Економија

Економија

Уз помоћ резерви из прошле године, која је била рекордна у финансијском смислу, пребродили смо први период епидемије, каже већник Бојан Костић. Циљ нам је да у идућој години завршимо капитална објекте, а пројекција буџета за 2021. годину  неће бити виша од овогодишњег.

Најважније да смо први период епидемије у финансијском смислу пребродили и да није дошло до поремећаја у раду система локалне самоуправе, рекао је Костић објашњавајући одлуку о ребалансу о којој ће сутра расправљати одборници врањског парламента.

''Поред тога што смо имали пад у приходима због уведеног ванредног стања, имали смо резерве које су биле акумулиране из 2019. године које су нам дале  могућност да не зауставимо капиталне инвестиције и да их приведемо крају. Морам да будем задовољан, јер сви знамо какав негативан утицај има корона на читаво друштво. Није дошло до неке веће штете у функционисању буџетских корисника,'' каже Костић.

Кроз порез на зараде вратиће се одређени приходи у наредној години из дела помоћи који је обезбедила држава, а и кроз бројне олакшице које је у овој години локална самоуправа дала привреди. У таквим условима прави се и пројекција буџета за наредну годину.

''Када погледамо целокупан Нацрт буџета за наредну годину, не можемо ићи са неком претераном пројекцијом, морамо да водимо рачуна. Уколико имамо назнака да ће се привреда опоравити, онда ћемо моћи да урадимо ребаланс и да увећамо пројекцију прихода и наставимо са радовима.  Морамо да будемо опрезни, јер нам је циљ да у следећој години завршимо капиталне инвестиције које смо започели:  парк, улицу Боре Станковића и вртић,'' каже Костић.

Када се то заврши планираће се средства за експропријацију земљишта за наставак Обилазнице у Индустријској зони. Ипак, буџет за наредну годину и поред позитивних најава, неће бити пројектован на виши износ од овогодишњег.  

 

Последњи пут измењено среда, 28 октобар 2020 14:27

Зашто се жене ређе од мушкараца одлучују да покрену посао и зашто они не трају дуго? Све образоване и способне, ниједној храбрости не мањка, али ниједна није ни покушала да покрене сопствени посао. Доносимо приче које говоре управо супротно, три фирме на чијем челу су жене и то успешне жене предузетнице.

Биолошка предодређеност, балканска црта женских приоритета, декларативна подршка, неравноправност полова, све то за њих није била препрека. У суштини су наследнице породичних послова, које годинама воде успешно.

"Ниједног тренутка нисам мислила  да ћу се бавити овим послом, производњом вина, нити продајом и маркетингом, који је мој конкретан посао али сам одувек знала да ћу бити предузетник. Одрастати уз родитеље који су предузетници. Мислим да је било неминовно да се бавимо овим послом", каже Драгана Алексић Јањић сувласница Винарије Алексић.

"Индустрија намештаја је генерално у Србији, а и у свету, мушки посао. Мени је то био додатни изазов да покажем да млада особа може да успе и може да направи нешто лепо и другачије. Изазов је био показати да иако имам 24 године,  могу и знам", каже Милица Димитријевић власница предузећа Ханибал.

"Наш менталитет на југу је много другачији по питању жена у бизнису, али сва срећа држава подржава жене. Последњих пар година дају субвенције, разне едукације  и добро је. Жене које покрећу свој бизнис су стимулисане и мотивисаве, да саме почну свој бизнис", каже Јелена Димчић Новковић власница предузећа Херц. 

Едукују се и много знају. Невероватно су информисане о послу, тржишту, банкарском сектору и програмима надлежних министарстава. Немају страха, сматрају да су иновативне и воле свој посао.

"Најгоре што може да постоји то је страх од нечега. И да не препознаш и да не успеш то што си замислио, то је само корак да следећег пута имаш мало више искуства у томе што желиш да урадиш", каже Маја Алексић Илић сувласница Винарије Алексић.

"Џепичаста језгра су реалтивно нов концепт у Србији, не у свету. То је сасвим другачији систем повезивања самих опруга", каже Милица Димитријевић.

"Искрено, сада из ове перспективе, да сте ме питали можда 2018, рекла би да нисам требела да преузмем овај посао. Али сада не бих мењала. Јако ми је драго што сам продужила ту породичну традицију", каже Јелена власница фирме Херц.

Брину о бројним запосленима и њиховим породицама и доживљавају их као породицу. Кажу и да је период који је иза нас показао у сваком смислу ко вреди. Оне су образоване, смеле и храбре.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 16:45

Пореска управа примила је 27.866 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана са примањима у 2019. већим од 2,7 милиона динара. Највише "милионера" је у Новом Београду - 4.969, а најмање у Врању - 102.

Пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се од око 61 милион динара до око 749 милиона динара, саопштила је Пореска управа. Од 100 највећих пријављених прихода 68 одсто су обвезници из Београда и то 85 домаћих држављана и 15 странаца. Најчешћа пријављивана занимања "милионера" су менаџер, директор и инжењер, док су 88 одсто пријављених мушкарци.

После Новог Београда, у главном граду највише милионера је пријављено у центру Београда и то 4.869, а најмање пријава је у Земуну - 1.522. Следи Нови Сад са 2.993 милиона, а први следећи град у Србији са највише грађана који су се пријавили за утврђивање годишњег пореза на доходак је Ниш - 884. После Ниша највише милионера имају Крагујевац - 633, Панчево - 417, Зрењанин - 395, Суботица - 356, Чачак - 342, Ужице - 305, Сремска Митровица - 268, Крушевац - 225, Јагодина - 204, Зајечар - 215 и Лесковац - 179.

Пореска управа подећа да су обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали грађани који су у 2019. години остварили доходак већи од 2.729.304 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Србији у тој години, према подацима Републичког завода за статистику. Пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана могу се подносити у папирном и у електронском облику.

Преко портала Пореске управе - еПорези примљено је 35 одсто пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2019. годину, наводи Пореска управа.

(Тањуг) 

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:31

Сви пунолетни грађани од данас могу да шаљу фискалне рачуне и потврде о плаћању картицом како би учествовали у новом кругу наградне игре "Узми рачун и победи 2020", закључено је на седници Владе.

Као и претходна два пута, наградна игра организује се у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, саопштила је Влада Србије.

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 15:00

Јесења цвеће увелико краси наш град, јер је већ засађено на неким јавним површинама. У овом периоду саде се љубичице или виоле триколор, а за потребе града производи их Комрадов расадник.

У току је садња љубичица, на цветним површинама у граду. Данас запослени у градском зеленилу саде код Чика Митиног споменика, код Фонда ПИО, а јуче су уредили простор око кружног тока.

Виола је захвална, подноси хладне дане, буде лепа док вири под снегом и док нас мами. Чим окопни снег онда је у пуној лепоти и сјају. Иначе, то је двогодишња врста, ми је сејемо у јулу, да би један турнус имали сада на јесен, онда и на пролеће, каже  Наташа Михајловић, шеф градског зеленила.

Ове године пало је доста кише, што и не прија свим биљкама, па је потребно додатно им се посветити. Травњацима је пријало, а што се тиче осталих биљака, као и љубичицама,  потребна је редовнна заштита, пре свега превентивна, саветује Михајловићева.

Пре свега је битна прихрана, једанпут недељно док ови временски услови дозвољавају, пре свега док је овако топло. Тих препарата има у пољопривредним апотекама. Треба да прихрањују љубичиће да би цветале, али не превише, с обзиром да се припремамо за неки латентни, односно спавајући период, да биљка презими и издржи оно што је очекује, а да опет може да има разиграност и лепототу на пролеће када се све пробуди.

Током лета смо имали сан патијенс, који је хит у целој Европи и захвално цвеће, јер воли сунце, а рођак је лепом Јови. Било је и доста крађа овог цвећа, потенцира Михајовићева, што је изискивало додано попуњавањ садницама.

Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 13:47
Страна 1 од 100

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

„Свици“ осветлили скривене емоције у актуелном тренутку пандемије - Радио Телевизија Врање https://t.co/PCQpJNYLdl via @tripplesworld
Костић: У финансијском смислу локална самоуправа је пребродила први талас епидемије - Радио Телевизија Врање… https://t.co/T6dXKFvI5g
Нови дом: Повећана потрошња због проветравања просторија - Радио Телевизија Врање https://t.co/A0Uc9mRd72 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter