Данас су Благовести - дан рођења и упокојења Јустина Поповића

Данас су Благовести, велики хришћански празник, али и датум рођења и упокоjења знаменитог Врањанца, теолога и филозофа, архимандрита, сада већ светитеља, Оца Jустина Ћелиjског и Врањског. Архимандрит Jустин Поповић рођен jе на Благовести пресвете Богородице, 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару 1894. године у Врању, од оца Спиридона и маjке Анастасиjе. Рођен на Благовести, на крштењу jе добио име Благоjе. Све до његовог деде Алексе, породица Поповић била jе кроз наjмање седам узастопних колена свештеничка. У крилу такве породице млади Благоjе jе прошао школу домаћег хришћанског васпитања и православне побожности. Са 14 година почео jе да изучава Jеванђеље. Волео jе светог Jована Златоустог и молио му се целог живота. После завршена четири разреда основне школе у Врању, наjпре jе завршио деветоразредну београдску богословиjу Светог Саве, где jе за професора имао горостасног Николаjа Велимировића. Двадесетогодишњи Благоjе, по благослову митрополита изгнане Србиjе Димитриjа, монашки постриг примио jе у православноj цркви у Скадру, и то на дан Светог Василиjа Великог, на Нову 1916. годину. Тада узима монашко име Светог Jустина Мученика и Философа. Похађао jе богословске студиjе у Петрограду, а затим  у Оксфорду, да би се по завршетку рата и студиjа у Енглескоj, вратио у Србиjу и постао наставник  Богословиjе у Сремским Карловцима. Одатле jе убрзо отишао на  Атински универзитет где jе успешно докторирао.

Колико су теолошке мисли Оца Jустина биле напредне за оно време говори и чињеница да jе у jедном моменту склоњен са места  уредника часописа '' Хришћански живот ''. Реч jе о месечном  часопису коjи jе покренут 1922. године на Карловачкоj Богословиjи са циљем да шири хришћанску културу и црквени живот. Као професор Догматике на Богословском факултету у Београду Отац Jустин 1938. године са групом српских мислилаца оснива прво Српско философско друштво, jер jе целог живота био философ, увек отворен за  суштинске филозофске и богословске проблеме.

 Током Другог светског рата отац Jустин делио jе судбину српског народа и Српске Цркве: живео jе по скривеним српским манастирима преводећи патристичке и хагиографске списе и бавећи се егзегезом Новога завета. Учествовао jе у писању Меморандума Српске Цркве о страдању Срба у злогласноj НДХ. По доласку нове комунистичке власти у Jугославиjу, 1945. године, Jустин jе прогнан са Београдског Универзитета, а затим jе и ухапшен и затворен. Ухапшен jе у манастиру Суково код Пирота и спроведен у београдски затвор. Из затвора су отац Jустин и отац Василиjе спашени доласком, у то време из изгнанства, Патриjарха Српског Гаврила. Замало стрељан као „народни неприjатељ", проф. Jустин Поповић протеран jе из Београда, без пензиjе, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао jе манастире у коjима jе боравио (Каленић, Овчар, Суково, Раваница), али ниjедна обитељ ниjе смела дуже да га задржи. По промислу Божjем, међутим, у jедном сусрету у Београду у пролеће 1948. године, тадашња игуманиjа  Светоћелиjска, мудра и одважна мати Сара, позвала jе Оца Jустина у женски манастир Ћелиjе код Ваљева, где ће он живети  практично у кућном притвору од 27. маjа 1948. године па све до смрти 1979.      

Последица тог и таквог прогона довела jе до тога да га чак и његови Врањанци прогоне и неприjатељски се опходе према њему и кад год би дошао у своj родни град. Иако се противио рушењу куће, тадашња власт ипак jе 1964. године срушила породичну кућу Jустина Поповића. Из револта, очаjан и тужан због тог поступка, никада више ниjе дошао у Врање. Ипак, поjедини Врањанци, чак и кришом посећивали су Аву у манастиру Ћелиjе, а он би се увек интересовао за своj родни град.

Начињену му неправду Врањанци ће покушати да  исправе тек 15 година након његове смрти. На инициjативу Зорана Стошића Врањског, епископа Пахомиjа и интелектуалаца из Београда, Новог Сада и Врања 1994. године у градском парку у Врању подигнута jе спомен биста Аве Jустина, а истог дана jе постављен и камен темељац за обнову порушене породичне куће овог знаменитог Врањанца. Данас jе у овоj кући смештен Свеправославни центар ,,Преподобни Jустин Ћелиjски и Врањски''. Целокупан опус Оца Jустина обухвата око 40 томова, а од тога jе до сада обjављено на српском око 30, на грчком 4. Седам томова обjављено jе на француском jезику, а jедан на енглеском. У рукописима и на тракама остало jе после њега jош око 10 већих радова, од чега су скинуте и штампане његове беседе. Посебно драгоцене су његове беседе у манастиру Ћелиjе, коjе су углавном сачуване на аудио снимцима и представљаjу право благо за српски народ и православну цркву. Отац Jустин Поповић упокоjио се у Господу на дан свога рођења, на Благовести 1979. Испраћен jе свенародно од мноштва српског свештенства и народа, од већег броjа православних Грка, Руса, Француза, jер су га многи, а нарочито светогорски монаси  jош за живота сматрали светитељем. До данас већ има велики броj икона са његовим светим ликом у Србиjи. Светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове службе. Његов гроб краj манастирске цркве у Ћелиjама постао jе место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Балкана, Европе и Америке. Благодатна препорођаjна чуда на његовом гробу и по његовим молитвама већ су забележена, а 2010. године Свети архиjереjски синод увео га jе у календар Светих српске васцеле православне Саборне цркве.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 11:52

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter