У туристичким аналима остаће упамћена 2020. година, као најгора за област туризма. Година у којој се бележе највећи губици у овој делатности, условљени пандемијом корона вируса. Траже се излази, а један од њих је и умрежавање Туристичких организација.

У таквој атмосфери обележен је Дан туризма у целом свету. Тако је  јуче у Нишу  и Туристичка организација града Врања потписала са осталим представницима туристичких организација јужне и источне Србије уговор о пословно техничкој сарадњи.

"То је добро да бисмо били препознатљиви, да будемо бренд и на тај начин југоисточна Србија буде препознатљива. Добро је, јер сада наступамо као пословни партнери, заједно на неком пројекту и код домаћих и код иностраних донатора. Долази и до значајног смањења трошкова и када наступамо на сајмовима и када промовишемо своје градове, јер наступамо, као регија", каже Весна Петровић, директорка Туристичке организације.

У целој причи најважније је да се не забораве туристичке дестинације, па је тако и са нашим градом. Бити присутан на туристичкој мапи Србије онлајн је сада императив, зато су каже Петровићева при крају израде видео материјала о нашој туристичкој понуди.

"Већ радимо, при крају је видео материјал. Моћи ће да се види на сајту туристичке, на фејсбуку, а биће и на дисковима, и људи ће моћи да виде цео туристички потенцијал Пчињског округа", додаје Петровићева.

Процене су да ће, ако се заустави пандемија, у скоријем року за опоравак туризма бити потрбне од две и по до четири године. У таквим условима најважнија је промоција туристичких дестинација,  нарочито оних које су од недавно почеле да крче себи пут на туристичким мапама. 

Дводневни научни скуп о Светом Прохору завршен је у кући оца Јустина онлајн сесијом где су своје радове представили учесници научног скупа из земље и иностранства који нису били у прилици да лично дођу на скуп.

У онлајн сесију укључили су се предавачи из земље и иностранства који су дали своје виђење живота и дела Светог Прохора, али и друштвено историјске прилике, језичко и књижевно наслеђе овог периода и манастира Преподобни Прохор.

Предавачи који су претходног дана изложили своје радове у манастиру присуствовали су и другом дану Научног скупа ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу''.

''Мој рад тиче се Летописа манастира Свети Прохор Пчињски и ја сам се том темом бавио и то сам обрађивао као историјски извор. У летописима обично се записује све оно што се дешавало на територији епархије, не само манастира, ту има интересантних записа. Буквално можемо да поделимо летопис, биографске податке многих епископа, али с обзиром да је летопис једно време служио и као књига гостију, ту налазимо интересантне записе људи који су посећивали манастир", каже Бобан Стојковић из Призренске Богословије у Нишу.

''Мој рад се бави општим местима у житију Светог Прохора Пчињског, чији је аутор Јустин Поповић у чијој се кући сада налазимо. Ми знамо ко је аутор прве верзије житија, али ми је било природно, с обзиром на читав конктекст, да се бавим овим житијем и бавила сам се општим местима и мислим да је важно причати о томе зато што опште место у књижевности данас представља клише, уходаност, те речи постају излизане, указују на неоригиналност, док опште место у контексту књижевности средњега века представља заправо припадност одређеном корпусу," каже Снежана Милојевић из Међународног центра за православне студије у Нишу.

Научни скуп одржан је у оквиру прославе 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година његове велике обнове.

''Заиста је све било у најбољем реду и ја се захваљујем свима који су дошли, одазвали се на наш позив и заиста је била једна широка лепеза интересовања по питању и Светога Прохора Пчињског и његовог подвига и по питању самога манастира. С Божијом помоћи овај научни скуп ће допринети и историји манастира, а такође биће и врло значајно и за нас који овде живимо и радимо, а посебно за наш народ у овоме крају", рекао је епископ Пахомије испред епархије врањске.

Радови педесетак аутора који су учествовали у научном скупу биће обједињени у Зборник који ће из штампе изаћи почетком 2021. године. Активности на обележавању великих јубилеја манастира наставиће се у складу са епидемиолошком ситуацијом, а продужене су и у току целе наредне године.

Прва прича објављена на новој онлајн  платформи председника Србије  коју је недавно покренула његова Служба за сарадњу са медијима,  је прича о онлајн кувару и препорученим традиционалним јелима ђака ОШ „Вук Караџић“ из Врања. Ова онлајн платформа је замишљена да промовише појединце, идеје и пројекте, који у најбољем светлу представљају нашу земљу, како је објашњено из Службе за сарадњу са медијима.

На сајту председника Вучића стоји да је мултиетнички онлајн кувар један од пројеката који је реализован у мају и јуну школске 2019/20, током трајања пандемије изазване корона вирусом. У оквиру семинара на тему „Унапређење међуетничке сарадње Врања и Тутина оснаживањем жена и девојчица припадница етничких мањина и умрежавање релевантних актера из локалних средина“, у сарадњи са удружењем грађана НЕXУС, тим Основне школе ,,Вук Караџић'' у Врању одлучио је да направи онлајн мултиетнички кувар. У њему су учествовала 52 ученика од првог до осмог разреда, међу којима је двадесеторо деце ромске националности. Основна школа „Вук Караџић“ је најстарија школа у Врању и највећа у региону. Наставу похађа преко 1.100 ученика, а наставни кадар чини више од 70 наставника, пише на званичној платформи "Најбоље из Србије" председника Србије.

У склопу овог пројекта, ђаци су имали задатак да изаберу неко од јела традиционалне кухиње и да их припреме уз помоћ укућана, при том снимајући цео процес кувања. Према речима учесника пројекта, био је то изазов и за децу, али и родитеље, јер је требало све забележити на начин који ће бити занимљив гледаоцима.Пројекат је успешно завршен, а резултат је видео кувар у коме се осим начина припреме налазе и рецепти. Иначе, Основна школа „Вук Караџић“ сврстава се у ред најбоље опремљених у региону и као таква често је учесник и реализатор бројних пројеката, а у фокусу свих њих су превасходно ученици.

Онлајн кувар можете погледати на видео снимку.

Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос.

Крст је, према предању,пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, оснивача Цариграда, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма 317. године.

Kрстовдан или Воздвиженије Часног Kрста је у црквеном календару празник који је обележен црвеним словом и обележава се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је након Првог васељенског сабора у Никеји 326. године.

Верује се да су чудотворном моћи Часнога Kрста васкрсавани умрли и исцељивани многи болесници и због тога се назива Часним и животворним.

О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан пада 27. септембра. Многа народна веровања се везују за данашњи дан, а једно од њих је да, ако је на Kрстовдан облачно – зима ће бити са пуно снега, а ако је суво – биће сушна година.

Такође, према обичајима, данас се бере и посвећује босиљак.

Српска православна црква слави и зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. jануара.

Научни скуп "Преподобни Прохор Пчињски - 950 година у српском народу" данас је настављен онлајн у Свеправославном центру Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски. Излагачи из иностранства обратили су се скупу путем онлајн видео платформе, а међу истраживачима који су данас говорили уживо у кући оца Јустина је и свештеник Бобан Стојковић из Призренске богословије у Нишу.

Епископ врањски Пахомије истакао је овом приликом да је реч о врло значајном научном скупу који је донео многа нова сазнања о Светом Прохору и самом манастиру, а која ће бити обједињена у зборнику радова који ће из штампе изаћи почетком наредне године.