Друштво

Друштво

Данас, другог дана празника  Рођења сина Божијег слави се Пресвета Богомајка у знак захвалности зато што је родила Спаситеља људског рода.

Празник који је најстарији од свих празника Богородице, назива се Сабором, јер се сабирају сви верници, да прославе Деву Марију.

Назива се и Божји или Средњи дан, и проводи се свечано, у знаку солидарности, милосрђа, пријатељства.

Обилазе се кумови, пријатељи и комшије, примају гости. Још се понегде задржао обичај коледа. Група маскираних младића обилази куће, певају коледарске песме, желећи домаћинству здравље и напредак. Невесте одлазе у свој род где остају неколико дана.

Ове године епидемиолози не препоручују посете и апелују да се празници обележавају у најјужем кругу породице.  

Најрадоснији хришћански празник, Божић, обележен је у Саборном храму у Врању уз поштовање епидемиолошких мера.

Приметно је било да се данас окупио већи број верника у односу на јуче, када је вршено налагање Бадњака.

Свету литургију служио је епископ Пахомије, након чега је прочитао Божићну посланицу Српске православне цркве и освештао Божићну чесницу.

Чесница је потом изнета у порту храма, где су верници могли да се послуже. Ове године није било златника у чесници, како се не би стварала велика гужва.

Последњи пут измењено четвртак, 07 јануар 2021 12:33

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Данас славимо први дан Божића. 

Верује се да се Господ Исус Христос родио у поноћ када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема. Рођење Исуса Христа најрадоснији је празник код православних хришћана и символизује тренутак када је Богомладенац сишао међу људе и сам постао човек. 

Обичај је да домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. 

Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. 

Последњи пут измењено четвртак, 07 јануар 2021 08:59

Свети архијерејски синод Српске православне цркве са свим архијерејима упутио је Божићну посланицу, у којој се наводи да су свака овоземаљска радост и весеље ограничени временом и простором, а да је радост Божића догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада.

''Рођење Христово нам открива тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, који је љубав, могао себе понизити и родити се као истинити човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти,'' наводи се у посланици и додаје да је богосиновство највећи хришћански идеал који се мора непрестано остваривати.

''Порука данашњег празника обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.

Прослављање рођења сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу. То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају. Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када син Божји постаје човек и када започиње наше спасење.

На том темељу љубави Христове, која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив.

Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу.

Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје.

Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа који је сами живот.

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу,'' наводи се, између осталог, у Божићној посланици Српске православне цркве.

У порти Саборног храма у Врању традиционално је вршено паљење, илити налагање Бадњака, ове године у присуству мањег броја верника, због поштовања епидемиолошких мера. Паљење Бадњака организовано је и у осталим храмовима епархије врањске, тако да су верници могли да посете најближу светињу и тако избегну гужве.

У наставку је епископ Пахомије служио Вечерњу службу, након чега се обратио присутнима, пожелевши им срећан и благословен Бадњи дан:

''И ова неприлика која нас је снашла у виду вируса представља једну могућност да се вратимо том исконском, истинском прослављању Бадњег дана, односно враћања Бадњака тамо где му је место, а то је породица, то је та црква у малом, то је та Витлејемска пећина где се Господ Исус Христос родио, и на том празничном, породичном дочеку Бадњег дана подражава се онај начин дочека те радосне вести, када се на скроман начин дочекивало, посном трпезом, мирбожењем и праштањем. Ово је прилика да се обнови тај православни начин слављења. Честитам навечерје празника и да ту топлоту и радост коју су осетили Витлејемски пастири и ми осетимо, да се Господ усели у срца наша и да дочекамо Христово рождество,'' поручио је епископ. 

 

 

Последњи пут измењено среда, 06 јануар 2021 18:05

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ухапшен због крађе новца у пољопривредној апотеци - Радио Телевизија Врање https://t.co/Eyd6PkQ84U via… https://t.co/Cr8quXvslN
Осумњиченом за пресретање аутомобила код Превалца 30 дана притвора - Радио Телевизија Врање https://t.co/7e1tO7Ojdc… https://t.co/HiU0nUsHGh
У току санација речних корита и мостова у поплављеним подручјима - Радио Телевизија Врање https://t.co/xIQaV69Lz6 v… https://t.co/XWljtYqiBv
Follow RTV Vranje on Twitter