Друштво
У Врању данас почиње Мемориjал „Бакиjа Бакић”, традиционална манифестациjа посвећена jедном од наjвећих трубача у Србиjи. У 20 сати у Горњоj чаршиjи, поред споменика Бакиjи, наступиће оркестри Екрема Мамутовића, Ненада Младеновића, Деjана Авдића, Боjана Ристића и Роберта Демировића. Концерту ће претходити свечани дефиле пешачком зоном од 19 часова и приjем за трубаче код заменика градоначелника Ненада Антића и председника Скупштине града Врања, Деjана Тричковића. Манифестациjу Мемориjал „Бакиjа Бакић” организуjе Туристичка организациjа, под покровитељством Града.
Под слоганом „Плати картицом и победи” у току jе такмичење градова и општина „Шампиони безготовинског плаћања”. Учествуjе 60 градова и општина коjи су омогућили плаћање такси и накнада платним картицама на шалтерима. Врање jе то учинило међу првим локалним самоуправама, и пос терминали се налазе у Услужном центру Градске управе, Одељењу комуналне полициjе, Одељењу за инспекциjске послове и Одељењу за урбанизам. Победници ће бити изабрани према броjу остварених плаћања картицама на шалтерима у односу на броj становника, у периоду од 1. jула до 31.децембра. Првопласирана локална самоуправа биће награђена дечиjим игралиштем у вредности од 20.000 евра, пет првопласираних добиће интернет презентациjу „У служби грађана”, а првих 10 градова и општина плакету „Шампиони безготовинског плаћања” коjа ће бити уручена на завршноj конференциjи у Београду. Безготовинске трансакциjе за грађане и привреду значе ниже трошкове плаћања, већу ефикасност и безбедност. Држава добиjа транспарентниjе финансиjске токове, прилику за боље убирање пореза и бржи економски развоj. Такмичење jе jедна од активности предвиђена новим Националним програмом за сузбиjање сиве економиjе, а на прошлогодишњем под називом „Узми рачун и победи” град Врање jе освоjио прву награду. Добиjена средства, по одлуци грађана коjи су гласали, искоришћена су за реконструкциjу санитарних чворова у ОШ „J.J.Змаj”.
Због ремонтних радова на трафо станици Врање 1 у четвртак, 18. јула, без напајања електричном енергијом, са прекидима, остаће следећа насеља и улице:
- у периоду од 09:00 до 10:00 часова, насеље Крива врба,улица Огњена Прице, 22. Децембра, Божидара Аџије и околне улице, насеље Доње Врање код гробља и насеље испод Више школе.
- у периоду од 10:00 до 11:00 часова, насеље Доњи Асамбаир, улице Солунских ратника, Меше Селимовића и припадајуће околне улице насеље испод старог ауто пута (Палестина), села Златокоп,Тибужде,Требешиње, Преображање.
- у периоду од 11:00 до 12:00 часова, део улице Пролетерских бригада, Добривоја Станковића и околне улице, насеље код вртића Чаролија.
- у периоду од 12:00 до 13:00 часова, други део ул.Пролетерских бригада, насеља код Полиције, код 5. школе, ул. Ивана Мештровића и околне улице и села Нерадовац, Рибинце и Павловац.
Ненад Антић, заменик градоначелника најавио је за Радио телевизију Врање израду новог веб сајта и буџетског портала што ће бити од великог значаја за грађане Врање јер ће имати бољи увид у функционисање локалне самоуправе, а такође ће постојати већа могућност партиципације грађана у доношењу важних одлука. Поред редизајнирања постојећег сајта, одлучили смо да отворимо и буџетски портал, што је јединствен случај и што не постоји ни у једној другој локалној самоуправи у држави, рекао је заменик градоначелника Ненад Антић.
„Тим буџетским порталом желимо да приближимо грађанима Врања буџетске процесе које они можда најбоље и не разумеју. На тај начин желимо да им покажемо буџетску симулацију , како би они схватили како се креира буџет и да то и није нимало лак посао. Новим сајтом омогућићемо грађанима да буду информисанији него до сада и омогућићемо им примену начела доброг управљања, пре свега начела транспарентности и патиципације. Моћи ће да гласају за пројекте који ми понудимо тачније , учествоваће у реализацији и креирању локалне политике. Верујем да ћемо имати најбољи сајт у држави што се тиче локалних самоуправа”, каже Ненад Антић, заменик градоначелника.
Нови сајт ће бити од великог значаја и за туристичку промоцију нашег града али и промоцију будућих инвеститора. Путем буџетског портала, уз неколико клика моћи ће да се дође до свих битних информација што се тиче инвестиционог и туристичког потенцијала нашег града, каже Антић и додаје да би нови саjт требало да буде у оптицаjу од октобра ове године.
Наши суграђани дрва за огрев за предстојећу зиму набављају већ од априла, а у летњим месецима има највише пријава за њихово задржавање на јавној површини. Обичај је у нашем граду да поједине улице бивају закрчене, а дрва истоварена на тротоару и више од законски дозвољеног времена, а за то су прописане новчане казне. Чак и у законски дозвољеном року од 3 дана истоварена дрва на тротоару или другој јавној површини треба да буду лепо сложена, како не би ометала пешачку и саобраћајну комуникацију.
„Апелујемо на наше суграђане да не остављају огревно дрво онако истоварено из камиона на сам коловоз, јер у току ноћи може доћи до неке саобраћајне незгоде. С обзиром да су они власници тог огрева они ће сносити последице, а ту већ нису и само новчане казне, већ не дај Боже, и пријаве, а ако дође и до неког смртног случаја још горе”, каже Ивица Ташковић, начелник Комуналне полиције.
Закон је јасан и каже највише 72 сата, а за све оне који ове одредбе не поштују следе новчане казне.
„Казне су 20 хиљада динара. Ми увек гледамо да истолеришемо наше суграђане. Нормално, ако и чујете да је неко кажњен за огревно дрво, кажњен је само онај који се понаша бахато, који се оглуши и после првог усменог наређења Комуналне полиције, и после другог, тако да мора да схватите да за све постоји стрпљење, али морамо и да сарађујемо. Имамо случајеве да поједини наши суграђани желе да та дрва исеку и осуше на тротоару и да их држе по месец, два”.
Иако је, чини се, метода кажњавања код нас најделотворнија, треба, пре свега, имати личну одговорност, како према комшијама, тако и према свим људима који поштују Закон.
Опширније...
Лепше време погодују реализацији комуналног програма за ову годину, након што су завршене улице из програма за прошлу. Радиће се и на санирању путева у сеоским заједницама, а све на основу захтева који су грађани преко Месних заједница упутили граду. Од почетка године урађена је улица Христијана Карпоша, улица Ђуре Ђаковића, најпе атмосферска канализација, а затим и асфалтирање. Рехабилитована је улица Добривоја Станковића у дужини од 400 метара, затим Честелинска. У току је завршетак радова у улици Змај Јове где је урађена фекална канализација и припрема се за асфалтирање. За неколико дана почиње реализација комуналног програма за ову годину.
„То су улице Васка Попа, леви крак, Марије Кири, Војислава Илића, Ратка Митровића, улица између 22. децембра и Аугуста Цесарца, Томе Костића, Павла Јуришића Штурма и Трифуна Стошића. Последње две улице ће се радити мало касније, јер се завршава пројекат и вађење дозволе. Док се завршавају претходне улице биће пројекат готов и за ове две”, каже Саша Пешић, помоћник градоначелника.
Било је имовинских проблема, али је то решено, урађени су пројекти и прибављене дозволе. Ово је само почетак, јер се раде пројекти и за друге улице, истиче Пешић. Рађена је канализација у улици Блаже Јовановића, а затим пошљунчавање. Саниране су и две улице у насељу Рудина, Девотинска и сокак, као и плато за гараже између Илинденске и Партизанског пута. Истовремено теку радови у сеоским месним заједницама.
„Тренутно се ради велика деоница у сарадњи са војском и захваљујем се генералу Стопи, на изградњи пута Ристовац- Ратаје. Пирпреме су завршене и посипан крупни туцаник, а биће постављен и слој са ситним туцаником. Пут је дугачак 3 хиљаде метара ширине 3 метра”.
Пролећне кише и дугогодишња небрига довеле су до урушавања путева у многим сеоским срединама. Мање је и људи због исељавања, али путеви морају да се ставе у функицију. Уследиће и санирање и пошљунчавање пута у селу Дапечавац у дужини од хиљаду 250 метара и деоници пута Буштрање – Русце, дужине 3400 метра.
„Проблем је дугогодишњи. Мештани су долазили са захтевима да им помогнемо. Градонечелник је услишио њихову молбу и рекао да морамо да им помогнемо и створимо, боље услове за живот горе”.
Упоредо тече и реконструкција месних канцеларија, како у граду тако и у селима. Пет месних канцеларија је реконструисано, а ради се и Задружни дом у селу Дубница.
Градоначелник Врања, Слободан Миленковић састао се данас са организаторима такмичења „Србија у ритму Европе”. Овиме су почели први договори око припреме овог значајног музичког надметања. На данашњем састанку разговарало се о свим мерама које Град треба да предузме како би такмичење „Србија у ритму Европе” било организовано на врхунском нивоу. Са припремама се почиње одмах, а већ до краја месеца биће послата позивна писма свим градовима потенцијалним учесницима такмичења наредне године.
„Велики је то посао, они су нам пренели искуства из других градова, како је то било претходних година, а ми као локална самоуправа ћемо то максимално озбиљно да схватимо и да будемо најбољи домаћини до сада”, каже Слободан Миленковић, градоначелник.
Врању је организација престижног такмичења припала захваљујући нашим суграђанкама које су ове године на такмичењу у Врњачкој Бањи освојиле прво место. Са њима је радио тим стручњака, који ће радити и на организацији овогодишњег такмичења.
„Град се показао не само као одличан такмичар, него и као фер плеј такмичар, на шта можете да будете поносни. После разговора који смо обавили са градоначелником, показао се и као позитиван домаћин и јесте градоначелник инсистирао да се сва пажња усмери ка вама и да сте ви оне сјајне звезде које сте осветлиле небо над Врањем”, каже Игор Карадаревић, директор програма „Србија у ритму Европе”.
„Оно што је циљ овог пројекта је да се да шанса вама младима да покажете своје таленте и прикажете се у најбољем могућем светлу. На нама, као организаторима, је да припремамо нови телевизијски програм. Што се тиче самог датума, то ћемо врло брзо и знати. Ставио бих акценат на организацију доласка свих амбасадора у град Врање, где ћемо послати једну јасну поруку да Ритам Европе и град Врање шаљу јасну поруку вама младима да се будућност огледа у раду, марљивој дисциплини”, каже Давид Макевић, извршни продуцент и директор „Србија у ритму Европе”.
Организатори такмичења „Србија у ритму Европе” истакли су да су наишли на велико разумевање руководства града и да су одушевљени професионалношћу и пријемом.
„Врање је заузело место број 1 са другим појављивањем на такмичењу, што је неоспорно велики успех”, каже Зорица Јовић, већница за културу
Учеснице такмичења ће на наградно путовање у Турску отићи највероватније фебруара месеца, чуло се на скупу. Приликом организације такмичења биће узета у обзир и њихова искуства и препоруке.
„Од почетка до краја ово је било невероватно искуство зато што смо и ми успеле да се повежемо и да се упознамо много боље и на крају смо функционисале као једно”, каже Мила Николић, учесница такмичења.
Победнице такмичења „Србија у ритму Европе” добиле су и позив да учествују у програму обележавања 30 година од пада Берлинског зида 3. октобра и да у резиденцији немачке амбасаде у Београду, пред бројним званицама, изведу немачку и српску химну, као и Оду радости, открили су организатори.
Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника је за Радио телевизију Врање говорио о изградњи Руске капеле у Кривој Феји, на парцели површине од око 2000 метара квадратних, коју је Граду уступио Сава Грујичић из Београда без накнаде. Овај несвакидашњи гест је одушевио овдашњу јавност али и руководство града. Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника подсетио је да су руски војници пре стотинак година ручно направили државни пут дужине 70 километара, који почиње од Врањске Бање и простире се до Босилеграда. У знак сећања на њихов подухват, амбасадор Русије који је боравио у Врању пре три године, покренуо је иницијативу да се поред два споменика која већ постоје у Корбевцу и Кривој Феји, изгради и руска црква.
„Захваљујући контактима градоначелника и већника добили смо велику подршку за реализацију овог пројекта. Контактирали смо све људе који би путем донација желели да учествују у овом пројекту. Град Врање није имао на том подручју слободну парцелу за изградњу објекта. Јавио нам се донатор, пензионер Сава Грујичић из Београда који нам је уступио парцелу за изградњу цркве у руском стилу. Градоначелник је прошле недеље потписао Уговор који подразумева да Град има обавезу да у року од три године изгради цркву, док донатор није заузврат тражио никакву накнаду, на чему смо му врло захвални”, каже Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника.
Одмах након потписивања уговора почело се са процедуром израде проjектно-техничке документациjе након чега би се кренуло са реализацијом овог врло значајног пројекта . Савремена црква која ће бити урађена у руском стилу биће посвећена руским војницима који су оставили траг на нашем подручју и то је нешто што се не сме заборавити”, каже Стојменовић.
Димничарска служба у оквиру Јавног комуналног предузећа „Комрад“ има пуне рука посла током летњих месеци. Три димничара вредно раде на чишћењу димњака како код физичких тако и код правних лица. Током јуна било је више од 300 интервенција. Срба Костић, Добри Михајловић и Млађан Станојевић су димничари које свакодневно можете срести на улицама. Недавно су добили нове бицикле тако да са комплетном опремом јуре градом, од куће до куће, из улице у улицу, по топлом и хладном времену и обављају свој посао који није нимало лак.
„Посао је организован тако да данас имамо интервенције које су пријављене претходног дана од стране грађана. Има доста посла, трудимо се да све постигнемо”, каже Добри Михајловић, димничар.
„Недавно смо добили нове бицикле које нам олакшавају рад и омогућавају да брже стигнемо до циља. Задовољни смо. Посао димничара је итекако тежак и ризичан, треба бити на опрезу када се пењемо на кров”, каже Млађан Станојевић, димничар.
„Ја се дуго бавим овим послом и могу да кажем да има доста потешкоћа, није лако. Не постоји школа за димничаре, али потребан је сертификат како би неко радио овај посао. Верујем да ће неки млади људи да се обуче и да замене мене када одем у пензију а то ће се десити ускоро”, каже Срба Крстић, димничар.
Током летњег периода има мање посла него зими, мада би требало да буде обрнуто и да грађани заврше са тим послом што пре како би спремно дочекали зиму”, каже Перица Микић, руководилац димничарске службе.
„Специфичан је био јун месец када смо имали 377 пријава грађана и исто толико интервенција. Највише посла има ипак зими, тачније септембра и октобра када има по 1000 интервенција месечно. Тада се ради и прековремено и има радних субота и тада су потребе за нашим услугама највеће. Стално апелујемо на грађане да нас ангажују током лета, како би и нама олакшали посао, али за сада нема помака у том смислу, каже Перица Микић, руководилац димничарске службе.
На годишњем нивоу димничари имају од шест до седам хиљада интервенција на територији града Врања и градске општине Врањска Бања, каже Микић и додаје да поред редовног чишћења димњака у домаћинствима, постоје и ванредне интервенције као и чишћење димоводних инсталација у школама, Болници, амбулантама и осталим установама у граду, што је обиман посао.
На територији града, мање је паса луталица од када је посао око њиховог збрињавању поново преузело јавно предузеће „Комрад“. Данас је у току још једна акција хватања напуштених паса на подручју Врања и Бање. Још памтимо колико се прашине подигло прошле године око збрињавања напуштених паса и на којим све местима су ове животиње себи обезбеђивале легло. Примећивали или не, око већих продавница и банака их више нема у том броју. Но и даље има неких локација, где се окупљају, нарочито тамо где је храна, а ноћу тамо где људи често не пролазе.
„Од почетка године, када су Комраду поново поверени послови зоохигијене, по налозима зооинспектора и пријавама суграђана организовано је више акција хватања паса луталица. У тим акцијама је до данашњег дана, а и данас се спроводи акција на терену, ухваћено око 80 напуштених паса, предати су у Прихватлишту у Давидовцу, уредно су чиповани, стерилизовани и враћени назад”, каже Весна Стефановић, руководилац оперативних јединица.
Комрад је, најпре кренуо од центра града где се највећи број грађана креће, затим око школа и доста је већ до сада на тим локацијама урађено. Напуштени пси нису толика опасност за грађане, уколико нису агресивни. Евиденцију о броју уједа води Комисија града, али се, ипак тај број смањио.
„Данас ће по налогу зооинспектора екипе бити у Врањској Бањи, јер се тамо појавила у школском дворишту једна већа група напуштених паса. Обићи ће пијацу Текија, аутобуску станицу и улице које су грађани пријављивали да су приметили више од три паса. То је субјективно када видите три вама се чини да их видите десет. Када су десет, мислите да су 30. Страх код људи је присустан али мислим да су се доста смањили у нашем граду”.
Пси са тужним очима, после прихватилишта опет су на улици, али било је и неколико усвајања, што је и најбољи пут. Апел и власницима да не препуштају своје љубимце улици, онда када порасту и када су трошкови око њих много већи или када крену хладноће, па им сметају у стану.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
