Друштво
Градоначелник Врања сазвао jе за сутра 156. седницу Градског већа, на коjоj ће бити разматрана 22 питања.
Већници ће се изjаснити о Нацртима Одлука о усваjању Плана детаљне регулациjе привредно радне зоне ,,Бунушевац", и насељима Горњи Асамбаир 2 и Суви Дол у Врању.
На дневном реду су и Нацрт Одлуке о успостављању система енергетског менаџмента града Врања, План креативних индустриjа у Врању и Предлог Решења о образовању Радне групе за израду Стратегиjе развоjа социjалне заштите за период од 2019. до 2023. године, затим Предлог Решења о образовању Организационог одбора манифестациjе ,,Врањски полумаратон 2019", и о образовању Организационог одбора манифестациjе ,,Међународна изложба паса 2019".
Механизација Јавног предузећа „Комрад“ ових дана поново је ангажована на чишћењу сметлишта у селу Павловац. Ово није први пут да Комрад чисти ову локацију. И мештани признају да лошим навикама не доприносе решавању овог еколошког проблема.
Јавно комунално предузеће „Комрад“ почело је чишћење сметлишта крај обале речице поред локалног пута Павловац – Ратаје. Акција чишћења ће трајати три дана, ангажована је механизација, а трошкове уклањања смећа до депоније „Метерис“ сносиће „Комрад“, каже извршна директорка Комрада Нела Цветковић и додаје:
"Пре пет месеци чистили смо ову локацију што на иницијативу суграђана а била је укључена и инспекција. Имамо постављене контејнере у целом селу Павловац али мештани не бацају отпад у контејнере већ свуда где стигну нарочито поред реке. Мислим да ћемо три дана имати посла са овом машином да тај отпад одвеземо на депонију „Метерис“. На 8 домаћинства има један контејнер, од 1,1 метар кубни запремине."
Контејнера има али су празни. Једном недељно у Павловац долази камион смећар, а тада често има више смећа поред и око контејнера него у њима. Неретко се деси да у речицу буде одгурнут и контејнер и смеће. Инспекцијски надзор ће бити појачан и биће кажњавања.
„Казне су од 10 хиљада за физичко лицем 30 хиљада за предузетника до 50 хиљада за правно лице и 25 хиљада за одговорно лице у правном лицу", каже Ивица Ташковић, начелник Комуналне полиције.
Своју причу имају и мештани. Акцију чишћења само гледају. Искористили су камере да се пожале да немају канализацију, да им је мало контејнера али и да признају да иако многи са стране доносе ђубре на ову локацију оне је ипак у највећој мери њихово.
Из „Комрада“ апелују на мештане Павловца да не бацају смеће ван контејнера.
На 41. сајму туризма у Београду понуду нашег краја представиле су Туристичка организација града Врања и Специјална болница у Врањској Бањи на једном штанду. За врањски штанда владало је велико интересовање посетилаца сајма, нарочито за наше манифестације, културно-историјску баштину, Планинарски дом на Бесној Кобили и гастрономију.
Врањанци су представили уз помоћу брошура, флајера и филма богату понуду нашег краја, на сајамској манифестацији на којој се, кажу окупи свет у малом. Оригиналности у представљању допринели су звуци врањске трубе који су привукли и оне који можда не би свратили на наш штанд.
"Ми смо представљали град помоћу наших гостију. Посетио нас је и трубачки оркестар Ненада Младеновића, тако да смо показали и врањску трубу, посетиоцима сајма. Тако да је, ипак наш штанд био најлепши", каже директорка Туристичке Весна Петровић.
Традиционално, туристи воле наше крајеве због добре хране, музике и провода. Влада велико интересовање и за наше манифестације, као и за наше манастире и цркве, каже директорка и додаје:
"Можемо рећи да су посетиоци били доста заинтересовани како за индивидуалне, тако и за колективне посете културно-историјским споемницима, за боравак у Планинасрком дому на Бесној Кобили и за боравак у Врањској Бањи."
Такође велики је број оних који користе и ваучере Министарства за боравак на Бесној кобили. Осим тога, сведоци смо да се сваког викенда све већи број туриста, нарочито из суседне Македоније, на нашим улицама повећава. То потврђују и подаци Туристичке организације, према којима је прошла година по броју туриста била много боља од претходне.
Министарство туризма тражиће додатна средства, која ће бити намењена за програм ваучера за годишњи одмор у Србији, каже министар Расим Љајић. За мање од два месеца ове године 38.886 грађана поднело је захтев за добијање ваучера, што је 3,5 пута више него у истом периоду 2018. године. Министар је додао да акција поделе ваучера има вишеструки значај за развој домаћег туризма, "не само због раста туристичког промета, већ и због продужетка туристичке сезоне, као и оживљавања мањих туристичких дестинација широм Србије". Грађанима је тренутно на располагању 1.109 угоститељских објеката, што је за 49 одсто више него у истом периоду прошле године, истакао је Љајић. Најтраженије дестинације за коришћење одмора уз ваучер су Сокобања, Златибор, Врњачка, Пролом, Луковска, Сијаринска, Рибарска бања, Горња Трепча, Дивчибаре и Златар.
Једна од четири јавне расправе о Нацрту нове медијске стратегије одржана је у Нишу. Положај новинара, њихова заштита, медијска писменост, односно едукација новинара како би се интернет користио као адекватан “алат”, предлози су одредби по којима ће нови Нацрт Стратегије бити измењен у односу на претходни документ. У јавној расправи учествовали су медијски посленици, власници медијских кућа и новинари, међу којима и представници Радио телевизије Врање.
На јавним расправама до 1. марта износе се примедбе на овај стратешки документ, а Влада ће финалну верзију почети да разматра крајем априла.
Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, председник Радне групе за израду Стратегије каже да још увек недостају подаци о томе колико новинара ради на медијској сцени,какав је њихов положај а такође недостаје и грански колективни уговор који се односи на све медијске раднике и да на тај начин пробамо да тај безбедносни ниво заштите новинара и свих медијских радника подигнемо на виши ниво.
До сада пристигле примедбе односе се на прецизније дефинисање статуса медија цивилног сектора и њихову транспарентност у финансирању, статуса медија од националног значаја, државног учешћа у власништву, концентрације медија у рукама једног власника, као и то што нацрт, бар за сада, не предвиђа јавне регионалне медијске сервисе. У Удружењу новинара Ниша имају неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, а пре свега су против тога да се омогући медијима цивилног сектора да буду у повлашћеном положају.
Председница Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да се противе томе да медији цивилног сектора имају повлашћенији статус и да као сада не плаћају обавезе Регулаторном телу за електронске медије. Такође, желе да се јасно виде сви донатори медија, па и страни, да све буде транспарентно, како за класичне медије, тако и за медије цивилног сектора.
Навела је да се залажу за формирање више саморегулаторних тела, пошто, како је оценила, постојећи Савет за штампу не „покрива“ електронске медије.
Зоран Секулић Из Асоцијација медија оштро се успротивио овом предлогу. Залаже се за медијски плурализам, али да је новинарски кодекс само један, и да се он не може различито тумачити од стране различитих саморегулаторних тела. Исто мишљење имао је и Никола Панић, представник Удружења радио станица Србије (РАБ).
Никола Панић је изјавио да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова Медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса .
У Синдикату новинара Србије сматрају да је веома важно што је у Медијску стратегију ушао социјални дијалог. Србија је једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности. Са друге стране, незадовољни су због одсуства одредби о регионалним јавним сервисима.
Председница Синдиката новинара Србије Драган Чабаркапа напоменула је да је формирање регионалних јавних сервиса било предвиђено и првом Медијском стратегијом, али није реализовано. Сада у овом нацрту тај предлог није обухваћен.
Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић, осврнуо се на положај ТАНЈУГ-а, као и статус „Политике“ и Новости“.
Постоји идеја да Тањуг буде јавни медијски сервис, са мешовитим власништвом, у којем се плате запослених не би исплаћивале из републичког буџета, рекао је Брајовић оценивши да је Тањуг медијска кућа која има добро место на тржишту.
О документу се данас расправља на округлом столу у Чачку а 27. фебруара у Београду. Након 1. марта биће формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије.
Опширније...
Жене у Србији се све касније одлучују на прву трудноћу. Медицина каже да је за прву трудноћу најбоље време између 20. и 25. године живота јер је жена тада и психички и физички спремна, али с обзиром на данашње услове живота и рада, тај просек се померио, па се прве трудноће срећу чак и у 35. години. Да ли треба послушати свој унутрашњи сат који каже „сад је право време“, и који су разлози који су довели до тога да се просечна старост мајке при рађању првог детета помери?
Како то објашњава социолог Данијела Здравковић, овај проблем има своју историју, и почиње од феномена "прескоченог детињства". Тај скок из раног детињства у адолесценцију има своје последице. Људи од струке као један од разлога наводе економски моменат као разлог који доводи до одложеног материнства.
"Свесно одлагање родитељства је повезано са економским и политичким разлозима", каже Здравковићева
"Један од разлога је што су неке фирме јако окрутне према женама које желе да се остваре као мајке, и то јако ружна прича против које треба да се боримо на свим нивоима друштва", каже начелница гинеколошко-акушeрског одељења врањске болнице Гордана Ђорђевић.
"Што је жена млађа боље подноси трудноћу, што је жена старија та трудноћа може да буде компликованија и може да се заврши царским резом што није повољно јер то је ипак оперативни начин завршавања трудноће, док је вагинални нормални и најбољи начин да се жена породи. Преко 40. године не би требало да буде прва трудноћа, јер су то већ трудноће са високим ризиком, и за само ношење бебе и за маму, и за порођај. Међутим, због социјалних услова живота, граница се помера, па већина њих има 33-35 година. После 35. године се повећава ризик за рођење детета са аномалијама, зато тим трудницама предлажемо генетско испитивање", каже Ђорђевић.
Постоје и млади људи који су увек усмеравани од стране родитеља шта да раде, па очекују да им родитељи кажу како и у том тренутку да одреагују, и у том чекању прође и 35. година.
"Одлучити се на брак у времену када нас биолошки ресурси на то припремају, када се много не размишља, ту емоције учине своје, дође до проширења породице а онда се тек трага за тим како обезбедити егзистенцију. А када дођу године после 30. онда се више бавимо егзистенцијом а биолошко буде на другом месту".
Више је разлога који доводе до одлагања материнства. Oно што медицина саветујe је да се више окренемо биолошким разлозима, a да девојке ослушкују и не успављују свој унутрашњи биолошки сат.
Киша, мокри коловози и смањена видљивост на путевима у нижим пределима обележиће викенд пред нама. Због гужве која се очекује ка планинским центрима, возачима се саветује опрез и обавезна употреба зимске опреме.
За сада нема задржавања на граничним прелазима, кажу у Управи граничне полиције.
Иначе, на територији врањске Полицијске управе током предходне ноћи регистрована је једна саобраћајна незгода без повређених лица али је због управљања возилом под дејством алкохола, задржана једна особа.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима приредио је пријем за шефа Делегације Европске уније Амбасадора Сема Фабриција, који борави на југу земље. Миленковић и Фабрицио након састанка обишли су новоизграђени Хируршки блок.
На састанку у градској кући градоначелник Миленковић и Сем Фабрици разговарали су о капиталним пројектима који се реализују у Врању уз подршку Европске уније. Према речима градоначелника др Слободана Миленковића Европска унија пружила је велику подршку у спровођењу многих пројеката који за циљ имају побољшање услова живота наших грађана. Шеф Делегације Европске уније у Србији, Сем Фабрици изразио је задовољство досадашњом сарадњом са локалном самоуправом. Након састанка др Миленковић и Фабрицио обишли су новоизграђену зграду Хируршког блока. ''Захваљујући средствима Европске уније, Владе Републике Србије и локалне самоуправе, у новој згради, грађани Врања, Пчињског округа као и осигураници из Косовско - поморавског округа сада имају унапређене услове здравствене заштите, а запослени боље услове за рад“, рекао је Миленковић.
''Тако да ћемо у наредном периоду, ја се надам, заједно са Владом Републике Србије, а уз помоћ средстава које је одобрила Европска унија за израду пројектно – техничке документације реконструисати и стари део болнице, тако да ћемо добити један изузетно добар и функционалан комплекс'', рекао је др Слободан Миленковић, градоначелник Врања.
Амбасадор Сем Фабрици изразио је задовољство што је нови Хируршки блок унапредио здравствени систем града и нагласио да је срећан што ће плодотворна сарадња, у пружању помоћи здравственом систему у Врању бити настављена.
''Заиста је дивно што сам поново овде у Врању. Ја сам имао састанак са градоначелником и сјајну прилику да обиђем ову болницу и да видим да је оно што је било у радовима пре годину дана данас потпуно у функцији. Посебно ми је драго да је нови Хируршки блок довео здравствени систем Врања у 21. век. Овај пројекат је драгоцен поготово ако сагледамо чињеницу да Врање представља регионални Здравствени центар'', истакао је Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији.
„Градоначелник ме је упознао и са актуелним стањем у Индустријској зони и ја охрабрујем европске компаније да инвестирају у Врање и искористе све погодности стратешког положаја Врања“, рекао је амбасадор Фабрици. Он је додао да ће Европска унија наставити да помаже овом делу Србије не само кроз инфраструктурне пројекте, већ и кроз финансијску подршку малих и средњих предузећа путем конкурса. До сада је Европска унија уложила 1,7 милиона евра у пројекте у Врању, од чега је 1,3 милиона инвестирано у инфраструктурне.
Мобилни телефони, горућа потреба 21.века, велико задовољство миленијумских генерација, неодвојиви део наших руку, читав свет у једном малом уређају. Али, и велики проблем ако узмемо у обзир да је човек део природе и да ни за кога није добро да се у потпуности отуђи од ње. Јер човек је социјално биће, пре свега.
Данас су мобилни телефони потреба, представљају продужетак чула, људи су у зависности са тим апаратом, због њега брже решавамо све, налазимо се на више места у истом тренутку, разговарамо са више људи, пратимо више догађаја истовремено. Мобилни телефони не препознају временска ограничења и не одвајају живот на сферу јавног и приватног.
„А са друге стране, мобилни телефони су чеда глобализације која је као светски друштвени процес донела компресију времена, много информација, сукобе улога, интереса, и млади људи са мобилним телефонима имају и велику муку јер су телефони велики потрошачи времена. Они нам доносе информације које ничему не служе. Доносе безвредне слике које служе да бисмо тражили сурогат узоре, који у свету потрошачког друштва представљају статусне симболе, али на дуге стазе нису духовни показатељи“, каже социолог Данијела Здравковић
Ваљало би да деци још у предшколском узрасту употреба телефона и компјутера, буде у контролисаним условима, и да се контролишу садржаји. Друга, јако битна ствар је што су млади људи заменили дан за ноћ, а време предодређено за сан и физиолошки препород организма проводе на социјалним мрежама, каже Здравковићева.
„Потрошачко друштво изнедрило је нови ресурс информационих технологија као један од врло важних бенефита, који је неопходан како би се пословни и млади људи правовремено информисали о свему. То је потребно управо из разлога како би млади људи избрусили критеријуме о томе које ће изворе користити, у које сврхе и због чега“
Има много разлога који иду у прилог мобилним телефонима, и много тога што је против, а закључак је један:
„Земље у транзицији као што је наша земља су углавном добиле много негативног од стране информационих технологија, јер ми нисмо били припремљено друштва за пријем таквог начина функционисања“, закључује Здравковићева.
Светски дан социјалне правде обележава се данас. То је прилика да се подсетимо на значај борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси за све. Незапосленост, лоши стамбени услови, неадекватна здравствена заштита, па и препрека у образовању и задовољењу културних потреба, одраз су сиромаштва једног друштва.
Иако премијерка Србије каже да су у Србији готово искорењени екстремни видови сиромаштва и смањена стопа ризика од сиромаштва, и сама признаје да држава мора радити више и стопу незапослености од 11,3 процената смањити на једноцифрени број.
Према подацима Завода за статистику сваки четврти грађанин Србије је у ризику од сиромаштва. На југу је то много израженије, јер сви показатељи говоре да је југ део Србије са најнижим примањима и највише проблема што се тиче лоших стамбених услова, неадекватне здравствене заштите, незапослености.
У локалној самоуправи у Врању, кажу да пружају разне видове подршке најугроженијима, а да у односу на перод пре годину дана, нема повећања броја захтева за било који од видова подршке.
„Ове године смо одвојили девет милиона за све врсте материјалних давања од једнокрантне помоћи, помоћи за смештај у дом старих, помоћ деци која се измештају из породица и смештају у домски смештај или хранитељску породицу, покривње погребних трошкова. То су видови помоћи које град Врање даје грађанима", рекла је Данијела Милосављевић, градска већница.
Новчана једнократна помоћ углавном се тражи током зимским месеци. Износ варира од пет хиљада динара па навише али, не сме прећи висину износа бруто зараде на територији града Врања.
„Углавном су то корисници новчане социјалне помоћи, људи са нижим примањима и већим бројем чланова домаћинства. Имамо повећан број захтева за помоћ у лечењу. Када погледамо, много је мање захтева за егзистенцију, а већи за помоћ у лековима, за лечење“, додала је већница Милосављевић.
Светски дан социјалне правде подсећање је на обавезу друштва да омогући достојанствен живот, рад, приступ социјалном благостању и правди.
Сиромашни су сви који нису богати. Ова изрека могла би да најбоље дочара став наших суграђана на тему социјалне правде. Нису хтели пред камере јер како рекоше журе да ускладе просечну плату са вредношћу потрошачке корпе. Општи је утисак да је нестала средња класа, а да се о социјалној правди само говори.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
