Друштво

Друштво

Роде све више слећу на Гинеколошко одељење врањске Болнице. У врањском продилишту од почетка године рођено је 80 беба више у односу на прошлу годину, а током недеље на свет дође око 40 девојчица и дечака. Начелница Гинеколошког одељења др Гордана Ђорђевић не крије задовољство због тога и саветује трудницама како да се сачувају од врућина током врелих летњих дана. Плач беба, узбуђене мајке, брижно медицинско особље и насмејани гинеколози, слика је коју смо затекли на Гинеколошко/акушерском одељењу врањске Болнице. У наручју своје мајке Миљане ужива тек рођена беба, стара свега један дан.

„Јуче сам се породила природним путем. Ово је моја прва беба, осећај је невероватан. Пресрећна сам”, каже Миљана Стошић, породиља.

Велику улогу при порођају али и касније након што беба дође на свет имају бабице. Ми смо разговарали са једном од њих која је током своје дугогодишње каријере била у прилици да многе породиље усмери и да да праве савете.

„Први контакт бебе са мамом након порођаја је веома битан. Самим одвајањем бебе од пупчаника ми бебу стављамо мами на груди. Колико год да је беба узнемирена, она се смири при првом контакту са мамом. То је врло важан моменат и за мајку и за новорођенче”, каже Светлана Смиљковић, бабица.

Александра Илић је током наше посете Гинекологији била у порођајној сали и очекивала је да се сваког момента породи. Свој осећај непосредно пре рађања друге бебе поделила је са нама.

„Тренутно имам контракције, јављају се на седам до осам минута. Још увек су подношљиве. Узбуђена сам, не осећам страх, једино бригу да ли ће све протећи како треба. Претходних дана су ми најтеже падале врућине, поготово ноћу”, каже Александра Илић, трудница.

Захлађење и пад температуре током данашњег дана донели су освежење које прија свима, а поготово трудницама. На Гинеколошком одељењу, услови за боравак трудница, породиља и новорођених беба су добри.

„Врућине су страшне. Савет трудницама је да избегавају сунце у периоду од 11 до 16 сати. Пожељно је да узимају што више течности, воћа и поврћа. Бебе облачимо лагано, просторије су климатизоване и примерене и породиљама и бебама. Мајке доје своју новорођенчад, а савет мајкама је да у овом периоду врућина не прекидају лактацију током наредна два месеца, уколико је то могуће, јер је мајчино млеко веома важно због антитела које има у себи, каже др Гордана Ђорђевић, начелница Гинекологије.

Ђорђевићева каже да се подједнако рађају и дечаци и девојчице, а повећан је и број близаначких трудноћа. Она подсећа младе брачне парове да је оптимална граница за рађање првог детета до 27- ме године живота и каже да особље Гинекологије отвара врата будућим мамама са жељом да их у будућем периоду буде све више.

 

Последњи пут измењено среда, 10 јул 2019 13:11

Град Врање налази се међу 12 локалних самоуправа коjе су ушле у други круг селекциjе за реализациjу проjекта „Инклузиjа Рома и других маргинализованих група у Србиjи”, коjи уз стручну и административну подршку Министарства грађевинарства, саобраћаjа и инфраструктуре реализуjе Координационо тело за праћење реализациjе Стратегиjе за социjално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србиjи, за период од 2016. до 2025. године и Немачка организациjа за међународну сарадњу „ГИЗ”.Тим поводом у малоj сали Скупштине града одржан jе састанак представника ГИЗ-а са свим релевантним актерима и доносиоцима одлука на локалу, уз учешће градоначелника Врања др Слободана Миленковића и градског већника Деjана Ивановића. Како jе истакао градоначелник Миленковић том приликом градско руководство уложило jе велике напоре на дефинисању плана конкретних мера и реализациjи циљева, како би допринели лакшем и ефикасниjем остваривању права, и смањењу сиромаштва код ромске популациjе. „Осим постоjања Канцелариjе за заштиту личних и колективних права ромске националне мањине, настоjања градског руководства усмерена су на примени одрживе политике и дугорочног решавања проблема, што jе резултовало усваjањем Локалног акционог плана за побољшање положаjа Рома и Ромкиња”, рекао jе Миленковић и нагласио да jе активна улога локалне власти у циљу оснаживања ромског становништва, у блискоj корелациjи са националним и међународним законодавним оквирима. Представник ГИЗ-а Роберт Бу, рекао jе том приликом да „Инклузиjа Рома и других маргинализованих група у Србиjи” представља нов и релативно млад проjекат Немачке организациjе за међународну сарадњу и први коjи за циљну групу има ромску националну заjедницу и друге маргинализоване групе. Проjекат ће бити спроведен у пет локалне самоуправе са укупним фондом од 10 милиона евра и траjањем до 2022. године.

Савет за спорт Српске напредне странке и јавно предузеће Комрад организовали су акцију чишћења градског стадиона у Косовској улици. Радило се на кошењу траве и сређивању растиња око стадиона. Активисти Савета за спорт Гро СНС су заједно са радницима Комрада радили на поменутој локацији, а пракса је да се овакве акције чишћења и уређења реализују скоро сваког викенда.

„Желимо да нам Град буде што чистији, сређенији и уређенији, тако да смо ми у договору са директором Комрада покренули више оваквих акција и договарамо се о неким површинама које су нама битне. Као Савет за спорт СНС договорили смо да једну заједничку акцију урадимо на градском стадиону, сматрамо да свако од нас из било које организације може да да допринос и граду и његовом уређењу”, каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

„Комрад се врло радо одазвао, наши радници су овде присутни, желимо да ово не буде случај, већ пракса Комрада и свих субјеката и организација у граду да помогнемо граду, нашој омладини, да кажемо да имамо услове за рад, за тренирање ових момака који су овде присутни, а нама је циљ и мотив да створимо боље услове за организацију спортских активности”, каже Зоран Димитријевић, директор Комрада.

Комрад је и неколико викенда уназад реализовао сличне активности, а сређивани су стадиони у оквиру стамбених насеља. Директор врањског „Комрада” Зоран Димитријевић рекао је да се акције уређења настављају и у наредном периоду, а следећа оваква акција очекује нас већ за викенд.

Последњи пут измењено уторак, 09 јул 2019 13:20

Три и по хиљаде туриста више него прошле године преноћило је у Врању у првих шест месеци ове године. У новцу је то 400 хиљада динара више од боравишних такси. Транзитни туристи су будућност, но за њих су потребни и смештајни капацитети. Иако наш град није у центру туристичке мапе Србије, ипак има помака када су у питању туристи, нарочито транзитни. Сви они који крену на море, а бар једном сврате у Врање, долазе поново. Из године у годину повећавају се приходи од боравишних такси.

„Параметри указују да је из годину у годину боље. У првих 6 месеци ове године за 5 посто је већи износ боравишне таксе на основу остварених ноћења, него у истом периоду прошле године. То показује да идемо узлазном путањом. Велика погодност је Коридор 10 и ја очекујем да се тек кроз пар година пуни ефекти тог транзитног туризма покажу”, каже већник Мића Младеновић.

Град помаже у припреми инфраструктуре за прихват већег броја транзитних туриста, чији се број, показало се повећава. Наши смештајни капацитети су и даље уско грло.

„Искрено се надам да је приватизација Хотела Врање, који је био рак рана, иде у добром правцу, а очекивања су да ће у току наредне године доћи до отварња и новог приватног и хотела који је продат, уз јачање приватних смештајних капацитета”.

Решавање смештајних капацитета, реконструкција неких споменика, бројне манифестације, затворени базен у Бањи и наговештаји да ће се тамо још улагати, уз препознатљиву кухињу привући ће све више туриста. Њих је последњих година када је Србија у питању све више из Азије. Препорука Туристичке организцаије Србије да те групе доводе и у мање градове.

 

Последњи пут измењено уторак, 09 јул 2019 13:17

Сви ваучери за летовање у Србији су одавно подељени и грађани их увелико користе. Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде рекла је у изјави за Радио телевизију Врање да је ове године на територији града Врања у оптицају од 800 до 1000 ваучера, што је више у односу на прошлу годину. Влада Републике Србије је и ове године определила значајна средства за субвенционисани одмор путем ваучера. Ова мера подстицаја туризма дала је позитивне резултате, што потврђује повећан број туриста који долазе у наш град, поготово током летњих месеци, каже Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде.

''Што се тиче подручја града Врања постоје само два објекта која се налазе на листи објеката који нуде могућност летовања уз ваучер. То су Специјална болница за рехабилитацију у Врањској Бањи и планинарски дом ''Драган Спасић'' на Бесној Кобили. То су једини објекти који се налазе на листи Министарства туризма и постоји велика диспропорција, од 1400 који се налазе на листи категорисаних објеката, Врање учествује само са два. То није довољно. Имамо наду и индиције да су станодавци у Врањској Бањи који  издају куће туристима, заинтересовани да се на нађу на овој листи. У току је и категоризација појединих кућа у Врању и очекујемо да се ускоро и оне нађу на тој листи", рекла је Изабела Савић, аналитичар промоције туристичке понуде.

Ове године на територији града Врања подељено је од 800 до 1000 ваучера, што је више у односу на прошлу годину, каже Савићева. Она подсећа да је вредност ваучера 5000 динара и да се искључиво односе на плаћање смештаја. Они би требало да се искористе најкасније до 20.новембра.

Крајем децембра биће расписан нови конкурс за доделу ваучера за следећу годину. Уколико нисте били у могућности да дођете до ваучера и искористите своје право на бесплатно летовање ове, уз мало више ангажовања и заинтересованости моћи ћете да ту прилику искористите наредне године.

Последњи пут измењено уторак, 09 јул 2019 13:28

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter