Град Врање добио средства у износу од 4.140.000,00 динара. Средства су намењена за пружање финансиjске, техничке и друге помоћи у циљу бржег и квалитетниjег увођења е-управе и савремених информационих технологиjа ради унапређења и модернизациjе рада органа jединице локалне самоуправе, као и техничких услова за електронско повезивање са државним и другим органима и организациjама.

Средства је одобрило Министарство државне управе и локалне самоуправе по обjављеном Jавном позиву за подношење захтева jединица локалне самоуправе за расподелу дела средстава из Буџетског фонда за програм локалне самоуправе донело jе Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда.

Нови управник врањске Болнице је др Никола Поповић, специјалиста педијатрије и начелник Дечјег одељења.

Њега је данас на ту позицију именовала директорка Здравственог центра др Љиљана Антић.

Подсећамо, јуче је досадашњи управник Болнице др Саша Ђорђевић, поднео неопозиву оставку.  

Предузеће „Нови дом“ у Врању  донело је одлуку да продужи грејање за сат времена, па ће тако у становима, који су прикључени на њихову мрежу, бити топлије скоро до поноћи, док се систем охлади. Плаћање рачуна на шалтерима предузећа је обустављено, грађани своје обавезе могу да измире електронски или уплатом у банкама.

У складу са временским приликама и актуелном ситуацијом предузеће „Нови дом“ одлучило је да изађе у сусрет својим корисницима, који су сада много дуже него обично у својим домовима, и греје станове од 6-22 сата.

Директор „Новог дома“ Горан Петровић је гостујући у нашем јутарњем програму изјавио да њихови корисници не треба да брину:

"Ми имамо залихе мазута, данас стижу и нове количине, тако да смо обезбедили нормалан рад топлане. Од јуче смо предузели још једну нову меру да продужимо грејање бар за сат времена.Грађани дуже седе због ове ситуације, прате информације, читају, налазе занимацију. Желели смо да свима изађемо у сусрет. Температура ваздуха је задовољавајућа у становима. Све функционише како треба у нашем предузећу. Нисмо имали никаквих хаварија на мрежи."

У наредних неколико дана, уколико се  ниске температуре задрже, радиће се пуном паром. Опремљени смо и за сложеније ситуације. У претходном периоду, када су биле високе температуре грејало се само ујутру и увече, па су остварене одређене уштеде, каже Петровић, тако да је сада било могуће појачати капацитет топлане.

Што се плаћања рачуна тиче, и ту има одређених измена. Шалтери за наплату су радили нормално прошле седмице, али сада је промењен начин рада, због препорука Владе и градског Кризног штаба.

"Наши купци могу плаћати рачуне електронским путем или у свим пословним банкама. Ко може и хоће тамо ће измиривати обавезе које имају према Новом дому. Старији суграђани од 65 година, због препоручених мера заштите, мораће да задуже неког да им плати рачун."

Петровић наводи да ће се, по препорукама градског штаба, на краћи временски период толерисати и кашњење са плаћањем, али свакако у неком разумном року.

Доктор Саша Ђорђевић, управник Опште болнице у Врању, поднео је оставку на ту функцију, сазнаје Радио телевизија Врање.

О разлозима његове оставке не можемо износити детаље, зато што, осим потврде менаџмента Здравственог центра да је др Ђорђевић поднео оставку, ништа друго није јавно саопштено.

У телефонском разговору са др Сашом Ђорђевићем сазнали смо да је одлуку о оставци донео због свог вишемесечног незадовољства организацијом рада у Здравственом центру.

- Настављам да радим са пацијентима као  специјалиста опште хирургије, рекао је у телефонском разговору др Ђорђевић.

Др Саша Ђорђевић је нешто више од две године био управник врањске Болнице.

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу Савезну републику Југославију, почели су на данашњи дан пре двадесет и једну годину. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

''Због ванредног стања у земљи ове године неће бити церемоније одавања почасти страдалима у Врању,'' рекао је градоначелник Миленковић. ,,Иако се данас нећемо окупити крај споменика жртвама НАТО бомбардовања, нисмо заборавили ни њих, ни овај датум. Бомбардовање СР Југославије била је агресија несагледивих размера, чије су последице видљиве и данас, након више од две деценије. Велике светске силе оличене у злочиначкој НАТО алијанси, правдале су овај потез под изговором да тиме штите грађанска права националних заједница и обезбеђују мир у јужној српској покрајни, а заправо је све била пука демонстрација силе. Ми се и данас са пијететом сећамо свих наших хероја – војника, полицајаца и цивила који су положили животе за одбрану отаџбине, супроставивши се агресорима'', рекао је градоначелник Врања Слободан Миленковић поводом годишњице почетка бомбардовања СРЈ .

У складу са Одредбама Града и Владе, поштујући прописане мере окупљања, цвеће и венце положио је Градски одбор СУБНОР-а, а у слично време венце и цвеће дошли су да положе и Ратни ветерани ратова од 1990. до 1999. Импровизовано, пуштена је државна химна и одата пошта минутом ћутања, након чега су присутни одали пошту свим погинулим војницима, полицајцима и грађанима у НАТО бомбардовању 1999. године.

''На данашњи дан пре 21. годину ничим изазвана извршена је НАТО агресија на Савезну републику Југославију и на Србију. Желимо да одамо почаст свим жртвама НАТО агресије, негде око 3000 цивилних жртава, око 6000 рањених и велико материјално страдање. Дужност наша је да се поклонимо сенима, да одамо почаст свим погинулима и овом приликом СУБНОР ће то да учини и испред породица погинулих бораца и испред бораца и испред потомака ратника погинулих'', рекао је Миодраг Велиновић, Градски одбор СУБНОР Врање.

''У сваком случају и у овим смутним временима, када је цела Србија и цео свет пред једним колапсом, да тако кажем, ми морамо да се подсетимо наше погинуле браће Војске Србије, полицајаца и цивила из нашег округа'', истакао је Драгољуб Стошић, Удружење српских ратних ветерана 1990. – 1999. Врање.

Током агресије Пчињски округ бомбардован је 48 дана, при чему је ракетирано 78 циљева са 1.119 пројектила од којих су страдала 62 лица, рањено је 207 људи и оштећено је 4.500 стамбених објеката.После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Пошто је генерални секретар НАТО–а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244.