Прихватилиште за одрасла и стара лица, при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању, спремно дочекује зимски период када се услед разноразних животних околности, а најчешће због тога што нема ко о њима да брине или немају огрев, повећа број корисника.

У Врању не можете бити без крова над главом, не можете спавати под ведрим небом, на клупи или станици и бити неизбринути, једино уколико сами то не желите. За то се побринуо Град који финансира услуге које пружа Прихватилиште и то не само за људе са подручја нашег града, већ и из округа, па и шире.  

Иако ограничена услуга на шест месеци, готово увек се продужи за све невољнике, а у овом тренутку их је 26-оро у Прихватилишту.

-Код нас сваки захтев који стигне изврши се пријем уз поштовање одређених процедура и мера, али свако лице које се нађе у стању социјалне потребе, збрине се на адекватан начин, каже директорка Ивана Тасић.

Проблем који се јавио у већим градовима, пре свега, се односи на епидемују. Сталне кориснике оваквих смештаја могу угрозити новопридошли, но у варњском Прихватилишту постоји решење и за то.

- Постоји посебна соба, такозвани изолациони блок који је опремљен и корисник првих 14 дана ту борави. Након тога се према полу распоређује у групе и наставља даље са својим активностима, каже Ивана.

Смештајни капацитети нашег Прихватилишта је 35 лежајева и једино у случају великог броја новопридошлих може да дође до проблема. Зато су у Прихватилишту већ припремили план за случај потребе смештаја већег броја људи.

-Имамо трећи спрат који је у потпуности опремљен и функционалан, који се тренутно не користи, али зато и кажем да нико неће остати на улици, нећемо дозволити да нико осети нешто што не би требало, додаје Тасићева.

Осим смештаја, корисницима је обезбеђено грејања, храна, друштвене активности и редовна здрвствена заштита, јер се најчешће ради о ризичној категорији становништва. До сада у Прихватилишту није било ниједног зараженог корисника коронавирусом.

Према унапред утврђеном плану и распореду, Влада Србије формирала је коoрдинациону комисију за инспекцијски надзор, а све у циљу сузбијања коронавируса. То подразумева свакодневни инспекцијски надзор републичких и инспекцијских служби јединице локалне самоуправе.

У пракси то значи да се на рпубличком нивоу свакодневно очекује извештај локалних самоуправа о томе како се бори са епидемијом Ковид 19.

"Ми смо направили распоред и он се увелико примењује. Управо је једна од мера то да Комунална милиција пролази и упозорава наше суграђане о томе да морају да поштују дистанцу тамо где је неопходна. Обично то буде испред трговинских ланаца, испред банака, банкомата", каже Аритоновић.

Највећи фактор ризика од заражавања су угоститељски објекти, наводи струка. Мере превенције су спроведене, колико их се и да ли придржавамо, говори то да је током викенда у једном ресторану у Врању прекинуто славље. По речима Аритоновића, ради се о објекту у коме је било 80 особа.

"Дешава се спорадично кршење прописа о дистанци у објектима, ту су изрицане прекшајне мере. Такође, организују се свечане прославе где смо нажалост, током викенда имали једну интервенцију. Том приликом су кажњени власник угоститељског објекта и организатор тог скупа. Иначе, ове контроле се односе на рад трговинских објеката, угоститељских, дистанца на пијацама. Обухвата јавни и такси превоз", наглашава начелник градске управе.

Већ од 10. новембра према свим најавама, комунални милицајац или неко од градских инспектора моћи ће да напише казну од 5.000 динара свакоме, на лицу места ко ме носи маску или не поштује физичку дистанцу. То ће растеретити санитарне инспекторе који су до сада једини имали овлашћења да спроводе мере Кризног штаба. 

"Држава је наравно водила рачуна да заштити здравље људи и да ове мере научимо да поштујемо. Свакако je интенција законодавца и Владе Републике Србије да поштујемо ове прописе јер се број заражених у целој Републици и Европи драстично повећава", истиче Артоновић.

Ако се Измене Закона о заштити становништва од заразних болести усвоје, ако неко добије казну од 5000 динара и уколико је плати у року од 8 дана упола му се смањује, дакле платиће 2 и по хиљаде динара. Ако и то не уради, може да ради у јавном интересу, и у том случају се осам сати рада рачуна за 1000 динара, или може у затвор у тој истој вредности, односно, затворски дан вреди 1000 динара.

На велико интересовање житеља Врањске Бање наишао је експериментални прикључак на грејну мрежу у зградама преко пута основне школе, који ради Нови дом.

Пријавили су се становници комплетног насеља око ових зграда и потписују уговоре. Код њих је почело постављање секундарне мреже.

Ширење мреже грејања је циљ јавног предузећа Нови дом. Топла вода као непресушни енергент у Врањској Бањи иницирала је Нови дом да уради експериментални прикључак на грејну мрежу за физичка лица.

"То су зграде које се налазе преко пута основне школе и ту има 60 станова. Мислили смо да само то урадимо. Међутим, када смо почели да радимо и када су људи видели да је то озбиљна прича, пријавило се комплетно насеље. Ту се налазе и велике куће са по 200 и 300 квадрата. Ми смо то прихватили", каже Горан Петровић, директор.

Све то продужило је рад на терену, јер се ради о квадаратури од 5 и по до 6 хиљада квадрата.

Радове успорава и недостатак секундарне мреже, а то су радијатори и цеви. Потписују се уговори, а за грађане је плаћање на пет рата.

Партиципација за изградњу мреже за  физичка лица је 300 динара плус ПДВ по квадрату, а цена грејања ће бити минимална.

Петровић истиче: "Они ће имати цену 40 динара плус ПДВ, укупно  44 динара ће бити њихова цена, а таква је цена и за установе у бањи. Ради се о двадесетчетворочасовном грејању, а не као код нас од 6 до 23. Нема потребе да искључујуемо пумпе и људи  су презадовољни".

Грејање у првој групи зграда биће пуштено за десетак дана. За остале кориснике, уколико дозволе временске прилике, наставиће се радови и током овог месеца, а то је прокопавање топловода.

Нови дом је до сада уложио око 12 милиона динара у ове радове.

У присуству великог броја верника у порти манастира Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог, одржана је Света архијерејска литургија, а након ње, освећен је обновљени Краљев конак. 

Због епидемиолошких мера, литургија је служена у порти манастира.

Долазак Његове светости Патријарха српског Иринеја, који је био најављен, одложен је због сахране митрополита црногорско – приморског  Амфилохија . 

"Свети Прохор Пчињски овде је дочекивао и испраћао генерације и генерације и свима је даривао оно што је свако очекивао ко је долазио, а то је оно што је Господ оставио у светој цркви – благодат Духа светога", казао је Епископ врањски Пахомије.

Свети Прохор Пчињски је сваку стопу ове земље осветио за живота свога, јер толико је љубави имао према Господу, нашем Исусу Христу, и из те љубави је он оставио свет и дошао овде да у миру и тишини постигне оно што је свакоме од нас потребно, да се облагодати и да би могао да каже да живи Христос у њему –рекао  је епископ врањски Пахомије у свом обраћању верницима.

Прошлогодишњи кум славе манастира Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог Компанија '' Јумко'' предао је кумство новом куму ''Биводи''.

"Велика је част бити домаћин обележавања 950 година манастира и данашње славе Светог Прохора Пчињског. Свим верницима Српске православне цркве и Епархије врањске, на челу са владиком Пахомијем, честитам данашњи празник, а својим радницима кумство и желим им пуно успеха у пословима које смо договорили", рекао је директор компаније „Јумко” Бранислав Трајковић, .

"За ''Биводу '' и мене лично је велика част да будемо кумови ове славе следеће године и да можемо да учествујемо у прослави и тиме, на неки начин, обележимо део историје Србије који је везан за овај манастир. Прослава је организована на нивоу на коме треба да буде, али ми је жао што због околности нису могли да јој присуствују великодостојници", изјавио је директор „Биводе” Предраг Денчић.

По завршетку литургије освећен је обновљен Краљев конак.

Догађају су присуствовали представници локалног руководства, градоначелник  Слободан Миленковић и његова заменица Зорица Јовић, председник Скупштине Дејан Тричковић, већник за спорт и омладину Ненад Ђорђевић .

Централна свечаност поводом обележавања 950 година постојања манастира Преподобног Прохора Пчињског је због актуелне епидемиолошке ситуације одложена за наредну годину.

Улица Меше Селимовића била је синоним за тешко решиву, чуло се приликом обиласка радова на асфалтирању дела ове улице.

Највећи проблем је нерешено имовинско питање, због чега је и асфалтиран само средњи део улице.

Средњи део улице Меше Селимовића је асфалтиран у дужини од 200 метара, а вредност инвестиције, заједно са ивичњацима је  5 милиона 880 хиљада динара.

Укупна дужина улице је 580 метара, али због нерешених имовинских односа остатак ће сачекати на асфалт.

''Улица Меше Селимовић и по својој дужини и по својој комплексности се заиста издвајала од свих осталих. Сада асфалтирамо овај средњи део, остало нам је да решимо имовину што се тиче горњег и доњег дела у дужини још од 380 метара и ја се надам да ћемо то у наредном периоду, како смо до сада одговорно и посвећено радили на решавању проблема наших суграђана, да ћемо решити и те проблеме", Слободан Миленковић, градоначелник.

 У овој улици израђена је и атмосферска канализација, а мештани су на асфалт чекали 40 година.

Они кажу да су пресрећни, пре свега због деце која су због блата носила по 3 пара обуће када крену у школу.

У овом насељу у Доњем Врању постоји још доста неасфалтираних улица за које је градоначелник најавио да ће већина бити уврштена у комунални програм за наредну годину.

Градоначелник Миленковић објашњава: ''Генерално у овом насељу је заиста било велики број улица које су биле оптерећене том нерешеном имовином. Присетимо се само Пушкинове, Михајла Пупина, али су остале још неке, попут Народног фронта, Мирослава Крлеже, Војводе Вука, Пећка, Седам секретара скоја, Јована Цвијића, све то имамо у виду и у наредном периоду наше службе заиста марљиво раде и сматрам да ћемо успети много од тога већ за 2021. годину да решимо".

''Комунални програм за 2021. годину је у припреми, као и буџет, али морамо да будемо свесни да су тешка времена и да је због пандемије и прилив у локални буџет смањен,'' рекао је градоначелник.

Циљ је да се комунална инфраструктура равномерно уређује у свим деловима града, а ове године реализовано је и више од планираног, наглашава Миленковић и додаје да ће се до краја ове грађевинске сезоне завршавати улице онако како се решавају имовински проблеми, с тим да је приоритет улица Боре Станковића.

''Циљ је да до краја грађевинске сезоне буде завршен бар први слој асфалта на целој траси у овој улици, а у наредних пар дана у плану је да се асфалтира средњи део од моста до улице Саве Ковачевића, најавио је Миленковић.