Друштво

Друштво

Нела Цветковић, извршна директорка ''Комрада'' гостујући у јутарњем програму наше телевизије говорила је о активностима овог предузећа , о набаци чистилице, о новој услузи која ће први пут бити пружана корисницима   у сеоским срединама али и о другим плановима за ову годину.

План и програм рада јавног предузећа Комрад усвојен је  на скупштинском заседању у децембру и њиме је предвиђено 310 милиона динара прихода током 2020. године. Данас се отвара тендер за набавку чистилице која је неопходна за рад и чишћење града, каже Нела Цветковић, извршна директорка ''Комрада''. Она каже да од ове године Јавно комунално предузеће Комрад почиње са пружањем нове услуге која се односи на сеоске средине.

''То је уређивање сеоских путева, тачније кошење и орезивање грања и растиња око сеоских путева. У претходном периоду је било доста захтева мештана сеоских месних заједница, међутим нисмо имали адекватан алат за пружање такве услуге. У плану је набавка трактора са тарупом, то је продужена рука која има и косилицу али ће моћи да орезује и високе гране које се налазе око пута. На Градском већу ће бити усвојен План рада којим ће бити предвиђени сеоски путеви који ће се одржавати током године.''

Поједине улице у граду у наредном периоду биће оплемењене дрворедним садницама, каже Цветковићева.

''Набављено је 156 дрворедних садница а планом су обухваћене Косовска, улица Симе Погачаревића и Колубарска.У Косовској је већ посађено 32  а у Колубарској 27 дрворедних садница. Наставићемо ових дана са тим радовима и надам се да ћемо за две недеље све завршити. Негде су саднице биле поломљене па вршимо њихову замену и корекцију а постављамо их и тамо где их није било.''

Димничарска служба у овом периоду интензивније ради. У претходном периоду често је долазило до паљења оџака тако да је ова служба имала око 30 интервенција, санирање последица паљења димњака, каже Цветковићева и додаје да су  у току  планови за изградњу Регионалног центра за управљање отпадом поред саме депоније Метерис.

Вечерас се дочекује Нова година по Jулијанском календару. У Врању нема организованог дочека на отвореном простору, али су зато ресторани углавном попуњени.

Нова година по јулијанском календару, или како је називамо Српска Нова година стиже нам  у поноћ. Нову годину по јулијанском календару славе Руси, Грузини, па чак и православни Јапанци, па је називамо Православном Новом годином. Упркос томе, што неки негују обележавање овог датума као неки знак отпора покушајима да се затре српски идентитет, они други не придају много значаја обележавању овог датума, што због посла и обавеза, то и због финансија, јер знамо да су иза нас празници који су већину оставили празних џепова, а јануар је, ипак, ''најдужи месец.''

Младић Joван Јанковић каже да он поштује старе обичаје те ће вечерас од 17 сати са својим пријатељима обилазити православне домове, прерушен у старије особе. Остатак наших анкетираних суграђана каже да ће Српску Нову прославити скромно, углавном у својим домовима.''

Ми ћемо се придружити слављу, па у Новогодишњој ноћи по јулијанском календару на програму Телевизије Врање од 21 сат почиње специјализовани програм  „Велики Гетсби у новогодишњој ноћи“ .

И на таласима Радио Врања током целог дана и ноћи уживајте уз одабране хитове домаће поп и народне музичке сцене.

Вечерас се дочекује Нова година по Јулијанском календару. У Врању нема организованог дочека на отвореном ростору али су зато ресторани углавном попуњени.

Градске власти одлучиле су, крајем прошле године да уместо дочека, новац уплате на наменски рачун за лечење деце и младих.

На програму Телевизије Врање од 21 сат почиње специјализовани програм  „Велики Гетсби у новогодишњој ноћи“ .

И на таласима Радио Врања током целог дана и ноћи уживајте уз одабране хитове домаће поп и народне музичке сцене.

Велики број верника епархије врањске окупио се у Саборном храму Свете Тројице у Врању како би подржали очување светиња у Црној Гори. У градској цркви служен је Mолебан, након чега су улицама Врања прошле Литије. Молебан је служио епископ врањски Пахомије, који је још једном позвао да јавно сведочимо своју веру. У молитвеном окупљању, осим великог броја свештенства и монаштва Православне епархије врањске и верујућег народа, окупио се и велики број званичника, међу којима је био народни посланик Славиша Булатовић, председници градских општина, представници јавних установа и, наравно, представници града. Дејан Тричковић, председник Скупштине града Врања рекао је да је пресрећан бројем суграђана који је учествовао у Литијама, али и бројем младих људи. ''На овај начин ми шаљемо поруку да смо уз нашу браћу у Црној Гори који се боре за очување српских светиња.''

Спорни Закон о слободи вероисповести у Црној Гори ступио је на снагу другог дана Божића, 8. јануара. Поменути закон предвиђа да ће сви верски објекти који представљају културну баштину, а који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности 1918., и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. Епископ врањски Пахомије, коментаришући одредбе овог закона каже да је то један преседан, да државе ни у турско време нису доносиле овакве законе.

Владика каже да је верни народ показао јединство у борби за очување српских светиња и да сумња да ће овакав закон моћи да заживи.

Молитвена окупљања и Литије, осим у Врању, одржана су широм Црне Горе и Србије.

Последњи пут измењено петак, 10 јануар 2020 20:45

Расплиће се прича око лоше изведених радова на обилазници у Индустријској зони у Бунушевцу. Све је почело марта прпошле године када су  утврђене неправилности на изградњи обилазнице, каже градски правобранилац Ђурђица Ђорђевић. Град је поднео Основном суду у Врању предлог за обезбеђење доказа и вештачење. Априла је извршен увиђај и дато мишљење вештака.

"Град је био незадовољан датим мишљењем и уследило је приговор од стране града, те је поново изласком на лицу места, крајем јула, извршен увиђај од стране вештака, који су изласком на терен утврдили да поједини радови на обилазници нису извршени у складу са пројектном документацијом. Уследило је још једно   вештачење, које је предато Основном суду у Врању крајем новембра. Из тог налаза и мишљења је утврђено да су извођачи радова дужни да о свом трошку надокнаде штету, односно да изврше радове који су неквалитетно урађени. Уколико не изврше те радове извођачи радова и то Трејс ПЗП и Саба Белча су дужни да граду Врању надокнаде штету за лоше изведене радове у износу од 18 милиона динара без ПДВ-еа. Не ради се о враћању уложених средстава, већ о накнади штете, која ће пре свега, бити покушана да се надокнади, извршењем радова који ће бити квалитетнији и у складу са пројектном документацијом а уколико то не ураде, град Врање ће имати право на накнаду штете. Следећи корак је да град уведе извођаче радова у посао и да се санира начињена штета у складу са налазом и мишљењем вештака Градског завода за вештачење у Београду, јединог референтног Завода за давање таквих налаза. Не ради се о класичној парници, већ се ради о предлогу за обезбеђење доказа, о парници која је одскочна даска да се утврде штете и пропусти на овако изведеном објекту", каже Ђурђица Ђорђевић, градски правобранилац.

Последњи пут измењено петак, 10 јануар 2020 14:02

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Даница Крстић: Одушевљена сам врањском градском песмом - Радио Телевизија Врање https://t.co/f9AQyG6qHQ via @tripplesworld
Приведен због физичког напада - Радио Телевизија Врање https://t.co/PLakJpqJ4P via @tripplesworld
Амбасадор САД Ентони Годфри посетио Дом ученика и уручио компјутерску опрему - Радио Телевизија Врање… https://t.co/UDiwqDA3aG
Follow RTV Vranje on Twitter