Др Миомир Качаревић: Да се корени не забораве

Породица Качаревић позната је у селу Џеп по томе што су учествовали у изградњи прве школу је у овом месту 1910. године. Пејко Качаревић имао је разумевања да допусти да се у његовом дому организује и део наставе док су трајали радови на школи. Њгови потомци били су угледни просветни радници,занатлије, а у новије време и лекари. Праунук др Мимор Качаревић, угледни лесковачки ортопед, одлучио је да породичну кућу сачува од заборава.

Кућа је грађена 1930. одине, у турском стилу, по тадашњим архитектонским правилима. По лепоти се одувек истицала.Није била приземна већ на 2 спрата. На првом је била обућарска радња, а на другом се живело. Због функционалности објекта, али пре свега разумевања и много напреднијих схватања укућана о значају развоја самог места и становника, у кући је осим школе била привремено и месна канцеларија.

Качаревићи су по поменутој обућарској радњи, били надалеко познати. Кућа је одолела зубу времена, али је ипак било неопходно урадити комплетну реконструкцију. Праунук Пејка Качаревића, доктор Миомир Качаревић, начелник Ортопедске клинике у Лесковцу, решио је да обнови стару кућу своје породице и сваки слободан тренутак проводи у Џепу.

Није желео да се одступи од аутентичног изгледа. То је био основни план. Приликом реновирања су коришћени природни материјали, баш као из тог времена, са по којом минималном корекцијом и додатком, у складу са потребама данашњег човека. Било је муке да се нађу мајстори који знају и раде те послове, али труд се исплатио.

„Тешко је било наћи мајсторе који су знали да раде тим материјалом, блатом и сламом. Много је труда уложено, реновирање је трајало неколико година. Највећи проблем сам имао са балконом јер сам желео да га пустим у функцију, да може да се стави сточић и да се на њему борави. Све што је било здраво, од аутентичног дрвета, је остало, а нешто смо морали да променимо. Сликао сам кућу, пре него што смо почели да радимо, јер сам желео да оставим сваки детаљ онакав какав јесте“, каже др Миомир Качаревић.

У унутрашњости куће је много успомена, слика, старих ствари, алата. Све је то сачувано и сведочи о времену којег укућани желе да се сећају.

„Седим у овој кући и осећам се лепо. Пуно ми је срце зато што сам пре свега овде, одакле сам потекао, ту где су моји преци настали. Учинио сам нешто, колико сам могао, да себи улепшам боравак и да то време које осећам, односно те тренутке што више продужим. Тако да мислим, да свако од нас то може у домену свог живота. Тамо где се осећа добро, срећно, лепо, може да учини много тога само уколико жели. А није потребно много напора за тако нешто“, објашњава др Качаревић.

Др Качаревић никада није заборавио свој крај и корене, а то добро знају и мештани који када имају здравствене проблеме из његове специјалности, ако не могу да оду до Лесковца, дођу са снимцима до куће у Џепу. Никог није вратио или одбио упркос томе што овде долази да се одмори од свакодневних обавеза. Кућа, окућница, Џепска река у близини, прелепа природа, све га то сећа на детињство, али се труди да ужива и у садашњости.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 01 октобар 2020 15:54

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter