Епархија врањска негује право богатство у виду манастира и храмова, којих укупно има преко 160. Историјат наше епархије прати историју првих векова хришћанске цивилизације на овим просторима. Сматра се да је још у византијско доба постојала епархија под називом Мирион на локалитету села Кршевица, а духовни живот српског народа на овим просторима уобличава се од 1070. године када је византијски цар Роман Диоген подигао цркву Светом Прохору Пчињском.

Скоро хиљадугодишња историја манастира Преподобни Прохор Пчињски најбоље говори о постојању и трајању српског народа и његовог духовног, хришћанског простора. Историја манастира историја је и српског народа на простору југа и старе Србије. Духовна и културна традиција епархије врањске која се протеже 950 година уназад, па све до данас одолевала је најтежим историјским збивањима, као чврсто упориште и неотуђиво наслеђе генерација верних на овим просторима.

Свештеник Далибор Јовић каже да се на простору епархије налазе 143 цркве, 16 манастира и више од двадесет црквишта и манастиришта. Епархија врањска, у њеним данашњим границама, обновљена је Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 30. маја 1975. године. Од тада до данас, а посебно у последњих тридесетак година, ради се на њеној духовној и световној обнови, највећи део цркава и манастира је реконструисан, а саграђене су и нове у општинама и месним заједницама које нису имале своје храмове.

Епископ врањски Пахомије каже да "захваљујући свештенству и монаштву, верујућем народу и захваљујући држави која је преко Министарства вера и културе доста дала средстава да заштитимо све те светиње, почев од манастира Светог Прохора до Саборног храма, тако да су оне сада заштићене од даљег пропадања".

- Наравно, кроз обнову наших светиња дошло је и до презентације верског и културног богатства нашег народа које је он у време турског ропства чувао, тако да је дошло и до једнога спознавања нашег богатства од стране стручњака, каже владика.

Манастири и цркве епархије врањске и обновљени духовни живот у њима данас су прави духовни центри и оријентири ка духовним вредностима, наводе из епархије.

Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић уручио је данас одликовања припадницима Министарства одбране и Војске Србије за изузетне заслуге и допринос у спровођењу активности на спречавању ширења заразне болести Ковид-19, одликованим на дан државног празника Дана примирја у Првом светском рату.

Орден белог орла са мачевима другог степена, председник је уручио и  потпуковнику у пензији Драгутину Димчевском, који са породицом сада живи у Владичином Хану, за испољено лично херојство и вешто командовање 53. граничним батаљоном Војске Југославије током 1998. и 1999. године,  а поводом 21. годишњице битке на Кошарама.

Oбраћајући се окупљенима, председник Вучић, истакао да је реч о вредним и важним одликовањима, али не у материјалном, већ у „људском смислу“ и у смислу онога колико су својим радом и својим делом задужили своју отаџбину Србију.

- Ви сте посебни и ви сте се доказали својој држави и своме народу, али то цео живот морате да испуните обавезношћу и одговорношћу. И зато вас молим да с поносом носите своја одликовања и имате чиме – својим делом да се поносите, да сви око вас, од ваше деце, па надаље, могу да се угледају на ваше дело – поручио је председник Вучић.

Потпуковник Димчевски, истакао је да одликовање много значи и њему и свим припадницима и саборцима који су учествовали у одбрани отаџбине од НАТО агресије 1998. и 1999. године.

- Иако је одликовање можда стигло са закашњењем, ипак је наш председник исправио веома велику направду. Више од две деценије скривала се истина о борбама на Кошарама, Морини, Паштрику и на осталим караулама које су се одвијале током НАТО агресије - нагласио је потпуковник у пензији Димчевски.

Уручењу одликовања присуствовали су потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.

*

-53. гранични батаљон обезбеђивао је границу у дужини од 69,9 километара, од планине Богићевице,која се налази на тромеђи Србије,Цrне Горе и Албаније, па све до Паштрика. Војске је било на 9 стално поседнутих караула и 4 привемене (летње). Са почетком НАТО агресије 24. марта 1999.године комплетно људство је измештено на терен, сећа се Димчевски. Копнена агресија на караулу Кошаре почела је на Велики петак 9. априла. У том моменту на караули је било 123 војника и 7 старешина.

Тада мајор, Драгутин Димчевски из Ђаковице одлази на караулу Кошаре. Пошто је по чину и положају најстарији, преузима одбрану над реоном Кошаре... Много детаља из тог периода, записао је у свом ратном дневнику мајор Димчевски, који је у току рата одликован Орденом за храброст, а касније унапређен у чин потпуковника у редовној служби. До 2004. године обављао је дужност команданта 57.граничног батаљона измештеног у Прешеву, када се пензионисао.

Потпуковник Драгутин Димчевски рођен је у Куманову где је завршио основну школу. Средњу Војну школу похађао је у Задру, а Академију у Београду и Задру.

Након пензионисања са породицом се доселио у Владичин Хан. Војник у души и у срцу, вредан и патриота, укључио се одмах у рад општинске организације СУБНОР-а која се и није могла похвалити неким значајнијим активностима у том тренутку. Врло брзо бива постављен на место председника што је допринело потпуној рехабилитацији Удружења. Међу првима су почели са одавањем поште погинулима у НАТО агресији, наставили са обележавањем значајних историјских датума из Првог и Другог светског рата, али и датума који су важни за саму општину. Као члан, активан је и у раду републичког одбора СУБНОР-а. Иако није Ханчанин много тога је урадио за ову општину. То препознају сви.

Поптпуковник Димчевски за свој рад и постигнуте резултате три пута је ванредно унапређен. Добитник је најзначајнијег општинског признања Владичиног Хана, Видовданске награде. Учесник је бројних скупова, трибина, документарних емисија широм бивше Југославије.

На Орден белог орла са мачевима другог степена је посебно поносан.

Видео паук је на градским улицама и опрезно са паркирањем. Услуга одношења пауком је веома скупа, па из Паркинг сервиса поручују да строго води рачуна и пазе где паркирамо своје четворочкаше.   

Почео је да ради видео паук, након скоро два месеца припреме. Спроведене су обуке, тестирања и набављена опрема. Цела процедура, од уочавања до уклањања возила, траје неколико минута.

-Данас од 10 сати кренули смо са реализацијом пројекта, видео паук. Људи су на терену. Обратиће се пажња на ужи центар града, посебно на места за инвалиде, онда на обележена такси стајалишта. Такође и на најфрекфентније улице: главну, Београдску, део Косовске. Ако не буде одношења пауком, биће издатих упозорења, каже директор Паркинг сервиса Марјан Станковић.

У почетку ће се више радити превентива, едукација возач, а онда ће бити и одношења возила. Ако се на време плати, одношење кошта 9 хиљада динара, а ако не 11 и по, каже Станковић.

-Још једном молим суграђане, возаче, да обрате пажњу на паркирање. Свесни смо чињенице да нема довољно паркинг места у самом центру града, али ту су алтернативна паркиралишта, Змај Јовина, попречне улице Оца Јустина, Бранислава Нушића, нека мало више пешаче, то је 200 метара даље. Боље паркирати исправно него сутрадан да им возило буде одношено, додаје Станковић.

Цела процедура траје 5 до 6 минута и документована је фотографијама, тако да нема могућности за било какве промене. Видео паук је већ прошао Београдском улицом и ту је сада слика потпуно другачија.

 -Сама та појава паук возила под ротацијом, када се заустави, као малопре у Београдској улици делује. Већ видимо да су такси возила паркирана исправно, две траке су сада слободне. Обратићемо пажњу и на ову раскрсницу са улицом 29. новембра, каже наш саговорник.

 Видео паук радиће 24 часа дневно и биће на улицама у време највећих гужви,  ујутру око 7 сати и око 15 и 30,  када је и највеће загушење у саобраћају. 

Обраћамо се вама, који сте у могућности, да пошаљете 858 на 3030 или уплату извршите на динарски или девизни рачун, вама хуманим људима који верују да заједно можемо спасити Аникин живот и допринети њеном оздрављењу. Хајде да заједно са Аником узмемо медаљу, спасоносну терапију Zolgensmu, поручују родитељи мале Анике, Иванка и Горан.

Србија је показала своје херојско лице и колико хуманости, храбрости, подршке може да пружи свако од нас, кад се ујединимо! Можда нам треба још само један дан, ако сви пошаљемо само још по једну поруку, још једну уплату!

Двогодишња Аника болује од спиналне мишићне антрофије тип 2. Њој је неопходан лек који кошта више од два милиона евра, а до сада је прикупљено 85% потребног новца. Времена није пуно остало. До средине децембра потребно је прикупити и остатак новца. Аникини родитељи апелује да свако ко може пошаље један СМС, јер тиме шаље Анику директно на терапију.

Зато пошаљите поруку садржине  858 на број 3030.

Вучић: Настојимо да помогнемо малој Аники Манић

Председник Александар Вучић истакао је вечерас да држава покушава да помогне сваком оболелом детету колико може, те да настоји да помогне и малој Аники Манић, како би отишла на лечење у Будимпешту.

Он је навео да је министар иностраних послова Никола Селаковић разговарао са својим мађарским колегом Петером Сијартом о случају Анике Манић.

"И верујем да ћемо решити питање Аникиног одласка у болницу у Мађарску, да ће нам помоћи. Ми ћемо обезбедити превоз, државним авионом, да малу Анику пре 15. децембра пребацимо у Будимпешту", рекао је Вучић.

Божићни пост традиционално почиње 28. новембра. Међутим, верници који редовно посте средом и петком, ове године практично су започели пост јуче.

Пост је почео за Руску православни цркву, Српску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Свету Гору. Остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су прихватиле Грегоријански календар, у посту су од 15. новембра.

Хришћански пост уведен је по узору на Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви и у Старом завету дао заповест Јеврејима да посте јер ће и "његови ученици постити". Према хришћанском учењу, утемељитељем поста "сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом".

Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства и помињу се у делима светих отаца од IV и V века. Првобитно је трајао седам дана, а одлука и наредба хришћанима да пред празник Рождества посте 40 дана изречена је на сабору 1.166. године.

Трајање Божићног поста објашњава се и четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус. Зато се каже да је пост звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце, који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.

Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, речи и дела.

Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост – подвиг целокупне личности и етички став.