Дводневни научни скуп о Светом Прохору завршен је у кући оца Јустина онлајн сесијом где су своје радове представили учесници научног скупа из земље и иностранства који нису били у прилици да лично дођу на скуп.

У онлајн сесију укључили су се предавачи из земље и иностранства који су дали своје виђење живота и дела Светог Прохора, али и друштвено историјске прилике, језичко и књижевно наслеђе овог периода и манастира Преподобни Прохор.

Предавачи који су претходног дана изложили своје радове у манастиру присуствовали су и другом дану Научног скупа ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу''.

''Мој рад тиче се Летописа манастира Свети Прохор Пчињски и ја сам се том темом бавио и то сам обрађивао као историјски извор. У летописима обично се записује све оно што се дешавало на територији епархије, не само манастира, ту има интересантних записа. Буквално можемо да поделимо летопис, биографске податке многих епископа, али с обзиром да је летопис једно време служио и као књига гостију, ту налазимо интересантне записе људи који су посећивали манастир", каже Бобан Стојковић из Призренске Богословије у Нишу.

''Мој рад се бави општим местима у житију Светог Прохора Пчињског, чији је аутор Јустин Поповић у чијој се кући сада налазимо. Ми знамо ко је аутор прве верзије житија, али ми је било природно, с обзиром на читав конктекст, да се бавим овим житијем и бавила сам се општим местима и мислим да је важно причати о томе зато што опште место у књижевности данас представља клише, уходаност, те речи постају излизане, указују на неоригиналност, док опште место у контексту књижевности средњега века представља заправо припадност одређеном корпусу," каже Снежана Милојевић из Међународног центра за православне студије у Нишу.

Научни скуп одржан је у оквиру прославе 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година његове велике обнове.

''Заиста је све било у најбољем реду и ја се захваљујем свима који су дошли, одазвали се на наш позив и заиста је била једна широка лепеза интересовања по питању и Светога Прохора Пчињског и његовог подвига и по питању самога манастира. С Божијом помоћи овај научни скуп ће допринети и историји манастира, а такође биће и врло значајно и за нас који овде живимо и радимо, а посебно за наш народ у овоме крају", рекао је епископ Пахомије испред епархије врањске.

Радови педесетак аутора који су учествовали у научном скупу биће обједињени у Зборник који ће из штампе изаћи почетком 2021. године. Активности на обележавању великих јубилеја манастира наставиће се у складу са епидемиолошком ситуацијом, а продужене су и у току целе наредне године.