Милорад Радуловић је најпре 1999. своју породицу довео у Врање, а затим је и он дошао. Преживео је страхоте, чак и киднаповање оца. Вести о новом погрому над преосталим Србима у родном Гњилану сазнао је у Врању.

То је било још страшније, него када сам ја дошао. Убили су ми пријатеља, убили су га Американци.  Са друговима смо сакупили помоћ и одмах сутрадан кренули пут Гњилана, прича Радуловић.

Међутим, тамо више није било Срба. Екстремисти су били добро организовани, напад је био брз и жесток, тако да су Срби једва успели да се склоне у околна села.

Радуловић каже да су му причали да се све десило изненада. Да им у почетку неколико, сати нико није помагао, а да су касније дошли из Кфора и помогли им да изађу из Гњилана. Убијен је тада Боби учитељ, кога су сачекали у парку.

И данас одлази у Гњилане, каже да у почетку није сретао позната лица и да чак и када би их срео нису смели да разговарају са њим. Сада се већ све променило и за сва лоше што се десило криви светске силе.

Ти наши пријатељи Шиптари чак су спашавали Србе и они су добили батине од екстремиста. За мене не постоје добре и лоше нације већ добри и лоши људи, каже Радуловић.

Милорад Радуловић, већ18 година живи у Врању у за нас прекрасној Баба Златиној улици. Ипак, каже и да му целу стамбену зграду поклонимо ипак би радије живео у свом родном Гњилану.