијом и та нераскидива веза  помогла је да позориште опстане и без зграде,рекла је отварајући 39. „Борине позоришне дане, градска већница за културу Зорица Јовић. Она је истакла да се захваљујући вери и упорности  налазимо у новом савременом здању позоришта које је понос свих нас заједно, државе,града, глумаца и свих грађана Врања. Вечерас подижемо завесе 39. Бориних позоришних дана.Нека магија богиње Талије почне.

И магија је заиста почела представом „Родољупци” у савременој поставци редитеља Андраша Урбана. „Родољупци” овог редитеља овенчаног бројним домаћим и иностраним наградама, деведесетак су минута бравурозне вивисекције такозваног патриотизма  и оданости. И у лидерском пропагирању и у следбеништву  показују да  су најјачи управо онда када су суштински у функцији личне користи. Глумац у представи Бојан Кривокапић оцењује да  су у Урбановом „читању”, „Родољупци” представљени публици на мање пријатан начин, упозоравајући,  да савремено  говорећи нису политички коректни  и да је драмска оштрица на максимуму. Ово је многоструко награђивана представа и драго му је што су имали прилику да је одиграју у Врању у част Боре Станковића.

Публика која је тражила карту више за ову представу, такође је имала велика очекивања пред представу. Глумац Слободан Бештић чита  „Желимо слободу штампе, слободу јавне речи...... Кроз савремени  сценски говор,  прилагођен Стеријин дијалог и провокативне сонгове, представа говори о последицама идеја и манипулација. У интригантној Урбановој постави, Стеријини „Родољупци” и данас су актуелни, што је публика показала наградивши их дуготрајним аплаузом.

 

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:29

Унија младих ГрО СНС, на редовној конференцији за новинаре осврнула се на све оно што је урађено у претходном периоду и похвалила реализацију бројних инфраструктурних и других пројеката. Чланови Уније младих ГрО СНС сматрају да је отварање позоришта најважнији културни догађај у Врању у последње време. Милан Илић се захвалио свима који су учествовали у обнови овог, како је рекао, „храма културе” почев од Владе Републике Србије, града, јавних предузећа и установа, донатора па све до грађана. Поменуо је да је и сам са аматерском позоришном групом у претходних 5 година учествовао у припреми представа које су имале и донаторски карактер за обнову позоришта.

„Велику захвалност дугујемо војсци Србије која је пружила утичиште ансанблу. Посебна захвалност иде ансамблу и свим запосленима који су у претходних 7 година, без зграде и места за рад успели да очувају дух позоришта”, каже Милан Илић- члан Уније ГрО СНС.

На конференцији су побројани сви пројекти који су реализовани у претходном периоду о чему је говорио Младен Васиљевић.

Чланови Уније ГрО СНС у Врању су подсетили да имају сталну комуникацију са грађанима, а посебно младим људима јер сваке суботе на шеталишту имају штанд који је и замишљен да подстакне људе да дођу и укажу на проблеме са којима се сусрећу.

„Имамо активности сваке недеље. Једна од активности је и штанд који постављамо сваке суботе у шеталишту где разговарамо са грађанима, записујемо проблеме и трудимо се да укажемо на њих функционерима који могу да помогну у решавању”, каже Милан.

Учествују у свим друштвено корисним акцијама странке и труде се да дају свој допринос бољем животу свих грађана, чуло се на редовној конференцији ГрО СНС у Врању.  

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:27

У оквиру заједничког представљања на сајму медија ПРОУНС и КОМНЕТ организовали су и трибину на тему  „Значај локалних медија у Србији." На ову тему говорили су стручњаци из области медија, представници Министарства културе и информисања и новинарских удружења. Панел дискусија о значају локалних медија привукла је велику пажњу зналаца медијских прилика. Стручњаци су говорили о положају локалних медија данас, пет година након доношења медијских закона и периода приватизације. Снежана Печенчић из Сектора за информисање и медије Министарства културе и информисања на панел дискусији истакла је да су медијски закони донети 2015. године умногоме  променили положај локалних медија. Многи нису издржали процес приватизације и угашени су. „Данас имамо више медија него пре годину дана, али то више нису класични локални медији какви су некада били. Сам систем информисања се битно променио. Штампани и електронски медији на локалном нивоу су основни облик информисања становништва и даље, и треба говорити о томе како унапредити њихов положај”.

„Мислим да пројектно суфинансирање које је увео Закон о јавном информисању и медијима је институт који се није најбоље примењивао, не могу рећи да није добар или превазиђен, да га треба променити, али мора бити боље примењиван. Многе локалне самоуправе у примени тог пројектног суфинансирања нису се снашле”, каже Снежана Печенчић, Сектор за информисање и медије Министарства културе и информисања.

„Мора да се ради на развоју и очувању локалних медија, средства намењена за суфинансирање нису довољна за њихов опстанак”,истакла је она и закључила да је умрежавање медија итекако потребно.

Емилија Марић, председница Управног одбора Комнет-а, је истакла своје задовољство процесом умрежавања у оквиру ове мреже електронских медија.

„Јако је важно да будемо умрежени, да што више радимо, јер ми заједнички већ сада имамо доста емисија где обухватамо целу Србију, размењујемо материјале и информације, што је јако битно, што је јако битно и гледаоцима”, каже Емилија Марић, председница УО КОМНЕТ-а.

Данијела Иванковић, председница Друштва новинара Ниша подсетила је да положај новинара у малим срединама није лак и да пројектно суфинансирање не би смело да буде једини извор финансирања локалних медија.

„Комнет је сјајна ствар, кућа у којој ја радим је од почетка у Комнету и заиста може да помогне нашим медијима да размењујемо информације, не праве сви дечји програм, не праве сви емисије из здравства, помажемо једни другима”, каже Данијела Иванковић, председница Друштва новинара Ниша.

Зоран Величковић, председник ПРОУНС-а, подсетио је да су локални медији суочени са егзистенцијалним питањима. У петој години постојања Професионално удружење новинара Србије већ броји преко 500 чланова са тенденцијом да до краја године достигну број од 800. Медијски радници препознали су да ПРОУНС заступа интересе медија на локалу.

Величковић се сложио да је све више он-лајн медија.„То даје лажну слику о повећању броја медија након доношења медијских закона. Ти медији имају по једног или ниједног запосленог, дакле ми данас имамо 100 медија више, али заборављамо да кажемо да имамо 1000 мање запослених у локалним и регионалним медијима, јер су угашени они медији који су били респектабилни, а њихово место су заузели неки други”, додао је Величковић.

„Ако је интерес да о медијској стратегији и о медијима одлучују само новинари из круга двојке, из Београда, онда то није у реду. Неће моћи тако, јер наша удружења су све јача, све бројнија, има нас и борићемо се и изборићемо се за наше место на медијском простору Србије”, каже Зоран Величковић, председник ПРОУНС-а.

Неки од закључака панел дискусије су да треба додатно радити на пројектном суфинансирању у смислу едукације медија и медијских радника, али и радника локалних самоуправа који спроводе Закон, затим на измени Закона са нормама за поправљање положаја локалних медија, што ће уследити после усвајања нове медијске стратегије, повећати средства за суфинансирање, отварати нова тржишта, поспешити информисање на језицима националних мањина, оспособити менаџерску структуру локалних медија, едуковати квалитетан кадар и слично...

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:16

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Државни секретар Гајовић посетио нашу медијску кућу - Радио Телевизија Врање https://t.co/JCeyPvpy5j via @tripplesworld
Симпо на сајму намештаја у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/eT9mkAG8kz via @tripplesworld
Шанса више: град награђује 40 најбољих студената, ове године 10 више - Радио Телевизија Врање https://t.co/sEu9iVsJNb via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter