Обележава се Дан старих. У Србији је проценат старијих особа преко 65 година 22 посто у односу на укупан број становника. Процене су да ће старијих до 2030. године бити 25 посто, што значи једна четвртина становништва. Тај проценат је већ достигао југ и југоисток земље. Они се суочавају са бројним, пре свих здравственим проблемима, али и поред тога карактеристика нашег времена је да помажу млађима.

Седамдесетогодишњи Стојан Милосављевић, пензионер, иако је у једној саобраћајној несрећи постао инвалид, ипак  свакога јутра иде у набавку. Проблем му је каже здравље, јер се са годинама надовезују болести једна на другу.

"То је највећи проблем. Грех ја да кажем да немам хлеба и да немам шта да једем , када имам", каже наш времешни суграђанин.

Стојан има сина и унуке и каже да им помаже. Управо то је прича већег дела старије популације данас, која поред личних, најчешће здравствених проблема, брине и о егзистенцијалним проблемима млађих нараштаја. О томе говоре у међусобним сусретима, каже Стојче Павловић, председник Удружења пензионера града.  

"Старије особе остају саме и из жеље за дружењем долазе у Удружење и причају. Без обзира на то што ја имам пензију, ја и помажем породици, кажу. Такво је време да пензионери издржавају младе и не само младе, већ целокупне породице, без обзира колико их је у породици", каже Стојче Павловић, председник Удружења пензионера града.

Друштво брине о егзистенцијалним проблемима старије популације у свим сегментима, и када је у питању набавка огрева, олазак на лечење, али и када су у питању примања и то много значи,  подвлачи Павловић.

"Пензионери су задовољни гестом државе, макар биле и једнократне помоћи, без обзира колики је износ, важно је  то што је неко пружио помоћ. Изузетно се друштво труди око тога у оквиру својих могућности", додаје Павловић.

Потреба за социјалним контактом и дружењем такође је један о великих проблема старије популације. И поред тога што су стрпљиви и пуни разумевања, на породици и друштву је да им поклања већу пажњу.