Друштво
Православни народ сутра слави Крстовдан, дан који је посвећен часном крсту и дан на који се у храмовима након Свете литургије врши освећење воде. Ипак, већи број верника у храмовима се окупља сутрадан, на Богојављење, када се врши и велико освећење воде, коју верници захватају и носе својим домовима. Ово је прилика да се окупа и Богојављенски крст у порти Саборног храма у Врању. Литургије почињу у 9 сати, након чега ће се приступити освећењу воде. Крстовдан и Богојављење славе се као успомена на дан крштења Исуса Христа на реци Јордану. Тада се, према хришћанском предању, први пут Господ пројавио као Света Тројица, Отац, Син и Дух Свети.
Према извештају Штаба зимске службе Путева Србије најоптерећенији путни правци су Владичин Хан- Сурдулица- граница са Бугарском, прелаз Стрезимировци, где је снег висине 5 центиметара, а коловоз влажан. Иста је ситуација на путном правцу Власинко језеро- граница са Бугарском, где се препоручује опрезна вожња. Расквашеног снега до 5 центиметара има на подручју Врања, а коловози су влажни. Ако крећете на пут током викенда упозоравају из зимске службе да су коловози у целој Србији влажни, а да понегде има и расквашеног снега. Због магле смањена је видљивост у околини Београда на 50 до 100 метара. Због најављених ниских температура постоји могућност појаве местимичне поледице на путевима, а поготово на деоницама које се простиру дуж речних токова, котлина, клисура као и на путним објектима.
Организациони одбор за обележавање ,,31. jануара – Дана града'' усвоjио jе програм манифестациjе. Осим бројних културних и спортских догађаја, Сергеј Ћетковић одржаће концерт 30. jануара од 21 сат у Спортскоj хали, а дан касниjе у истом простору концерт ће одржати др Неле Караjлић са бендом. Свечана академиjа поводом Дана града биће одржана 31. јануара у Позоришту ,,Бора Станковић'',. Круна вечери jе уручење Jавних признања и награда.
Свечана седница Скупштине града, на коjоj ће бити познати овогодишњи добитници Jавних признања, биће одржана 24. jануара. Дан касниjе, у суботу, 25. jануара, одржаће се већ традиционални марш до Осатице.
Спортска дешавања поводом Дана града одвиjаће се већ од 24. jануара. Како jе планирано биће одржани турнири у малом фудбалу, џудоу, стоном тенису, кошарци, одбоjци, шаху, као и Мемориjални куп у скиjању на Бесноj Кобили ,,Ђулбарс и Каце''. Круна спортских дешавања jе проглашење наjбољих у врањском спорту 28. jануара у 20 сати.
И ове године у обележавање Дана града укључиле су се институциjе културе са своjим програмима. Тако ће Врањанци бити у прилици да погледаjу изложбу докумената, промоциjу збирке текстова о српском рокенролу, а Jавноj библиотеци ,,Бора Станковић’’ биће предата у траjно власништво збирка вредних дела из личне библиотеке Драгана Минчића Циге.
Биће организовани и Дан отвореног срца када ће малишани Предшколске установе бити гости руководства града, као и дружење са песником Љубивоjем Ршумовићем. У оквиру обележавања Дана града биће уручене и награде наjбољима на литерарном конкурсу, као и солистички концерт Иване Тасић, уз пратњу оркестра РТС–а.
Предвиђено jе и представљање обновљене и модернизоване поставке Музеj куће Боре Станковића, као и промоциjа допуњеног издања ,,Врањског речовника’’, аутора Србољуба Ђорђевића. На састанку Одбора усвоjен jе предлог да буду организована два концерта поводом Дана града. Тако ће 30. jануара од 21 сат у Спортскоj хали наступити Сергеj Ћетковић, а дан касниjе у истом простору концерт ће одржати др Неле Караjлић са бендом.
Већ по традициjи биће организован приjем за припаднике 4. бригаде Копнене воjске Србиjе, као и литургиjа у касарни ,,Први пешадиjски пук књаза Милоша Великог''. На дан ослобођења, 31. jануара предвиђено jе полагање венаца на Споменик ослободиоцима Врања из 1878. године, као и воjна свечаност у касарни ,,Први пешадиjски пук књаза Милоша Великог''.
Свечана академиjа поводом Дана града биће одржана у Позоришту ,,Бора Станковић'', када ће наступити Уметнички ансамбл министарства одбране ,,Станислав Бинички'' и вокални солиста Чеда Марковић. Круна вечери jе уручење Jавних признања и награда.
У Владичином Хану ће и ове године традиционално на Богојављање бити организовано пливање за часни крст. Новина је да то неће бити у Јужној Морави већ на ханском базену. Како је планирано од 9 сати ће почети свечана литургија у Храму светог кнеза Лазара, затим литија до Спортског центра и базена, где ће се са почетком у 11 сати одржати пливање за часни крст. Ово је четврта година за редом да се организује овај догађај који је под покровитељством општине Владичин Хан.
На путним правцима у Пчињском округу већ данима је веома густа магла и видљивост је веома слаба. Према Власини и граници са Бугарском на коловозу има снега у висини до 5 центиметара, а расквашеног снега има и на територији града Врања. Нарочито је велики проблем у јутарњим и поподневним сатима, када је магла најгушћа, а видљивост најслабија, кажу у Ауто мото савезу у Врању. Aпелују на све возаче да због слабе видљивости буду максимално опрезни и прилагоде брзину условима и стању на путу и да се придржавају прописа.
"Јављају се возачи, али се ради о ситним интервенцијама. Већином траже савете, да ли је проходан пут, где има снега. Ми им излазимо у сусрет, дајемо савете, а најбитније је да буду стрпљиви да возе безбедно и да у овом периоду имају добре гуме, зимску опрему и неће бити проблема. За све информације ми смо доступни 24 сата и за било коју врсту помоћи", каже Предраг Антић, директор.
Током ових дана драстично се повећа и број оних који се учлањују у Ауто мото савез, који има најповољнију понуду. На тај начин безбедни су на путу, где год били, каже Антић. На безбедност утиче и савремен аутопут, где су ознаке што се тиче магле одличне. Проблем је на регионалном који се доста користи, а ознаке нису тако добре, истиче Антић.
Осим магле на путним правцима у Пчињском округу има и снега, према Власини, граници са Бугарском, Кривој Феји и у осталим планинским подручјима. Има и поледице у вишим деловима, а што се тиче коловоза у целом Пчињском округу је влажан. Због тога из АМС упозоравају на врло опрезну вожњу.
Опширније...
У години јубилеја, 60 година постојања и рада, компанија Јумко отворила је погон у Дрвару. Упошљено је више од 80 радника који су тренутно на обуци. До краја месеца очекује се свечано отварање уз присуство високих званица Републике Српске и Србије. У новом погону Јумка у Дрвару тренутно је упошљено 80 жена. Оне ће, као и у осталим јединицама, најпре проћи обавезну обуку, а онда почети са радом. Планирно је да до краја месеца број запослених буде 100. Ради се о инвестицији која је реализована у сарадњи са Владом Републике Србије. Погон у Дрвару је 4. који је Јумко отворио у последњих годину и по дана у земљи и окружењу.
"Осим погона које имамо у Пољаници, Радовници, Владичином Хану, Јумко је у претходном периоду отворио погон у Бујановцу са 110 радника, у Ресавици са 60 радника, у Црној Трави са 35 запослених. Од недавно, на иницијативу председника Александра Вучића почео је са радом погон у Дрвару у коме ће бити око 100 запослених. Свечано отварање очекује се врло брзо", каже Бранислав Трајковић- генерални директор Јумка.
Јумко сада у свим радним јединицама у земљи и окружењу упошљава више од 1950 радника. Директор Трајковић каже да планирају да повећају извоз, јер квалитетом својих производа, могу да конкуришу и за већи удео на иностраном тржишту.
"У прошлој години смо имали извоз око 15 посто, ове године нам је приоритет да повећамо на више од 30. Тренутно извозимо у Немачку, Италију, Аустрију, Северну Македонију, у Босни и Херцеговини где се позиционирамо, у Црној Гори. У току су преговори са Кипром", каже Бранислав Трајковић.
Улагања у производњу, набавка нових машина и опреме и реконструкција постојећих капацитета у износу од 3,5 милиона евра дају им за право да се надају добрим пословним резултатима и у 2020.години.
Према подацима Завода за јавно здравље у Врању у децембру су 7 дана забележене повећане концентрације чађи у ваздуху на два мерна места на којима се мери загађеност. Мерења се врше на крају месеца па података за јануар нема, али према речима надлежних у Заводу, магла је знак да је повећана влажност ваздуха, а самим тим и присуство загађујућих честица. У Врању се контрола ваздуха врши на 2 мерна места, у Заводу за јавно здравље и Основној школи „Светозар Марковић“. Дозвољена концентрација чађи је 50 микрограма на метар кубни а у Врању је у децембру забележена максимална концентрација од 77 микрограма на метар кубни, али не свих 7 дана колико је било загађења. Треба бити озбиљан и усвојити препоруке лекара како би се заштитили.
" С обзиром на повећане концентрације чађи становништву се препоручује да хронични болесници, деца, старији и труднице избегавају излазак на отвореном, а здрави људи продужену и напорну физичку активност. Загађење потиче од сагоревања фосилних горива у индивидуалним ложиштима и котларницама. Ниске температуре, повећана влажност, атмосферски притисак и смањено струјање ваздуха погодују појави загађења", каже др Невенке Станојковић специјалисте хигијене у ЗЗЈЗ у Врању.
Становницима Врања у највећем броју случајева смета влажно време и магла и имају здравствене тегобе.
Загађен ваздух опасан је за болесне, али и здраве људе.
"Загађење утиче на хроничне болеснике, посебно оне који болују од респираторних и кардиоваскуларних обољења, али и на здраве особе. Изазива кашаљ, гушење, стезање у грлу, секрецију из носа, сузење из очију", каже др Невенка.
На повећане концентрације загађености ваздуха утичу потрошња фосилних горива, а највише угља, али и дрвета. Затим издувни гасови из аутомобила, индустрија. Најздравије би било грејати се на гас или обновљиве изворе енергије, повећати енергетску ефикасност у становима, смањити коришћење аутомобила. Међутим док се не испуне услови да се све то промени треба применити прву помоћ, односно заштитити се сам.
Хируршке маске о којима се говори нису заштита за загађујуће честице чађи јер су оне величине 5 микрона и изузетно су мале да би маска могла да их заустави. За сада није измишљено неко друго средство које би могло да нас заштити, па је тако најбоље послушати савете и избегавати боравак на отвореном претерано.
Мештани месне заједнице Оџинка традиционално су обележили славу, Светог Василија Великог. Резањем колача у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Собини отпочело је празновање које је настављено у просторијама месне заједнице у присуству мештана и гостију. У културно – уметничком делу програма наступили су вокална солисткиња Тијана Вучковић и маестро на хармоници Слободан Јовановић, Цоби.
Православни Роми данас славе Васуљицу, први дан Српске Нове године. Овај празник је, поред Ђурђевдана, најпознатији празник православних Рома у Србији.
Васуљица се обележава сваке године 14. јануара на дан Светог Василија Великог. Роми кажу да традиционално кољу живину на овај дан, припремају купус, баклаву, месо и дочекују госте. Наши саговорници тврде да је све мање Рома који обележавају овај празник, али има појединаца који настављају традицију својих дедова. Међу њима је и породица Идић.
''Дочекујемо као што је ред, са купусом, који стављамо увече, исто и пите, то спремамо, дочекујемо полазнике ако има, они иду после 12 сати, он долази да пожели здравље, доноси берићет у Нову годину, седимо неколико сати за столом, веселимо се и испраћамо полазника. Традиција је да се припрема купус, живина, баклава, пуњене паприке од данас, па сутра већ излазимо на гробља наших покојника,'' каже Мевљуде Идић.
Супруг, Дене Идић, каже да они прослављају Васуљицу онако како налаже православна вера. Кућа је пуна деце, трпеза обилна и сви у радости и весељу славе овај дан. Међутим, како он каже, многи Роми одрекли су се празновања овог датума:
''Има много разлика од пре 40 година. Много је људи који су отишли у неке секте, сада слави само 5 посто становништва. Раније је свако домаћинство на овај дан клало по 5 или 7 или 9 живина, од тога сад нема ништа, сад је све измењено, нема онога што је било раније.''
На тргу у Горњој Чаршији није било организације за прославу Православне Нове године или Васуљице, а Роми који славе окупили су се скромно у својим домовима.
Лаћко Бекташевић каже: ''Сваке године славимо, малтене три дана и увек буде лепо, увек спремамо све што треба, кољемо гуске, ћурке, данас у свакој кући има баклава, торти, свега, али није као раније, раније се много боље славило него данас.''
Васуљицу Роми славе више дана, данас спремају трпезу, а пре него што почну са јелом певају пригодне песме.
Василицу, свој највећи празник Роми објашњавају на различите начине, а у њеном прослављању уочљиви су комплексни слојеви бројних култура. Први сегмент празновања састоји се у припреми, дочеку и прослављању Василице и траје отприлике од 12. до 17. јануара, а други сегмент, такозвано ''испраћање гуске'' свако домаћинство прославља у дан који изабере. У последње време православни Роми празник углавном славе три дана.
Град Врање наставиће и у овoј години са мерама популационе политике. Наталитет је препознат као изузетно важан не само за град већ и целу државу, каже помоћник градоначелника Александар Стајић. За поступак вантелесне оплодње у овој години опредељено је 5 милиона динара, а неће се одустати ни од осталих мера помоћи родитљима и деци. Новина су издвајања за тројке и дупле близанце.
Година је почела на најлепши начин. Првих 8 беба које су на свет дошле истог дана добиле су по 50 хиљада динара од града.Међу њима су били и близанци рођени уз помоћ вантелесне оплодње коју финансира град. Са оваквим активностима наставиће се и у наредном периоду, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника за здравство:
''То нам је омогућила стабилна ситуација у градском буџету. Говорили смо да ће издвајања бити већа и стабилнија када се среде финансије у граду. То се десило и сада ћемо повећати издвајања за популациону политику. Оно што ме посебно радује да су почетком године рођени и близанци уз помоћ поступка вантелесне оплодње. Град Врање од 2012.године издваја средства у те сврхе и тако ће и наставити. До сада је тако рођено више од 30 беба.''
За ту децу обезбеђени су и симболични поклони које им је градоначелник лично уручио.Све ове активности показују да итекако водимо рачуна о мерама популационе политике и настојимо да сваке године одемо корак даље, истиче Стајић. У 2019.години рођено је 100 беба више у односу на претходну што нам даје за право да верујемо да смо на правом путу.
''Издвајамо новац за свако новорођено дете у календарској години. То је ваучер у износу од 100 евра, у динарској противредности. Дајемо по 5000 динара за ђаке прваке. Новина је да ће се у наредном периоду материјално помагати родитељи који имају тројке и дупле близанце на месечном нивоу. То велики број градова већ ради у Србији, сматрамо да је то заиста добра мера, додаје Стајић.
Свим овим показујемо да се озбиљно бавимо популационом политиком и наталитетом и да су деца будућност нашег града и Републике Србије, закључује Стајић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
