Пољопривреда

Пољопривреда

Вакцинација свиња против свињске куге званично је престала да се спроводи на целој територији Србије. Након мониторинга и контроле Европске комисије биће могућ извоз свињског меса у наредним годинама, чему је вакцинација до сада била главна препрека. Мера вакцинације против свињске куге спроводила се у Србији у претходних 30 година. Kласична куга свиња налази се на листи А болести Светске организације за здравље животиња, а уколико се појави у некој земљи може да створи велику економску штету и у тој, али и у суседним државама. Сада је вакцинација као мера укинута, а латентна опасност од појаве болести увек постоји. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема.

Зафировић каже да што се тиче опасности од заразе овом болешћу све зависи од спровођења превентивних мера, не само у Србији, већ у целој Европи. Обољење као што је свињска куга је смртоносно за заражене животиње. Међутим, релативно брзо се искорењује, јер након уклањања заражених јединки, уколико на фарми 45 дана није било оболелих животиња сматра се да је то газдинство безбедно.

Вакцинација је била главна препрека извозу свињског меса на европско тржиште. Слободном извозу претходиће контрола Европске комисије и мониторинг који би могао да потраје годину и по дана, па и дуже. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема. Стручњак за сточарство у Пољопривредној служби Врање Срђан Зафировић каже да што се тиче вакцинације против свињске куге, она је давно престала у већем делу Европе. Наше фарме нису могле да извозе свињско месо управо због вакцинације. Тако ће са престанком примене ове превентивне мере бити отворена могућност извоза.

Ово је добра вест за домаће произвођаче, који ће сада моћи да понуде и свињско месо на европском тржишту. Међутим, да би наша земља могла да има статус земље слободне од класичне куге свиња превентивне мере морају у потпуности да се спроводе што значи да се мора доказати да овог вируса нема ни код домаћих ни код дивљих свиња, а тај процес може трајати дуго, чак до неколико година. Што се тиче трговања са Евроазијском унијом, Србија ће моћи да тражи од држава ЕУ да нам дозволе транспорт преко њихових територија, што је велика погодност за произвођаче због смањења трошкова.  

Последњи пут измењено понедељак, 23 децембар 2019 15:18

Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.

Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства  када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.

Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.

Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.

Последњи пут измењено петак, 20 децембар 2019 15:44

Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена  ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.

Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.

Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док  је позив за меру три,  која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара.  Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.

Последњи пут измењено четвртак, 19 децембар 2019 14:42

Због изузетно закаснеле сетве  житарица, ратари морају константно да прате фазе развоја усева на пољима. У  договору са стручњацима примењиваће одговарајућу агротехнику ради добијања профитабилних приноса. Ове године ратари су имали далеко теже услове за производњу житарица у односу на  2018. годину. Дуготрајна суша током летњих месеци није дала шансу ратарским културама да дају пуне приносе. Недостатак воде у тлу додатно је погоршан јесењим сушним периодом, због чега су  сетвени радови обављани ван свих оптималних рокова. Неки од ратара ору тек ових дана и обављају предсетвену припрему.

Стручњак за ратарство у Пољопривредној саветодавној служби у Врању Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће на неким парцелама пољопривредници морати да поново сеју усеве, да засеју факултативне културе, али и да семенске куће понуде нови сортимент у складу са измењеним климатским условима. Шанса ратара  је и повећање површина под сточним грашком и грахорицама.

Ратарство на нашем подручју може бити само у служби сточарства, јер тржишних вишкова житарица одавно нема. Узроке би требало тражити у измењеним климатским условима, расту температуре ваздуха из године у годину, а  у земљишту све више недостаје хумус односно квалитетан оранични слој, због мањка  стајњака и спаљивања стрништа. У таквим околностима, преостаје да се измени сетвена структура и да се сеју културе које одговарају таквим условима уз примену агротехничких мера које препоручују стручњаци.

Последњи пут измењено среда, 18 децембар 2019 15:26

Правилан износ садница воћа и винове лозе од пресудног је значаја за подизање интензивних засада, чија се садња одвија управо у новембру и све док земља не буде залеђена. Исправан садни материјал са прописном документацијом која доказује да је прошао све теренске и лабораторијске анализе на вирусе и бактерије, критеријуми су за избор садница. Ово је важно поготову у случају подизања интензивних вишегодишњих засада који тек након најмање три године почињу да дају род. Mагистар Небојша Младеновић из Пољопривредне службе Врање подсећа оне који у овом периоду набављају саднице да је битно да је коренов систем садница добро развијен, дужине од 15 до 20 сантиметара, обрастао ситним свежим жилицама, да је корен здрав без видљивих механичких  оштећења, да је добро чуван у расаднику. Осим тога, битно је да је спојено место сорте и подлоге добро срасло  и да је стабло саднице дужине метар и по, као и да има довољног броја пупољака. Све ови критеријуми требало би да буду испуњени да би једна садница током вишегодишње вегетације давала  здрав ирод у количини која одговара датој сорти.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter