Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање. Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

За време цара Диоклецијана организован је највећи прогон хришћана, 303. године, десети по реду. Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана по целој земљи, Георгије подели сва своја блага сиромашнима и ослободи своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге, завешта сиромашнима имања и богатства.

Ђорђу је ово тешко пало и на једном сабору је говорио против оваквог односа против хришћана и о њиховом даљем прогону. Том приликом је изашао пред цара и одважно исповедио да је и сам хришћанин. Сав бесан, цар нареди војницима да га затворе у тамницу.

По царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, очекујући да ће после ових мука Георгије да се одрекне вере. Међутим, Георгије је јасно и гласно одбио да се одрекне своје вере. Цар тада нареди да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама.

Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили у супротно, цар нареди да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и тако га оставе три дана да сагори. Након три дана, када су га откопали - увидеше да је и даље жив. Мучења су, по наређењу цара, настављена. Цар одлучи да позове највећег мађионичара у царству, по имену Атанасије, и њиме савлада Георгија. Атанасије се одазва цару и припреми два напитка - један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Цар нареди да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије није покорио, онда нареди да му се да и други, смртоносни напитак. Сви стадоше запањени када Георгије опет оста жив.

На савет неких дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Силан свет се скупио у храму да види како ће Георгије да се одрекне Хришћанства. Он је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. Видевши то жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: "И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу."

Цар Диоклецијан најзад изда наређење да се одруби глава, и Георгију и царици Александри. Војници поведоше Георгија и Александру на губилиште, ван града. Малаксала и слаба царица Александра, на путу до места погубљења, замоли војнике да мало одмори и ту на губилишту издахну, пре посечења.

Стигавши на губилиште, Георгије стаде на одређено место и помоли се. А онда, Георгије положи своју главу, и би посечен дана 23. априла (тј. 6. маја по новом календару) 303. године. Према завештању тело Георгија пренето је у Лидију, а на његовом гробу касније је подигнута црква. По црквеном учењу 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Георгија у Лидији, где је положено његово тело - и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц. Мало шта се, заиста поуздано, зна о његовом животу. У иконографији Православне цркве, Свети Георгије је још од 7. века приказиван као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем.

Од 9. века се појављује још један приказ Светог Георгија - на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. Мало даље од њега стоји једна женска прилика у господском оделу. Сматра се да аждаја коју убија светац симболизује многобоштво. Жена која је на икони је царица Александра и она, како се верује, представља младу хришћанску цркву.

Приказ Светог Георгија који убија аждају је заснован на популарној легенди хришћанске митологије - " Георгије и Аждаја".

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.

Српска православна црква 14. новембар посветила је Светим врачима, Козми и Дамјану. Били су лекари и, како хришћани верују, чудотворци, те их лекари прослављају као своју крсну славу. Поводом данашњег дана градоначелник Врања, честитао је славу лекарима и подсетио на велика залагања локалне самоуправе да се унапреде услови за рад здравствених радника.

„Сетите се само да смо 28. децембра прошле године завршили Хируршки блок, ове године интензивно радимо на томе да завршимо пројекат реконструкције старог дела болнице и ја се искрено надам да ћемо успети до краја године да потпишемо уговор и да почнемо ту тендерску процедуру за избор извођача радова на реконструкцији старог дела болнице. На тај начин повезаћемо нови Хируршки блок са старим делом болнице и заиста добити једну савремену, модерну, функционалну целину, каже др Слободан Миленковић, градоначелник. Као локална самоуправа ми мало ингеренција имамо што се тиче директног учешћа у рад Здравственог центра, али гледамо оно што можемо, а то је пре свега да путем пројектног финансирања помогнемо. Сами знате упослили смо лекаре и медицинске сестре, тако да смо за 2 године издвојили скоро 30 милиона динара за ту намену, пре свега за здравствену заштиту и збрињавање становништва у руралним крајевима. Овде имате прилику да видите и то да смо оспособили функционисање градске апотеке, једна смо од ретких локалних самоуправа која је из дубиозе, из једног врло озбиљног стања у коме је градска апотека била, дођемо у ситуацију да можемо да кажемо да градска апотека добро ради”, каже др Слободан Миленковић, градоначелник.

Градска апотека придружила се обележавању лекарске славе превентивним и промотивним активностима на шеталишту. Славу је својим колегама, здравственим радницима, честитала и директорка Здравственог центра, др Љиљана Антић.

„Свим колегама, пре свега, желим добро здравље, срећу и успешан рад. Наша професија је врло важна и једна од најлепших на свету, најхуманија и на нашу срећу, све више имамо повећање плата у здравству, побољшање услова рада, запослење нових младих лекара, слање на специјализацију и све то нам у овом тренутку улепшава овај наш празник. Све то је, пре свега, важно због пружања боље здравствене заштите”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање.

Слава лекара обележена је резањем славских колача, коктелом у просторијама Здравственог центра, а вечерњи сати резервисани су за дружење у једном локалном ресторану.

Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива одржао је у просторијама Српске напредне странке у Врању конференцију за новинаре на којој је говорио о резултатима рада током претходне три године али и о проблемима са којима се запослени суочавају у раду. Проблем са којим се запослени у Историјском архиву суочавају односи се на недостатак простора за чување архивске грађе. Тренутно депо користи површину подрумског простора од 886 метара квадратних. Међутим, то није адекватан простор за чување грађе , каже Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива и додаје да очекује подршку града у решавању овог проблема.

„У понедељак ће Архив да се у писаној форми обрати градоначелнику и Градском већу,тражићемо да нам Град уступи  на трајно коришћење зграду АТД-а, с обзиром да смо информисани да ће службе из те зграде бити дислоциране. Покушаћемо да обезбедимо адекватан простор за рад наше установе који нам је неопходан”, каже Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива.

Манасијевић  је  рекао  да је број запошљених смањен у односу на 2016. годину, тако да тренутно ради 18 плус 1 радник на неодређено, четворо је на одређено време и један на привремено повременим пословима. Он се потом осврнуо на основне задатке у раду ове установе и поменуо да у оквиру ње тренутно постоје три одељења.

„Поштујући Закон о културним добрима, Историјски архив обавља послове евиденције и заштите архивске грађе и регистраторског материјала, врши преузимање архивске грађе, ради на културно-просветној и образовној делатности  има и изложбену и издавачку делатност. 2016. године рад је био организован кроз шест служби. Данас  постоје три одељења: одељење евиденције и заштите архивске грађе и регистраторског материјала ван архива, одељење депоа и техничке заштите архивске грађе и одељење сређивања и обраде архивске грађе, културно просветне делатности и дигитализација”, каже Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива.

Историјски архив у оквиру културно-просветне делатности разним активностима учествује у бројним манифестацијама приликом обележавања значајних историјских датума. Током претходне три године представљено је 14 архивских изложби са писаним документима и фотографијама. Манасијевић је на крају рекао да је  Закон о Архивима  у скупштинској процедури и да се очекује  да Архив пређе на финансирање на републичком нивоу.

Сутра истиче рок за уплату последње рате пореза на имовину за 2019. годину. „Грађани Врања су редовне платише и у 90 посто случајева на време измирују своје обавезе, зато су и изворни приходи града повећани”, каже Ненад Тасић, начелник Одељења за буџет и финансије. Опомене које ових дана стижу на адресе грађана односе се на стара дуговања. Њима је упућен позив да дођу у Одељење, јер постоји могућност репрограма, отписа камате и утврђивања постојања спорних потраживања. Порез на имовину за наредну годину биће на нивоу ове године, неће бити повећања, каже Тасић. Сутра истиче рок за уплату последње рате пореза на имовину за 2019. годину. Ових дана на адресе грађана стижу и опомене које се односе на потраживања из ранијег периода. Порез на имовину за наредну годину биће на нивоу ове године, неће бити повећања. Новац који се убере од наплате пореза на имовину иде на комунално уређење града, што значи да се враћа грађанима, каже Ненад Тасић, начелник Одељења за буџет и финансије. Да грађани измирују своје обавезе види се и по томе колико се у граду ради.

„Наши грађани су редовне платише Редовно измирују своје обавезе на основу пореских решења из ове године. Наплата је око 90 посто по редовним задужењима у текућој години”, каже Тасић.

Зато су и већи изворни приходи ове године за око 130 милиона динара у односу на прошлу годину. Истовремено иду опомене или обавештења на адресе оних грађана који у протеклом периoду нису редовно извршавали своје обавезе.

„Због тога смо и пустили ове опомене грађанима да све који дугују изнад 2 хиљаде динара обавестимо да имају неки дуг, да нам не би рекли „што нас нисте обавестили ми би платили”. Ми не можемо сваке године да обавештавамо, јер се ради о 15 хиљада грађана и то је трошак и штампање и прослеђивање на адресе. Ове године смо их обавестили и да измире своје обавезе”.

Најлепша вест је ипак да се износ пореза на имовину у наредној години неће мењати, каже Тасић. Једино тамо где је повећана квадратура, што је и попис утврдио или где уопште није била пријављена некретнина.

Миомир Дејановић, професор разредне наставе ОШ ''Светозар Марковић'' прекинуо је штрајк глађу након преговора са директорком школе. Он је за Радио телевизију Врање потврдио ову информацију и рекао да је задовољан новом одлуком коју је донела Тијана Ђокић, директорка школе да ову школску годину заврши у издвојеном одељењу у Нерадовцу, а да од септембра буде враћен у матичну установу у Врању. Дејановић каже да није против рада у сеоској средини али да му премештај не одговара због тога што се на тај начин удаљава од сина који болује од аутизма. Иначе, Дејановић важи за једног од најнаграђиванијих учитеља претходних година у Врању. Прошле године добио је признање ''Најбољи едукатор Србије'' а од скора се налази и у Асоцијацији најбољих наставника са простора некадашње Југославије.