Друштво

Друштво

У оквиру акције „Посади свој хлад“ представници града поделили су 100 садница белог јасена заинтересованим грађанима и образовним установама у граду. Циљ акције је брига о животној средини, чистом ваздуху и жеља да се што већи број грађана и институција прикључи.

Град Врање се прикључио широј иницијативи у којој учествују бројни градови у Србији. Значај очувања животне средине, пре свега ваздуха, али и осталих чинилаца који утучу на квалитет нашег окружења је велики. Важно је да се утиче на повећање свести грађана и да се сви укључимо у овакве и сличне активности.

„Захваљујући подршци грађана Врања добили смо ове саднице, зато смо и апеловали да се грађани данас окупе и да добију саднице. Одређени број иде и за потребе школа и Предшколске установе. Ово је још један доказ да локална самоуправа води рачуна о ономе што је најважније и што између осталог чини будућност града и државе, а то је чист ваздух, екологија, заштита животне средине. На томе морамо сви још више да радимо и да се много трудимо. Ово је прва у низу акција која ће се у будућем периоду одвијати. Удружење које је прикупило ове саднице имало је помоћ спонзора из нашег града, надамо се да ће се и други прикључити и да ћемо моћи још садница да поделимо грађанима,“ истакла је заменица градоначелника Зорица Јовић.

„Циљ пројекта је да анимирамо грађанство и укажемо на значај екологије. Саднице белог јасена поклонићемо нашим суграђанима, а један део и образовним установама. Надамо се да је ово значајан корак у очувању средине у којој живимо“, каже Небојша Стаменковић, градски већник.

Бели јасен је дрво које достиже висину од 30-40 метара. Убраја се у племените лишћарске врсте, а има и бројна лековита својства. Користе се кора и лишће.

 

Последњи пут измењено петак, 09 април 2021 14:52

Битка на Кошарама је симбол херојског отпора непријатељу у време НАТО агресије. Прошле су 22 године од тада, а сећања не бледе, нарочито на младе војнике који су поднели највећи терет, каже Драгутин Димчевски, тада заменик команданта 53. Граничног батаљона, носилац више државних одликовања. 

Напад је био силовит, жесток и са десетоструко бројним непријатељем. Циљ је био да се направи коридор, где би НАТО снаге копненим путем ушле у нашу земљу. За даљи исход битке била су одлучујућа прва два дана.  На караули Кошаре у том тренутку било је много младих војника, који су били на одслужењу војног рока и који су поднели највећи терет.

-Одржала нас је обученост наших војника, добро распоређених на реонима, добро утврђених и сазнање шта бранимо,  а то је светиња, наша држава, јер ми другу немамо. Храброст, одлучност, истрајност. Војници су имали веома висок борбени морал, што је веома битно да би се супроставили таквој снази која дејствује и са земље и из ваздуха, сећа се Димчевски.

Димчевски каже да истина о Кошарама дуго није била позната јавности и да је тек од 2012. године почео да се придаје прави значај овом делу наше историје. Његов је циљ да се не забораве те жртве и ти дани.

-Моја борба се наставила и даље и била је много тежа, да та истина о дешавањима на Кошарама и осталим ратиштима, а посебно на Кошарама, где сам био 67 дана са својим борцима, не у кревету, већ у рову, одакле сам командовао. Да се о тој борби сазна што више, каже Димчевски.

Делимично је у томе и успео у сарадњи са познатим историчарем. Битка на Кошарама ушла је у уџбенике за осми разред основне школе.

Овај прекаљени борац наставља битку, за бољи статус бораца у друштву.

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 09 април 2021 13:18

Епархија врањска саопштава да је од последица коронавируса, преминуо архимандрит Јован РадосављевићЊегово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије служио је у Саборном храму Свете Тројице у Врању, помен новопрестављеном архимандриту Јовану. Последњих пет година живота архимандрит је провео у манастиру Свети Стефан у Горњем Жапском.

Архимандрит Јован Радосављевић рођен је 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева. У породици се живело скромно, али побожно и благочестиво. Са 11 година одлази у Краљево, где је био епископски двор Светог Владике Николаја. Ту остаје краће време, а потом га владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са Светим Владиком Николајем који је тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. Након Другог светског рата утврђује се и његов духовни однос са Светим авом Јустином. У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и друга три разреда.Године 1966. уписује Богословски факултет у Београду. Током студија, Свети архијерејски синод поставља га за наставника Монашке школе у Острогу. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог синода, прима дужност управника двогодишње Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички раду Призренској богословији 1978/9, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор, 2001. године.  За собом је оставио вреднописано сведочанство о историји и животу Српске православне цркве, које обухвата педесетак наслова.

Од 2005. до2016. године био је настањен у манастиру Благовештењу код Овчар Бање, док је зимске периоде обично проводиo на двору епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско где је, захваљујући доброти епископа врањског Пахомија и сестринству манастира Светог Стефана које га је са великом љубављу и пожртвовањем неговало, провео последњих пет година живота.

У току прве недеље Великог поста 2021. године, архимандрит Јован оболео је од инфекције изазване вирусом ковид-19 и смештен у Инфективну клинику Клиничког центра Војводине, где се и упокојио 8. априла. По његовој жељи биће сахрањен у манастиру Лелићу, а детаљи сахране биће накнадно објављени, саопштила је епархија врањска.

 

Последњи пут измењено четвртак, 08 април 2021 18:15

У свету и у Србији обележава се Светски дан Рома који је установљен са циљем да се укаже на њихов тежак положај. У Србији, према последњем попису, живи више од 147.000 припадника те националне мањине и најугроженији су део популације. Светски дан Рома обележава од 1990. године у знак сећања на одржаваље првог Светског конгреса Рома одржаног код Лондона. За ромску химну је тада утврђена песма "Ђелем, ђелем", а договорен је и изглед заставе Рома са точком као централним симболом.

На првом конгресу је и утврђен општи назив Роми, који на ромском значи човек. Сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље су свакодневница Рома, али то није случај само код нас.

У центру Врања, данас је скромније него иначе, обележен Међународни дан Рома. Већник за националне мањине и ромска питања Дејан Ивановић, каже да је важно послати поруку да сви заједно размишљамо о проблемима са којима се једна национална мањина суочава, као и о томе колики је значај имунизације у времену у коме се налазимо.

„У своје лично  име, као и у име руководства града честитам 8. април, међународни дан Рома, свим припадницима ромске националне мањине на  територији града. Ово је уједно јубилеј, 50 година од постојања ове институције, која је одлуком скупштине Уједињених нација, проглашен за један од најважнијих датума за припаднике ромске националне мањине. Нажалост, услед епидемиолошке ситуације и здравствене кризе која је присутна не само у нашем граду и држави, већ у целом свету, принуђени смо да на један веома скроман начин, обележимо овај дан, ''каже Дејан Ивановић, већник.

''Данашњим обележавањем 8. априла желимо да укажемо Републици Србији, јавним установама, локалној самоуоправи, да обрате пажњу на незапосленост и образовање Рома. Да се што више сви заједно укључимо и помогнемо да што брже превазиђемо тај зачарани круг сиромаштва“, каже Секратар ромске канцеларије у Врању  Алтена Асановић

„Надам се да ће у наредних 50 година Роми и Ромкиње живети у бољим условима, да ће бити образованији, као и то да ће имати више посла, да ће бити мање дискриминације. У то име честитам свим својим сународницима Дан Рома. Уједно желим као здравствени медијатор, да их позовем да се одазову вакцинацији против Ковида 19, јер је то једини излаз из ове епидемије“, каже здравствени медијатор у Дому здравља Тереза Шаиновић.

„Свим својим Ромима честитам данашњи дан. Много тога смо урадили када је у питању побољшање положаја ромске националне мањине, како у држави тако и на локалном нивоу. У претходној декади је доста тога урађено, али и сада Локалним акционим планом за Роме и Ромкиње и циљ свих нас који смо у локалним институцијама је да се побољша образовање Рома, здравствена заштита као и запошљавање“П, наглашава Педагошки асистент у установи „Наше дете“ Каја Раимовић.

Због лоших услова живота, само један од 100 Рома живи дуже од 60 година. Скоро 90 одсто њих је без посла, а четвртина Рома нема ни дана школе.Ромкиње су у тежој позицији од осталих грађана. Њихов просечан животни век је чак 25 година мањи од просека у Србији.

Последњи пут измењено четвртак, 08 април 2021 14:17

Градоначелник Врања Слободан Миленковић, са сарадницима,  упутио jе поводом 8. априла, Међународног дана Рома, честитку свим припадницима ромске националне мањине.

,,Данашњи празник проведите у весељу, добром здрављу, окружени своjим наjмилиjима. Оваj важан датум нас подсећа да сви заjедно морамо да радимо на побољшању услова живота Рома у нашоj средини, унапредимо степен образовања и убрзамо процес инклузиjе у све сегменте друштва.

Броjни проjекти коjи за циљ имаjу управо унапређење положаjа Рома биће настављени, уз адекватну подршку градског руководства. Користим прилику да уjедно позовем наше Роме да се укључе у процес имунизациjе против вируса Ковид 19 и приме jедну од вакцина“, рекао jе градоначелник Слободан Миленковић.

Последњи пут измењено четвртак, 08 април 2021 09:31
Страна 1 од 1048

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter