Глумци, сликари, писци, музичари, писци, једном речју наши уметници, ових дана шаљу поруке охрабрења свим грађанима, а нарочито оним старијима, да прате упутства и буду храбри и истрајни. 

Најчешће се поручује  да у овој ситуацији нико није сам, да сви зависимо једни од других и сви мислимо једни на друге.

Радио телевизија Врање позива све уметнике Врања и Пчињског округа да нам шаљу своје клипове охрабрења и подршке, а ми ћемо их објављивати на нашем Yоu Тубе каналу.

Сада гледамо прве снимљене поруке неких од врањских уметника.

Припадници Министарства унутрашњих послова у Бујановцу ухапсили су В.И. (1976)  из околине овог града, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело непоступање по здравственим прописима за време епидемије. Он се сумњичи да је  прекршио меру самоизолације.

Осумњичени је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Врању. Судија за претходни поступак Основног суда у Бујановцу, одредио му је притвор до 30 дана, у притворској јединици за самоизолацију.

Поводом недоумица грађана Србиjе, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом КОВИД–19, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, обjашњава све детаље и могуће ситуациjе у току ванредног стања (рад од куће, висина накнада, права родитеља коjи имаjу децу млађу од 12 година, права радника у самоизлоациjи, плаћеном и неплаћеном одусуству, боловању...).

Организација рада од куће

Апелуjемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла коjе обављаjу дозвољава, запосленима организуjу рад од куће. Запослени коjи у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, раде од куће имаjу право зараду, као и запослени коjи раде на свом радном месту. Jедина разлика jе што запослени коjи раде од куће, немаjу право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени коjи долазе у пословне просториjе послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организациjом рада на овакав начин. Рад од куће ниjе „плаћено одсуствоˮ већ организациjа рада у коjоj запослени своjе радне обавезе извршава од куће и за то остваруjе зараду. У случаjу када послодавац не може да организуjе рад од куће, дужан jе да обезбеди све мере заштите безбедности и здравља на раду.

Запослени родитељ са децом млађом од 12 година

На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенциjе ширења заразе ЦОВИД–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело jе Препоруку за организовање рада у jавним управама и државним институциjама (Препорука).

Препорука се, имаjући у виду надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега односи на запослене у државним органима, jавним агенциjама, jавним службама и jединицама локалне самоуправе. Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца. Према Препоруци, „послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица стариjа од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или jе другом родитељу установљена радна обавеза. За наведене запослене неопходно jе омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом коjи jе послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленогˮ. Међутим, у случаjевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у jавном и у приватном сектору), послодавац jе дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организуjе рад у сменама, како би што мањи броj запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у jедноj просториjи. Послодавац треба да омогући  jедном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а уколико jе процес рада послодаца такав да jе немогуће организивати такав рад, неопходно jе да се организуjе рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља коjи такође има радну обавезу. 

 Осврт на поједина права из радног односа и по основу рада

Запослени jе у самоизолациjи/карантину

 Запослени коjи jе у самоизолациjи, а коме jе надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолациjи или карантину, имаjа право на накнаду зараде. Накнада зараде припада запосленом према Закону о здравственом осигурању, у случаjу када jе запослени привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолациjе као клицоноше или због поjаве заразних болести у његовоj околини. Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње. Запослени у самоизолациjи или карантину треба да се jаве послодавцу телефоном и да меjлом или неким другим електронским начином комуникациjе, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа.Потврду о привременоj спречености за рад, као и  дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због коjих исту ниjе могао да достави.

Право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању, нема осигураник, ако jе намерно спречавао оздрављење или ако jе злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример прекршаj самоизолациjе/карантина). Накнада зараде, према Закону о здравственом осигурању jе просечна зарада коjу jе осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у коjем jе наступила привремена спреченост за рад,  и одређуjе се у висини 65% од основа за накнаду зараде. Послодавац може исплатити и већи износ накнаде зараде запосленом, уколико се тако уговори колктивним уговором или уговором о раду.

Право на накнаду зараде имаjу запослени и лица коjа обављаjу самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у овом уговору ниjе утврђена и новчана накнада за случаj када се не обављjу послови за коjи jе закључен уговор).

 Право запосленог коjи користи користи годишњи одмор

У зависности од потребе посла, послодавац одлучуjе о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултациjу запосленог. Запослени за време коришћења годишњег одмора, односно колективног годишњег одмора код послодавца, има право на накнаду зараде, у висини просечне зараде остварене у претходних 12 месеци. Прекид рада, односно смањење обима рада до коjег jе дошло без кривице запосленог (члан 116. Закона о раду). Уколико послодавац има смањен обим посла  или jе у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на тзв „принудни годишњи одморˮ у траjању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом. У наведеном случаjу запослени имаjу право на накнаду зараде наjмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде. Колективним уговором или равилником о раду и уговором о раду може се утврдити и већи износ накнаде зараде од ове коjа jе утврђена законом.

 Прекида рада због наредбе надлежног државног органа/органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља

Чланом 117. Закона о раду прописано jе да  висина накнаде зараде за време прекида рада до кога jе дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, коjа jе услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, Законом о раду ниjе утврђена. Иста се утврђуjе  и исплаћуjе у висини утврђеноj колективним уговором/правилнком о раду и уговором о раду.

 Запослени одсуствуjе са рада због болести или jе на плаћеном одсуству

(чл. 114. и 115. Закона  о раду)

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад и то наjмање у висини 65% просечне зараде, односно у висини од 100% зараде запосленог у случаjу повреде на раду или професионалне болести.

Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за случаj  плаћеног одсуства: склапања брака, порођаjа супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, добровољног давања крви и др. Право на неплаћено одсуство (члан 78. Закона о раду). Послодавац у складу са Законом о раду, може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). Само на захтев запосленог, послодавац може да одобри право на неплаћено одсуство.

Вишак запослених

Послодавац коjи отказуjе радни однос запосленом jер jе технолошки вишак мора да води рачуна о томе да ли jе у обавези да донесе програм решавања вишка запослених (члан 153. Закона о раду) као и да запосленима, коjе jе утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду. Послодавац jе дужан да пре отказа уговора о раду, запосленом исплати отпремнину (члан 158. став 1. Закона). Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код коjих послодавац ниjе испоштовао одредбе закона. Висина отпремнине утврђуjе се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, и  не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остваруjе право на отпремнину.

Право запосленог на новчану накнаду за случаj незапослености

Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време коjи jе проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице коjе по основу уговора  обављало привремене и повремене послове, а коjе jе у периоду од наjмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању. Новчана накнада припада од првог дана од дана престанка обавезног осигурања, ако се приjави и поднесе захтев Националноj служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. Незапосленом коjи поднесе захтев, по истеку рока од 30 дана, новчана накнада припада од дана подношења захтева. Обезбеђивањем електронске приjаве на НСЗ, сва лица од 23. марта 2020. године, имаjу могућност да се приjаве електронски ради коришћења права на новчану накнаду у складу са законом.

http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl…

Без обзира на ванредно стање, запослени коjи сматраjу да им jе повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, коjе ће у складу са законом и своjим надлежностима и овлашћењима предузети одговараjуће мере.

 Контакт

-   меjлови: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.или Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

-   телефонски броj 0800 300 307 (бесплатан позив)