Градоначелник Врања Слободан Миленковић, примио је америчког амбасадора Ентонија Годфрија. Амбасадор Годфри на функцију је ступио крајем октобра и ово је била његова прва посета нашем граду.

Градоначелник Слободан Миленковић је заједно са најближим сарадницима дочекао новоименованог амбасадора Америке у Србији, Ентонија Годфрија. Најпре је одржан састанак две делегације, а затим су се домаћин и гост обратили медијима, изражавајући обострано задовољство састанком.

"Упознао сам његову екселенцију са историјом, потенцијалима које наш град има, културно историјским наслеђем и са свиме што чинимо да у привредном смислу побољшамо амбијент, да би пре свега, побољшали привредну структуру у граду. Имали смо отворен и конструктиван разговор, желео сам да пренесем све што град Врање нуди, које потенцијале има и могућности за даљу сарадњу у будућности. Захваљујем на доласку у наш град и велико ми је задовољство да сте овде и надам се да ћете понети лепе утиске", рекао је градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Амбасадор Годфри се свима захвалио на топлом дочеку на српском језику, али је говор наставио на енглеском, јер како је рекао још увек ради на савладавању нашег језика.

"Имали смо диван разговор са градоначелником о потенцијалима Врања и о ономе што може да се уради. Мој циљ је да разговарам са свим људима у Србији и то кроз дијалог. Понекад дијалог иде преко друштвених медија и то може бити забавно, али ништа не може да замени директан разговор и  ништа не оставља бољи утисак од посете региону, још једном хвала на топлој добродошлици. Мислим да у Врању постоји пуно потенцијала за наше односе и радујем се могућности да упознам град још боље", рекао је амбасадор Годфри.

Ових дана амбасадор Америке налази се у посети Пчињском и Јабланичком округу, а своју посету почео је боравком у Врању.

 

Последњи пут измењено среда, 22 јануар 2020 10:43

У току је 14. Европска недеља превенције рака грлића материце. Циљ је подизање свести жена о начинима превенције, а слоган ове године гласи: ''Рано откривање може спречити рак грлића материце.'' У Европској недељи превенције рака грлића материце треба подсетити жене, али и сву јавност, да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да делују превентивно. Стручњаци кажу да је рак грлића материце једна од најпревентабилнијих малигних болести.

''Најпревентабилнија из простог разлога што на њу можемо да делујемо из три правца, кажемо превенција на првом месту и стално апелујемо када су малигне болести у питању, и не само малигне, него и све масовне хроничне незаразне болести, да је најефикаснији приступ контроли овом проблему управо превенција, у најбољем случају примарна која подразумева активности у циљу откривања фактора ризика, њихове елиминације, спречавања практично болести у корену, то би била примарна превенција, у неку руку, оно што ми радимо током целе године'', каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.

Као први фактор ризика наводи се ХПВ вирус, који је најчешћи узрочних малигнитета. 9 од 10 особа када дође у контакт са овим вирусом нема никакве последице, јер се њихов имунитет са вирусом избори, док има и оних ослабљеног имунитета који не може да савлада ХПВ вирус, а он касније може довести и до рака грлића материце. Осим тога, нездрави стилови живота, пушење и истовремена употреба дуванских производа и контрацептивних пилула, наводе се као фактори ризика.

''Од момента уласка вируса у организам па до првих промена које могу да укажу да се ради о самом карциному грлића материце, а то су промене које гинеколог види голим оком кад прегледа жену под спекулумом, може да прође од 3 до 15 година, а замислите ви неку жену која 15 година не оде код гинеколога на редован гинеколошки преглед који подразумева, поред осталог, и ''минут за сигурност'' – то је време које је довољно да се уради брис са грлића материце, да се уради, свим женама добро познат ''папа тест'' који има задатак да открије те атипичне промене на грлићу материце, које уколико се не открију на време и не уклоне на време могу да прерасту у карцином грлића материце'', каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.

Дакле, редовним превентивним прегледима у већини случајева може се спречити појава рака грлића материце. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у  преинвазивној фази.

Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

 

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 13:59

Припадници Министарства унутрашњих послова у Врању ухапсили су М. Р. (1995) због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво. Сумња се да је он 20. јануара ове године, у вечерњим сатима, од раднице једне продавнице, уз претњу оштрим предметом, отео новац. Полиција га је убрзо пронашла и ухапсила.  По налогу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Врању, осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен  тужилаштву.

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 12:46

У Прихватилишту Центра за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању тренутно борави 31. корисник. Њихов број се у зимским месецима сваке године повећа, јер се углавном ради о одраслим, старијим и болесним људима о којима нема ко да брине. Небојша Рашић, једини је становник села Калово, удаљеног 16 километара од Трговишта на самој граници са Македонијом, до кога не постоји никакава саобраћајна линија. Болестан је и не може сам себи да обезбеди огрев, тако да неколико последњих година зимске месеце проводи у Прихватилишту. 

"То је брдско планинско село које је напуштено, нема никог. Овде сам због болести и због зимских услова. Нема ниједног човек у селу. До доласка овде био сам потпуно сам. Људи су се одселили у Бор, Ниш, Алексинац", каже Рашић.

Од априла је већ у свом селу, где се дружи са дрвосечама, јер нема ни врабаца. У Прихватилишту му је каже добро, јер је топло, има хране, купања и друштва. Сличне су приче и осталих корисника, који су ту смештени јер немају средстава за живот, ни никога ко би бринуо о њима.

"Овде сам већ три месеца. Овде се лепо осећам, добро је друштво. За похвалу су од сви који раде. Корисници су пријатни, лепо се дружимо. Социјални проблем сам и нема ко да брине о мени", каже Перица Ђорђевић из Бојника.

"Немам никога, овде сам пета година. Немам кућу ни породицу", каже Станоје Митић из села Марганце.

Корисници су најчешће људи старије доби и углавном су напуштени од породице, кажу стручњаци који раде са њима и истичу оно што и њих, иако су професионалци може да зачуди.

"Најчешће је то неосетљивост њихових најближих , када их оставе овде и када о њима више не брину", каже Сања Костић, психолог.

Капацитет Прихватилишта је 35 места, а тренутно у њему борави 31 корисник. Зими се увек повећава тај број, каже директорка Ивана Тасић, јер је Прихватилиште једина шанса овим људима.

"Да не постоји Прихватилиште, бојим се да би ти људи током зимских месеци или премрзли, или умрли од глади. Постојање овакве јединице која брине о старим и напуштеним лицима је изузетно добро и за Врање и за цео округ. Јер се овде смештају људи из целог округа", каже Ивана Тасић, директорка Центра.

Прихватилиште је недавно добило и лиценцу за рад на две године, на радост многих који би у супротном били бескућници.

"Бескућнике немамо и то ако се деси један или два случаја, ургентно их збрињавамо у Прихватилишту. Хвала богу да имамо Прихватилиште", каже Данијела Милосављевић, већница.

Ако је за утеху Њујорк је познат као град са највећим бројем бескућника, чак преко 50 хиљада и истовремено са највећим бројем богаташа. На европским улицама, чак 3 милиона људи у статусу бескућника сваке ноћи тражи свој кров над главом.

 

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 13:56

У Спортској хали у Врању данас и сутра одржавају се градска такмичења у одбојци за ученике основних школа. Након тога ће на терен средњошколци. Такмиче се екипе из свих школа са територије града. Наставља се календар такмичења у школском спорту. На реду су такмичења у одбојци. Шест екипа у мушкој и осам женској конкуренцији са територије града боре се за пласман на међуокружно такмичење, а онда и остала која воде до финала. Најбоље екипе из земље ће обезбедити одлазак на школску Олимпијаду која се ове године одржава у Новом Саду у мају месецу.

"Ја се надам да ће што већи број екипа са нашег округа отићи на школску Олимпијаду. Ту не мислим само на Врање, већ и децу из Владичиног Хана, Сурдулице, Босилеграда, Бујановца, Трговишта", каже Мирослав Спасић- председник  Савеза за школски спорт Врање.

Пре 4 године Врање је било домаћин Олимпијаде и угостило је близу 9 000 такмичара. Сигуран сам да ће Нови Сад одговорити задатку и бити добар домаћин, каже Спасић. Нама је важно да наша деца обезбеде пласман и да се покажу у што бољем светлу.

"Олимпијада која је одржана овде пре 4 године је била једна од најбољих. Кажу и најбоља до сада. У години јубилеја, 50 година школског спорта, најбоље екипе и појединци у свим спортовима имаће прилику да се боре и покажу квалитет од 7- 15.маја у Новом Саду", каже Мирослав.

Наредно такмичење по календару је окружно у одбојци чији ће домаћин бити Сурдулица, а у Врању је следеће окружно у рукомету.

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 14:00

Градоначелник Слободан Миленковић одржао jе састанак са сарадницима на коме jе извршена анализа стања квалитета ваздуха на териториjи Града Врања. На састанку jе констатовано да jе Влада Републике Србиjе утврдила листу категориjа квалитета ваздуха према коjоj Град Врање спада у другу категориjу, што значи да jе сврстан у ред градова са бољим квалитетом ваздуха. Сви посматрани параметри су у законским границама, чуло се на састанку.

Према резултатима мерења ниjе било значаjниjег одступања квалитета ваздуха у Врању изјавила је Невенка Станојковић, специјалиста хигијене у Заводу за јавно здравље. Она додаје да метеоролошке прилике утичу на квалитет ваздуха, пре свега ниске температуре, повећана влажност и атмосферски притисак и врло слабо струјање ваздуха. Она каже да је уобичајено да у зимским месецима у ваздуху постоји повећана концентрација чађи, сумпор диоскиса и азотових оксида.

''У периоду од 1. до 16.јануара било је седам дана са повећаном концентрацијом чађи на мерном месту у Заводу за јавно здравље, два дана са повећаном концентрацијом сумпор диоксида а на мерном месту у Основној школи ''Светозар Марковић'' било је шест дана са повећаном концентрацијом чађи и једна дан са повећаном концентрацијом сумпор диоксида. Управо ове материје су продукти сагоревања фосилних горива с обзиром да у зимским месецима због ниске температуре фосилна горива се користе у већој количини за загревање просторија, затим за кретање моторних возила те стога долази до повећање количине ове две материје које загађују ваздух'', каже Невенка Станојковић, специјалиста хигијене.

Како не би долазило до загађења ваздуха потребно jе гасити индивидуална ложишта, проширити систем централног греjања, повећати енергетску ефикасност обjеката како би била што мања потрошња фосилних горива за загревање. По мерама извештаjа Завода за јавно здравље, као енергент треба користити еколошки прихватљива горива попут био масе. Такође jе наведено да jе пошумљавање jедна од мера за смањење аерозагађења, објашњава Станојковићева.

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 14:03

Јубиларну 30. традиционалну просветну, културну и духовну манифестациjу, која почиње вечерас обележиће богат и садржајан програм. Организатори су се потрудили да овогодишња манифестација обилује бројним изложбама, предавањима, представама, књижевним вечерима, концертима и дечијим  приредбама.

Јубиларну 30. „Светосавску недељу“ вечерас ће у Позоришту отворити градоначелник Слободан Миленковић, а присутнима ће се обратити и његово преосвештенство епископ врањски Пахомиjе. Након тога, биће отворена изложба под називом „Културно и духовно благо манастира св. Прохор Пчињски“, посвећена 950-тој годишњици изградње манастира Прохор Пчињски.

За 22. jануар, предвиђено jе предавање професорке др Маjе Анђелковић на тему ,,Студенички типик'', у згради Позоришта, са почетком у 13 часова, док ће у 18 сати премиjерно бити изведена представа „Принц се неће вратити“, врањског театра.  Истог дана у 19 сати и 30 минута, у Библиотеци  ће бити одржано књижевно вече Драгана Великића, на коме ће бити представљен роман „Адреса“. У оквиру програма намењеног ђацима, гостоваће писци за децу Гордана Влаjић, Виолета Jовић,  Жикица Димитриjевић и Стеван Милошевић.

23. jануара у 20 сати, у сали позоришта биће одржан целовечерњи концерт Данице Крстић. Дан касниjе, 24. jануара, у Дому воjске, у 12 часова биће одиграна представа Предшколске установе „Наше дете“ под називом „Путуjе без пута и пут се за њим рађа“. У 19 сати на програму jе представа ученика ОШ „Предраг Девеџић“ из Врањске Бање и полазника Регионалног центра за таленте „Светосавски пут“, а након тога и концерт Музичке школе.

У Галериjи Народног универзитета, 25. jануара у подне, планирано jе отварање изложбе ликовних радова ученика врањских школа. Сат касниjе,  у Позоришту, биће одржан програм „Ученици Светом Сави у част“ и промовисан лист „Срећни дани“. Такође, биће уручене награде наjбољим учесницима на конкурсима поводом „Светосавске недеље“. Истог дана, у 20 часова, у сали Позоришта, концерт ће одржати оперска дива Jадранка Jовановић.

Већ по традициjи Светосавска духовна академиjа на програму jе 26. jануара у 19 часова у Позоришту, а беседу ће држати епископ врањски Пахомиjе.

На Савиндан, 27. jануара у присуству чланова Одбора у Храму Свете Троjице, биће обављено резање славских колача. Прослава у школама ће почети у 11, а у 20 часова биће приређен Светосавски бал, на коме ће наjбољим поjединцима и колективима бити уручене награде „Свети Сава“.

Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 14:02

На Богојављање Смиља Стевановић из Владичиног Хана окупала је часни крст за суму од 550 хиљада динара. Почетна сума била је 30 хиљада динара, али је надметање достигло фантастичних 550 хиљада. То је највиша сума новца која је у Владичином Хану, али и околини, па и читавој земљи издвојена за купање крста. Осим испред Храма Светог кнеза Лазара, у Хану се крст купао и у цркви у Прекодолцу.

Још један догађај изазвао је пажњу. Председник општине Горан Младеновић пливао је за часни крст на ханском базену. Младеновић је први председник у округу, а и шире који се одлучио на овај чин. На манифестацији која се организује 4.пут за редом учествовало је 33 пливача из Владичиног Хана, Врања и Бујановца. Први до крста допливао је Владица Савић, угоститељ из Хана.    

Радови у улици Боре Станковића одвијају се предвиђеном динамиком, изјавио је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије директор Водовода Горан Ђорђевић и додао да су радници овог предузећа завршили све своје обавезе када је реч о првој фази реконструкције ове, једне од најфреквентнијих улица у граду. У првој фази реконструкције улице Боре Станковића од раскрснице код Горње касарне до моста код улице Есперанто, Водовод је до 10. децембра прошле године завршио све своје обавезе.

''Ради се о  шест подземних вода везано за канализацију, воду и атмосферску канализацију. После нас су на градилиште ушли радници Телекома и ЕПС-а који раде инсталације  за струју и телефоне. По окончању тих радова, уследиће асфалтирање тог првог дела улице и биће уређени тротоари. Очекујем да ћемо крајем фебруара, како је договорено са градоначелником Миленковићем кренути у другу фазу радова која ће се одвијати од улице Есперанто до Дунавске улице која иде према улазу у Дом здравља'', каже Горан Ђорђевић директор Водовода.

У наредном периоду очекују нас радови на изградњи канализационог вода поред Болнице, биће повезан колектор на сам канализациони систем улице Боре Станковић чиме ће бити решен проблем канализације Здравственог центра и овог дела града.

''Грађани су благовремено обавештени о роковима и начину на који ће се изводити радови на овој улици. Извињавам се грађанима због проблема које можда имају у овом тренутку, али је ово врло захтевна улица на којој треба темељно радити. После подземног дела, уследиће површински радови, уређење тротоара, дрвореда и асфалтирање самог коловоза'', каже Горан Ђорђевић директор Водовода.

Улица Боре Станковића је врло битна транспортна улица за град Врање и сигуран сам да ће овај вишедеценијски проблем бити решен и да ћемо ове године добити модерну и савремену саобраћајницу, каже Ђорђевић. 

 

Ниједно избегло лице није остало без решеног стамбеног питања на територји Врања, а слична је ситуација и са интерно расељеним. Расписан је конкурс за доделу једног стана за избегла лица, а само једно је и остало без решеног стамбеног питања. Што се тиче интерно расељених, за њих су у току конкурси за грађевински материјал и за откуп сеоских домаћинстава. Врање је једна од ретких локалних самоуправа која је уз помоћ Комесаријата за избеглице и бројних донатора привела крају проблем обезбеђење крова над главом онима који су услед несрећних околности остали без њега. Ових дана ради се на обезбеђењу смештаја за само још једно избегло лице.

"Указала се прилика у згради која је финансирана од стране Комесаријата искључиво за избегла лица. Један стан је напустила особа пре пола године, тај стан је ослобођен и ми смо били у могућности да поново распишемо конкурс да се јави особа којој ћемо доделити тај стан", каже Данијела Милосављевић, градска већница.

Колоне интерно расељених са простора Косова и Метохије и њихов првобитни смештај у Спортској хали у Врању, сада су само слика из прошлости. Њима се помагало на разне начине, грађени су станови, додељиван грађевински материјал, откупљивана сеоска домаћинства. Последња два конкурса и данас су актуелна.

"И данас постоји могућност да се помогне онима који су дошли са Косова и то у виду грађевинског материјала. Сваке године иде конкурс за оне који имају неку приватну имовину, а није приведена намени могу да конкуришу за доделу грађевинског материјала. А постоји и могућност куповине сеоског домаћинства и на тај начин се сагледавају".

Битно је да интерно расељено лице само пронађе сеоско домаћинство које је легализовано, истиче већница. Уколико није легализован постоји могућност легализације, а преко Комесаријата се обезбеђује око 10 хиљада евра за то домаћинство. Уколико је цена већа заинтересована странка мора сама да доплати.

 

Последњи пут измењено понедељак, 20 јануар 2020 13:57

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Даница Крстић: Одушевљена сам врањском градском песмом - Радио Телевизија Врање https://t.co/f9AQyG6qHQ via @tripplesworld
Приведен због физичког напада - Радио Телевизија Врање https://t.co/PLakJpqJ4P via @tripplesworld
Амбасадор САД Ентони Годфри посетио Дом ученика и уручио компјутерску опрему - Радио Телевизија Врање… https://t.co/UDiwqDA3aG
Follow RTV Vranje on Twitter