Пољопривреда

Пољопривреда

Ове године откупна цена малина на југу Србије знатно је виша у односу на претходну сезону. Износи око 140 динара за килограм, а просечан принос  је између 10 и 15 тона по хектару. Мучни преговори између произвођача и откупљивача пре почетка бербе малина ове године, изнедрили су цену од 140 динара за килограм. Тај договор се поштује и у другим подручјима Србије и то је цена која ће бар мало ублажити незадовољство и револт произвођача који су прошле године у многим малињацима обуставили бербу или су чак почели да крче засаде. Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе Врање процењује да су малинари задовољнији откупном ценом у односу на прошлу годину. Берачи малина могу да зараде 40 динара по килограму убраних плодова. Из пољопривредне службе упозоравају да се приликом бербе мора водити рачуна и о хигијени и здравственом стању берача, јер се узорци малина шаљу на анализе. На територији града под засадима малина  је око 200 хектара. Део засада није у пуној родности и одговарајућем квалитету, јер због ниских цена приликом прошлогодишњег откупа плодова, власници нису применили све прописане агротехничке мере, што се одражава на род у овој години. Сузана Јеркић подсећа да је неопходно да сада, након заршетка бербе све те пропусте морају да надокнаде у погледу орезивања, прихране и обраде земљишта. До сада су малинари на југу Србије имали више среће него произвођачи у западној и централној Србији, где су градоносни облаци и поплаве уништили  велике површине под засадима овог воћа.

Последњи пут измењено понедељак, 08 јул 2019 17:08

Жетва јечме је почела, а очекује се да за недељу дана почне и жетва пшенице. Услед екстремних временских прилика и високих температура приноси стрних жита су ове године за 30 посто нижи у односу на претходне. Жетва јечма је почела за викенд у Пчињском округу. Код пољопривредних произвођача који су применили све агротехничке мере принос јечма ће бити задовољавајући. Цена још увек није позната, али очекује се да и она буде висока.

„Сада се још увек калкулише о цени коштања јечма, али биће доста висока из разлога што имамо доста малих површина посејаних под јечмом, имамо јечам који нема добар склоп биљака, то условљава мали број класова и класића у класу, тј. није ни зрно толико добро наливено, тако да све то условљава да ће принос јечма бити у просеку у Пчињском округу од 2 до 2,5 тоне, а на оним површинама где су пољопривредни произвођачи применили све агротехничке мере принос ће бити од 4 до 5 тона по хектару”, каже Нада Ђоковић Лазовић, саветодавац ПССС.

За 7 до 10 дана почеће и жетва пшенице. Проблем су високе дневне температуре које су прекинуле наливање зрна пшенице, тако да ће просечни приноси пшенице на мањим површинама бити 2,5 до 3 тоне, а код произвођача који су применили све агротехичке мере и до 6 тона по хектару.

„Што се тиче ове 2018/19. године имамо једну врло чудну годину, где смо имали сетву која је трајала два месеца, затим смо ушли у сетву доста касно са 60 до 70 дана у минусу и прелазили смо из фазе бокорења у фазе наливања за врло кратко време. Сви ти рокови код пшенице, све те фазе су нам скраћене. Ми смо 1. јуна радили Дане поља стрних жита и надали смо се да ћемо имати принос и преко 6,5 тона, јер смо очекивали да ће бар класање трајати 40 до 50 дана, али ове високе температуре нас и ту демантују”.

Ако ове приносе упоредимо са претходним годинама они су за 30 посто слабији у Пчињском округу због екстремних временских услова ове године. Још једном се саветује пољопривредницима да само уз примену адекватних агротехничких мера могу остварити добре приносе.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 02 јул 2019 14:12

Тезге на пијацама препуне су свежег воћа и поврћа. Својим изгледом просто маме пролазнике да купе неки производ. Међутим, оно што се углавном занемари и против чега се не може, јесте чињеница да је све прскано и да има доста пестицида. Употреба пестицида на нашим просторима већ одавно је ван контроле и више нема смисла питати пољопривредног произвођача има ли пестицида у поврћу и воћу које продају. Многи пољопривредници више и не знају чиме прскају биљке и земљу, чак не воде рачуна ни о начину на који то раде. Купци су свесни тога, али немају избора.

„Мислим да ниједно воће и поврће не може да успе без прскања. Међутим, од пољопривредног произвођача зависи да ли ће по упутствима и правилима третирати производе пестицидима. Мислим да једемо доста прскано воће, али то не можемо да променимо”, каже Душан Стефановић, купац.

„Није здраво, све је прскано. Здравље нам је угрожено, поготово то важи за децу”, каже Благица Недељковић, купац. 

Стручњаци кажу да се прска све како би се поспешио развој воћа и поврћа, и уништиле штеточине. Највише се прскају јабуке а најосетљивији производи су јагодичасто воће-јагоде и трешње.

Стручњаци саветују да воће и поврће добро оперемо пре конзумације. Један састојак који сви имамо у свом дому помаже у темељном прању пестицида који се користе у производњи воћа и поврћа.  Амерички научници су истраживањем утврдили да је употреба сода-бикарбоне при прању воћа и поврћа ефикаснија од обичне воде.

Научници упозоравају да воће апсорбује пестициде и да их је са површине могуће испрати содом бикарбоном, али нико досад није измерио колико су дубоко у воће пестициди продрли и у којој мери их сода бикарбона може уклонити.

„Ми домаћице се трудимо да ставимо воће и поврће увек у хладну воду са содом бикарбоном. Нисам сигурна у којој мери она може да неутралише пестициде, али вероватно делимично има ефекта”, каже Благица Канкараш, купац.

„Чула сам за то, зато увек када купим воће прво га ставим да неколико сати одстоји у воду са раствореном содом бикарбоном, али нико не зна да ли пестициди могу да се уклоне. То је одувек била мистерија”, каже Ковиљка Костић, купац.

Истраживања показују да се пестициди не могу у потпуности уклонити једноставним прањем. Иако пестициди допиру и у саму воћку, највећи део се налази споља и задржава се у кори. Зато се препоручује темељно прање и гуљење коре биљке. Што се тиче увоза воћа и поврћа фитосанитарне инспекције на граници врше контролу и често се дешава да оно садржи недозвољене и количински веће вредности пестицида.

 

Последњи пут измењено среда, 12 јун 2019 13:43

Градско веће дало jе сагласност да се распише Jавни позив за доделу подстицаjних средстава у пољопривреди у 2019. години на териториjи града Врања. Реч jе о финансиjскоj подршци пољопривредним произвођачима у унапређењу пољопривредне производње, а средства за ову намену биће реализована у етапама. Право на подстицаjе, под условима и на начин утврђен Правилником, имаjу породична пољопривредна газдинства коjа су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Средства за подстицање развоjа пољопривреде могу да се користе као финансиjска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширавању пољопривредне производње за инвестирање у: Регрес за репродуктивни материjал (вештачко осемењавање крава), и набавку квалитетних приплодних женских телади млечних раса говеда. Приjаве са комплетном документациjом подносе се на писарници Градске управе и достављаjу  Комисиjи на разматрање. Рок за доставу приjава jе 15 дана.

Берба јагода је увелико у току, а род је ове године добар. Оно што омета бербу су свакако честе кише које не погодују овим културама. На плантажи породице Недељковић у селу Ратаје кажу да је први део бербе протекао добро, док су други омеле неповољне временске прилике и честа киша. Како год, овај посао може бити исплатив за пољопривреднике почетнике, али се повраћај уложеног може очекивати тек после друге бербе, кажу власници. Уз идеалне агротехничке мере и временске прилике у неким случајевима улагања се могу повратити и након прве бербе, али се то не дешава често. Недељковићи су подигли један хектар засада јагода пре две године, а ове године имају и прву бербу.

„Плантажа је засађена са две врсте, алба и клери, квалитетног, увозног материјала. Како нисмо раније производили као почетници смо задовољни и желимо да то буде све квалитетније. Улажемо доста рада, поштујемо све прописе и желимо да изађе на тржиште што квалитетније, да свако буде задовољан”, каже Миле Недељковић.

„Имамо 37 200 живића. С обзиром на моје почетно неискуство имао сам проблема са обрадом земље и малу подршку људи из ове средине. Сви су били добронамерни и прихватили су нас фантастично, с обзиром да сам ја ово купио, нисам наследио од бабе или деде, већ сам заједно са оцем стицао. Мени је главни циљ да проширим ове капацитете. Волео бих да ме млади људи прате уместо да причамо о иностранству и одласку преко. Видим перспективу у свему овоме”, каже Бобан Недељковић.

А кад смо код иностранства неки су се отуда вратили и сада раде на овој плантажи.

„Добро је, супер. Ја сам радио у Шведској, јагоде сам брао. Берба добро напредује”, каже Адил, радник на плантажи.

Уз добар квалитет, профит је скроман, кажу власници, али се надају да ће у наредном периоду унапредити своју делатност. Посао је мукотрпан, али може бити добар избор за младе који желе да отпочну сопствени бизнис.

Последњи пут измењено понедељак, 03 јун 2019 14:24

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter