Друштво
Комисиjа за мандатно-имунитетска и административна питања и избор и именовање Скупштине града Врања, расписала jе Jавни позив за подношење предлога за доделу jавних признања у 2020. години за Дан града – 31. Jануар, Дан ослобођења Врања 1878. године. У 2020. години, за Дан града, 31. jануар- Дан ослобођења, додељуjу се „Специjално jавно признање 31. jануар“ и „Jавно признање 31. jануар“. Предлог за доделу jавних признања може поднети свако физичко и правно лице са териториjе града Врања. Предлог мора садржати личне податке кандидата за доделу jавних признања, његову биографиjу, постигнуте резултате и образложење у складу са условима утврђеним овом одлуком. Физичка и правна лица не могу сама за себе подносити предлоге за доделу jавних признања. Предлози се достављаjу Скупштини града Врања - Комисиjи за мандатно-имунитетска и административна питања и избор и именовање, са назнаком-Предлог за доделу jавних признања за Дан града. Предлози се могу доставити наjкасниjе до 15. jануара 2020. године.
Апотекарска установа Врање у потпуности је стабилизовала пословање уз подршку града, рационализовала број запослених и омогућила пуну снабдевеност апотека на територији Пчињског округа. Ово је изјавила директорка Ивана Костић на конференцији за новинаре у седишту Градског одбора Српске напредне странке. Апотекарска установа била је пред затварањем крајем 2016. године. Дуговања према добављачима била су толика да су претили блокадом. У претходне три године запослени у Апотекарској Установи успели су да, радећи у интересу пацијената, врате готово све дугове и стабилизују пословање.
Директорка Апотекарске установе Врање, Ивана Костић, напоменула је да су дуговања ове Установе износила око 200 милиона динара крајем 2016, када је преузела руковођење. Уз подршку градоначелника града у целини сада су стабилизовали и пословање и омогућили потпуну снабдевеност апотеке свим лековима. Имају још само један репрограм дуга од милион и 450 хиљада динара, у наредних 18 месеци.
И у условима нелојалне конкуренције, Апотекарска установа успела је да задржи своје апотеке у округу и потпуно их снабде свим лековима.
Костићева је напоменула да је почетком 2017. у Апотекарској Установи било 118 запослених а сада је рационализацијом њихов број сведен на 54-оро. На њихове зараде примењују се коефицијенти прописани у здравству тако да је зарада фармацеутског техничара у рангу медицинске сестре, а фармацеута у рангу лекара опште праксе. Иначе, у овој години запосленима су у два наврата увећане зараде.
Једнодневним боравком младих на Бесној Кобили обележен је Светски дан планина. Едукативне активности и боравак на планини организовала је Туристичка организација града Врања у сарадњи са планинарским клубом ''Железничар 2006.'' Преко 50 ученика врањских школа и извиђача поводом Светског дана планина посетило је планинарски дом на Бесној Кобили, где су присуствовали презентацијама о планинарењу и вредностима Бесне Кобиле, након чега су прошетали у пратњи стручних водича, а најистрајнији су попели и врх планине надморске висине 1923 метра. Идеја је била да се испрати овогодишња тема „Планине су важне за младе“.
"Ученици и извиђачи који су боравили на Бесној Кобили углавном су љубитељи природе и зеленила, кажу да је то необјашњива љубав и подсећају да су готово сва дела уметности настала или у природи или инспирисана природом. Они су подсетили и на потенцијал ове планине и на важност пешачења за очување здравља.''
Циљ једнодневног излета био је да се младима приближе туристичке вредности Бесне Кобиле, али и предности планинарења и упознавање разних крајева, затим дружење, стицање пријатељстава и подстицање позитивне енергије међу младима. Они су уз помоћ стручних водича и дугогодишњих планинара успели да обиђу бројне пределе овог туристичког потенцијала града Врања.
''Била су присутна деца од 7 до 18 година и ево да кажем када се све завршило да је акција у потпуности успела иако временски услови нису били баш повољни за пешачење, било је негде око 40-ак деце, скоро сви су успели да изађу на сам врх Бесне Кобиле, иако је било доста снега и били су јаки удари ветра и ниска облачност. После нека 3 до 4 сата пешачења без икаквих проблема вратили смо се у Планинарски дом и могу да кажем да сам веома задовољан'', каже Зоран Лазаров, водич ПК '''Железничар 2006'' Врање.
''Ове године први пут Туристичка организација града Врања обележава Светски дан планина. Свакако да је циљ ове акције, поред промоције природних вредности планине као природног ресурса и природног туристичког мотива свакако и промоција свега онога што планина нуди из домена антропогеног стваралаштва с обзиром на богату историју овог краја и на постојећу легенду која прати ово место. Деци је предочена и важност саме физичке активности у њиховом одрастању'', каже Ана Стошић, Туристичка организација града Врања.
Међународни дан планина су Уједињене нације први пут успоставиле 2003. године. Овога дана на глобалном нивоу се скреће пажња на стање планина које покривају 27% земљане површине планете, представљајући дом за 1,1 милијарду људи, али и четвртину свих познатих биљних и животињских врста.
Најпознатија у нашем окружењу свакако је Бесна Кобила, која је најпосећенија током зимских месеци.
За бољи положај запослених потребно је ангажовање свих, радника,послодаваца и синдиката. Савез самосталних синдиката Србије у овој години успео је да заврши неке преговоре који су дуго трајали, а бенефити ће се тек осетити. За бољи положај свих запослених, али и послодаваца према досадашњим искуствима неопходно је постојање Социјално економских савета. Савез самосталних синдиката Пчињског округа, као најбројнија и најрепрезентативнија организација управо ради на томе.
"Савет је трипартитно тело у коме су представници локалне самоуправе, синдиката и послодавца, моћи путем социјалног дијалога да решавају многа питања која су важна не само за раднике него и за послодавце. Проблеме имају не само радници већ и послодавци. Постоји воља локалне самоуправе, први преговори су били и наставићемо са тим, каже Ружица Стошић, председница ССС за Пчињски округ".
Дуготрајни прегови око потписивања колективног уговора у високом образовању коначно су завршени. И поред мучних преговора уговор је потписан и управо је ових дана објављен. Као велики успех синдиката на републичком нивоу Стошићева наводи и потписивање анекса 3 колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности.
"Овај колективни уговор признаје право радницима да им се исплаћује регрес у висини од 75 посто од просечне зараде на нивоу Републике и то ће бити регрес са порезима и доприносима с тим што ће овако утврђени регрес на годишњем нивоу бити повећан за 33 хиљаде динара и тиме ће се повећати месечни износ зараде за запослене. То је велики успех републичког одбора и наши синдикалци запослени у комуналној делатности су задовољни."
У целини то ће значити повећање зараде на месечном нивоу за 5 посто, каже Стошићева. За многе делатности проблем је непостојање Уније послодаваца, те су тако онемогућени било какви разговори.
Преузимамо зграду Харемлука и сада имамо правни основ да улажемо, санирамо тај објекат и приведемо га намени, рекао је гостујући у нашој емисији "Дан пред нама’’ у оквиру Јутарњег програма, градоначелник Врања Слободан Миленковић. Разговор је обухватио и спровођење комуналног програма за ову годину на подручју града, као и буџет за наредну годину. Комплетан разговор можете видети у емисији "Актуелно’’ која је на нашем програму вечeрас у 21. сат. Полако, али сигурно заокружује се прича око санирања објеката културе у граду. Дугогодишња небрига довела је неке објекте у стање грађевинске угрожености. Тако је било са музеј кућом Боре Станковића, коју смо реконструисали заједно са министарством културе, онда и Народни музеј, а сада је постигнут договор са Републичком дирекцијом за имовину.
"Потписујемо уговор за где локална самоуправа преузима зграду Харемлука дакле од данас имамо правни основ да можемо да улажемо и ми из локалног буџета и да санирамо тај изузетно значајан објекат. Договор је и намера да тај објекат буде део музеја и да ту буде и стална поставка и књижевне вечери и промоција књига изложбени простор за културна дешавања", каже градоначелник.
Јуче је потписан још један значајан уговор за реконструкцију Прибојчићеве куће на 12 милиона динара и за Креативне градове. Једини из Србије смо део Унесковог тима за креативне градове у свету. Добијено је милион и 300 хиљада динара за Фестивал Врањска градска песма, за монографију и за Мај месец музике 300 хиљада динара.
"Ја често кажем јесте привреда, економија, инфраструктура, све је то на првом месту, али ако ви као град немате дешавања, садржаје, онда нема ни душе, а ми смо препознати као град који има душу и то морамо да одржавамо и да негујемо пре свега Фестивал врањске градске песме јер смо по томе аутентични."
Ванредним ангажовањем за реконструкцију објеката културе у граду обезбеђена су средства са републичког нивоа, али не само за то, већ и за одређене културне манифестације.
Опширније...
Поводом прилога на телевизији Врање и текста на сајту РТВ Врање под насловом ,,Бурна трибина у Бујановцу’’, Национална коалиција за децентрализацију (НКД) демантује наводе из последњег дела поменутог прилога и текста који се тичу обезбеђења на скупу и циљева организовања саме дебате.
МУП-у, тачније Полицијској управи у Бујановцу је правовремено пријављена Напокон Корисна Дебата ,,Тензије здесна – има ли разлога за бригу?’’ иако није реч о догађају на отвореном простору. Циљ пријављивања био је указивање полицији на потенцијалне ризике и евентуално обезбеђење уколико то процене потребним (погледајте у прилогу ПОЛИЦИЈА). Упркос чуђењу новинара РТВ Врање како се нико од организатора није запитао да ли ће оволико боди гардова можда иритирати присутне грађане и управо довести до непотребног подизања тензија указујемо да је, као озбиљна организација, НКД консултовао и агенцију за приватно обезбеђење ,,Мар Ни Фон’’ из Ниша, која има лиценцу издату од стране МУП-а за процену ризика у заштити, лица, имовине и пословања. Број чланова обезбеђења које, истине ради, нису чиниле Нишлије већ људи из ,,Мар Ни Фоновог’’ огранка из Прешева, проценила је управо поменута агенција за обезбеђење.
У демантију желимо да се осврнемо и на последњу реченицу у поменутом прилогу и тексту РТВ Врање где новинар претпоставља да су организатори Напокон Корисну Дебату кроз неки пројекат, по обичају, добро наплатили. Подсећамо Вас да Кодекс новинара Србије јасно прописује, ,,право медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања’’. Национална коалиција за децентрализацију коментар аутора прилога и произвољну претпоставку о ,,наплати’’ трибине оцењује као тенденциозну и неетичку, те као праксу која се из медија са националном фреквенцијом преноси и на локалне како би се конструисао и одржао наратив који грађане искључује из политике. Подсећамо да је Национална коалиција за децентрализацију невладина организација те да њено функционисање и организовање активности не кошта грађане Србије ниједан динар, остоји између осталог у демантију Националне коалиције за децентрализацију.
Здравствени центар Врање са Центром за превенцију и осталим службама примарне и секундарне здравствене заштите организовао је још једну акцију превентивних прегледа, овога пута у јавном комуналном предузећу Комрад. Са хроничним незаразним болестима у последње време све се чешће суочава млађа популација, највише радно способно становништво, због чега се акције превентивних прегледа све чешће организују у предузећима и фирмама. Велики број радника Комрада овога пута био је у прилици да провери ниво шећера у крви, крвни притисак и ЕКГ.
''Настављамо са акцијом превентивних прегледа, неће то бити само месец превентивних прегледа, то ће бити акција превентивних прегледа док све фирме не обиђемо заинтересоване, а мислим да су сви заинтересовани, како државне, тако и приватне фирме. Све ове акције радимо са тракама за гликемију које смо добили од донатора, ни у ком случају то није новац који одваја Фонд за здравствену заштиту наших пацијената. То је све под контролом, може да се провери, све је из донације, а ово је волонтерски рад запослених и то су људи који се увек радо одазивају превентивним прегледима'', каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање.
''Ми смо велики број прегледа одрадили, а према статистици коју смо радили открили смо први пут неке људе са повећаним вредностима шећера у крви, повећаним вредностима притиска, а ово је и прилика да хронични пацијенти који се дуго година лече од хипертензије или повећане вредности шећера у крви овом приликом могу да се контролишу'', каже др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља Врање.
''Има људи који можда због радних обавеза не могу да напусте своје радно место, обезбедили смо им ове базичне превентивне прегледе. Наш задатак поред ових здравствено превентивних активности јесу и здравствено промотивне активности, где скрећемо пажњу људима на лоше животне навике које треба заменити здравим стиловима живота, па ћемо у складу са тим сутра имати предавање на тему ''Примарна превенција малигних болести'' која подразумева подизање свести људи да је превенција најбоље оружје у рукама наших грађана против малигних болести'', каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.
Овакве акције биће настављене и убудуће а циљ је да се што већи број наших суграђана прегледа, како би благовремено, уколико за то има потребе, били упућени на евентуално даље лечење и добили адекватну терапију.
Одлуком Градског већа ослобађају се локалних административних такси физичка лица и социо-хуманитарна удружења.То се између осталог односи на документа које издаје Матична служба Градске управе. Грађани ће и даље плаћати републичке таксе. Дигитализација која је у току у градским управама Србије и другим организацијама и институцијама, не само да смањује трошкове, већ и корупцију. Ово је рекао градски већник Бојан Костић говорећи о одлукама донетим на седници Градског већа које се односе на укидање појединих локалних административних такси.
Бојан Костић, градски већник за финансије појаснио је да се то односи на физичка лица, од сада не плаћају општинску административну таксу. Значи укидају се накнаде на изводе, уверења о држављанству, из књиге умрлих, а плаћа се само републичка такса у износу од 500 динара и захтев чији је износ 265 динара. Поред физичких лица, од плаћања локалних административних такси биће ослобођене и хуманитарне организације. Костић каже да се са друге стране од плаћања такси ослобађају удружења која се баве социо-хуманитарним радом, као и особе са инвалидитетом.
С обзиром да тече процес дигитализације локалних управа, трошкови пружања оваквих услуга од стране локалне админситрације биће све мањи и мањи. Тако, локалну административну таксу неће плаћати Црвени крст и организације регистроване за обављање делатности друштвене заштите деце, омладине и социјалне заштите. Захваљујући умрежавању државних органа, полиција или суд може од Града да добија одређене податке без накнаде и да пружи услугу грађанима бесплатно.
Због радова на електроенергетским објектима данас ће без напајања електричном енергијом остати села Тибужде, Доње Требешиње, Преображење, Лепчињце, Копањане, Ћурковица и део села Златокоп. Из врањске Електродистрибуције кажу да ће ова села без струје бити у периоду од 8 до 15 часова.
Завршава се асфалтирање три улице у насељу Шапраначки рид: Трифуна Стошића Анте, Павла Јуришића Штурма и Томе Костића. Рехабилитована је и Сремска улица у центру града. На раскршћу три улице дочекали су нас грађани са жељом да нам кажу какве су проблеме имали у протеклих готово пола века.
"45. година немамо асфалт и газили смо по блату. То је био хаос. Ишли смо на сва врата смо закуцали. Ја лично 20 година већ радим на томе. Градоначелник Врања нам је много помого и клањамо му се и захваљујемо до неба. Сада је одлично када смо доживели да нагазимо асфалт. Блато је било, деца у школу, перемо обућу. 50 година смо без улице. Прво није била извршена експропријација. Сада хвала градоначелнику, јер ћемо ходати по асфалту. Одлично, јер сада идемо на боље, а не на горе", кажу грађани.
Руководство града обишло је радове који се приводе крају на асфалтирању три улице: Трифуна Стошића Анте, Павла Јуришића Штурма и Томе Костића. Ове улице деценијама нису биле решене, рекао је градоначелник.
"Када смо кретали у реализацију комуналног програма и када смо их припремали за асфалтирање, неки људи су нам говорили да нема шансе да се реше, јер је имовина проблематична. Међутим, од када смо формирали Одељење за инвестиције и грађевинско земљиште, годину и по дана су напорно радили и успели су да реше имовинске односе, израде пројектно техничку документацију и да се добије грађевинска дозвола. Данас завршавамо асфалтирање, да људи добију услове какви приличе. Када смо помисли да смо завршили овде, јавили су се из нових улица и сокака попут улице 4. октобар која је овде. Она ће бити уврштена у комунални програм за 2020. годину. Суштина је да цело насеље спојимо на улицу Ратка Павловића која је веома фрекфентна и која се спаја са улицом Будисава Шошкића, а део те улице смо асфалтирали. То је битно јер желимо да направимо мини обилазницу, како би растеретили саобраћај кроз град и повезали Огледну станицу, Шапраначки рид, Доњи Асамбаир и одвели саобраћај ка Коридору 10", каже градоначелник.
Вредност инвестиције за три улице на Шапраначком риду је 12 и по милиона динара, а дужина 440. метара. У центру града рехабилитована је Сремска улица која је слепа. Дужини је 540 метара, а вредност радова је 570 хиљада динара. Ова улица има велику, широку окретницу.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
