Одштампајте ову страницу

Војна парада је својеврсна ода славним претходницима

Обележавања Дана победе, параде и свечаности које се тим поводом организују и те како су значајни, подсећају историчари. Нарочито данас, када су развој науке и достигнућа везана за ДНК анализу, показала сву апсурдност нацистичке идеологије, која се заснивала на супериорности аријевске расе, како су је називали чисте расе. Но та таква назадна идеологија је ипак однела 50 милиона живота и била највеће зло које је задесило људски род.

"Седам година крвавих битака и крвавих ратова, милиони жртава, не смеју да се забораве. Речи попут холокауст и геноцид, због злодела из којих су настале, симбол су најскупље цене коју је људски род платио у својој историји", каже историчар Ненад Стојиљковић. Војне параде јесу демонстрација силе у уопштеном смислу речи, али не само то.

                                                   

"Подржавам параде, уколико се њима не шаљу поруке мржње или жеља за освајањем већ се велича сопствени народ, сопствена војска која је победила у тим ратовима. На парадама марширају јединице наследнице оних које су извојевале победе, то је и одавање поште свим ратницима".

Највише је страдало Руса, према проценама између 10 и 20 милиона и зато не чуди, што су већ јуна месеца те 1945. године, управо они који су ратовали, којима су гинули другови на десетак километара од Москве, организовали прву параду. И код нас су се бројале милионске жртве, те је разумљиво што су параде омиљене у народу.

"Војску увек треба посматрати, као нешто што је ваше, која је ту за одбрану ваше земље. Зато смо и поносни на њих и треба у што већем броју погледати параде и присуствовати из простог разлога што тиме дајемо подршку тим људима у униформи, који живе у истим условима у којима и сви остали. Војска је ту да би одбранила од рата, а најгоре је ратовати. Најбоље је имати војску која целог живота неће испалити ниједан метак, али да постоји и зато је потребно подсећати народ и одржавати овакве параде".

Све земље одржавају војне параде и подсећају на своју снагу, али и на своје претке, закључује Стојиљковић.

 

 

 

 

 

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Последњи пут измењено четвртак, 09 мај 2019 14:23