Друштво

Друштво

Министарство унутрашњих послова Републике Србиjе у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког  развоjа  од 15. априла до 9. jуна ове године, реализуjе проjекат ,, Матура 2019.''  Циљ проjекта jе подизање нивоа свести о безбедности матураната и свих грађана у време завршетка школске године и матурских прослава. Проjекат jе подржала и Агенциjа за безбедност саобраћаjа кроз кампању ,,На матуру без аутомобила'' у сарадњи са локалним Саветима за безбедност саобраћаjа и удружењима таксиста, а са циљем да се обезбеди попуст за превоз матураната током прослава матура. Тим поводом градоначелник Врања др Слободан Миленковић, коjи jе и председник Савета за безбедност саобраћаjа града Врања, одржао jе састанак са представницима МУП-а и врањских удружења таксиста. Безбедност матураната, али и осталих учесника у саобраћаjу треба да буде на првом месту у овом периоду, тако да се већина такси удружења прикључила акциjи. Матуранти ће моћи да користе услуге такси превоза за 50 посто jефтиниjе. На териториjи града jе шест средњих школа коjе организуjу прославу матуре.

Српска православна црква и верници обележавају данас празник посвећен преносу моштију Светог оца Николаја –Мирликијског чудотворца.  Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена  када се слави овај празник, у народу се назива и летњи Свети Никола. Сви они који 19.децембра славе Никољдан, пренос  моштију обележавају као преславу и обрнуто. У народу се зове Млади Свети Никола, Летњи свети Никола, Николице.

У циљу унапређења остваривања права на службену употребу албанског језика и писма, односно на употребу личног имена припадника албанске националне мањине, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић одржао је састанак, у присуству шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Ориција и директорке Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Данијеле Ненадић, са представницима градова Лесковац, Ниш и Врање и општина Бујановац, Медвеђа, Прешево.

Захваљујући подршци Мисије ОЕБС-а у Србији, Координационог тела и Националног савета албанске националне мањине, започеће се израда Каталога албанских имена који ће омогућити да матичари у Србији упишу имена припадника албанске националне мањине у матичне књиге апсолутно прецизно и тачно.

„Овај посао је од изузетне важности за наше грађане који су припадници албанске мањине и остваривање свих њихових права“, рекао је Ружић и истакао да ће се до 3. септембра радити на пописивању свих имена из матичних књига Лесковца, Ниша, Врања, Бујановца, Прешева и Медвеђе и њиховој транскрипцији на српски језик и писмо.

Како наводи министар, они су се суочавали са проблемима у остваривању појединих права уколико се у различитим документима лично име транскрибује различито. „Каталог ће помоћи и при упису новорођених беба и прибављању основне документације кроз пројекат „Бебо, добродошла на свет“, рекао је он.

Амбасадор Орицио истакао је да ће Мисија ОЕБС-а у Србији наставити да подржава овакве активности који имају за циљ веће могућности за остваривање права припадника свих националних мањина у Србији.

„Верујем да удруженим снагама можемо овај комплексан посао спровести на одговарајући начин и обезбедити инструмент за остварење људских права“, закључио је амбасадор.

Извор насловне фотографије: Министарство државне управе и локалне самоуправе

Према још увек непотврђеним информација, руска компанија „Спилит”, која је пословала у Врању у изнајмљеном погону „Јумка”, напустила је наш град. Током викенда су спаковане машине, а радницима је у понедељак речено да престаје потреба за њиховим ангажовањем. Ради се од око 300 запослених, који су се бавили производњом намештаја и како сазнајемо нису примили последње две зараде.

Спилит је у Врање дошао августа 2017. године и почео производњу са 130 радника. Било је најава да ће запослити хиљаду људи и закупити још један погон у „Јумку” или у индустријској зони. Реновирали су погон и  изградили котларницу. Врање су, тако су говорили, изабрали због богате традиције у производњи намештаја и стручног кадра. За сада нема званичних потврда од надлежних, а ова информација добијена је од запослених. 

Последњи пут измењено уторак, 21 мај 2019 14:58

У миленијуму када већина младих своје слободно време проводи на друштвеним мрежама, на којима се одвија читав један живот, поставља се питање када смо се последњи пут дотерали и решили да неколико сати проведемо шетајући са партнером, пријатељем, породицом? Kако је то изгледало некад док је сваки град у Србији имао свој корзо, ту једну главну улицу или шеталиште где су се људи дружили, а вести размењивале усмено. Као и то како данашња омладина проводи тренутке доколице.

Сећајући се времена проведеног на корзоу, наш дечји песник Жикица Димитријевић каже да је корзо било место окупљања, упознавања,  дружења, размењивања мисли и свега што је оптерећивало омладину тог времена.

„Корзо је друштвени феномен, може се рећи социолошки феномен из прошлог века који данас, нажалост одумире. Свака варошица је средином прошлог века имала своје шеталиште. Сама реч корзо је италијанског порекла и значи шеталиште или тркалиште. Корзо је наиме био наша база. И сад се налазимо ту где се моје друштво окупљало. Није требало рећи „видимо се тамо и тамо“, него само „здраво, видимо се“. То је налик данашњој фејсбук страници, само што се са фејсбука не познају многи, а на корзоу су се сви знали“, каже Жикица Димитријевић, дечји песник.

Из разговора сазнајемо да се на корзо излазило одмах после часова, у први сумрак, и да није трајало дуже од пола 10-10 увече, а од старијих сведока корзоа и то какве су вредности биле онда и шта је то што се научило на корзоу.

„Људи се нису дотеривали, како си обучен и преподне и увече и на корзоу, важно је било да си у души добар човек. Ту на корзоу стекне се нешто, а онда се разочараш ако није тако, а то је поверење у људе“, каже Тома Влајинац.

Данашња омладина ипак има другачији приступ слободном времену и дружењу.

„Углавном проводимо време по кафићима и дискотекама, или се окупимо кући код неког“, каже Јована, ученица врањске Гимназије.

Говорећи о корзоу немогуће је не приметити да се ради о грађанском стилу живота једног времена, и ритму једног града. Ипак на крају „свако време носи своје бреме“,  како каже наш саговорник, и можда ће се некад о фејсбуку или нечему другом разговарати као што ми данас разговарамо о корзоу.

 

Последњи пут измењено уторак, 21 мај 2019 14:28

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Стаменковић: Пољопривредну производњу подићи на виши ниво - Радио Телевизија Врање https://t.co/d27OB429qM via @tripplesworld
Мини баскет фестивал за викенд - Радио Телевизија Врање https://t.co/UmcB3PZjjB via @tripplesworld
„Време радости” уз Мињу, Тијану и Леонтину - Радио Телевизија Врање https://t.co/cXkWHxK5d0 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter