Тони Меричка: Словак, Врањанац, Италијан али изнад свега, пријатељ

Нека пријатељства немају цену. Године их јачају, а везе постају нераскидиве. Тако је и у случају Тонија Меричке, пореклом из Словачке, који је одрастао у Дому за незбринуту децу у Врању и ту стекао пријатеље за цео живот. Живот га је одвео у свет, али није заборавио Врање и Врањанце. Тонија Меричку живот није мазио. Родитељи су њега, двојицу браће, као и две сестре оставили у Дому јер нису имали од чега да их издржавају. Отац је умро врло млад, а мајка се преудала. Браћа и сестре су отишли својим путем, а Тони је у Врање дошао са 11 година и ту остао десет. За овај град га вежу лепе успомене и никада није заборавио драге људе које је овде упознао. Посебно су му важни џудисти, јер је тренирао овај спорт у Џудо клубу „Врање”. Учио је од шампиона бивше Југославије, Врањанке Бранке Станковић. То је за њега била животна школа која је усмерила његов развој. Дошао је да види пријатеље, неке после 30 година.  

„У Дому су били неки дечкићи који су били јачи и тукли су нас. Почео сам да тренирам џудо како би научио да се одбраним. Од тога сам догурао до републичког првака. Поносан сам на своје клупске другове који су постигли велике успехе у то време. Имали смо неку изванредну снагу гледајући Бранку Станковић, вишеструку првакињу Југославије и трећу у Европи, која нас је са лакоћом бацала са њених 48 килограма. Много нас је научила”.. , каже Тони Меричка.

Врањске џудисте је осим талента красило и другарство. Нису се само дружили у просторијама клуба. Памте како су одмеравали снагу међусобно и ко је кога победио, али то их је још више везало.

„Тонија познајем 40 година. Био је диван дечак, одрастао у мом комшилуку у Дому. То га је касније одредило да буде и добар спортиста, био је један од најуспешнијих чланова у лига такмичењу”, каже Станиша Марковић-пријатељ.

„Тони је био у клубу када сам дошао, мене су они примили у друштво. Био је добар момак и још бољи спортиста”, каже Стојан Ђорђевић-пријатељ.

„Стално је имао осмех на лицу. Упркос судбини. Домска деца су затворена у себе због животних околности, али не и Тони. Он је имао харизму, разоружавао је осмехом, пријатељством и дружењем и ништа му није било тешко”, каже Зоран Манчев-пријатељ.

„И поред тога што га живот није мазио знао је да иде и да гази и да се бори. Ми као другови смо му увек помагали. Осим успеха у џудоу, морам да напоменем да је био и одличан рукометни голман, тада најбољи у граду. Oваква пријатељства немају цену и ретка су у данашње време”, каже Небојша Крстић.

„Одрасли смо у врањском Дому, били смо деца без родитеља. Делили смо све, помагали се и дружили. Ишли на летовања, излете у град”, каже Србољуб Нешић.

Тонија је живот из Југославије одвео у Италију где и данас живи са породицом. Успео је да отвори своју фирму, али се посветио још једној љубави, писању. Издао је две књиге које су постале бестселери. Једну је посветио оцу.

„Добио сам 2 међународне награде за књиге. Нисам се томе надао, али сам срећан. У припреми је и трећа књига”, каже Тони.

За Тонија и његове другове време не значи ништа. Када су чули да им друг стиже, без размишљања су дошли са свих страна да га виде. У трену су нестале све деценије раздвојености и вратили су се у младост. Поносни су на своје пријатељство и чувају га од других. Кажу да нема цену.  

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 23 октобар 2019 13:52

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter