Пољопривреда

Пољопривреда

Ове године на њивама је уочена масовна појава глодара. На то су највише утицали сушно лето и топла јесен. Представљају велику опасност за усеве, пре свега пшеницу, као и луцерку. Промена климе праћена топлим и сушним јесењим данима отежава посао пољопривредницима у више сегмената, а посебно због појаве глодара на њивама. Тако је и ове године примећена масовнија појава глодара стручњаци упозоравају да би требало реаговати уколико се по хектару уочи око 200 рупа. Искуство пољопривредника показује да је потребно и пре тога применити хемијско сузбијање глодара, јер један пар мишева у току само једне године може да направи и по неколико хиљада потомака.

Њиве у већој мери нападају глодари ове године него претходних. Масовна појава глодара бележи се отприлике на три до четири године. Поред велике суше и  топле јесени  овогодишњем масовном размножавању глодара допринела су и велике површине необрађеног земљишта, где мишеви могу да направе станишта. Већ у сетви, они су прикупљали зрна ту где су се настанили, припремали своја складишта и самим тим су на тим местима проредили пшеницу. Kада је биљка почела да ниче, они су прикупљали и наклијане биљке и клице. Могу да једу и младе биљке, значи да се хране и листовима, тако да ће они практично презимити на бази тих својих ускладиштених намирница, а на пролеће ће наставити своју активност и све до уласка комбајна када дође време сетве, они ће се хранити биљкама.

Оно што би  ратари најпре требало да ураде, јесте да обиђу своје парцеле, да виде какво је стање, колико има рупа, где су и у складу с тим да реагују. Ако постоји потреба, потребно је и да третирају те рупе мамцима који су регистровани за употребу у пољским условима. Један од начина да се популација глодара смањи је дубоко орање, којим се разоре гнезда глодара и на тај начин спречава прелазак на озима жита и луцеришта. Време комбајнирања у јесен и одношења хране за ове штеточине, значајно утиче на њихово присуство и углавном је интензитет напада јачи на површинама где је предусев био кукуруз који је комбајниран у каснијим роковима.

Последњи пут измењено петак, 10 јануар 2020 14:27

Због закаснеле јесење сетве, на већини парцела у врањском крају озими стрни усеви, пре свега пшеница, нису били припремљени за овај период ниских температура. Ипак тренутне дневне температуре у плусу, донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи.

Јутарњи мразеви који се на подручју Врања спуштају и до минус 11 степени, а поред речних сливова температуре су још и ниже, могу оштетити врхове листова усева, али то им неће нанети велике штете. Пшеница може поднети до минус 21 степен, седам дана у континуитету. Међутим, голомразица свакако има негативан ефекат, иако дневне температуре у плусу донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи. С обзиром да метеоролози најављују нешто више дневне температуре у наредним данима, највероватније неће доћи до значајнијег оштећења усева.

На највећем проценту површина, пшеница се налази у фази три листа. За отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре, врло је битан оптималан рок сетве и временски услови који владају у том периоду. С јесени је пшеница засејана у касним роковима сетве, те је дошло до успореног раста. Стручњаци су упозорили ратаре да би требало да сетвену норму управо повећају за 10 до 20 процената, јер је процена да је могуће да толико усева мраз оштети.

Било би добро да падне снег минимално дебљине 10 - 15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Уколико се остваре прогнозе метеоролога у наредним данима предвиђа се снег, а од 20. јануара најављени су ледени дани. То ће бити и најкритичнији дани за усеве. Након тога ће према прогнозама уследити отопљавање, са максималним дневним температурама до 9 степени.

За остатак зиме, у фебруару и марту, прогнозирају се температуре изнад вишегодишњег просека, те ће у том периоду, уз све агротехничке мере, моћи да се надокнади развој ратарских култура и постигну приноси који би бар требало да покрију трошкове сетве. Да подсетимо да су ратари који су сејали декларисано семе платили сетву око 80 хиљада динара по хектару, а са семеном из сопствених резерви око 60 хиљада динара за хектар.

Последњи пут измењено четвртак, 09 јануар 2020 13:47

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје, за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства- за набавку новог трактора у 2020. Години.

Најављивану подршку произвођачима, ресорно министарство реализује одмах почетком године. Разлог је у чињеници да је механизација у Србији у просеку одавно премашила пунолетство. Прошле године у Србији је купљено  око 2.000 нових трактора и 90 комбајна. Уз сву помоћ државе за десет година купљено је само 20.000 трактора што значи да  је обновљено само пет процената пољопривредне механизације, те је подршка за набавку нових трактора била ургентна.

Подстицај се може остварити на основу прихватљивих трошкова инвестиције за набавку новог трактора чија је снага мотора до 60 киловата, укључујући и тракторску кабину, и да се први пут користи за пољопривредне радове у биљној и сточарској производњи. Услов је да је произведен или склопљен у Републици Србији пре дана објављивања јавног позива за остваривање права на подстицаје.

Подстицаји се утврђују у износу од 50 одсто од вредности реализоване прихватљиве инвестиције. Висина подстицаја за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди износи 65 процената. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је 800 хиљада динара. Подстицај могу да остваре они који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава и у активном су статусу. То су физичка лица-носиоци комерцијалног породичног газдинства, предузетници, привредна друштва и земљорадничке задруге са најмање пет чланова.

Поред ових услова, неопходно је да подносилац захтева у регистру пољопривредних газдинстава има уписане површине земљишта за производњу одговарајућих биљних и воћарских култура. Уколико се газдинство бави сточарством утврђен је највећи број грла крупне и ситне стоке које произвођач може да има, а да испуњава услове за подношење захтева. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари у текућој календарској години је 800 хиљада динара. Захтев за одобравање права на подстицаје може се поднети до  29. маја  ове године.

Пољопривредници у Србији од почетка следеће године могу да очекују финансијску помоћ државе из неколико извора финансирања, најавио је ресорни министар Бранислав Недимовић. Посредством уговора склопљених на нивоу државе, финансијска подршка обезбеђена је кроз гаранцијску шему  и  преко уговора са Светском банком.

Гаранцијску шему  је наша држава обезбедила захваљујући уговору  вредности  55 милиона долара.  Осим ове помоћи, почетком следеће године пољопривредници би требало да добију помоћ и кроз уговор који је Србија склопила са Светском банком за побољшање конкурентности пољопривреде. Тај уговор требало би да почне да се спроводи од јануара, а тиме ће домаћим произвођачима бити олакшан приступ средствима из Инструмента претприступне помоћи Европске уније за рурални развој. Ресорни министар Бранислав Недимовић подсетио је да пољопривредници из наше земље другу годину заредом конкуришу за средства  из овог програма,  а највеће интересовање показали су за набавку пољопривредне механизације.

Највише проблема било је када неко хоће да изгради прерађивачки капацитет, јер не може да обезбеди  хипотеку или гаранцију, да би добио кредит, да би касније могао да добије повраћај средстава. Кроз приступ европским фондовима српски пољопривредници  добили су могућност за развоја  винарства  и живинарства. Висина ове подршке износи 60 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, док је овај износ од 65 одсто намењен за пољопривреднике млађе од 40 година, а 70 одсто за оне који живе у планинским подручјима.

Из  европских предприступних фондова, за развој пољопривреде у Србији издвојено је 175 милиона евра. Та средства, уз помоћ државних субвенција и суфинансирања требало би да омогуће помоћ пољопривредницима у новчаној вредности од 400 милиона евра.  Део тих средстава планиран је за помоћ у развоју сеоског туризма у Србији.

Обезбеђена су и средства од кредита висине 50 милиона долара за  аграр у Србији. Предстоје даљи преговори државе са ЕУ о преговарачким Поглављима  11 и 12,  која се односе управо на развој села и безбедност хране.

У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета.  

Приликом конкурисања за средства из ИПАРД програма, пољопривредници у Србији највеће интересовање показали су за куповину трактора. Од десет пољопривредних газдинстава у Србији, осам има свој трактор, али је та механизација у просеку старија од 20 година. Међутим, произвођачи који имају мале поседе нису могли да поднесу захтев за средства из овог програма, те ће субвенције за њих бити обезбеђене из буџета Републике Србије.

У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета. Овом мером биће обухваћени трактори који се склапају или производе у Србији, а који по проценама коштају од 8 хиљада до 20 хиљада евра. Повраћај новца је 50 одсто, односно 65 процената за произвођаче у неразвијеним подручјима, максимално 800 хиљада динара.

Дешава се да пољопривреднике збуњује то што постоје две мере за набавку ове механизације. Оне се разликују у начину набавке и плаћања. Наиме, мера ИПАРД-а намењена је онима који обрађују од два до 100 хектара земље. Оно што подршку државе разликује од ИПАРД-а  јесте да се захтев за субвенције државе, подноси тек када пољопривредник купи машину својим средствима. Код ИПАРД-а корисник доставља предрачун за одобравање подстицаја Европске Уније, а инвестиција се реализује тек када добију решења.

Из националног буџета до сада је за различите пројекте који су спроведени по захтеву пољопривредника, исплаћено 12 милиона евра.

Последњи пут измењено петак, 27 децембар 2019 13:51

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Без жртава короне у Србији. Још 34 нова случаја вируса ковид 19 - Радио Телевизија Врање https://t.co/mdpUuOXkWo via @tripplesworld
Земља сува – овогодишњи приноси биће умањени - Радио Телевизија Врање https://t.co/Rr8Z9xj3cn via @tripplesworld
Глигоријевић: Круна нашег рада пројекат „Унапређење тржишне и пословне способности станара у оквиру инкубатора“ - Р… https://t.co/sY5xNT6NYj
Follow RTV Vranje on Twitter