Пољопривреда

Пољопривреда

У суботу ће у Врању бити одржан Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана, на коме учествују излагачи из Србије, али и иностранства. Сајам организује Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са друштвом пчелара из Врања.

Почетак продајне изложбе на пчеларском сајму предвиђен је за 9 сати. Свечано отварање најављено је у 10 и 30 када ће говорити градоначелник Врања, Слободан Миленковић,  помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић и председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић. Након свечаног отварања уследиће културно – уметнички програм, а биће одржано и предавање  Анет Шредер, доктора природних наука и истраживача из Немачке на тему ''Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри који утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења које обезбеђују врхунски квалитет меда и прополиса.'' Друго предавање на тему ''Узроци масовне појаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење'' одржаће проф. др Зоран Станимировић са Факултета ветеринарске медицине, Београ. Затварање сајма предвиђено је за 19 сати, када ће свим учесницима бити додељене захвалнице, а за најлепши штанд и најудаљенијег излагача дипломе.

Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана одржаће се у Спортској хали, а најављено је учешће излагача из Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске, Црне Горе и Србије. Сајам ће и ове године бити прилика за окупљање свих значајнијих произвођача меда, али и стручњака који раде на унапређењу ове, у дужем периоду, најпрофитабилније гране аграра.

Сточарима који  се баве  производњом млека, најважнија је ове јесени била припрема силаже. Ово је најекономичнија и најквалитетнија кабаста храна коју су могли да сами припреме на газдинствима. Поред редовних обавеза на фарми, сточаре сваке јесени чеке озбиљан  рад на припреми силаже. Ово је једина конзервирана кабаста храна, богата енергијом и скробом. Без ње је незамислива економична производња млека. Срђан Зафировић стручњак за сточарство у Служби за пољопривреду у Врању  оцењује да ће квалитет силаже, ове године бити знатно слабији у односу на прошлу. Због суше  није дошло до наливања зрна кукуруза. Познато је да је најбоље да се кукуруз силира са 35 одсто суве материје, али ове године већина ратара није успела у томе. Они сточари који нису квалитетно припремили силажу мораће током године, односно зимског периода да тај недостатак надокнађују концентрованом храном. То ће свакако поскупети производњу, а да ли ће и млечни производи на локалној пијаци бити скупљи, остаје да видимо.

Последњи пут измењено понедељак, 09 септембар 2019 15:47

У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак  у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити  њихову  промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме  постиже ефикасност. Осим биљних болести и  велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род  ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.

 

Последњи пут измењено среда, 04 септембар 2019 16:29

Више од четири деценије, наш суграђанин Драган Митић, познатији по надимку Певац, бави се украсним живинарством. У тој области достигао је највеће домете у одгајању украсне кокице, познате као „Сомборска капорка“. Страст и љубав, руководили су Драгана Митића у свему чиме се у животу бавио. То су пре свега песма и певање по којима је и добио надимак „Певац“  а онда и украсно живинарство. Пре више од четири деценије заинтересовао се за аутохтону расу кокица познату као „Сомборска капорка“ која данас спада у високо угрожене врсте. Драган Митић каже да је то врста кокошака створена од четири расе,три стране и једне домаће. Људи су и пре 200 година били паметни па су укрштањем добили расу која је и естетски лепа и економски корисна и тако су добили ову расу. Од самог почетка бављења овим послом знао је шта жели. Да створи колекцију у више боја и да као и у свакој раси укрштањем створи линију патуљастих примерака. Митић напомиње да је  почео са ригорозном селекцијом и да је то био јако тежак рад. Иако није генетичар уз помоћ литературе проникао је у тајне укрштања. 1997. године написан је стандард за ову расу, а он је исте године на сајму у Сомбору изложио колекцију ових кокица у 9 боја што није успело ником ни на простору тадашње Југославије. За своја достигнућа  добио је бројне пехаре и признања на свим великим сајмовима на којима је излагао примерке. Данас их чува код родбине у Нишу. Иначе ове кокице у чистој раси се мало гаје по салашима у Војводини. Процене су да је њихово тренутно бројно стање  испод  хиљаду јединки. Признање за очување драгоцене популације  сомборске капорке  припада управо одгајивачима ентузијастима попут Драгана Митића који живину држи из љубави и који је, мада у малом броју, успео да сачувају критичан број јединки.

Последњи пут измењено среда, 28 август 2019 16:27

Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на  територији Врања. Прикупљање података о  пољопривредницима  на подручју града, обиму  и врсти производње којом се баве и  њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској  управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је  познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и  недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади  најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања  већ се могу одредити правци  у којима се може развијати  пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација  у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.

Последњи пут измењено среда, 28 август 2019 14:30

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter