Манастир Свети Прохор Пчињски најстарија је светиња на тлу Србије. Ове године обележава се 950 година од оснивања манастира и 700 година од када га је обновио краљ Милутин. Покровитељ обележавања  великог јубилеја биће председник Републике Александар Вучић, саопштено је на конференцији за новинаре у Епархији врањској.

Оваквим  јубилејом  какав обележава манастир Свети Прохор Пчињски не могу се подичити ни много већи народи, рекао је владика врањски Пахомије. Захвалио је држави Србији и Светом архијерејском Синоду који су прихватили предлог да јубилеј буде достојно обележен низом духовних, културних и научних манифестација.

Епископ врањски Пахомије истакао је да ће Свети архијерејски Синод ове године одржати Сабор у манастиру од 14. до 16.маја. Централна свечаност биће уприличена 17.маја уз присуство патријарха српског Иринеја. Обележавање јубилеја биће прилика да се историја и значај манастира осветли са свих страна.

На предлог владике Пахомија један од учесника у обележавању јубилеја биће и Филозофски факултет у Београду, који ће организовати међународни научни скуп. Доктор Влада Станковић, професор историје Византије на Филозофском факултету истакао је да ће научни скуп бити одржан од 11. до 13.јуна, када ће више десетина научника из земље и иностранства осветлити историјат манастира као средишта српске културе, духовности и очувања националног идентитета.

Са научног скупа биће објављен зборник са различитим темама, почев од зачетака манастира у 11. веку до говора Пчињског краја. Планира се и штампање старих и нових монографија, почев од 1900. године па до данас. Архимандрит мр Методије Марковић –игуман манастира Свети Прохор Пчињски најавио је да ће 1.новембра, на дан славе Светог Прохора Пчињског бити организован Симпозијум на тему „Монаштво кроз векове“.

Од 12. јула до краја августа у манастиру ће бити организована летња школа за децу из дијаспоре.

Свечана академија посвећена обновитељу краљу Милутину одржаће се 12. новембра. Организатори обележавања јубилеја су Епархија врањска, Богословски факултет у Београду, Филозофски факултет у Нишу, Матица српска, Педагошки факултет у Врању и Институт за српску културу.