Како данас изгледа Бели мост, један од најпознатијих симбола града, саграђен пре сто седамдесет две године? Иако не оријентално сличан мостовима у Паризу, Венецији, Прагу, и он, као и ови мостови, спаја две обале. Док се у Верони, трагична љубав збива на балкону, у Врању се одвија на обали, данас Градске, а некада Врањске реке.

Коштана је дуго тражила редитеља. Бора је у драму уносио узвитлане и снажне елементе којима је бележио врели дах дубоке и болне поезије којом букти и у којој сагорева свака реч у ,,Коштани“. Редитељи и глумци којима је ,,Коштана” падала у руке сматрали су, у жељи да угоде публици, да при обради овог дела, треба да истичу у први план, не Борин текст, не драму, него севдалисања, циганску песму и чочечку игру.

Болна носталгија љубави и самртна песма младости – Борина ,,Коштана“. Дело је тужна прича згаженог срца и промашених живота. Сви ти људи много се веселе, али од њих нико није весео. У њима се одиграва вечита трагедија: јединка тражи сву љубав, сву срећу, интензиван и слободан живот, али целина друштва је безлична, неумољива и тражи да људи подреде оно што им је најдраже њеним незнаним хладним рачунима.

,,Врање, мала, некада погранична србијанска варош“, говори Јован Дучић, ,,била је до Станковићевог времена једва познато и по имену, а савршено непознато по људству. Откривши Врање, Станковић је одиста открио наш потпуно нов морални континент“.