Вести (21159)
Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су Врањанца З. Д. рођеног 1975. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво у покушају. Сумња се да је он, маскиран, ушао у једну продавницу у Врању и физички напао радницу, тражећи да му да новац из касе. Осумњичени је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Врању. Судија за претходни поступак Основног суда одредио му је притвор до 30 дана.
Рак дојке је излечива болест уколико се жена на време обрати лекару, подсетили су доктор Коста Здравковић, начелник Дневне болнице за хемиотерапију и др Вукашин Антић, специјалиста опште хиирургије гостујући у емисији наше телевизије ''Ординација''. У наредном прилогу говоримо о томе колико је важно обављати самопрегледе и како тече процес лечења ове опаке болести. Рак дојке је главни узрок смерти од рака међу женама. У Србији од карцинома дојке оболи 10, а умру четири жене, то је према подацима Института за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' за годину дана нових 3.700 оболелих и 1.650 смртних случајева, упозоравају стручњаци.
''Рак дојке је нема болест. Не постоје никакви болови, не постоје никакви опомињући знаци и сиптоми . То је опипљив тумор у дојци. Напипавање сваког отока у дојци не значу одмах да се ради о раку дојке. Постоје многе друге болести које се клинички понашају као тумор али не ради се о томе. Жена може при сваком самопрегледу да опипа тај тумор. Самопреглед треба да се ради једном месечно и то приликом туширања испред огледала. Потребно је и пратити спољне промене на дојкама'', каже др Вукашин Антић, специјалиста опште хирургије.
''Први преглед се ради у превентивној медицини, у Дому здрваља. Око 80 % пацијенткиња су саме приметиле нешто на грудима па су реаговале. Око 30 % њих се плашило да то каже некоме и нису се јавиле одмах доктору. Дошле су код лекара са закашњењем што је грешка. Процес лечења почиње код куће. Најбитније у свему је подршка и оптимизам породице'', каже прим.субспец онкологије Коста Здравковић, начелник Дневне болнице за хемиотерапију.
Мамографске прегледе неопходно је радити превентивно после 40.године живота , каже Антић подсећајући да је здрав начин живота прекопотребан како би се предупредила појава ове опаке болести и додао да је правовремена реакција од пресудне важности како би се спречила појава рака дојке.
Сутра ће на териториjи града Врања почети третман сузбиjања ларви комараца, коjи спроводи Предузеће Екозаштита из Београда. Радови ће се изводити у периоду од 9 до 18 сати и траjаће три дана. Третман ће се вршити препаратом за сузбиjање ларви комараца ЛАРВАСТОП ПИРИПРОX 0,5 ЗГ. Координациjу рада спровешће шеф стручно оперативног тима извођача, а надзор ће вршити Одељење за инспекциjске послове Градске управе.
У Врању jе данас изненада у 71. години преминуо Никола Гргур Грга, коjи jе већи део свог радног века провео у Кабинету председника општине обављаjући послове протокола. Рођен jе априла 1949. године у Београду. Основну школу и Гимназиjу "Бора Станковић" завршио jе у Врању, као и Педагошку академиjу "Иво Андрић". Наjпре jе радио у просвети, а након тога у тадашњоj Општинскоj управи, у кабинету председника општине. Био jе велики заљубљеник у позоришну уметност. Учествовао jе и у преко 15 радних акциjа. Важио jе за врхунског професионалца у свом послу, и остаће упамћен као добар колега и човек. Комеморативни скуп поводом смрти Николе Гргура Грге биће одржан сутра у 12 сати у великоj сали Скупштине града, а сахрана jе у 15 сати на Бунушевачком гробљу.
Након обележавања Светске недеље дојења у току су припреме за Националну недељу промоције дојења, под слоганом „Подржи дојење-оснажи родитеље сада и убудуће’’. Уз подршку Министарства здравља, а у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, многобројне предшколске установе, школе, запослени у просвети, предшколска деца, ученици и њихови родитељи, као и здравствени радници и сарадници из Центара за промоцију здравља окружних и Завода за јавно здравље организују бројне активности и тиме дају велики допринос успеху кампање.
Циљ активности кампање је скретање пажње здравственој и широј јавности колики је значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке.
„Дојење је наставак хране која иде кроз пупчану врпцу. Кроз пупчану врпцу храна иде кап по кап. Не знам одакле идеја свима нама да одједном дете добије више милилитара, један или више шприцева, када све иде кап по кап. Поента је само узети своје дете ставити га на дојку и те капи које крену су сасвим довољне’’, каже неонатолог Добрила Шошић.
Млади брачни парови дају свој допринос времену у коме живимо и ниској стопи прирордног прираштаја. Све више мајки се одлучују да доји своје бебе, а не да користе вештачку храну.’
„Мени се чини да постајемо свесни да оно што наше тело може, да је једино то право и то треба пренети детету - беби’’.
Уз заједничким ангажовање здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија друштвено-хуманитарних, спортских,рекреативних, културних и других организација и удружења, реализују се бројне активности на промоцији дојења. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, преко мреже института завода за јавно здравље међу њима и Завода за јавно здравље Врање, расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа.
Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ОСНАЖИ РОДИТЕЉЕ САДА И УБУДУЋЕ”. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
Руководство СНС на градском и републичком нивоу посебну пажњу посвећује потребама младих. Жели да им омогући боље услове за живот, школовање, рад, да их укључи у све друштвене и политичке токове и помогне да они буду ти који ће иницирати позитивне промене оцена је Стефана Филиповића координатора Канцеларије за младе у Врању који је о томе говорио на редовној конференцији за медије Гро СНС Врању. Канцеларије за младе у Врaњу 2017.год. имала је буџет 275 хиљада динара, ове године располажу са милион 350 хиљада динара, а пројекција за 2020.год. је 2 милиона динара. Фокусирани су на потребе младих, њихово мишљење, иницијативе, подстицање креативности, решавање проблема. Сви који желе могу да се укључе у рад Канцеларије кроз разне програме, да се едукују, усавршавају и допринесу стварању бољих услова за живот у средини у којој живе. У претходном периоду реализовано је 12 пројеката у сарадњи са Министарством за омладину и спорт и многим европским и домаћим организацијама. Добили су и велику подршку града и градског руководства, а посебно су захвални народном посланику Славиши Булатовићу на несебичној помоћи.
"Ми слушамо потребе младих, разговарамо са њима, прикупљамо информације, како би у што бољем и квалитетнијем смислу унапредили њихов живот у граду", каже Стефан Филиповић- координатор КЗМ у Врању.
Поносни су на пројекат који су, као носиоци, реализовали са Министарством омладине и спорта а односи се на подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике, односно унапређењу механизама информисања младих у Врању. Формиран је Инфо центар за младе, опремљен савременом опремом и у функцији је. Успели су да реконструишу салу ОКЦЕ, да укључе младе у програме размене студената, сарадње са сличним организацијама у иностранству. Три године за редом раде пројекат који младима омогућава да унапреде своје личне и професионалне вештине како би лакше дошли до посла. И то у сарадњи са Министарством за рад, Националном службом за запошљавање, канцеларијама за младе и НАЛЕД-ом. Врање је један од 17 градова у Србији у коме се спроводи овај национални програм.
"Полазници имају прилике да са лиценцираним тренерима унапреде своје личне вештине и стекну практична знања која ће им помоћи у потрази за послом" каже Стефан Филиповић- координатор КЗМ у Врању.
У току је припрема четворогодишњег плана рада.
"У наредном периоду посебна пажња ће бити усмерена на 3 ствари, формирање Функционалног омладинског клуба, изградња три теретане на отвореном и Епелова школа програмирања".
Млади су будућност не само нашег града, већ и земље и сви заједно морају да раде на њиховом унапређењу и квалитетном животу. Велику улогу у томе имају и медији, и рачунамо на њихову подршку, чуло се на конференцији за новинаре Гро СНС у Врању.
Проблем непрописног паркирања у граду присутан је на сваком кораку упркос ригорозним казнама. Посетили смо једну од критичнијих локација у граду где се поред обележених паркинг места, аутомобили паркирају тамо где им није место. Паркинг простор који се налази иза зграде Лепа Брена је једна од локација у граду где возачи не поштују прописе и где дневно има око 30-ак непрописно паркираних возила. Возачи који се труде да паркирају аутомобил на обележеном простору за паркирање негодују због несавесних возача.
''Ситуација је катастрофална. Ја увек паркирам ауто тамо где му је место, али због непрописно паркираних аутомобила често савесни возачи имају проблем за функционисањем у саобраћају", каже Огњен Цвијановић, возач. Возила која су непрописно паркирана на саобраћајницама или зеленим површинама се по налогу саобраћајне полиције и комуналне инспекције уклањају паук возилом.
''Ово је једна од локација где смо приметили неправилно паркирање. Критичне тачке су и улица Бранислава Нушића где свакодневно имамо неколико пријава о закрчењу саобраћаја. Слеећа локација где има проблема је око доње паркинг гараже где имамо око 30 до 40 возила дневно која су непрописно паркирана. Локација код пакинг гараже код Хотела Врање је такође једна од оних где можете видети возила на зеленим површинама", каже Марјан Станковић, директор Паркинг сервиса.
У паркинг сервису има 10 контролора паркинга који свакодневно наилазе на овакве случајеве.
''Посао контролора је да обилази паркинг места у граду и аутомобиле које се налазе у зонама паркирања. Проверавамо да ли су возачи послали смс поруку. Корисници су дужни да пошаљу смс поруку. Након 15 минута ми опет пролазимо и проверавамо преко нашег уређаја да ли су то учинили, уколико нису ми им издајемо посебне карте у износу од 1000 динара", каже Драган Стојнев, контролор паркинга.
Станковић каже да је чињеница да нема довољно паркинг места у ужем центру града али постоје алтернативна места за паркирање у улици Симе Погачаревића, Бранислава Нушића , Змај Јовиној.
Око 300 чланова Савеза слепих Врања требало би ускоро да очекују решавање проблема око организовања јавног превоза за слепа и слабовида лица на територији града. Ово је изјавио председник Савеза слепих Србије Милан Стошић који је посетио градску организацију слепих, али и разговарао са градским руководством. Чланови Управног одбора Савеза слепих у Врању упознали су председника Стошића са актуелним проблемима и из прве руке сазнали одговоре на нека од питања која их муче. Он је истакао да је ова градска организација једна од бољих у Савезу слепих Србије који има 44 подручних организација и 12 хиљада чланова, од тога на овом подручју око 300. Пре разговора са чланством имали су састанак са градоначелником Слободаном Миленковићем и градским већником за цивилни сектор Дејаном Ивановићем на коме су разматрани активни проблеми.
"Договорили смо конкретне ствари око финансијске подршке нашој организацији и око решавања проблема у области коришћења локалног превоза за слепа и слабовида лица на подручју Врања", каже Милан Стошић- председник Савеза слепих Србије.
Србија има добра законска решења када су у питању слепе особе, али се проблеми јављају зато што се не примењују у пракси. Један од проблема је инклузивно образовање деце, јер држава није обезбедила услове, помагала, одређене кадрове за нормалан рад. Најчешће је Савез тај који помаже да слепа деца заврше школу. Други проблем је запошљавање особа са инвалидитетом. Постоји Закон о професионалној рехабилитцији, односно запошљавању ОСИ, где је обавеза послодаваца да запошљавају инвалиде, међутим они најчешће избегавају ту обавезу. Неки на разне начине, а неки плаћају казнене пенале, што је велика штета.
"Запошљавање ОСИ није само економски битан и значајан, он је пре свега, социјално-психолошки феномен и зато је јако важно да ОСИ ради, како би се осећала важном и вредном. Да има своју обавезу, плату, комуникацију, као и шансу да се осамостали и оформи породицу. То је читав низ позитивних последица у односу на људе који тај проблем немају", каже Милан Стошић- председник Савеза слепих Србије.
Положај слепих и слабовидих и особа са инвалидитетом у Србији је недељив са условима живота у којима живимо, али је он још тежи за инвалиде зато што су они по правилу, због додатних издвајања за лекове и помагала, сиромашнији, закључује Милан Стошић. Држава мора да покаже у пракси да је уз инвалиде, а не да то буде само на папиру.
Друга несрећа са смртним исходом догодила се у Големом селу. На земљаном путу је дошло до превртања трактора којом приликом је страдао путник у трактору рођен 1960.године из околине Врања. Према информацијама из полиције трактор је пригњечио путника који је подлегао повредама на лицу места. Увиђај су извршили заменик Основног јавног тужилаштва у Врању и саобраћајни полицијски службеници.
На подручју Полицијске управе Врање у току јучерашњег дана догодиле су се три саобраћајне несреће у којима су две особе изгубиле живот, а једна особа задобила лаке телесне повреде.На државном путу другог реда код села Мазараћ догодила се саобраћајна незгода у којој је погинуо мотоциклиста. Возач мотоцикла рођен 1971.год. из Београда у току вожње прешао је на супротну страну пута и ударио у путничко возило врањских регистарских ознака. Преминуо је на лицу места. Увиђај су извршили заменик Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану и саобраћајни поилицијски службеници.
Опширније...
На десетим спортским сусретима Дневних боравака деце и омладине са сметњама у развоју јужне и југоисточне Србије, екипа Маштоленда из Врања освојила је треће место. Радују се успеху и већ почињу са припремама за наредно надметање, које ће бити одржано у Бору 2020. године. Троје полазника дневног боравка Маштоленд окитило се бронзаним медаљама на спортским сусретима деџе и омладине са сметњама у развоју које је одржано у Лебану. Они су се такмичили у пет дисциплина.
''Била је јака конкуренција, било је доста екипа, али ми смо се потрудили да освојимо медаљу", каже Вања Стојнев.
''15 такмичара. Било је напорно, али задовољан сам", каже Марјан Стаменковић.
''Имали смо журку после такмичења. Срећан сам због медаље", каже Игор Сентић.
''Ми се спремамо целе године, није то само за ово такмичење, деца су срећна и желе да се спремају, јер им је циљ да сваке године буду што бољи и да донесу што више медаља и што бољи пласман, мени је задовољство да радим са њима, а резултати су видљиви", каже Душан Јовановић, тренер.
Спортско надметање Дневних боравака деце и омладине са сметњама у развоју обухвата дисциплине скок у даљ, бацање на кош, пикадо, шут на го и обарање чуњева.
''Ово за децу јако пуно значи, у суштини битно је учествовати, није битно победити, али нама је ово већ трећи успех заредом, тако да се надамо да успех ни следеће године неће изостати", каже Ивана Тасић, директорка Центра за развој локалних услуга социјалне заштите.
Следеће године спортски сусрети биће одржани у Бору, а такмичари се надају још бољим резултатима. Дневни боравак Маштоленд функционише при Јавној установи Центар за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању и они су и иницијатори ових спортских сусрета, са којима су почели још 2010. године.
Српска православна црква обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. Током године Светом Јовану Крститељу посвећено је 6 празника. На днашњи дан обележава се успомена на смрт Христовог претече. Претечом се назива онај који иде испред некога како би објавио вест о његовом доласку. Претеча је једно од имена Светог Јована Крститеља чији је цео живот обележило сведочење да је Исус заиста бог и син божји. Живот Светог Јована прекинут је мученичком смрћу од стране Ирода и његове жене која је захтевала да му се одсече глава и закопа на непознато место. Као и сви велики празници, Усековање је у календару уписано црвеним словом. Православни верници, чак и они који то нерадо чине, данас посте.
Ближи се крај годишњих одмора и треба се вратити свакодневици пуној радних обавеза. Будући да сте до сада уживали у одмору и заслужено се забављали, бесмислено је очекивати да ћете одмах бити у пуној снази. Како се пребацити у други колосек? На ову тему разговарали смо са психијатром. Већина нас већ пред крај годишњег одмора полако размишља о повратку на посао а неретко и завиримо у мејлове који су нам стизали преходних дана како би проверили шта нас чека. Већ тада постајемо нервозни а првих дана на послу након одмора чини нам се као да ништа нема смисла. Када смо питали стручњака за мишљење о тој теми, добили смо супротно од увреженог начина размишљања и савет да би требало променити став по том питању.
''Оног тренутка када схватимо да је одмор при крају и да треба да се вратимо у колотечину, може да дође не само до разочарања већ и до неких депресивних реакција. Људи одмах размишљају шта их све чека, нагомилане обавезе, нови радни задаци и све то изазива реакцију која се објашњава као треба ми одмор од одмора. Савет је да људи који треба да крену по завршетку одмора дају себи један дан предаха када ће се психички али и физичку припрему, као и за организацију свега онога што их очекује првог радног дана. Важно је на тај начин организовати почетак и онда је лакше ухватити се у коштац са свим дешавањима која нас очекују'', каже Нела Станојев, психијатар.
Позитиван став ће све променити на боље. Повратак на посао никако није смак света, као што се често чини. Након што сте се одморили присетите се шта волите у свом послу и зашто вам је важан, а тако одморни можете да будете спремнији за нове изазове и ситуације, каже др Станојева.
Група Рома одлучила је да очисти Ромско гробље и да на овај начин ода пошту својим прецима, али и олакша приступ самом гробљу и гробним местима. Они су самоиницијативно почели ову акцију и кажу да неће одустати док не очисте цео овај потез. Десетак наших суграђана, ромске националности, окупило се и ради на рашчишћавању Ромског гробља. Иницијатор приче је Србољуб Масутовић који је покренуо своје пријатеље и рођаке, а сви су се радо одазвали акцији.
''Идеја је моја и колеге Жарка Жарковића, да уредимо мало гробље, да почистимо, не може да се приђе, све је урасло, да дођемо код наших најмилијих које смо изгубили. Одазив је слаб, али то ме неће обесхрабрити, имамо велику подршку, хоћемо овде и капелу да направимо, имамо спонзора из Швајцарске", каже Србољуб Масутовић.
''Мора неко да предузме нешто, овде је хаос, ја косим, иначе радим у Комраду, то ми је струка, тако да и овде радим то, позвао ме брат, ово је наша организација", каже Спаса Асановић.
''Морам да се одазовем, то је зарад наших Рома, један велики гест, на који су се одлучили ови момци, а и ја са њима, да се ово све очисти, јер ово годинама није чишћено, није нам тешко, лако је кад знамо да то радимо за наше људе", каже Станко Мустафовић.
Ово је трећи дан како ова група ентузијаста ради на сређивању целог гробља. Кажу да чисте редом и да неће одустати док не уреде цело гробље, а након тога прећи ће и на рашчишћавање околине. Ускоро планирају изградњу капеле, а велику подршку пружају им пријатељи који годинама раде у иностранству, они су обезбедили сва неопходна средства како би ова акција била успешно реализована. Ова група вредних људи позива све, а посебно млађе људе, да им се придруже у недељу и помогну им у сређивању Ромског гробља. Такође, подсећају своје суграђане да на овој локацији не избацују смеће. Подсећамо, на делу пута који из Хиландарске улице у Врању води према Ромском гробљу претходно је обављено чишћење шута, растиња и вишка земље, након чега је пут пошљунчан. Средства су издвојена из буџета града, а у оквиру Ромацтед програма. Претходно је из правца насеља Цигански рид према Ромском гробљу урађена и водоводна мрежа.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
