Пети сајам медија Медиа Маркет, бизнис сајам информисања, комуникација и маркетинга, почиње данас у хали 3 Београдског сајма. Уз презентацију медија, омогућује и њихов непосредни сусрет са бројном публиком, јер је ова манифестација практично део традиционалног Међународног београдског сајма књига. То, наравно, није случајно – публика ових сајмова се „преклапа”, јер су оба важна за културу и уметност, али и општу информисаност и свакодневни живот. Пети сајам медија и ове године окупио је велики број излагача, медијских кућа, удружења. Међу  излагачима је и наша медијска кућа, РТВ Врање. Из Пчињског округа на сајму ће се представити и наше колеге из телевизије Врањска плус, Радио телевизије Бујановац и портала Пчињски 017. Планирано је око 40 панел дискусија на сајму медија а данас ће бити речи о улози коју локални медији  имају у друштву и у јавном информисању. Биће ово прилика и да се успоставе неки нови контакти. Ова јединствена регионална манифестација истиче се као изузетно место сусрета људи из медијског бизниса на којем се размењују информације и идеје, успоставља и развија сарадња, представљају и покрећу нови пројекти у областима журнализма и издаваштва, електронских, дигиталних медија и друштвених мрежа, маркетинг-адвертајзинга, односа с јавношћу, новинарских и медијских удружења и организација, студијске опреме и софтвера, едукације.

„Као државни секретар  у Министарству културе и информисања веома сам окренут медијима у унутрашњости и инсистирам да им се поклони максимална пажња. У београдским медијима је лакше снаћи се док је у унутрашњости то много теже, првенствено мислим на економски разлог. Зато сматрам да држава чини све да унапреди  педије у унутрашњости и да им дамо место које они заслужују, каже Александар Гајић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

„Велику улогу у сарадњи и нашем настојању да унапредимо и помогнемо развој локалних и регионалних медија имају новинарска и медијска удружења као што су Проунс и Комнет. То су наши драгоцени партнери који активно учествују у поступку пројектног суфинансирања и помажу нам да препознамо квалитетне и праве пројекте и финансијски их подржимо и на тај начин подигнемо квалитет информисања грађана на локалу”, каже Славица Трифуновић, помоћница министра културе и медија.

„Влада Републике Србије итекако схвата значај и улогу медија јер ми имамо много тога да кажемо, много тога је урађено и још много тога треба да урадимо. Али ништа то не вреди ако не допре до грађанки и грађана. Зато је важна улога локалних медија”, каже Нина Митић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Истовремено, медији и медијски професионалци, посебно, уредници и новинари, имају прилику да се директно сусретну са својом публиком, али и конкуренцијом. Посетиоцима се представља више од 50 медијских компанија, 200 електронских, принт и дигиталних медија, биће понуђено више од 40 презентација, а очекивани број посетилаца није мањи од 150.000. Осим медијског представљања, на бројним панелима актуелизују се теме из медијске сфере и друштвеног живота. Већ данас, у поподневним сатима, ПРОУНС (Професионално удружење новинара Србије) и Комнет ( Удружење електронских медија Србије) приређује  панел дискусију о положају локалних и регионалних медија. О овој теми, између осталих, говориће и директор и главни и одговорни уредник Радио телевизије Врање и председник ПРОУНС-а, Зоран Величковић.

У пратећем програму, на главној бини и на штандовима излагача, учествоваће атрактивни гости из разних области. Посетиоце очекују добро и позната нова издања емисија и пројеката, занимљиве медијске личности, мини концерти, активности друштвено одговорних излагача, наградне игре, а сајамска дешавања прати уживо сајамска телевизија. Медиа маркет представља и другачији оквир за комуникацију са партнерима-оглашивачима, маркетиншким и ПР агенцијама, штампарима, дистрибутерима. Омогућује директан „судар” са конкуренцијом, дијалог са представницима државе, као и Б2Б контакт између писаних и електронских медија.

Поводом Европског дана цивилне правде, Виши суд у Врању, трећу годину заредом, организује 25.октобра са почетком у 12 часова, манифестацију „Дан отворених врата’’. Манифестација ове године обухвата представљање правосуђа Пчињског округа, те ће поред Вишег и Основног суда у Врању, „отворена врата” бити и у Основном суду у Сурдулици, са Судским јединицама у Босилеграду и Владичином Хану, Основног суда у Бујановцу, Прекршајног суда у Прешеву и Прекршајног суда у Врању, са Одељењима у Бујановцу и Сурдулици. Председница Вишег суда у Врању Драгана Илић Марковић каже да ће тада грађани моћи непосредно да се упознају са организацијом, начином рада и функционисањем судова са подручја Пчињског округа, као и са правима грађана у остваривању судске заштите. Судове ће обићи  ученици и студенти са подручја Пчињског округа, са професорима. Биће организована симулација суђења из кривичне материје и то за кривично дело тешка дела против безбедности јавног саобраћаја из чл.297. Кривичног законика, у стицају са кривичним делом непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из чл.296. Кривичног законика. У улози судије, тужиоца, браниоца окривљених  и сведока, наћи ће се судијски помоћници и приправници судова са подручја Пчињског округа.

Удружење оболелих од мултипле склерозе добило је машину за штампање на текстилу у дигиталној, не у сито штампи. На овај начин ће моћи, осим што израђују предмете у декупаж техници, да раде и штампу на текстилу. То би требало да доноси одређене приходе, намењене за побољшање положаја њихових чланова и лакши свакодневни живот. Стварамо дакле постојимо, кажу чланови, а ово је још један корак напред. И не само то, њихови радови су одабрани и управо ових дана представљени на Сајму иновација у Београду на штанду особа са инвалидитетом. Удружење оболелих од мултипле склерозе препознатљиво је по својој креативности и изради предмета у декупаж техници. Њихови су радови на свим културним манифестацијама у граду, а сада иду и даље.

„Добили смо машину која штампа на текстилу. Надамо се да ћемо успешно радити штампу на мајицама, кецељама, торбама и осталим материјалима. Да ћемо се спојити са организацијама којима је то потребно, да њима излазимо у сусрет и радимо услугу штампања. Пројекат финансира Европска унија у партнерству са Владом Републике Србије, преко ЕУ ПРО-а”, каже Гордана Стојановић, секретарка Удружења.

У току је обука чланова за рад на новој машини и већ добро напредују у учењу. Врло брзо биће спремни да раде и да обезбеде колики толики приход за помоћ својим члановима.

„Ова средства која будемо остварили можемо да трошимо на начин који нама одговара. Када се укаже прилика да се некоме помогне, јер су поједини наши чланови у веома тешкој и материјалној ситуацији и веома лоше здравствено. То је циљ свега овога”.

Постоје чланови који су невидљиво за ово друштво, јер не могу да изађу из кућа, каже Стојановићева. Имамо чланицу која 30 година није изашла из куће. Често су и објекти неприлагођени, зато се Удружење и оволико труди да на сваки начин помогне.    

Нека пријатељства немају цену. Године их јачају, а везе постају нераскидиве. Тако је и у случају Тонија Меричке, пореклом из Словачке, који је одрастао у Дому за незбринуту децу у Врању и ту стекао пријатеље за цео живот. Живот га је одвео у свет, али није заборавио Врање и Врањанце. Тонија Меричку живот није мазио. Родитељи су њега, двојицу браће, као и две сестре оставили у Дому јер нису имали од чега да их издржавају. Отац је умро врло млад, а мајка се преудала. Браћа и сестре су отишли својим путем, а Тони је у Врање дошао са 11 година и ту остао десет. За овај град га вежу лепе успомене и никада није заборавио драге људе које је овде упознао. Посебно су му важни џудисти, јер је тренирао овај спорт у Џудо клубу „Врање”. Учио је од шампиона бивше Југославије, Врањанке Бранке Станковић. То је за њега била животна школа која је усмерила његов развој. Дошао је да види пријатеље, неке после 30 година.  

„У Дому су били неки дечкићи који су били јачи и тукли су нас. Почео сам да тренирам џудо како би научио да се одбраним. Од тога сам догурао до републичког првака. Поносан сам на своје клупске другове који су постигли велике успехе у то време. Имали смо неку изванредну снагу гледајући Бранку Станковић, вишеструку првакињу Југославије и трећу у Европи, која нас је са лакоћом бацала са њених 48 килограма. Много нас је научила”.. , каже Тони Меричка.

Врањске џудисте је осим талента красило и другарство. Нису се само дружили у просторијама клуба. Памте како су одмеравали снагу међусобно и ко је кога победио, али то их је још више везало.

„Тонија познајем 40 година. Био је диван дечак, одрастао у мом комшилуку у Дому. То га је касније одредило да буде и добар спортиста, био је један од најуспешнијих чланова у лига такмичењу”, каже Станиша Марковић-пријатељ.

„Тони је био у клубу када сам дошао, мене су они примили у друштво. Био је добар момак и још бољи спортиста”, каже Стојан Ђорђевић-пријатељ.

„Стално је имао осмех на лицу. Упркос судбини. Домска деца су затворена у себе због животних околности, али не и Тони. Он је имао харизму, разоружавао је осмехом, пријатељством и дружењем и ништа му није било тешко”, каже Зоран Манчев-пријатељ.

„И поред тога што га живот није мазио знао је да иде и да гази и да се бори. Ми као другови смо му увек помагали. Осим успеха у џудоу, морам да напоменем да је био и одличан рукометни голман, тада најбољи у граду. Oваква пријатељства немају цену и ретка су у данашње време”, каже Небојша Крстић.

„Одрасли смо у врањском Дому, били смо деца без родитеља. Делили смо све, помагали се и дружили. Ишли на летовања, излете у град”, каже Србољуб Нешић.

Тонија је живот из Југославије одвео у Италију где и данас живи са породицом. Успео је да отвори своју фирму, али се посветио још једној љубави, писању. Издао је две књиге које су постале бестселери. Једну је посветио оцу.

„Добио сам 2 међународне награде за књиге. Нисам се томе надао, али сам срећан. У припреми је и трећа књига”, каже Тони.

За Тонија и његове другове време не значи ништа. Када су чули да им друг стиже, без размишљања су дошли са свих страна да га виде. У трену су нестале све деценије раздвојености и вратили су се у младост. Поносни су на своје пријатељство и чувају га од других. Кажу да нема цену.