Пољопривреда

Пољопривреда

Сточарство као грана пољопривреде већ деценијама је у опадању, поготову међу млађом популацијом на селу. Да овде има рачунице  показује својим примером Дејан Величковић, који у селу Катун у близини Врања, годишње произведе и тржишту испоручи 200 прасади и до сада је задовољан потражњом и ценом.

Производња прасади и тов су исплативи, чак и сада када је због епидемиолошке ситуације смањена потражња, процена је једног од ретких произвођача прасади у врањском крају, Дејана Величковића у селу Катун. Пре две године одлучио је да искористи постојећи објекат и да уз доградњу и адаптацију почне са овом производњом.

Дејан Величковић  каже да је набавио квалитетног нераста и 10 крмаче расе Ландрас. У објекту од 200 квадрата  годишње тржишту испоручи 200 прасади. Планира да подигне нови  савремени  објекат са решеткастим подовима али за то му је потребна и помоћ државе.

До сада је уложио око 15 хиљада евра. Да би појефтинио производњу храну за фарму делимично сам производи, а за прасад купује готову смешу.

Дејан Величковић  каже да је тренутно продаја прасади нешто слабија због епидемиолошке ситуације . Иначе, је задовољан ценом од  280 динара по килограму живе ваге, односно покрива трошкове а има и зараду. Тренутно има још 23-оје прасади тежине од 30 до 40 килограма.

Намерава да подигне наменски, савремени објекат са 30 крмача. Поред  прасади планира да почне и са производњом товних грла.

 

Последњи пут измењено уторак, 14 јул 2020 14:12

Жетва јечма која је крајем јуна почела на пољима Врања и округа је при крају.

Просечни приноси јечма ове године  достизаће око 3 и по тона по хектару, што је нешто боље у односу на прошлу годину.

На газдинству Дејана Ивановића у Моштаници ради се пуном паром. Сопственом механизацијом уз учешће чланова домаћинства жању јечам, како би припремили храну за фарму свиња.

Иначе, паралелно се баве и ратарством, као и повртарством и како Ивановић тврди аграр је исплатив, али се мора пуно планирати и паметно улагати.

Дејан Ивановић  рекао је да са 30 ари очекује принос од тоне и 300 килограма јечма и да ће житарице бити искоришћене на фарми свиња.

По искуствима са његовог газдинства пољопривреда је исплатива уколико се ради плански у складу са трендовима и одговарајућим улагањима. Обрађују 3 хектара  под житарицама, хектар кукуруза и пола хектара поврћа.

Приноси јечма ове године зависе од времена сетве, као и примењене агротехнике, али се по основу досадашњег тока жетве може закључити да ће бити бољи од очекиваних.

Пољима под овом житарицом нису нашкодиле ни  учестале падавине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе  оцењује да је овогодишњи род јечма просечан, квалитет рода бољи него лане.

Просечно, очекује се принос од око 3 и по тоне јечма по хектару.

Жетва ове житарице требало би да се заврши  ове недеље, када почиње скидање са њива  рода пшенице.

Код ове житарице запажено је да има доста полегања , па се жетеоцима препоручује да воде рачуна о подешавању помоћних алата.

Према свим проценама приноси пшенице биће слабији у односу на лане и износиће до 3 и по тоне по хектару.   

 

 

Последњи пут измењено петак, 10 јул 2020 16:11

Министарство пољопривреде и ове године помаже онима који намеравају да подигну нове засаде винове лозе. Управа за аграрна плаћања расписала је јавни позив за подношење захтева ради остваривање права на подстицаје  приликом подизања  вишегодишњих  засада винове лозе у овој години.

Подручје југа Србије мало је скрајнуто са винског пута , којим иду љубитељи и дегустатори доброг вина. Иако је природа овде даровала идеалне  агроеколошке услове за  гајење грожђа, мало је новоподигнутих винограда. Разлози су бројни, а један од најзначајнијих је висока цена подизања засада. Процене говоре да је за један хектар винограда потребно уложити  најмање 15 хиљада евра у обраду земље, набавку квалитетног садног материјала, стубова и наслона, као и саму садњу.

Због тога ресорно министарство дужи низ година даје подстицаје за подизање вишегодишњих засада винове лозе. Право на подстицаје имају сви који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава , физичка и правна лица.  Висина подстицаја износи  60% од вредности прихватљиве. Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари у једној календарској години је 80 милиона динара.

Уколико се подстицаји односе на производне засаде са српским домаћим сортама винове лозе, подстицаји се увећавају за 100.000 динара по хектару производног засада. Такође, ако се подстицаји односе на засаде подигнуте на надморским висинама изнад 200 метара или  на нагибу терена изнад десет степени, подстицаји се увећавају у износу од по 100.000 динара по хектару. Захтеви се подносе до 19. августа ове године .

Oно што будући виноградари морају да знају је да је уз велики рад неопходно и велико стрпљење и време. Наиме, након садње винограда, први род можете очекивати тек у трећој години.

А до доброг вина морате сачекати бар још једну годину. За то време мора да вас послужи небо и да године буду добре и родне.

 

Откупна цена малина тренутно је 200 динара за сорту Виламет и 215 динара за Микер. Очекује се раст цене у наредним данима, процена је  власника малињака са подручја југа Србије. Берачима се плаћа од 45 до 55 динара по килограму убраног воћа.

Због пролећног мраза, а сада и кише, овогодишњи род малина на југу Србије умањен је за више од 30 одсто. По хектару ће моћи да се убере  од 7 до 12 тона.

Последњи пут измењено понедељак, 06 јул 2020 13:48

Све гајене биљне културе угрожене су бактеријским и гљивичним болестима, као и  нападом инсеката, оцењују у Заводу за пољопривреду у Врању. Висока влага у земљишту и ваздуху, уз  стабилну температуру од 21 до 25 степени пружају услове за ширење инфекција. 

Због нестабилних временских прилика које трају од почетка јуна, у овом тренутку појавом пламењаче, пепелнице и Ботритиса, угрожени су виногради, воћњаци, као и повртњаци на отвореном простору. 

Инжењер за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању, Дејан Мујакић виноградарима је препоручио да за заштиту од палмењаче одаберу препарате у зависности од тога које са су средства користили у претходном периоду. Примену би требало почети чим временски услови то дозволе.

Реч је о системичним препаратима који делују у дужем временском периоду. Усвајају се у термину од пола часа до 3 сата што зависи од активне материје.Усвајање ових средстава најмање је у најтоплијем делу дана. Сада је актуелна и заштита засада малина.

Инжењер за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању, Дејан Мујакић упозорио је да би код примене препарата требало водити рачуна о каренци када је у питању малина, где је почела берба. За заштиту од трулежи препоручио је препарат Телдор чија је каренца три дана. 

Сорте Полка и Полана које су у фази цветања сада су су угрожене Ботритисом који изазива трулеж, те би требало применити препарат Сигнум. Иначе, у последња 24 сата пало је 22 литра кише по метри квадратном на подручју Врања. Од почетка јуна до сада забележено је укупно 87 литара падавина по квадрату. То је знатно изнад вишегодишњег просека од 60 литара у јуну. Стабилизацију временских прилика можемо очекивати тек са првим јулским данима.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 23 јун 2020 14:28
Страна 1 од 105

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter