Друштво

Друштво

Данас се обележава Европски дан аутизма. Овом приликом ваља подсетити да 1 посто становништва у свету има поремећај из аутистичног спектра, а последњих година тај проценат је и већи.

Аутизам је сложено неуробиолошко стање које утиче на комуникацију, понашање и социјалну интеракцију. Јавља се чешће код дечака него код девојчица, а углавном је реч о вишеструком поремећају.

Данијела Савић, председница удружења ''Говори гласно'' подсетила је да се до дијагннозе долази тешко јер је потребно да прође одређени развојни период код детета. Када се дође до коначне дијагнозе релативно је већ касно, јер је рана интервенција врло битна, да се деца што раније укључе у рад са терапеутом и целокупним сстручним тимом. Уколико се дете не упути на време или родитељ сам не прихвати да његово дете има дијагнозу, то може унапредити развој поремећаја.

''Уколико се на време посумња и дијагностикује поремећај из аутистичног спектра и укључе се стручњаци у рад са дететом, до шесте године може доста тога да се уради. Проблем је што је наша средина таква да родитељи често не желе да прихвате или да признају себи да имају проблем, много је оних који долазе да потраже савет или помоћ у нашем удружењу, а не желе да се региструју са мишљу – ако нас нема на списку, онда ми нисмо такви. Прихватање је кључ свега. Морамо да научимо да живимо са тим, јер се број деце са овим поремећајем повећава. Ми смо у почетку, 2013. године, имали 5 регистрованих чланова, данас имамо 5 пута више,'' рекла је Данијела Савић.

 

Овогодишњи добитник највишег признања Градског одбора Удружења потомака ратника Врање и града Врања, Повеље Четврти октобар је бивши командант Четврте бригаде Копнене војске Србије, бригадни генерал Слободан Стопа. Он ће присуствовати уручењу признања у недељу, 4. октобра на свечаности у Галерији Народног музеја.

*

Овогодишњи добитник Повеље захвалности коју додељује Окружни одбор Врање Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије је Његово преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије. Повеља захвалности додељује се за подршку активностима удружења и неговање традиције национално-ослободилачких ратова Србије.

 

Последњи пут измењено петак, 02 октобар 2020 16:01

Због радова на електроенергетским објектима у недељу, 04. октобра, без напајања електричном енергијом остаће део насеља Асамбаир, на потезу улица Пролетерске бригаде и Димитрија Станковића, део насеља Солидарност, села Нерадовац и Павловац и сва села на потезу Луково - Барелић - Бабина пољана, као и Доња Отуља - Русце.

Искључења су планирана у периоду од 8 до 19 часова.

Четрнаести годишњи стручно-научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије на тему ''Сарадња и партнерства: креирање нове заједничке визије за библиотеке'' отворен је свечано у сали позоришта Бора Станковић. Тродневни скуп окупља научнике из земље и региона.

До трећег октобра учесници из целе Србије боравиће у Врању у оквиру стручног научног скупа библиотека Србије, Библионета. Врање и врањска библиотека ''Бора Станковић'' први пут су домаћини ове манифестације, која представља најзначајнији скуп за библиотечку делатност. Ово је прилика да се чују примери добре праксе и покушај да се кроз разговор дође до смерница које ће помоћи библиотекама да своје деловање и капацитете прошире и искористе на најбољи начин.

Научни скуп је отворен интонирањем химне и наступом вокално – инструменталногг састава Извор, након чега се, у име домаћина, обратио Зоран Најдић, директор библиотеке Бора Станковић у Врању. У име оснивача библиотеке, града Врања говорила је заменица градоначелника, Зорица Јовић, а у име Заједнице матичних библиотека Србије управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић.

Најдић је овом приликом истакао да сусрети библиотекара и размена искустава представљају важну компоненту развоја библиотекарства и доприносе лакшем суочавању са изазовима који су пред нама у време технологије и динамичких промена. ''Неопорециво је да библиотеке морају да се трансформишу брзо и прилагођавају потребама корисника у савременом добу", закључио је директор врањске библиотеке.

Заменица градоначелника и већница за културу подсетила је да библиотека Бора Станковић у Врању негује традицију дугу 141 годину. ''Чињеница да је у Врању само годину дана након ослобођења од Турака, 1879. године основана Читаоница врањска говори да су наши преци имали развијену свест о неопходности описмењавања и образовања становништва. Данас је Јавна библиотека у Врању модерна и савремена установа културе у којој нова сазнања стичу Врањанци свих узраста и генерација. Овакви научни скупови на којима се окупља струка такође доприносе усавршавању запослених,'' рекла је Јовић.

Управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић, изложио је своја искуства која се тичу теме која је у Врању окупила библиотекаре из целе земље. ''Народна библиотека Србије чланица је великог броја интернационалних библиотечких организација, а у разним облицима на многим пољима сарађује са великим бројем националних библиотека из целог света. У претходном периоду стављен је акценат на сарадњу са земљама региона, Балкана и Југоисточне Европе. У тим процесима Народна библиотека имала је једну од водећих или кључну улогу,'' истакао је Блашковић.

Ово је била прилика да се уручи награда ''Ђура Даничић'' за 2019. годину која се додељује од 2009. године у част знаменитог српског писца, филолога, преводиоца, културног прегаоца и управника Народне библиотеке Србије, за целокупан допринос појединаца развоју библиотекарства и културе Србије. Добитници престижне награде су магистар Снежана Ненезић и Жељко Стојановић.

Они су се захвалили на награди и истакли да она, осим што представља једно велико признање, додатно обавезује на још бољи и истрајнији рад.

У наставку програма отворена је изложба Зона Довлатов кроз коју је све присутне провела професорка књижевности и уредница књижевног фестивала На пола пута Ружица Марјановић.

У оквиру тродневног научног скупа у великој сали позоришта Бора Станковић представиће се шездесетак учесника из земље, а радови ће бити представљени и у име гостију из иностранства који због пандемије нису били у могућности да присуствују. Међу предавачима Научног скупа је и Јасмина Кнежевић из врањске библиотеке.

Трећи дан манифестације опредељен је за факултативни програм.

Покровитељ скупа је Министарство културе и информисања.

 

Последњи пут измењено четвртак, 01 октобар 2020 15:55

Породица Качаревић позната је у селу Џеп по томе што су учествовали у изградњи прве школу је у овом месту 1910. године. Пејко Качаревић имао је разумевања да допусти да се у његовом дому организује и део наставе док су трајали радови на школи. Њгови потомци били су угледни просветни радници,занатлије, а у новије време и лекари. Праунук др Мимор Качаревић, угледни лесковачки ортопед, одлучио је да породичну кућу сачува од заборава.

Кућа је грађена 1930. одине, у турском стилу, по тадашњим архитектонским правилима. По лепоти се одувек истицала.Није била приземна већ на 2 спрата. На првом је била обућарска радња, а на другом се живело. Због функционалности објекта, али пре свега разумевања и много напреднијих схватања укућана о значају развоја самог места и становника, у кући је осим школе била привремено и месна канцеларија.

Качаревићи су по поменутој обућарској радњи, били надалеко познати. Кућа је одолела зубу времена, али је ипак било неопходно урадити комплетну реконструкцију. Праунук Пејка Качаревића, доктор Миомир Качаревић, начелник Ортопедске клинике у Лесковцу, решио је да обнови стару кућу своје породице и сваки слободан тренутак проводи у Џепу.

Није желео да се одступи од аутентичног изгледа. То је био основни план. Приликом реновирања су коришћени природни материјали, баш као из тог времена, са по којом минималном корекцијом и додатком, у складу са потребама данашњег човека. Било је муке да се нађу мајстори који знају и раде те послове, али труд се исплатио.

„Тешко је било наћи мајсторе који су знали да раде тим материјалом, блатом и сламом. Много је труда уложено, реновирање је трајало неколико година. Највећи проблем сам имао са балконом јер сам желео да га пустим у функцију, да може да се стави сточић и да се на њему борави. Све што је било здраво, од аутентичног дрвета, је остало, а нешто смо морали да променимо. Сликао сам кућу, пре него што смо почели да радимо, јер сам желео да оставим сваки детаљ онакав какав јесте“, каже др Миомир Качаревић.

У унутрашњости куће је много успомена, слика, старих ствари, алата. Све је то сачувано и сведочи о времену којег укућани желе да се сећају.

„Седим у овој кући и осећам се лепо. Пуно ми је срце зато што сам пре свега овде, одакле сам потекао, ту где су моји преци настали. Учинио сам нешто, колико сам могао, да себи улепшам боравак и да то време које осећам, односно те тренутке што више продужим. Тако да мислим, да свако од нас то може у домену свог живота. Тамо где се осећа добро, срећно, лепо, може да учини много тога само уколико жели. А није потребно много напора за тако нешто“, објашњава др Качаревић.

Др Качаревић никада није заборавио свој крај и корене, а то добро знају и мештани који када имају здравствене проблеме из његове специјалности, ако не могу да оду до Лесковца, дођу са снимцима до куће у Џепу. Никог није вратио или одбио упркос томе што овде долази да се одмори од свакодневних обавеза. Кућа, окућница, Џепска река у близини, прелепа природа, све га то сећа на детињство, али се труди да ужива и у садашњости.

Последњи пут измењено четвртак, 01 октобар 2020 15:54

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успешне предузетнице: Храбре, одлучне, едуковане жене - Радио Телевизија Врање https://t.co/OauzyJkYY4 via @tripplesworld
Јоаким први пут међу Врањанцима - Радио Телевизија Врање https://t.co/Vw5VB6F3XE via @tripplesworld
Оптерећеност лабораторија, неуморни коронавирус и неверица грађана - Радио Телевизија Врање https://t.co/fIopOxwZzQ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter