Заменик председника Скупштине града Градимир Jовановић сазвао jе 36. седницу градског парламента, коjа ће бити одржана у четвртак 11. jула. На дневном реду jе пет тачака, а одборници ће се изjаснити о Предлогу Одлуке о измени и допуни Одлуке о буџету града Врања за 2019. годину. Информациjи о степену усклађености планираних и реализованих активности из програма пословања jавних предузећа и Предлогу Одлуке о измени и допуни Одлуке о социjалноj заштити. Седница почиње у 9 сати уз директан пренос на нашем каналу.

На подручју Полицијске управе у Врању, од 5. до 7. јула ове годинe, регистровано је пет саобраћајних незгода. Две особе су задобиле тешке телесне повреде, а шест лаке. Због управљања возилом под дејством алкохола задржане су две особе. Регистрована су три прекршаја из области Закона о јавном реду и миру- учествовање у тучи, вршење насиља и вика.

У атарима села Турија, Лучане, Кончуљ и Трновац код Бујановца у току је чишћење минских поља и неексплодираних убојних средстава заосталих од оружаних сукоба на овим просторима 1999 - 2001. године. Носиоци овог пројекта су Амбасада Јапана у Београду и Влада Србије, а разминирање обавља Агенција „Ин демининг” са Пала у Републици Српској. Надлежних позивају грађане на опрез у подручјима деминирања.

У јутарњим сатима у фабрици Кнауф у Белом пољу код Сурдулице дошло је до акцидента, због чега је цео град био у диму. У званичном саопштењу фабрике „Кнауф” стоји да је у једном од система за хлађење дошло до пораста температуре, што је указивало на могући пожар. Одговорна лица су  приступила гашењу ватре. Једна од уобичајених радњи у овим случајевима је и пуштање велике количине воде у сам систем за одвод гасовитих производа сагоревања, што је изазвало појаву велике количине водене паре која је куљала из димњака. Ситуација је, брзом интервенцијом санирана. Повређених нема и спречен је евентуални негативни утицај на околину и већа материјална штет, наводи се у саопштењу Кнауф-а. Занимљиво је да Полицијској управи није пријављен случај. Из општинске управе сазнајемо да је инспектор за екологију на терену. Међутим, еколошки општинси инспектор нема надлежност  да врши мерења и проверу у овој фабрици. О свему је обавештен републички инспектор за акцидентне сируације чије је седиште у Лесковцу. Како сазнајемо од начелнице општинске управе у Сурдулици, Слађане Максимовић, он ће у току одана обавити  инспекцијски надзор у Кнауф-у. Тада се очекују и информације о томе да ли је евентуално било загађења животне средине или не, приликом овог акцидента. Друштвене мреже преплављене су снимцима и фотографијама Сурдулице под димом.

 

Последњи пут измењено понедељак, 08 јул 2019 10:59

Амбасадор Турске у Србији његова екселенција Танжуа Билгич, посетиће данас Врање. Градоначелник Слободан Миленковић приредиће пријем за високог госта. Град ће поводом доласка турског амбасадора организовати и пријем за  победнице такмичења „Србија у ритму Европе”. Наше  представнице  су уз подршку локалне самоупрвае, на овогодишњем такмичењу извеле турску песму и са њом у конкуренцији 24 града из Србије, освојиле прво место.

 

На овај дан је рођен свети Јован Крститељ Претеча и многи православни верници славе славу Ивањдан, посвећен овом свецу. Крститељ јер је крстио Исуса Христа у реци Јордан, а Претеча јер је најављивао Исусов долазак и позивао људе на покајање. На овај дан се рано у зору плету венчићи од пољског цвећа и биља и ките се капије или улазна врата од куће са леве или десне стране. Тако венац штити укућане од сваког облика зла. Празник је заштитник кумства и побратимства. Данас лето достиже своју највећу тачку, па се на тај начин природа „овенчала”.

Са главне аутобуске станице у 18 сати кренуло је 49-оро ученика за Црну Гору. Децу су испратили родитељи, градоначелник града Врања, Слободан Миленковић и градска већница, Зорица Јовић. Одабрано је по четворо ђака од првог до четвртог разреда основних школа са територије нашег града. Деца ће бити смештена у летњем кампу Црвеног крста Србије у Баошићима у периоду од 7. до 18. јула. Са децом ће путовати васпитач Слађана Аризановић и др Марко Иванчов. На овај начин се нека деца добила прилику да по први пут оду на море. Путовање финансира град Врање у износу од милион и 400 хиљада динара.

Последњи пут измењено недеља, 07 јул 2019 19:07

Рокенрол је од глобалне поткултуре постао масовна култура захваљујући медијима и музичкој индустрији који су га, с једне стране сјајно промовисали, а са друге му узимали душу правећи од њега само производ и већ деценијама звезде по истом шаблону. Следи кратка прича о рокенролу као музичком правцу и као култури уопште.

Јовица Давидовић фронтмен групе Џоли Џампер објашњава да рокенрол као и све ствари које имају везе са супкултуром има задатак да извуче из човека неку аутентичност.

„Рокенрол не мора да буде базично везан само за музику, ја имам пуно пријатеља који су одлични сликари, који добро пишу, баве се новинарством и неким другим стварима. Ти људи немају таленат да га искажу кроз музику, али су рокери на свој начин зато што су аутентични, зато што су своји и труде се да изађу из медиокритетског система који намеће сваки град, и велики и мали.”

Миомир Дејановић, сада учитељ, а некадашњи члан групе „Радно време” каже да бити рокер не значи носити дугу косу и поцепане фармерке и да је рокенрол стање духа и свести.

„У основи рока је нека побуна, неки бунт, немирење са тренутном ситуацијом, то није нешто деструктивно, него нешто корективно јер увек може боље. То је буна у коју се креће не са куком и мотиком већ са гитаром у руци.”

Данас, када се говори о рокенролу углавном је у смеру да се то време ентузијазма неће вратити, и да је после 80/их изгубио своју оштрицу. Оно што му је потребно сада да би се вратио тамо где припада и био слободан, је нова и свежа енергија.

 

 

Државна ревизорска институција објавила је на свом вебсајту прве послеревизионе извештаје од почетка рада Институције. Објавили смо тридесетак послеревизионих извештаја од 170 колико је спремно, док ће до краја године бити објављено укупно 204 послеревизиона извештаја, рекао је председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић и додао да се  послеревизиони извештаји односе на ревизије спроведене током 2018. године.

„Ми ћемо кроз послеревизионе извештаје открити који субјекти ревизије су отклонили неправилности или несврсисходности, а који то нису учинили. Све заинтересоване стране ће бити у ситуацији да прате како се понаша субјект ревизије, да ли је одговоран у смислу отклањања неправилности и како то ревизор оцењује”, поручио је др Пејовић.

„У 2018. години шест субјеката је кршило обавезу доброг пословања због чега је ДРИ упутила захтев за предузимање мера из наше надлежности. Реч је о Граду Ваљеву, Туристичкој организацији Општине Лучани, Центру за културу и спорт Општине Лучани, Општини Прешево, Дому културе Општине Прешево, Предшколској установи Општине Прешево”, рекао је др Пејовић.

Он је додао да je код три субјекта ревизије забележено теже кршење обавезе доброг пословања и да је реч о апотекама Бор и Шабац и Општини Лучани.

„У овим случајевима ДРИ је поднела захтев за разрешење одговорних лица”, рекао је др Пејовић.

Што се тиче препорука које је ДРИ дала субјектима ревизије током ревизија спроведених у 2018. години, генерални државни ревизор је нагласио да је ДРИ дала 2130 препорука од чега 1147 препорука „првог приоритета које се морају спровести у року од 90 дана, 844 „другог приоритета” које се морају спровести у року од годину данаи 139 препорука „трећег приоритета” за чије је спровођење потребно више од годину дана.

„У прошлој години спроведено је 89,4 одсто препорука, 10 одсто је у току и 0,6 одсто није реализовано. У оквиру просека од 89,4 одсто, државни органи отклонили су 96 одсто препорука, јединице локалне самоуправе 89 одсто, јавна предузећа 86, а најслабији просек у спровођењу препорука имају здарвствене устaнове 83 одсто”, истакао је др Пејовић.

Послеревизоним извештајима можете приступити путем избором подменија „послеревизиони извештаји“ у оквиру менија „ревизије“ или путем следећег линка:

https://www.dri.rs/ревизије/послеревизиони-извештаји.441.html

Извор насловне фотографије: ДРИ

 

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању је гостујући у емисији Радио телевизије Врање рекла да пацијенти не треба да брину јер апарати у свим службама раде. Она је говорила и о запошљавању младих кадрова али и о специјализацијама, које је Министартсво здравља зауставило у претходном року. Проблем недовољног броја лекара је присутан на скоро свим одељењима Здравственог центра у Врању. Ми не можемо да запослимо све младе лекаре и медицинске сестре који се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, али има помака у том погледу, рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

„Потрудили смо се и жеља нам је да се запосли што све већи број младих лекара. Ја сам предочила Министарству здравља статистику која је врло озбиљна а ради се о томе да 60 % лекара специјалиста за шест до седам година одлази у пензију. То је врло велики проблем. Министартво здравља је то озбиљно схватило тако да смо кренули са запошљавањем младих кадрова. Наставићемо и даље ту борбу, јер ми одласком специјалиста не можемо истог момента да добијемо замену. Има људи који су уписивали волонтерске специјализацији и верујем да ће их убрзо завршити и да ће потражити посао у Здравственом центру. Тако ћемо на убрзан начин доћи до специјалиста”, каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Антићева наглашава да специјализације заслужују првенствено лекари који на њих чекају дуже време и који су својим радом и искуством заслужили да их добију.

„Последњи рок за добијање специјализација није био успешан јер је једна колегеница поднела тужбу што је било врло непријатано и Министарство здравља је због тога зауставило додељивање специјализација. Надам се да ће у следећем августовском року, када је повећан број специјализација, поступак бити успешно окончан”.

Антићева каже да је задовољна како функционише Хируршки блок, да је олакшан рад запослених и да су бољи услови за пружање здравствене заштите пацијентима. Септембра би требало да се почне са рекострукцијом делова болнице који су везани за Хируршки блок. То су службе интерне медицине, ортопедије, офталмологије и урологије, а реконструкција подразумева комплетну обнову почев од подова до столарије чиме ће бити створени бољи услови за рад.

 

Последњи пут измењено петак, 05 јул 2019 13:31

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter