Дуга и хладна. Таква је била прошла зима. Припаднике ватрогасно спасилачке јединице у Врању изазвала је на борбу против високих сметова. И  успели су да извојевају победу.  Као и летос када су хуктали пожари. До пре само месец – два, стојички су се наши ватрогасци носили са ватреним стихијама широм Пчињског региона. Наша возила стигла су летос и до Хиландара где је ватра претила да поново оскрнави ово најсветије православно здање.

Осим храбрости и пожртвованости и личне сатисфакције због спашених људских живота, и јавне похвале нису ретке. Међутим, то не умањује проблем недостатка новчаних средстава, недовољног улагања у опрему, возила и пре свега у људство.

Да потреба за ватрогасцима у батаљону постоји, показало се када је за гашење пожара у Трновцу недавно ангажовано и људство из Врања.

Према Станојковићевим речима, захтеви за пријем нових радника, у складу са потребама одељења, достављени су МУП-у. За сада је све то у процедури. Док се проблеми не реше, преостаје велико поштовање свих нас према гласу који нам се позивом на 193 обрати са друге стране жице. Јер никада се не зна ког тренутка њихова помоћ може затребати.