Друштво
У просторијама Безбедносно-информативне агенције (БИА) данас је обележена 121. годишњица оснивања цивилне службе безбедности у Србији и 18 година од оснивања Безбедносно-информативне агенције.
Председник Србије Александар Вучић и директор БИА Братислав Гашић положили су венац испред меморијалног зида у знак сећања на погинуле припадника Агенције, након чега је одржан свечани колегијум на којем су се обратили председник Србије и директор БИА.
Председник Вучић честитао је свим припадницима Дан Агенције и захвалио им се на уложеном труду и раду. Вучић је истакао да је Агенција видно напредовала у свом раду и опремљености, као и у постигнутим резултатима у претходном периоду. Нагласио је да је неопходно и даље улагати у млад и стручан кадар и развијати техничку опремљеност Агенције. Свим припадницима Агенције поручио је да у обављању свог посла на првом месту треба да имају интерес свих грађана Републике Србије.
Директор БИА честитао је припадницима Агенције њихов дан и истакао да ће руководство Агенције наставити да улаже све своје напоре како би се материјални и статусни положај Агенције, а тиме и њених припадника, даље унапређивао. Нагласио је да је уверен да ће Агенција, као и претходних година успешно извршавати поставл?ене задатке на добробит државе Србије и свих њених грађана који у њој живе.Поводом Дана Агенције, заслужним припадницима уручене су годишње награде за допринос раду службе и изузетна залагања у раду у претходној години, саопштила је БИА.
(Taњуг)
Од идуће године важиће нова правила за пензионисање жена, што значи да ће сваки захтев, примљен после 31. децембра ове године бити разматран под новим условима. За мушкарце одлазак у редовну пензију остаје исти, док за превремену има промена.
Наредне календарске године жене ће у старосну пензију моћи са 63 године и два месеца живота, уместо са 63, колико им је било потребно да сада. Потребан број година радног стажа за њих остаје исти – минимум 15 година.
Мушкарци у старосну пензију у наредној години иду по старом – са 65 година живота и 15 година стажа уписаног у радну књижицу. Њихов одлазак у редовну пензију остаће исти, али ће доћи до промена код оних који буду желели да се превремено пензионишу.
-Неопходно је да лице има 40 година стажа и 59 година живота. А за жене неопходно је да имају навршених 58 година и четири месеца живота и што се тиче стажа то је 39 година и четири месец, кажу у ПИО фонду.
Већници су данас прихватили одлуку о ребалансу буџета града и усвојили извештаје јавних предузећа и установа за прошлу годину. Седница је трајала дуго, због обимног дневног реда и припрема за наредну седницу парламента.
Негативне последице пандемије корона вируса оставиле су траг на економију целог света, а то се одразило и на буџет града, рекао је већник Бојан Костић.
"Губитак који смо претрпели у овој години, због смањене економске активности, мерама Владе Србије за подстицај одржавања радних места у привреди се мери на нивоу око 200 милиона динара. Тај мањак у текућим приливима, смо захваљујући неким добрим одлукама из претходне године успели да амортизујемо и да покријемо тај минус у каси са вишком средстава које смо остварили у 2019. години, када смо остварили суфицит од 238 милиона динара. У овој години неће се битно мењати укупан износ буџета, али је структура финансирања претрпела измене, каже Бојан Костић, већник.
Усвојени су извештаји о раду за 2019. годину јавних предузећа и установа.
"Планиране активности и средства за 2019. годину су и реализоване. Сва јавна предузећа су пословала са суфицитом на крају године. Већих одступања није било. Јавне установе које град финансира наменски троше, сви извештаји су усвојени и биће достављени Скупштини на разматрање", каже Данијела Милосављевић, пр Већа.
Донета је одлука о месним заjедницама, која се односи на то да се чланови Савета месних заједница бирају по већинском систему. Промене Статута града иницирао је градоначелник, што су већници прихватили, а односе се на усклађивање назива катастарских општина. Већници су прихватили предлог Комисије о називима улица, тротоара и засеока на териториjи. Спортска хала добиће назив Јавна установа Спортски објекти и обухватаће Спортску халу, базен, спортски центар и стадион и то је усклађивање са законом.
Већници су данас донели и решења о признавању права на финансиjску помоћ за вантелесну оплодњу за шест брачних парова.
Изношење кабастог отпада организовано је и овог викенда. Контејнери ће бити постављени у насељима Чешаљ и Ледена стена, преко пута вртића Сунце и код школе Вук Караџић у Врању.
У Врањској Бањи, на локацијама у избегличком и насељу Огош.
Акцију традиционално организује Комрад и биће одржана и следеће недеље.
Удружење за децу и особе са аутизмом „Говори гласно“ организовало је трибину на тему „Аутизам, пубертет и агресија“. Трибина је организована уз помоћ Савеза особа Србије са аутизмом и ресорног министарства.
Данијела Савић, председница удружења „Говори гласно“ између осталог је истакла:
„Трибина је требало да се одржи 3. октобра поводом обележавања Европског дана особа са аутизмом али је одложена због ситуације са короном. Тако да то сада реализујемо“.
Професор Ненад Глумбић говорио је о променама у пубертету до којих долази код особа са аутизмом.
“ Будући да је аутизам целоживотно стање, односно стање које траје читавог живота. Има своју одређену динамику. Клиничка слика се помало мења у периоду адолесценције. Тада настану неки нови проблеми. У известним ситуацијама се јавља и агресивно понашање. Не нужно, али у колико се појави врло је важно да схватимо шта је окидач, да бисмо знали како да реагујемо.“
Опширније...
На још једну тужбалицу Инфо врањских о угроженој безбедности и непримереном опхођењу према, назови новинарима овог „чувеног“ портала, одговорио је Зоран Величковић, директор и власник наше медијске куће. Он у свом одговору каже:
Добро је питање: Има ли закона у овој земљи, или је мрак прекрио баш све? Одговор је, закона има и добри су али ваше корумпиране судије га, нажалост, селективно примењују и по налогу ваших иностраних, заједничких ментора, пресуђују по двоструким аршинима. РТВ Врање ће у наредном периоду радити врло озбиљно у погледу раскринкавања спреге између политике из претходног периода, правосуђа и појединих медија.Апсолутно подржавам вашу иницијативу да полиција и тужилаштво реагују по службеној дужности али искључиво у складу са законима и принципијелно, а не по двостуким стандардима.
Да вас подсетим, ви сте овакву реторику започели својим писањем, неистинама, говором мржње, а с обзиром да је правосуђе пресудом по мојој тужби пресудило у вашу корист, легализовало је такав начин опхођења, па бисмо волели да видимо, уколико дође до тужбе, каква ће у конкретном случају по истом питању, за исте ствари, бити та пресуда.
Сваки 15. октобар у свету се већ четврт века обележава као дан сеоских жена. Установљен је резолуцијом Генералне Скупштине Уједињених нација, како би се и тиме показала кључна улога жена у развоју села. Но чини се да ни код нас ни у свету то није много допринело да се њихов неповољан положај значајније поправи.
Ако је тачно да је жена највећи ослонац сваке куће и породице, на селу је то још изразитије. Практично, једно домаћинство на селу готово да не може да функционише без жене, која поред послова домаћице, мајке и супруге, често брине и о старијим члановима породице, ради све послове везане за пољопривреду, а неретко је и запослена у некој фирми.
Вера Станковић из села Требешиње пример је такве жене која је паралелно радила у фабрици и уз то и све послове у пољопривреди. Сада је у пензији, али каже да сада и више ради на пословима пољопривреде и уз то је и сваки дан на пијаци где продаје поврће. Зато оцењује да је женама на селу најтеже.
Статус жена у руралним подручјима представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Статистика показује да је више од једне трећине жена на простору Европске уније укључено у производњу хране и више од половине, у услуге повезане с производњом хране. Али, међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29 одсто, док у Србији оне чине 12 процената.
Верица Јовановић из села Ћуковац и Јаворка Милосављевић из Власа кажу да иако су ушле у осму деценију живота и даље морају да раде у пољопривреди, а најчешће да продају на пијаци. А кад су биле млађе уз сав посао, преле су вуну, ткала ћилиме, па је њихов радни дан почињао у пет сати ујутру, а завршавао касно увече.
Иако жене својим радом чине велики проценат производње у пољопривреди, статистике показују да оне добијају много мању финансијску помоћ и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.
Нема великих хаварија на електо-енергетској мрежи, али има мањих прекида, рекао је гостујући у нашем програму директор Електродистрибуције Врање Горан Николић. Планира искључења везана су за реконструкције и сечу растиња.
До краткотрајних прекида у напајању електричном енергијом не долази због великих хаварија, каже директор Николић. Великих хаварија немамо, али има проблема са инвеститорима који граде у Врању, када изводе земљане радове.
"Врло често извођачи који раде оштећују подземне каблове. Јуче смо имали ситуацију да је оштећен кабал код Ритејл парка, па су Дунав центар и Дом ученика остали без струја. Пет до шест пута су оштетили каблове у улици Боре Станковића, такође и код парка", каже Николић.
Треба рећи и да инвеститори немају увек тачно уцртане поземне мреже, јер се у некон ранијем периоду градило без грађевинске дозволе. Сада то више не може, јер се поштује Закон о планирању и изградњи. Планирања искључења у септембру и октобру месецу везана су за реконструкцију водова и мреже и за сечу растиња око далековода.
"Сеча растиља се ради на далеководима Барелић и Китке. Од сутра се креће ка Бујановцу и селу Кленике, према Прохору Пчињском, затим у Прешеву, следе Владичин Хан, Кукавица , Грамађе. Ове и прошле недеље смо радили реконструкцију далековода Првонек, а наредне радимо реконатрукцију десетокиловолтног далековода према манастиру Прохор. Битан је пројекат, због побошљања напонских прилика и обележавања јубилеја манастира, а и због државне границе".
У улици Пролетерских бригада је комплетно реконструисана трафо станица, а сви ти радови се не раде под напоном, истиче Николић. У предходним годинама много је уложено у реконструкцију електро-енергетских објеката, изграђени су и капитални објекти и захављујући томе спремно дочекујемо још једну грејну сезону, каже Николић.
Комрад је успео и поред епидемије и непланираних трошкова, да се избори да и ову годину завршава са позитивним пословањем. То уједно значи да ће у овој години бити реализоване планиране инвестиција, а да ће и у наредној бити значајних улагања.
Испоштован је инвестициони циклус, набавком нових возила, а такође је уложено и у нови информациони систем, који ће до краја године бити инсталирана, каже дирекор Комрада Зоран Димитријевић. За грађане то значи да ће стари рачуни постати прошлост. Од нове године добијаће нове обједињене рачуне за све услуге Комрада.
"Имаћемо нове моделе рачуна за грађане и пословне партнере. Много лакше ћемо пратити потраживања и имати комуникацију са нашим организационим јединицама, било да су то пијаце, зеленило, погребна служба или јединица у Врањској Бањи. То је нужност савременог пословног окружења. Негде око 2 милиона смо уложили и кренућемо са тим програмом од првог јануара 2021. године", каже директор Комрада Зоран Димитријевић.
Јесен је годишње доба када запослени у Комраду имају много посла. Ових дана је акција изношења кабастог отпада и како каже дирекор баш га има много, јер тешко мењамо навике. Та акција ће бити организтована и овог викенда. Такође, има много захтева за услуге димничарске службе, иако они могу да се шаљу од априла, сви чекају јесен, а димничара је мало.
"Свега их је тројица. Конкурс је отворен, ево сада и позив гледаоцима, ако имају склоности да раде на висинама и жељу да се баве тим послом, има упражњених места за димњачаре".
Прошлу и ову годину обележило је прво постављање подземних контејнера. Има их 25 и много су лепша слика града. Зато ће ово предузећу у сарадњи са локалном самоуправом наставити и наредне године ову причу, а план је да се набави још 25 подземних контејнера. Чињеница је да је чистије, нема смрада ни исцедака око њих. Димитријевић позива и инвеститоре који граде у Врању да обавезно остављају поред својих објеката простор за постављање контејнера.
Европска недеља локалне демократије је догађај који се одржава сваког октобра. Изабрани званичници организују јавне догађаје како би подстакли бољи дијалог са грађанима, не би ли се на тај начин ревитализовала локална демократија.
У периоду од 12. до 20. октобра Град Врање је део годишњег европског догађаја под називом Европска недеља локалне демократије, коју реализује заједно са Канцеларијом за младе.
„Данас смо се овде на шеталишту окупили да промовишемо рад локалне самоуправе, да се грађани упознају са правима која могу да остваре у систему локалне самоуправе. Пре свега, да омогућимо грађанима партиципацију у процесу одлучивања“, каже Данијела Милосављевић, градска већница.
Повећање поверења грађана у изабране представнике и институције подстицањем њиховог учешћа у отворенијем процесу одлучивања, као и побољшање квалитета и интензитета учешћа грађана у локалним пословима јесу предуслови за развој демократије у заједници.
“Мислим да је директан контакт са грађанима врло битан, да схвате да руководство града није иза затворених врата, него да могу и овде да нам се обрате, да питају све што их занима. Овом приликом морам да се захвалим и Канцеларији за младе, који су осмислили читав овај програм обележавања ЕНЛД и мислим да ћемо постићи одређене резултате”, додала је Милосављевићева.
Иначе, предлози и пројекти грађана се могу односити на уређење улица, опремање школа, организовање културних и спортских манифестација, обнову одређеног објекта и изградњу новог, као и на подршку привреди и пољопривреди.
У склопу програма обележавања ЕНЛД, припремљено је и занимљиво такмичење за наше младе суграђане.
„У самом програму обележавања, наредних дана нас очекује низ активности: посете руководству града, кабинету градоначелника, Скупштини града, начелнику Градске управе. Самим тим, тимови ђачких парламената средњих школа припремају једно такмичење, које ће се односити на припрему буџета града – како би буџет града изгледао када би то припремали млади људи, шта су за њих битне ствари, на шта би они обраћали пажњу, где би улагали новац... Ту су капитални пројекти и инвестиције, тако да сам крај такмичења 20. октобра представља дебату ђачких парламената где ће комисија коју ће чинити руководство града из кабинета градоначелника, Градске управе и Скупштине града изабрати најбољи буџет и најбољи предлог пројекта“, најавио је Стефан Филиповић из Канцеларије за младе.
Европска недеља локалне демократиjе први пут ове године обележава се у Врању.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
