Друштво

Друштво

Српска традиција и обичаји, посебно на југу земље, постају полако, али сигурно прошлост. Још се чувају негде у сеоским срединама, док су у граду готово искорењени. Колико су они лепи и колико је важно њихово неговање подсетили су нас малишани на Сусретима села, који су ове године одржани први пут.

''Домаћини, дома ли сте, врзано ли је куче, немој ме исцепи..."

Овако почиње сценски приказ ''Наводаџика'', који су за представљање на сусретима села припремили ученици основне школе ''Бора Станковић'' у Ћуковцу.

Они који су гледали кажу да није било присутног који се није насмејао и уживао у овом приказу.

''Ја сам била наводаџика. Њен посао је да иде од куће до куће и да тражи младу и младожењу да се венчају,'' каже Луна, ученица четвртог разреда.

''Ја сам младожења и ја сам глув и мајка ми каже да се претварам да све чујем и да мрдам главу и да се смејем,'' додаје Огњен, ученик другог разреда.

Циљ саме манифестације, па и овог приказа, био је афирмација руралних подручја и њихових обичаја и очување народне традиције.

''Овде на југу има толико дивних обичаја и обично су ти најзанимљивији за младу, младожењу, око свадбе. Добила сам ову представу од једног свог колеге и тачно сам знала како ће публика да реагује. Ја иначе волим да радим представе на дијалекту, поготову што то износе овако мали глумци, а самим тим што су се они унели у ликове и то донели на прави начин. Они су уиграна екипа, воле да глуме, радили смо већ представе, искористили смо ову прилику да ето и они буду на некој позорници, на некој бини, пред публиком јер ми све радимо онлајн па чак и приредбе тако да ми је баш било драго да могу да учествују на овим сусретима села,'' каже учитељица Миљана Ристић.

У оквиру поменуте манифестације приказане су различите кореографије традиционалних игара, као и вокални облици традиционалног музичког наслеђа југа Србије, али и стари занати и традиционална јела.

 

Последњи пут измењено среда, 03 новембар 2021 20:30

Данас се завршава исплата другог дела једнократне помоћи од 30 евра у динарској противвредности пунолетним грађанима који су се пријавили.

Пензионери, примаоци новчане социјалне помоћи и особе лишене слободе у казнено-поправним установама у Србији у понедељак су добили 30 евра, у оквиру трећег пакета подршке привреди и грађанима у циљу ублажавања последица пандемије.

Исплата осталим грађанима почела је у уторак, а данас би новац, како је најављено, требало да буде исплаћен свима који су се пријавили за помоћ, каже министар финансија Синиша Мали .

Средином децембра планирана је исплата помоћи од 20 евра, за све пунолетне грађане.

Последњи пут измењено среда, 03 новембар 2021 08:57

Због радова на санациjи хавариjе у насељу Ћосики у Врањскоj Бањи, без воде ће бити потрошачи у поменутом насељу.

Искључење jе планирано до завршетка радова, јављају из Водовода.

Последњи пут измењено среда, 03 новембар 2021 08:57

Музеј жртава геноцида организовао је трибине у Врању под називом ,,Страдања и сећања". На трибинама су говорити др Драган Цветковић и др Ненад Антонијевић, музејски саветници  и Бојан Арбутина, кустос у поменутом музеју.

Филм „Србија већа од страха, предавање у тишини“ професора Павловића урађен је као један вид сећања на крагујевачку трагедију која се догодила у октобру 1941.године. Музеј жртава геноцида има задатак да негује културу сећања на жртве другог светског рата али и на све жртве током двадесетог века.

„Ове године навршава се осамдесет година од почетка Другог светског рата и почетка страдања Српског народа. Самим тим Музеј жртава геноцида и његов колектив је одлучио да се обрати јавности на један другачији начин, а то је играно документарни филм. Осим тога ми смо ову годину обележили бројним публикацијама, изложбама, трибинама“, каже Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава геноцида.

Трибине су организоване како за ученике тако и за одраслу популацију како би се ближе упознали са дешавањима из наше прошлости, на којим се воде разговори у оквиру којих се размењују информације, каже Арбутина.

  „Постоје одређене секвенце из прошлости које им нису јасне и које су плод идеолошког гледања на прошлост кроз протеклих седамдесет година. Ми разбијамо те наслаге које су се наталожиле на историју. Деца су заинтересованија. Углавном питају све оно што не стигну да обраде на часовима историје. Након филма питају како су ти људи преживели све то, ко су ти људи који су страдали, зашто су поједини људи чинили злочине. Постављају и етичка и морална и логичка питања. Желе да знају о животу човека“, додаје Арбутина. 

Страдање Српског народа и геноцид који је претрпео наш народ јесте једна од карика нашег идентитета које би требало посебно изучавати, наглашава Арбутина и додаје да ограничења која школски систем трпи не дозвољавају да се све теме подједнако добро обраде.

„Сматрам да би требало више посветити пажњу жртвама свих ратова како се те невине жртве не би заборавиле, како би остало трајно сећање на њихова страдања невиног погинућа од стране окупатора. Тренутним школским програмом се то не обрађује довољно али ми наставници имамо довољно могућности у оквиру самих часова да ту тему обрадимо на начин како желимо, да више посветимо пажњу томе“, напомиње Ненад Стојиљковић, професор историје.

Музеј жртава геноцида је потписао протокол о сарадњи са Министарством просвете и тим програмом допуњава један вид  наставе да обраде тај период страдања Српског народа у друго светском рату.

Последњи пут измењено среда, 03 новембар 2021 12:25

Након обележавања славе манастира Прохор Пчињски, где је присуствовало и локално руководство, заменица градоначелника још једном је подсетила на важност сарадње државе и цркве на националном, али и локалном нивоу. Локална самоуправа даје подршку верским заједницама у свакој прилици где то Закон дозвољава, наглашава заменица.

''Причали смо више пута већ да смо један од првих градова који је започео суфинансирање пројеката за верске заједнице. Увели смо то већ у законске оквире, да се аплицира на конкурс, да се средства планирају буџетом, да се ван средстава која су планирана буџетом не може ићи, и тако је већ од 2017. године. На тај начин се и сама сарадња изеђу града и епархије подигла на виши ниво. Тако је требало да буде и раније, а не да се средства ад хок додељују,'' каже заменица градоначелника Зорица Јовић.

Град, осим путем суфинансирања пројеката цркава и верских заједница, помаже цркве у свакој прилици где је то могуће, или директно, или путем донатора.

Град је иницирао и уређење Бунушевачког гробља, а тренутно се ради на санацији стазе око новоизграђеног храма.

''Оно што је до локалне самоуправе средствима из буџета града, у сарадњи са Комрадом приводи се крају, најпре уређење, а већ за који дан треба да крене и асфалтирање, приступ Бунушевачком гробљу да се приведе намени, да постоји улица изнад цркве, она ће бити приступна и за улазак у цркву и на гробље. Радови су у току, припрема је завршена, ако буде стала киша очекујемо да се сутра илои прекосутра крене са асфалтирањем, планирали смо да до Задушница буде завршено, само време може да нас поремети сада, а средства су одвојена,'' наглашава Јовић.

На иницијативу градоначелника јавно предузеће Урбанизам и изградња града Врања ради и пројекат целокупног уређења Бунушевачког гробља, додаје заменица градоначелника.

 

Последњи пут измењено уторак, 02 новембар 2021 14:53

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter