Чланови Градског већа усвоjили су на 56. седници Нацрт Одлуке о измени и допуни Плана генералне регулациjе зоне 2 у Врању-Шапраначки рид, Предлог за измену и допуну Локалног акционог плана запошљавања града Врања за 2021 годину, као и Предлог Решења о именовању Комисиjе за реализациjу програма/мера активне политике запошљавања за 2021. годину. Усвоjени су и Статут установе “Културно – образовни центар” Врање и Правилник о измени и допуни правилника о суфинансирању мера енергетске санациjе породичних кућа и станова.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић, заменица градоначелника Зорица Jовић и градски већник Боjан Костић приредили су приjем за Дуњу Станоjевић, ученицу шестог разреда ОШ ,,Светозар Марковић”, коjа jе освоjила друго место у европском финалу ,,Хиппо” jезичке олимпиjаде одржане у Италиjи.

Приjему jе присуствовала њена менторка Лидиjа Ристић, наставница енглеског jезика и директорка ОШ ,,Светозар Марковић”, Тиjана Ђокић.

Овом приликом, градоначелник jе честитао Дуњи на великом успеху, истичући да jе то наjбољи могући начин за презентовање себе, своjе школе, породице, града и државе.

,,Веома смо поносни на тебе и твоj успех. У наредном периоду желим ти са наставиш са оваквим резултатима и да само нижеш успехе. Локална самоуправа наставиће да пружа подршку и улаже у образовање, jер  jе то jедна од наjважниjих ствари за развоj нашег града”, рекао jе Миленковић.

Заменица градоначелника Зорица Jовић честитала jе Дуњи на успеху и истакла да jе она представила Врање на начин вредан поштовања и да се овакви таленти и успеси увек мораjу увек подржати.

Кријумчарење људи је кривично дело које је на нашем подручју постало шире препознатљиво, тек 2015. године доласком миграната из источно азијских и афричких земаља. Показало се као уносна зарада, стицана на патњама људи. Пандемија је учинила своје, па се број оваквих случајева од прошле године знатно смањио.

О томе су на округлом столу разговарали надлежни и они који су се уназад годинама бавили овим проблемом. Било је промена регулативе, неочекиваних ситуација, промене надлежности 2017. године, када је ово кривично дело прешло у надлежност Вишег тужилаштва, а мењале су се и казнене мере.

У последњих шест година у Србији су за кријумчарење људи оптужена 292 лица и донето је 300 осуђујућих пресуда, рекла је виши јавни тужилаца Данијела Трајковић.

-У два  случаја започели смо предмете, који су представљали предмете организованог криминала. Ми смо скоро све одрадили и уступили предмете Тужилаштву за организовани криминал. Моје је задовољство да имам повратне информације да су сви ти људи осуђени за кријумчарење, али са елементима организованог криминала, каже Трајковићева.

Било је много проблема, од судских преводилаца, до идентификовања миграната. Кријумчари нису презали ни да возе по13 људи у путничком аутомобилу. Заплењен је велики број таквих аутомобила и чак три аутобуса. Кријумчари су једном мигранту наплаћивали вожњу до Београда и до хиљаду евра, а радили су и по три туре за ноћ.

-Било је људи у пратњи, зарађивао се велики новац, није им било скупо да пусте ауто испред, који ће ићи и јављати да ли има полиције. Нешто смо успели да спречимо, нешто не. Дешавале су се и несреће, извртања и погибија, код Лесковца се изврнуо комби са мигрантима. У караванима је стајало по 17, 18 људи, у мањим комбијима по 30-так људи. Били су као сардине, испод брачног лежаја у камперу смо нашли 13 људи, каже Бобан Ђорђевић, координатор ПУ Врање.

Кријумчари су користили патњу људи који су долазили из источно азијских и афричких земаља, како би стекли имовинску корист. Локални тим за борбу против трговине људима, пружио је и пружа сву неопходну помоћ мигрантима, који су смештени у Прихватним центрима.

-Неко ко буде кријумчарен може да постане и жртва трговине људима. Зато смо ту да све те људе упозоримо на опасности које их вребају на путу и од чега да се пазе. Свако ко уђе на територију Србије, када причамо о мигрантима, има законске могућности да у одређеном периоду, може на легалан начин да пређе територију наше земље. Имају 48 сати да оду до Београда или Шида, а могу да користе редовне аутобуске линије, возове, каже Данијела Милосављевић, градска већница.

Истичу надлежни и да је недостатак судских преводилаца на језике или дијалекте из подручја одакле су долазили мигранти, иако техничка ствар, био велики проблем, а и данас је. 

Долина Пчиње је заштићено природно добро од 1996. године, а њиме управља Епархија врањска. То је простор у коме се допуњују природне и културно-историјске знаменитости. Овде царује велики број ретких биљака и животиња. Један од бисера је река Пчиња. Највећа природна вредност је шумски комплекс планине Козјак. Попут иконе краси га Манастир Свети Прохор Пчињски, споменик под заштитом државе.

Манастир Прохор Пчињски је икона југа Србије. Окружују  га вијугава река Пчиња, шумовита планина Козјак, села и људи са богатом историјом и традицијом и прелепа очувана природа. Овај крај је дом многим ретким биљним и животињским врстама. То су све били разлози да држава Србија цео крај прогласи за предео изузетних одлика..

Долина Пчиње је заштићено природно добро од 1996. године, а њиме управља Епархија врањска. Заштита  обухвата подгорину планина Козјак и Старац и долину реке Пчиње, која раздваја ова два масива. Површина заштићеног подручја је 2.606 хектара. Међутим,  ревизија је донела нова проширења овог природног добра на 4.200 хектара. За такву одлуку било је доста разлога.

Овде царује велики број ретких биљака и животиња.  Неке од њих су строго заштићене. То је био један од највећих разлога за проглашење предела изузетних одлика. Ипак, највећа природна вредност у Долини Пчиње  је шумски комплекс планине Козјак. Површине под шумом заузимају  преко половине целокупног предела. Tо је простор, у коме се допуњују природне и културно-историјске знаменитости.  Манастир Прохор Пчињски  је једна од најстаријих светиња на југу Србије где почивају мироточиве  мошти Светог Прохора. Предео изузетних одлика обухвата више села на подручју две општине Трговиште и Бујановац, која су сликовита, архаична и традиционална, каже Драган Нешић Завод за заштиту природе Србије.

Један од бисера овог предела је река Пчиња. Иако по количини воде представља једну од најсиромашнијих притока Вардара, убраја се у најчистије реке Србије. Спровођење правила унутрашњег реда обезбеђује и непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба. Суочава се са недозвољеним ловом и риболовом, паљењем стрништа и изазивањем пожара. Има и бесправне градње и сече шума. Мештани и посетиоци се морају придржавати правила како би се очувале одлике краја. Врањска епархија као управљач је са надлежним институцијама поставила дугорочне циљеве заштите овог подручја, каже Игор Алексић шеф чуварске службе предела изузетних одлика ''Долина Пчиње''.

Због свега тога овај део долине Пчиње сврстан је у националну природну баштину од великог значаја.

У манастиру Преподобни Прохор Пчињски одржава се дводневни Међународни научни скуп “Седам векова од упокојења Светог краља Милутина”. На тему лика и дела великог ктитора говоре бројни стручњаци из земље и иностранства. Овај Научни скуп допринеће расветљавању бројних чињеница које су везане за световни и духовни живот великог родољуба и светитеља. Скуп је отворен поздравним писмом Његове светости Патријарха српског Порфирија, који је поручио да је, иако физички одсутан, духовно присутан са свима на овом скупу.

Епархија врањска, заједно са епархијом рашко-призренском, Центром за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду потрудила се да се у години великих јубилеја који су везани за манастир Прохор Пчињски, посебно сети и Светог краља Милутина, који је био други ктитор овог манастира. Осим што је обновио манастир Прохор, Свети краљ је заслужан за изградњу преко 40 светиња за време своје владавине, и то не само у Србији. Из тог разлога на Научном скупу ''7 векова од упокојења Светог краља Милутина'' говоре стручњаци из Србије, али и Грчке, Црне Горе, Републике Српске, Немачке и Француске.

''Свети краљ Милутин је једна од централних личности родоносне породице Немањића, а једна од највећих личности из историје српског народа. Поред цркава које је он градио као задужбинар, он је и обнављао цркве, тако да је, између осталих, као што је Старо Нагоричане обновио, тако је и манастир Прохора Пчињског, што показује да је он имао једно дубоко поштовање према овој светињи, а подсећање на њега је веома значајно за цео српски народ, па и шире, јер он није подизао само светиње у Србији, а још је значајнија његова верност православној вери,'' рекао је епископ Пахомије.

Епископ је отворио научни скуп читањем поздравног писма Његове светости Патријарха српског Порфирија.

Учесници скупа сложни су да је подсећање на великог задужбинара једна од дужности свих православних.

''Већина учесника који су дошли, долази са новим сазнањима и открићима. Оно чиме ћу се ја бавити, а што до сада није истакнуто у истраживањима, је да краља Милутина гледамо из једне, условно речено, из једне црквене, односно архијерејске перспективе као пастира доброг. Пастир добри је јеванђелски атрибут и углавном се односи на Христа, а следствено томе на архијереје, свештенике, а ево овде, на овом примеру и један српски краљ се именује као пастир добри, који брине о свом народу, каже проф. др Драгиша Бојовић, са Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу.

''Краљ Милутин је један од најважнијих владара, не само српског средњег века, не само српске историје, него европске историје средњег века и посебно 13. и 14. века и заиста је заслужио да се овако велики јубилеј обележи на најсвечанији начин и због свега онога што је урадио током свог 66-огодишњег живота и током своје вишедеценијске владавине, заслужио је заправо да му посветимо и много више пажње него што смо то у прилици,'' додаје проф. др Влада Станковић, управник Катедре и Семинара за византологију Универзитета у Београду.

''Ово је слика тога како Грци, Срби, краљеви, монаси и наравно становништво, како волимо не само Србију, него и ову средњовековну Србију, како бих рекао. Видите, ми Грци погрешно мислимо да је Византија само грчка, Византија је и српска, и бугарска,'' наглашава проф. др Атанасиос Атанасиадис, са Теолошког факултета, Аристотеловог Универзитета у Солуну.

Међународни Научни скуп завршава се сутра, а у склопу обележавања 950 година манастира Свети Прохор и 700 година од упокојења другог ктитора Светог краља Милутина, из штампе је изашла и монографија ''Краљ Стефан Урош други Милутин'' коју су приредиле Светлана Миловановић и Благица Мандић.

Епархија врањска урадила је и реплике динара краља Милутина из 1281. године. Тренутно се ради и фасада манастира са мозаик-иконама.