Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.

Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства  када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.

Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.

Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.

Последњи пут измењено петак, 20 децембар 2019 15:44

Још једна акција бесплатних превентивних прегледа под покровитељством Министарствa,  биће спровдена у недељу у Здравственом центру Врање. Циљ је рана дијагностика, јер је то најефикаснији начин бриге о сопственом здрављу. Осим тога време слава и празника је само по себи ризично, због свега што они са собом носи, тако да је и ту превенција неопходна. На пријемно тријажно одељење врањске болнице збрињавају се пацијенти са најтежим компликацијама. Не ретко грађани покушавају да га користе и за лакше проблеме, како би заобишли гужве и листе чекања, при том не размишљајући о онима којима живот виси о концу, каже начелник Одељења доктор Љубиша Стојилковић.  Да не би били пацијенти баш на овом одељењу неопходно је да користимо превентивне прегледе.

"Нешто најпаметније у једном друштву што може да се уради су превентивни прегледи. У неким земљама западне Европе лечење, а да претходно нисте радили превентивне прегледе, нарочити у гинекологији подразумева огрoмна плаћања. Тај скрининг, откривање малигнитета и других болести у раној фази, омогућује са 99 посто, излечењa. Ако ништа друго он вас упућује да нешто постоји и да треба да поведете рачуна",  каже доктор Стојилковић.

За многе несрећне ситуације сами смо одговорни, каже доктор Стојилковић. Није тачно да нисмо знали какве последице могу бити, нарочито у време празника, када уз све што желимо да задовољимо иде и једна огромна корпа лудила, чије последице запослени на Одељење добро знају.   

"Суштина је да од 100 повреда петардама, код кога експлодира у рукама, тај је сто посто инвалид за цео живот. Жао ми је што млађе особе имају сазнање о некој виртуалној нестварности. Млађе генерације које се образују на игрицама у којима  имају шансу да погреше. То се није дешавало са нашом генерацијом, ако паднем на фудбалу колена су огуљена. Онај који игра фудбал на компјутеру када падне врати се и настави. Губи се осећај да може да дође до врло тешких повреда до тешких инвалидитета, до нестварне перцепције шта може да уради једна петарда. Ово је добра прилика да подсетимо, да ли је потребно да се то мени деси да бих ја то схватио".

За превенцију оваквих инцидената потребно је разговарати са децом и објашњавати. За превенцију раног откривања болести посећивати превентивне прегледе, а у недељу ће то значити ултразвучни преглед абдомена, кардиолошки преглед, односно ЕКГ, мерење крвног притиска и лабораторијска анализа на тумор маркере од 8 до 16 часова.

Последњи пут измењено петак, 20 децембар 2019 15:39

На подручју Градске општине Врањска Бања у току су радови у оквиру одржавања сеоских атарских некатегорисаних путева. Данас се завршавају радови у селу Каталенац. Руководство Врањске Бање обишло је радове у селу Каталенца, где се чисте и насипају некатегорисани путеви.

"Дужина пута је један километар и 200 метара. Радови су део одржавања сеоских атарских некатегорисаних путева. Укупна вредност уговора је милион и 700 хиљада динара. Овај пут је био у веома лошем стању и свакодневно функционисање мештана је било отежано. Након ових радова функционисање ће бити знатно олакшано", каже Драга Сентић, председник Градске општине Врањска Бања.

Одавно мештани овог села нису чули бучне машине које раде на њиховим путевима. Кажу да су сада задовољни и захвални, јер пут значи опстанак за село.

"Фала богу сада могу и камиони и аутомобили да прођу. Захвалност прво општини Врањска Бања. А нама много значи, не може речима да се измери колико значи", кажу мештани.

У плану је и уређење путева у селима Несврта и пут од Корбевца до цркве у дужини од хиљаду 800 метара. Уколико временске прилике дозволе биће посипања туцаника на путевима и у осталим селима, тамо где је најпотребније.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:56

Комунално предузеће у Владичином Хану појачало је свој возни парк новим мултифункционалним возилом које ће користити током целе године. Вредност машине је 10 милиона динара, а средства су издвојена из локалног буџета. Овим би се смањили трошкови ангажовања других извођача и повећала ефикасност у раду. Реч је о комбинованој радној машини са прикључним алатима за чишћење снега, корита река, ископ земље, канала, пропуста. Локална самоуправа настоји да јавним предузећима која се баве уређењем комуналне инфраструктуре, одржавањем локалних путева и уређењем јавних површина помогне око набавке савремених машина како би били продуктивнији и ефикаснији.

"Покушавамо да што више квалитетне и модерне опреме набавимо да би могли на први позив да реагујемо у смислу поправке и санације путних праваца, појачаних падавина и елементарних непогода. Ово су брзе машине и могу много више километара да пређу и заврше посао него што је то било раније. То ће нам значајно смањити трошкове и подићи квалитет одржавања у зимским месецима", каже Горан Младеновић.

Ново возило ће моћи да се користи у зимским и у летњим месецима, каже директор Комуналног предузећа Горан Радивојевић. Општина је финансирала и набавку новог погребног возила.

"Ми смо ишли на то да купимо што више алата да завршавамо што више послова на територији општине. Ова машина има руку за копање, трапезасту, муљну и утоварну кашику. Уз то додат је и плуг за снег за чишћење снега, са ланцима за сва 4 точка, па ће служити и за зимско одржавање путева", каже Горан Радивојевић.

Директор каже да ће им у наредном периоду бити потребан и један кипер камион веће носивости којим ће неометано моћи да се раде и поправке путева у летњим месецима.

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:45

Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена  ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.

Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.

Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док  је позив за меру три,  која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара.  Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:42

Више од четири хиљаде гледалаца пратило је представе у новом здању позоришта „Бора Станковић“. До краја године планиране су представе и на вечерњој сцени као и за најмлађе. У 2020. очекују се и биоскопске пројекције за љубитеље  филмске уметности. И публика и целокупан ансамбл врањског позоришта са великим ентузијазмом и задовољством окупља се и ради у новим условима за које се може рећи да су идеални, оцена је руководства позоришта „Бора Станковић. Ово потврђује и податак да је у претходна два месеца продато четири хиљаде карата. 

Директор позоришта Ненад Јовић најавио је да ће до краја године на вечерњој сцени бити одигране три представе. Сутра ће врањски театар одиграти представу „Ружа увела“ са којом су освојили бројне награде на фестивалима. Почетком наредне недеље гостује позориште из Лесковца, а 27. децембра биће приређена представа „Женски разговори“. Недељом ће бити игране представе за децу, а 22. и 29. децембра на сцени ће бити и Деда Мраз.

Циљ запослених у врањском театру је да задрже овако високу посећеност тиме што су планирали богат програмски репертоар за наредну годину. Поред тога биће и  других садржаја. Јовић је истакао да ће до краја ове године бити завршени сви тендери. Град је на основу пројектне документације добио од државе 11,7 милиона динара за набавку најсавременијег дигиталног пројектора. Тако да у наредној години публика може да очекује биоскопске пројекције у сали позоришта у Врању.

Добар глас се далеко чује, па су представе на сцени врањског позоришта пратили и бројни гледаоци из суседних општина, као и региона.

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:12

Већина наших верника слави Светог Николу као свог заштитника. Неретко се каже да ''половина Срба данас слави, а друга половина одлази на славу.'' Слична је ситуација и у нашем граду. Овај светитељ, осим што је поштован код Срба, слави се у целом хришћанском свету.

Највећи број наших суграђана као своју крсну славу слави управо Светог Николу. Овога јутра градска црква била је препуна свечара, који су стрпљиво чекали резање славских колача. Кажу да поштују веру, и традицију, прво се реже колач у цркви, а након тога дочекују госте код куће.

''Ми смо православци, сваке године славимо, то смо наследили од родитеља. Ја сам из села Буштрање, живим у Врању и долазим овде режем колач, вечерас дочекујем госте'', каже Љуба Стошић.

''Наша крсна слава и хвала Богу добро је, као и сваке године славимо са гостима. Свим суграђанима који славе пожелео био добро здравље", каже Ратко Поповић.

''Жена омесила колач, донео сам у цркву да сечем колач, синоћ смо имали госте, данас опет, сутра опет", каже Гаврило Стошић.

Свети Никола, архиепископ Мирликијски рођен је у малоазијском граду Патари, где су га родитељи добили у поодмаклој животној доби, као што је био случај и са још неким великим светитељима – Богородицом и Светим Јованом Крститељем, и по обећању посветили га Богу. Он је још као беба најављивао своју духовну снагу, а чуда је наставио да чини и за живота и након овоземаљског живота. Изабран је за епископа Патаре, након свог стрица, а касније и града Мира у Ликији. Био је велики борац за чистоту православља.

''Заиста велики светитељ који се још за живота, а и после живота нарочито, показао као велики чудотворац. И сами знамо да је још за живота сматран и поштован за светитеља. Чинио је многа добра дела, помагао где год је могао, а наравно то наставио да чини и после свог престављења одавде из привремености у вечност и зато га многи и прослављају као своју крсну славу молећи се за себе и за своје на свим путевима гдегод да крену и наравно и у својим домовима", каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

Свети Никола Мирликијски увек се слави 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године напустио овоземаљски живот, а празнује се и 22. маја у знак сећања на дан када су његове мошти пренете у Бари. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава, а велика светиња посвећена њему, метох манастира Хиландара, налази се у нашем граду.

Свети Никола се слави у целом хришћанском свету, а у земљама западне европе празнује се као дечји празник. С обзиром да пада у време великог Божићног поста, верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

''Сви знамо, запамтили смо од наших дедова и прадедова, незамисливо је било да се духовно не припремимо за славу. А како се припремало? Постом, целонедељним, иако је Свети Никола у време поста, велики број људи не пости цео пост, али тада је било то незамисливо. Постом, молитвом, трудећи се да, поред хране и физичког дела који ће принети за славу, принесу Богу и духовну жртву. Топло, искрено покајање, праштање онима који су нам нешто учинили, да се измиримо са онима са којима смо у завади. На сам дан славе да то заиста буде онако како и доликује, да колач, жито, вино однесемо у цркву, да одемо породично да се причестимо и да се онда вратимо у своје домове да дочекујемо госте", каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

У порти Саборног храма наши верници овога јутра били су у прилици и да куповином сувенира, рукотворина чланица Кола српских сестара, учествују и у хуманитарном прикупљању помоћи за болесну децу, а дочекали су нас и ученици школе Вуле Антић, који су такође у празничном расположењу изложили своје ручне радове настале у њиховим школским радионицама.

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:03

Општина Трговиште другу годину заредом има отворен позив за потенцијалне инвеститоре у циљу  смањења незапослености. И наредне године у ове сврхе биће обезбеђена средства из републичког буџета, најавио је председник ове општине Ненад Крстић.

Обезбеђивање услова за останак, пре свега младих и породица са малом децом на подручју општине Трговиште, превасходан је циљ руководства. Уз подршку државе обезбедили су субвенционисана средства за привлачење евентуалних инвеститора. Председник општине Ненад Крстић рекао је да имају отворени позив за нове инвеститоре и обезбеђени пакет државних субвенција од 30 милиона динара. Ово ће се наставити и у наредној години а све у циљу отварања нових радних места.

Општина у  сарадњи са Националном службом за запошљавање обезбеђује и по две хиљаде евра привредницима које отворе ново радно место, односно по једном запосленом. И то нису једини подстицаји. Крстић образлаже да су у области аграра  ове године дали пољопривредницима укупно 19 милиона динара за набавку основног стада, као и пластеника, механизације и опреме. Настоје да максимално подигну сопствене капацитете у привреди и пољопривреди.

Према званичним подацима из пописа спроведеног 2012. године, 1390 газдинстава  у овој општини бави се пољопривредом, а на истом подручју живи око пет хиљада становника. У овом тренутку, у јавним предузећима и установама, као и у привреди и самосталним делатностима, у Трговишту  је запослено  више од хиљаду и 200 људи, а око хиљаду је без посла.

Последњи пут измењено среда, 18 децембар 2019 15:36

Због изузетно закаснеле сетве  житарица, ратари морају константно да прате фазе развоја усева на пољима. У  договору са стручњацима примењиваће одговарајућу агротехнику ради добијања профитабилних приноса. Ове године ратари су имали далеко теже услове за производњу житарица у односу на  2018. годину. Дуготрајна суша током летњих месеци није дала шансу ратарским културама да дају пуне приносе. Недостатак воде у тлу додатно је погоршан јесењим сушним периодом, због чега су  сетвени радови обављани ван свих оптималних рокова. Неки од ратара ору тек ових дана и обављају предсетвену припрему.

Стручњак за ратарство у Пољопривредној саветодавној служби у Врању Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће на неким парцелама пољопривредници морати да поново сеју усеве, да засеју факултативне културе, али и да семенске куће понуде нови сортимент у складу са измењеним климатским условима. Шанса ратара  је и повећање површина под сточним грашком и грахорицама.

Ратарство на нашем подручју може бити само у служби сточарства, јер тржишних вишкова житарица одавно нема. Узроке би требало тражити у измењеним климатским условима, расту температуре ваздуха из године у годину, а  у земљишту све више недостаје хумус односно квалитетан оранични слој, због мањка  стајњака и спаљивања стрништа. У таквим околностима, преостаје да се измени сетвена структура и да се сеју културе које одговарају таквим условима уз примену агротехничких мера које препоручују стручњаци.

Последњи пут измењено среда, 18 децембар 2019 15:26

Већник за спорт, Ненад Ђорђевић, отворио је ново игралиште за децу у улици ''4. јул''. Ово модерно игралиште вредно је 4,5 милиона динара, а изграђено је на иницијативу Министарства омладине и спорта и Министарства финансија. И пре свечаног отварања игралишта у улици 4. јул малишани су похрлили у сусрет новим играчкама. Кажу да већ пар дана већину времена након или пре школе проводе управо овде.

''Много је боље него раније, нове су играчке, највише ми се свиђају љуљашке и тобогани јер то нисмо имали'', каже Реља Јовановић.

''Љуљашке су биле искидане, нисмо имали тобогане, сада је одлично, задовољан сам, баш сам био срећан када сам видео да се гради", каже Вук Поповић.

''Веома ми се допада, и љуљашке и овај тобоган, имали смо ми игралиште, али није било овакво", каже Матеја Димић.

Врање је један од 11 градова у Србији који су добили оваква игралишта, а укупно је донирано  27 истих.

''Ми смо као Град добили два игралишта, једно смо сместили овде, непосредно поред Месне заједнице 4. јули, а друго је у Врањској Бањи, тако да користим прилику да се захвалим и Влади Републике Србије и свим актерима који су допринели да наш град добије једно овакво игралиште, где ће наша деца пре свега моћи безбедно да одрастају и да се играју. Надам се да ће у наредном периоду бити још оваквих дечјих игралишта и још спортских терена, где ће бити услова за безбедно одрастање деце'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Град Врање такође улаже у спортску инфраструктуру, посебно у игралишта за децу, са циљем да сваки део града добије барем по једно игралиште. Тако је и донета одлука о локацији новог игралишта.

''Трудимо се да у сваком делу града деца имају безбедан простор за игру. Знамо да смо од 2016. године изградили 6 дечјих игралишта и да је вођено рачуна да свако игралиште буде у различитом делу града'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Осим овог, Врање је добило још једно идентично игралиште које је смештено у Врањској Бањи.

 

Последњи пут измењено среда, 18 децембар 2019 14:06

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пожар на породичној кући у Дрварској - Радио Телевизија Врање https://t.co/s3BvvtP4rU via @tripplesworld
Пронађени остаци људског тела у селу Бојин Дел - Радио Телевизија Врање https://t.co/d19ZUIeUhd via @tripplesworld
Градоначелник честитао грађанима предстојеће празнике и најавио бројне инвестиције у 2020. - Радио Телевизија Врање… https://t.co/pt9nhv0mU7
Follow RTV Vranje on Twitter