Друштво

Друштво

Градоначелник Врања сазвао jе за сутра 156. седницу Градског већа, на коjоj ће бити разматрана 22 питања.

Већници ће се изjаснити о Нацртима Одлука о усваjању Плана детаљне регулациjе привредно радне зоне ,,Бунушевац", и насељима Горњи Асамбаир 2 и Суви Дол у Врању.

На дневном реду су и Нацрт Одлуке о успостављању система енергетског менаџмента града Врања,  План креативних индустриjа у Врању и Предлог Решења о образовању Радне групе за израду Стратегиjе развоjа социjалне заштите за период од 2019. до 2023. године, затим Предлог Решења о образовању Организационог одбора манифестациjе ,,Врањски полумаратон 2019", и о образовању Организационог одбора манифестациjе ,,Међународна изложба паса 2019".

Механизација Јавног предузећа „Комрад“ ових дана  поново је ангажована на чишћењу сметлишта у селу Павловац. Ово није први пут да Комрад чисти ову локацију. И мештани признају да лошим навикама не доприносе решавању овог еколошког проблема.

Јавно комунално предузеће „Комрад“ почело је чишћење сметлишта крај обале речице поред локалног пута Павловац – Ратаје.  Акција чишћења ће трајати три дана, ангажована је механизација, а трошкове уклањања смећа до депоније „Метерис“ сносиће „Комрад“, каже извршна директорка Комрада Нела Цветковић и додаје:

"Пре пет месеци чистили смо ову локацију што на иницијативу суграђана а била је укључена и инспекција. Имамо постављене контејнере у целом селу Павловац али мештани не бацају отпад у контејнере већ свуда где стигну нарочито поред реке. Мислим да ћемо три дана имати посла са овом машином  да тај отпад одвеземо на депонију „Метерис“. На 8 домаћинства има један контејнер, од 1,1 метар кубни запремине."

Контејнера има али су празни. Једном недељно у Павловац долази камион смећар, а тада често има више смећа поред и око контејнера него у њима. Неретко се деси да у речицу буде одгурнут и контејнер и смеће. Инспекцијски надзор ће бити појачан и биће кажњавања.

„Казне су од  10 хиљада за физичко лицем 30 хиљада за предузетника до 50 хиљада за правно лице и 25 хиљада за одговорно лице у правном лицу", каже Ивица Ташковић, начелник Комуналне полиције.

Своју причу имају и мештани.  Акцију чишћења само гледају. Искористили су камере да се пожале да немају канализацију, да им је мало контејнера али и да признају да иако многи са стране доносе ђубре на ову локацију оне је  ипак у највећој  мери њихово.

Из „Комрада“ апелују на мештане Павловца да не бацају смеће ван контејнера.

Последњи пут измењено уторак, 26 фебруар 2019 13:22

На 41. сајму туризма у Београду понуду нашег краја представиле су Туристичка организација града Врања и Специјална болница у Врањској Бањи на једном штанду. За врањски штанда владало је велико интересовање посетилаца сајма, нарочито за наше манифестације, културно-историјску баштину, Планинарски дом на Бесној Кобили и гастрономију.

Врањанци  су представили уз помоћу брошура, флајера и филма богату понуду нашег краја, на сајамској манифестацији на којој се, кажу окупи свет  у малом. Оригиналности у представљању допринели су звуци врањске трубе који су привукли и оне који можда не би свратили на наш штанд.

"Ми смо представљали град помоћу наших гостију. Посетио нас је и трубачки оркестар Ненада Младеновића, тако да смо показали и врањску трубу, посетиоцима сајма. Тако да је, ипак наш штанд био најлепши", каже директорка Туристичке Весна Петровић.

Традиционално, туристи воле наше крајеве због добре хране, музике и провода. Влада велико интересовање и за наше манифестације, као и за наше манастире и цркве, каже директорка и додаје:

"Можемо рећи да су посетиоци били доста заинтересовани како за индивидуалне, тако и за колективне посете културно-историјским споемницима, за боравак у Планинасрком дому на Бесној Кобили и за боравак у Врањској Бањи."

Такође велики је број оних који  користе и ваучере Министарства за боравак на Бесној кобили. Осим тога, сведоци смо да се сваког викенда све већи број туриста, нарочито из суседне Македоније, на нашим улицама повећава. То потврђују и подаци Туристичке организације, према којима је прошла година по броју туриста била много боља од претходне.

 

Последњи пут измењено уторак, 26 фебруар 2019 13:24

Министарство туризма тражиће додатна средства, која ће бити намењена за програм ваучера за годишњи одмор у Србији, каже министар Расим Љајић. За мање од два месеца ове године 38.886 грађана поднело је захтев за добијање ваучера, што је 3,5 пута више него у истом периоду 2018. године. Министар је додао да акција поделе ваучера има вишеструки значај за развој домаћег туризма, "не само због раста туристичког промета, већ и због продужетка туристичке сезоне, као и оживљавања мањих туристичких дестинација широм Србије". Грађанима је тренутно на располагању 1.109 угоститељских објеката, што је за 49 одсто више него у истом периоду прошле године, истакао је Љајић. Најтраженије дестинације за коришћење одмора уз ваучер су Сокобања, Златибор, Врњачка, Пролом, Луковска, Сијаринска, Рибарска бања, Горња Трепча, Дивчибаре и Златар.

 

Једна од четири јавне расправе о Нацрту нове медијске стратегије одржана је у Нишу. Положај новинара, њихова заштита, медијска писменост, односно едукација новинара како би се интернет користио као адекватан “алат”, предлози су одредби по којима ће нови Нацрт Стратегије бити измењен  у односу на претходни документ. У јавној расправи учествовали су медијски посленици, власници медијских кућа и новинари, међу којима и представници Радио телевизије Врање.

На јавним расправама до 1. марта износе се примедбе на овај стратешки документ, а Влада ће финалну верзију почети да разматра крајем априла.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, председник Радне групе за израду Стратегије  каже да још увек недостају подаци о томе колико новинара ради на медијској сцени,какав је њихов положај а такође  недостаје  и грански колективни уговор који се односи на све медијске раднике и да на тај начин пробамо да тај безбедносни ниво  заштите новинара и свих медијских радника подигнемо на виши ниво.

До сада пристигле примедбе односе се на  прецизније дефинисање статуса медија цивилног сектора  и њихову транспарентност у финансирању, статуса медија од националног значаја, државног учешћа у власништву, концентрације медија у рукама једног власника, као и то што нацрт, бар за сада, не предвиђа јавне регионалне медијске сервисе.  У Удружењу новинара Ниша имају неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, а пре свега су против тога да се омогући  медијима цивилног сектора да буду у повлашћеном положају.

Председница  Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да се противе  томе да медији цивилног сектора имају повлашћенији статус и да као сада не плаћају обавезе Регулаторном телу за електронске медије. Такође, желе да се јасно виде сви донатори медија, па и страни, да све буде транспарентно, како за класичне медије, тако и за медије цивилног сектора.

Навела је да се  залажу  за формирање више саморегулаторних тела, пошто, како је оценила, постојећи Савет за штампу не „покрива“ електронске медије.

Зоран Секулић  Из Асоцијација медија  оштро се успротивио  овом предлогу. Залаже се  за медијски плурализам, али да је новинарски кодекс само један, и да се он не може различито тумачити од стране различитих саморегулаторних тела. Исто мишљење имао је и Никола Панић, представник Удружења радио станица Србије (РАБ).

Никола Панић  је изјавио  да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова Медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса . 

У Синдикату новинара Србије сматрају да је  веома важно  што је у Медијску стратегију ушао социјални дијалог. Србија је једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности. Са друге стране, незадовољни су због одсуства одредби о регионалним јавним сервисима.

Председница Синдиката новинара Србије Драган Чабаркапа напоменула је да је формирање регионалних јавних сервиса било предвиђено и првом Медијском стратегијом, али није реализовано. Сада у овом нацрту тај предлог није обухваћен.

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић,  осврнуо се на положај ТАНЈУГ-а, као и статус  „Политике“ и Новости“.

Постоји идеја да Тањуг буде јавни медијски сервис, са мешовитим власништвом, у којем се плате запослених не би исплаћивале из републичког буџета, рекао је  Брајовић оценивши да је Тањуг медијска кућа која има добро место на тржишту.

О документу се данас расправља на округлом столу  у Чачку а 27. фебруара у Београду. Након 1. марта  биће формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије.

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 фебруар 2019 15:15

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Само лети, петком и суботом музика до један иза поноћи - Радио Телевизија Врање https://t.co/GosqNsI9Dk via @tripplesworld
Књижевна радионица за средњошколце - Радио Телевизија Врање https://t.co/7YwZ7I3rdh via @tripplesworld
Песник Горан Тадић приредио хуманитарно и вече љубавне поезије у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/iagG6fw7jc via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter