Друштво
Православни верници наше епархије данас су у прилици да се поклоне великој светињи, честици Хитона Христовог. Риза у којој је Господ страдао стиже из јарославске епархије у Русији, а свечани дочек је данас у 18 сати у Саборном храму, где ће верници моћи да јој се поклоне до 12. маја, након чега ће бити премештена у храм у Сурдулици, а затим у Владичином Хану. Хитон је реч грчког порекла и означава вунену или ланену хаљину без рукава која се некада носила, а часна риза Господња је заправо одећа у којој је страдао Исус Христос.
Водостај на Јужној Морави према подацима Републичког хидрометеоролошког завода је на минус 165, што је још увек далеко од редовне одбране од поплава. Последњих дана порастао је свега 4 центиметара, каже Александар Томић, помоћник градоначелника за ванредне ситуације. За сада нема никаквих разлога за забринутост јер и падавине нису велике. По метру квадратном за три сата пало је 10 литара кише.
Чланови Планинарског клуба ''Железничар 2006.'' освојили су највиши врх Анда, Чачани, на 6.075 метара надморске висине. Експедицију је водио један од најуспешнијих планинара и водича Србије, Зоран Павловић. Још један велики подвиг чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање. Искусни високогорци Нинослав Трајковић, Зоран Ђорђевић и Владимир Ђорђевић попели су врх Чачани 6.075 метара надморске висине у Перуу. У овој експедицији учествовало је још двоје планинара из Ниша и Северне Македоније. Најпре су се учесници експедиције попели 27. априла 2019. године на врх Виникунка (5150 м), на “планини дугиних боја". У четвртак, 2. маја године врх Пичу Пичу (5662 м) освојили су Зоран Ђорђевић, Владимир Ђорђевић. У недељу 5. маја након седам и по сати успона попели су се на врх Чачани, на истоименом вулкану. Вулкан се налази на југу Перуа близу другог по величини града Арекипа. На успон су кренули у два сата ујутру по перуанском времену са висине од 5.100 метара где је био постављен камп. Висина врха је 6.075 метара. Од осморо чланова експедиције попело га је шесторо међу којима и тројица из Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање. Температура током успона је била између -5 и -10 степени, јавио нам је један од врањских планинара Нинослав Трајковић. Експедицију је водио један од најуспешнијих планинара и водича Србије, Зоран Павловић.
.
Данас је Ђурђевдан, хришћански и народни празник којим се обележава успомена на Светог великомученика Георгија и многа домаћинства славе овај празник као крсну славу. Мноштво обичаја везује се за Ђурђевдан. Спроводе их Срби а много више Роми којима је овај празник значајан колико и Васуљица. И овога јутра, упркос киши Роми су ишли на Ђурђевдански уранак. Младе Ромкиње умивале су се росом у тек изниклом житу.
''Својевремено је прослава Ђурђевдана код нас Рома била далеко масовнија и организованија. Данас је атмосфера другачија него раније али се ипак поштују обичаји везани за овај празник'', каже Кадрија Селистаревић.
Већина Рома и дан данас поштује обичаје и традицију предака. Прослава Ђурђевдана и ове године почела је игром и песмом на тргу у Горњој чаршији. Уз звуке трубе Роми су кренули до врањске реке на Ђурђевдански уранак.
''Око 6 сати овде је била Ђурђевданска будилица. Окупили су се Роми из свих махала а онда су отишли до врањске реке где су обављени ритуали. По повратку овде је била игранка . Жене спремају породични ручак након чега се породице међусобно посећују и друже се уз песму и игру'', каже Дурмиш Јашаревић.
''За ручак се обавезно припрема јагњетина, спремамо сутлијаш, салате, самсу. Прави се и јагњећа чорба. Главни обичај је да се иде на росу. Омладина иде, а жене остају код куће да спремају Ђурђевданску трпезу. Мушкарци набављају намирнице и све што треба, а након тога уживају уз песму са осталим члановима породице'', каже Џева Идић.
Спомен на Светог Георгија црква слави два пута у току године. Један празник јеЂурђиц и слави се 16.новембра а други је Ђурђевдан. Врбиним гранчицама које су симбол здравља и плодности ките се капије и улазна врата. Ђурђевдан је честа слава код Срба.
Биланс мини одмора који је иза нас, на подручју Полицијске управе Врање је чак 15. саобраћајних незгода. Срећом, све су без погинулих, са само двоје лакше повређених. Међутим, казне за пијане возаче су по свему судећи још увек благе. Мини одмор и празновање је свима добро дошло и онима који су спајали, а и онима који нису. Неколико тешких саобраћајних несрећа баш пред празнике, као да су били опомена возачима, па су нерадни дани прошли без тежих последица што се тиче саобраћаја на нашем подручју. Анализом саопштења Полицијске управе Врање, види се да се у периоду од 25. априла закључно са 5. мајем догодило чак 15 саобраћајних незгода. Срећа за све је што није било погинулих лица, за разлику од остатка Србије који бележи невероватну цифру за празнике, а то је 20 оро погинулих у саобраћајним несрећама. Код нас су само две особе лакше повређене. Ипак, и цифра од 15. саобраћајних незгода опомиње. Узроци ових несрећа нису саопштени, али знамо да је у скоро 50 посто несрећа, узрок неприлагођена брзина кретања, иако не, само то. Због вожње у пијаном стању полиција је на нашем подручју задржала чак 13. возача, за само десет дана. Овај податак већ забрињава и остаје надлежнима да процене да ли је казнена политика адекватна. Туче, учествовања у тучи, претње, такоће су биле узрок десетак кршења јавног реда и мира у којима су припадници полиције реаговали. Ипак, све у свему може се рећи да су празници протекли мирно и без већих проблема на подручју које покрива Полицијска управа Врање.
Опширније...
Током прошле године детектовано је око 10 % промена на кожи код људи, широм Србије. У оквиру кампање Еуромеланом биће организовани бесплатни скрининг прегледи коже. У Врању ће се прегледи коже обавити у Дому здравља, на одсеку за дерматовенерологију 13. маја, од 10 до 14 часова. Циљ кампање Еуромеланома јесте рано откривање рака коже и особа који су у већем ризику да оболе од карцинома коже. У сарадњи са Иновационим центром Електротехничког факултета направљена је веб апликација са упитником који открива особе који су склони раку коже. Заинтересовани грађани могу да се се пријаве на телефон 431-973 или доласком у службу.
Решења о порезу на имовину за ову годину, грађани Врања могу очекивати за двадесетак дана на кућне адресе. Одељење локалне пореске администрације их је завршило и предало у штампу, а лепа вест је да су скоро на истом нивоу као прошле године. Код оних пореских обвезника код којих је кроз попис имовине дошло до промене основице опорезивања, то јест, квадратуре, износи на решењима ће бити већи. Врање је кроз реформу пореза на имовину, повећало порески обухват за око пола милион нових квадратних метара и за око 6 хиљада нових пореских пријава. Решења о порезу на имовину за ову годину, у току овог месеца ће стићи на адресе грађана. Лепа вест је да повећања пореза нема, или је незнатно, изузев за оне обвезнике код којих је током пописа утврђено да је основица у квадратури повећања. Одељење локалне пореске администрације завршило је масовну обраду решења о порезу на имовину и проследило на штампу Хибридној пошти Србије. Једини град који је завршио решења, а био је обухваћен пореском реформом је Врање.
"Грађани пореска решења за ову годину могу очекивати, за двадесетак дана на своје адресе. Износ пореза на имовину је, такорећи, на истом нивоу као прошле године. Неће бити увећана решења, једино ће доћи до повећања, код оних пореских обвезника, код којих је кроз попис имовине, односно кроз ажурирање пореске базе дошло до промене основице опорезивања, тј. квадратуре опорезивања. Решења ће бити већа за ову годину, за разлику у квадратури", каже Ненад Тасић, шеф Одељења локалне пореске администрације.
Просечна цена квадратног метра на територији града Врања је скоро иста као прошле године, тако да неће бити повећања износа на решењима. Врање је једна од 45 локалних самоупрaва, која је учествовала у процесу пореске реформе, чиме је знатно повећана квадратура која се опорезује, као и број корисника.
Град Врање је кроз ажурирање пореске базе повећао порески обухват за око пола милион нових квадратних метара у опорезивању и око 6 хиљада нових пореских пријава је унето у базу. То је и разлог зашто пореска решења иду у мају месецу, због тог великог посла у Пореској, иначе би решења била још у марту месецу одштампана.
"Код великих неплатиша пореза на имовину, покренут је поступак принудне наплате из непокретности, а најпре је била блокада рачуна. Неки су искористили законску могућност репрограма дуга, с тим што им је средство гaранције хипотека на имовину", каже Тасић.
Драган Вељковић, дугогодишњи новинар, дописник ''Вечерњих новости'' из Пчињског округа изненада је преминуо у недељу у 72.години живота. Рођен је 1947.године у Српском Милетићу код Оџака. Одрастао је у Петровцу код Лесковца, у Бојнику је завршио осмогодишњу школу, а у Лесковцу средњу Техничко-текстилну. У Врању је завршио српскохрватски језик и југословенску књижевност на Вишој Педагошкој школи, а затим Филолошки факултет на групи за српскохрватски језик и светску књижевност у Скопљу. Десетак година радио је као просветни радник у Драгашу и Витини, а затим у компанији ''Јумко'' у Врању, да би касније новинарску каријеру наставио као дописник ''Вечерњих новости'' где је оставио печат извештавајући из Пчињског округа. Сахрана Драгана Вељковића је данас на Бунушевачком гробљу у Врању.
Српска православна црква и верници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.
Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору.
Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.
На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом - "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".
Поводом првомајских празника Врањанцима се на познатом излетишту испод Пржара, обратио Александар Вулин, министар одбране и председник Покрета социјалиста.
Овај дан, како је рекао Вулин, светковина је људи који живе од свог рада. На данашњи дан се славе највише људске вредности, а то су слобода и рад, рекао је он.
„ Знате, када дођете у Врање, и увек је тако било, имате осећај вредних, честитих и упорних људи, који су у тешким временима показивали своје најбоље и најлепше лице. Ево и данас, 1. маја када говоримо о социјалној правди и о идејама левице треба да помислимо на своје Србе где год они живели“, рекао је Александар Вулин.
Борба за слободну и сигурну Србију мора да траје, истиче Вулин, како би живели у мирној и стабилној земљи.
Са министром и председником Покрета социјалиста Вулином, био је председник Скупштине града Дејан Тричковић. Он је истакао да нас „традиционално првомајско окупљање подсећа на успешан период врањске индустрије, период социјалне правде, период највећег развоја Врања и околине. Подсећа нас на велику земљу која се нашла на путу глобалистичких сила жељних нових тржишта, сировина и профита.
Разарање земље и уништавање фабрика врањски радници и њихови потомци осећају и дан данас“, рекао је Тричковић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
