У потрази за генијем пронађосмо дилетанта Истакнут

Зове ме пријатељ телефоном и пита да ли знам ко је геније који је пре пар дана покренуо нови медиј – портал Слободна реч? Каже, редовно му на личном профилу стижу објављене вести са тог портала које су генијалне, објективно писмене и све нај...

Одговорио сам му да не знам али да је заголицао моју машту и да ћу врло брзо да проверим у Регистар медија и обавестим га о свему, јер тако професионални медиј заслужује моје интересовање, подршку и сваку врсту професионалне помоћи. Замолих га да ми проследи макар једну њихову објаву и убрзо ми стиже у поруци:  „Друштвено ангажован, објективан и независтан национални портал са седиштем у Врању - Слободна реч“.

Моје одушевљење и знатижеља се геометријском прогресијом увећаше, те одмах кренух у потрагу за генијем.

Сетих се да нам је, ради формирања сопственог мишљења о веродостојности и поузданости информација и мишљења објављених у медијима, ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење, као и ради заштите медијског плурализма, омогућена јавност података у медијима, те да се јавност података о медијима обезбеђује уписом медија у Регистар медија.

Али, не лежи враже...На моје разочарење, у регистру медија, нема Слободне речи. Дакле, не ради се ни о каквом јавно гласилу већ је у питању портал ранга свих осталих друштвених мрежа које се углавном користе за разбибригу, убијање досаде, пласирање лажних вести, манипулацију и добрим делом за додатно заглупљивање, чиме се већ на првом кораку потврђује да се ради о врло „друштвено ангажованом порталу“.

Уместо одушевљења, у глави кошмар: Медиј је средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје, мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији, неодређеном броју корисника.

Медији нису платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистар медија, у складу са законом. А Слободна реч, очигледно није.

Полако почињем да се стидим што ћу разочарати пријатеља и нећу моћи да удовољим  његовој знатижељи. Нешто што је на први поглед био рутински посао, постаје велики проблем. Лепо пише да је седиште Слободне речи у Врању, али како доћи до тачне адресе и власника портала? Иако је обавеза сваког медија да своје основне податке објављује у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације, тога у Слободној речи нема. А у импресуму су морали да буду написани следећи подаци: назив медија, назив и седиште издавача, адреса електронске поште или интернет странице, име одговорног уредника медија и слично, укључујући и регистрациони број медија.

Нерешива дилема: Да ли је генија у налетима инспирације заборавио све ово или пак, нешто с разлогом крије?

Ако је заборавио на регистар медија, није могао да заобиђе регистар домена и претрага у њему даће прецизне одговоре, постајем сигуран.

Гледам у регистар домена и не могу да верујем?! Каква смелост, дрскост, безобразлук, манипулација и гомила неистина у само једној реченици “Друштвено ангажован, објективан и независтан национални портал са седиштем у Врању Слободна реч“.

Да ли је могуће да неко и помисли, а камоли и јавно напише да је национални портал са седиштем у Врању ако је регистрован анонимно и не у рс. домену (Република Србија) већ еу. (Европска унија)? Притом, посипа се пепелом  да је објективан и независтан?

Ја му искрено верујем да је независтан од наше прелепе Србије али зато врло завистан од својих белосветских налогодаваца и финансијера, мрзитеља Србије, а о његовој објективности и професионалности просудите сами.

Дакле, из расположивих података сазнајем да Слободна реч није медиј, није јавно гласило већ врло, врло друштвено ангажован портал за потребе прљаве предизборне кампање. Ни мало објективан, још мање независтан национални портал, додуше јесте национални али Белгије са седиштем у Бриселу. А колико знам, Врање још увек није ни у Бриселу, ни у Белгији. Па, ко хоће да му верује нека настави са читањем и заглупљивањем.

Из дубоког сна нестварности пробуди ме звоно телефона. Јавља се мој пријатељ с почетка приче и каже у једном даху: „Е мој пријатељу, немој више да се оптерећујеш и губиш време, јер сам у међувремену прочитао више његових текстова, а последњи о реконструкцији улице Боре Станковића и схватио да се ради о некој будали, јер такав текст са толиком количином неистине и елементарног незнања може да напише и објави само будала“.

И на крају, уместо потписа пуним именом и презименом, како новинарски занат налаже, представићу се њиховим језиком: Ја сам тајкунско-плаћенички медиј, плаћен парама моје државе, на шта сам поносан. Не морате да ми верујете, нисам објективан, нисам професионалан јер волим и служим свом народу и држави, а све о мени можете сазнати врло лако, у јавном Регистру медија.  

П.С. Штипните ме, нећу да будем ВО...

Извод из регистра домена

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено понедељак, 11 мај 2020 15:11

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter