Пољопривреда

Пољопривреда

Због појаве и ширења опасне заразне болести, афричке свињске куге, у земљама у нашем суседству, министарство пољопривреде издало је наредбу о предузимању низа мера које се  односе на строгу контролу промета и увоза живих грла  и производа ове врсте. Болест није опасна за људе, већ само за домаће и дивље свиње.

Афричка свињска куга практично је нашим границама. Ресорно министарство донело је наредбу због погоршања  ситуације у региону, у Мађарској, Румунији и Бугарској  и непосредне опасности од појаве ове болести у нашој земљи. За ово обољење које захвата домаће и дивље свиње не постоји терапија, нити вакцина нигде у свету. У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју.

Др вет. мед. специјалиста за заразне болести Роберт Ширтов, истиче да је вирус ове болести изузетно отпоран и инфективан, у смрзнутом месу остаје дуже од три месеца,у производима од свињског меса дуже од годину дана,у трупу угинуле животиње дуже од три месеца, што представља велику опасност у погледу ширења болести.

Симптоми болести су изненадно угинуће, губитак апетита, повишена телесна температура, крварење по телу, несигурност у ходу. Шири се директним контактом између болесних и здравих животиња, а највећу  опасност представљају дивље свиње.

Ширтов каже да су наши фармери, ловци и чланови ловачких удружења прва и најважнија линија одбране. Фармери су укључени у мере заштите зато што уочавају сваку промену код животиња. Ловци ће морати да пријаве свако угинуће дивљих свиња.

У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју. Зато је ова болест једна од економски најопаснијих за ову грану пољопривреде у Европи. По оцени стручњака само је питање дана када ће болест закорачити и на друге континенте.

 

Последњи пут измењено понедељак, 04 фебруар 2019 15:05

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обишао је новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године.

Министар Кркобабић са сарадницима, као и представницима Одбора за село Српске академије наука и уметности  и  општине Владичин Хан, обишли су задругу „Грин милк“ у Лепеници. Ова задруга са 40 коопераната, сопствена и средства добијена  од државе уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе.  

Министар Милан Кркобабић рекао је имамо шта да производимо:овде ће се добијати квалитетно млеко које су житељи великих градова заборавили да пију.Новина је што ће бити понуђено у стакленој амбалажи.Наставићемо и даље да радимо и помажемо у овој години 70 нових задруга. Ускоро следи нови конкурс.

Различити асортиман производа биће занимљив за тржиште, а задругари ускоро почињу са прерадом овчијег и козјег млека.

Горан Иванов директор задруге „Грин милк“ напоменуо је да су купили најсавременију опрему у складу са сопственим могућностима. Средства су добили на основу програма  са којим су конкурисали 2017. године код министарства које води министар Кркобабић.

Успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.

Академик Драган Шкорић  истакао је да раде на рејонизацији и стварању специфичних задруга у Србији.Тако ће моћи да унапреде производњу која је примерена условима који владају на одређеним подручјима Србије.

Током посете, министар Кркобабић разговарао је са представницима општине Владичин Хан.

Горан Младеновић председник општине Владичин Хан подсетио је на значај ове задруге за ханску општину. Окупља 40 домаћинстава, преузима млеко од њих , а уз то су  у млекари отворена 4 радна места.

Кркобабић је истакао да само тако удружена газдинства као робни произвођачи,  могу да буду партнер локалној самоуправи  и држави. 

Прави показатељ успеха пројекта задругарства је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило. Кроз овакав Програм подршке, спроводе се и  мере равномерног оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, нарочито у Јабланичком регионалног развоја Републике Србије, кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за и Пчињском, као и Нишавском, Топличком, Пиротском Управном округу.

 

Последњи пут измењено петак, 01 фебруар 2019 17:56

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обилази данас новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године. Задруга у Лепеници добијена средства уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе. Ови привредни субјекти треба да постану носиоци развоја свог краја, да се баве вишим фазама прераде производа, истраживањем и развојем и да буду озбиљни конкуренти при извозу на страна тржишта“ каже министар Кркобабић.

Подсетимо, успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.

2017. године бесповратна средства  добиле су 22 задруге,а 2018. године чак 72, што значи да је држава на конкретан начин финансијским средствима у кратком временском року, помогла мале произвођаче удружене у око 90 привредних субјеката, задруга.

Ипак, прави показатељ успеха овог пројекта је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило.

 

 

Последњи пут измењено петак, 01 фебруар 2019 12:20

Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долазе до засада воћа и оштећују их, због чега је неопходна заштита стабала.

Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долази до младих засада воћа и храни се кором са стабала. Најчешће су у питању зечеви, а старије младице  лоциране на брдском терену, често оштети и крупнија дивљач, попут срна. Уколико се стабла у јесен не заштите хемијским препаратима, сада се то може учинити механичким путем.

Мица Стајић из Пољопривредне службе подсећа да се у овом периоду стабла могу обмотати сламом, кукурузовином, натрон врећама, пластичним боцама и да се тако заштите. Са друге стране, тиме се ствара простор у коме е могу населити волухатице, инсекти и други штетни организми.

Зато се пре овакве заштите између стабла и омотача морају поставити мамци. За евентуалну хемијски заштиту требало би сачекати температуру изнад 10 степени и суво време.

Стајићева упозорава да уколико се примете мања оштећења од зечева и глодара, могу се санирати калемарским воском, балегом или ужеглом машћу и лојем.

Циљ је одбити дивљач и глодаре, а не уништити их. Уколико се снег отопи потребно је обићи воћњаке, њиве под стрним житом и луцеришта, како би се уочила евентуалне рупе од глодара. Уколико их има, стручњаци препоручују постављање мамаца.

 

Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.

Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.

Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.

Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили  хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.

Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.

Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.

 

Последњи пут измењено уторак, 22 јануар 2019 14:29

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Новинарима представљен програм отварања и ентеријер обновљеног позоришта - Радио Телевизија Врање https://t.co/tOeidzYSYv via @tripplesworld
РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter