И у новом миленијуму жене на селу живе као у прошлом веку

Сваки 15. октобар у свету се већ четврт века обележава као дан сеоских жена. Установљен је  резолуцијом Генералне Скупштине  Уједињених нација, како би се и тиме показала кључна улога жена у развоју села. Но чини се да ни код нас ни у свету то није много допринело да  се њихов неповољан положај значајније поправи.

Ако је тачно да је жена највећи ослонац сваке куће и породице, на селу је то још изразитије. Практично, једно домаћинство на селу готово да не може да функционише без жене, која поред послова домаћице, мајке и супруге, често брине и о старијим члановима породице, ради све послове везане за пољопривреду, а неретко је и запослена у некој фирми.

Вера Станковић из села Требешиње пример је такве жене која је паралелно радила у фабрици и уз то и све послове у пољопривреди. Сада је у пензији, али каже да сада и више ради на пословима пољопривреде и уз то је и сваки дан на пијаци где продаје поврће. Зато оцењује да је женама на селу најтеже.

Статус жена у руралним подручјима представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Статистика показује да је  више од једне трећине жена на простору Европске уније  укључено у производњу хране и  више од половине, у услуге повезане с производњом хране. Али, међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29 одсто, док у  Србији оне чине 12 процената.

Верица Јовановић из села Ћуковац и Јаворка Милосављевић из Власа кажу да иако су ушле у осму деценију живота и даље морају да раде у пољопривреди, а најчешће да продају на пијаци. А кад су биле млађе уз сав посао, преле су вуну, ткала ћилиме, па је њихов радни дан почињао у пет сати ујутру, а завршавао касно увече.

Иако жене својим радом чине велики проценат производње у пољопривреди, статистике показују да  оне  добијају много мању финансијску помоћ и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 14:00

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

„Свици“ осветлили скривене емоције у актуелном тренутку пандемије - Радио Телевизија Врање https://t.co/PCQpJNYLdl via @tripplesworld
Костић: У финансијском смислу локална самоуправа је пребродила први талас епидемије - Радио Телевизија Врање… https://t.co/T6dXKFvI5g
Нови дом: Повећана потрошња због проветравања просторија - Радио Телевизија Врање https://t.co/A0Uc9mRd72 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter