Економија

Економија

Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају марта био 24,30 милијарди евра, што чини 51,9 одсто бруто домаћег производа земље. Буџетски дефицит у првом кварталу 46,9 милијарди динара.

У односу на фебруар ове године, мартовски ниво јавног дуга је у номиналном износу нижи за 60 милиона евра, а његов удео у БДП-у је мањи за 0,1 процентни поен, према подацима Министарства.

На крају јануара ове године јавни дуг је износио 24,20 милијарди евра, док је на крају децембра прошле године био 23,94 милијарде евра, што је чинило 52 одсто БДП-а.

Дефицит републичког буџета износио је у првом кварталу 2020. године 46,9 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.

Приходи су остварени у износу од 296,3 милијарди динара, а расходи су извршени у износу од 343,3 милијарди.

Само у марту, дефицит је износио 46,3 милијарде динара.

У марту су наплаћени приходи од 91,6 милијарди динара, од чега су порески приходи износили 81,4 милијарди динара. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 44,8 милијарди динара, и акциза у износу од 18,3 милијарде.

Непорески приходи износили су у марту 10 милијарди динара а прилив донација 0,3 милијарде.

Расходи су извршени у износу од 137,9 милијарди динара, при чему су издаци за запослене износили 25,6 милијарди, исплата камата 12,8 млијарди, а субвенције, углавном пољопривредне, 15,4 милијарде динара.

Трансфери обавезног основног социјалног осигурања - ООСО (фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, фонд СОВО) износили су у марту 42,6 милијарди динара, а највећи део трансфера је прослеђен ка Републичком фонду здравственог осигурања у износу од 29,7 милијарди, углавном за борбу против пандемије корона вируса.

На нивоу опште државе је, према прелиминарним подацима, у првом кварталу ове године остварен фискални дефицит у износу од 50,1 милијарди динара и примарни фискални дефицит у износу од 2,9 милијарде динара, наводи се у извештају Министрства финансија.

Здравственим радницима у Србији сутра ће бити исплаћене увећане зараде за април.

Учетвртак, 7. маја, следи исплата минималне зараде за запослене, у оквиру економских мера Владе Србије подршке привреди.

Априлска зарада здравственим радницима већа је за 10 одсто, а министар финансија Синиша Мали је истакао да је реч о трајном увећању зараде, јер је реч о људима који су, како је истакао, дали све од себе током пандемије вируса корона.

У Инфективној клиници медицинска сестра сада ће имати плату 54.166 динара. Лекар инфектолог ће имати 105.896 динара плату, рекао је Мали, а наводи се у саопштењу министарства.

 

Радници ширтом Србије се од данас враћају у фабричке хале. Тако су и Симпове фабрике од јутрос пуне радника, а упошљеност капацитета је у просеку 90 посто. Има уговорених послова, али је судбина даљег рада у рукама Европе.

Аутомобилима претрпан паркинг испред Симпове зграде довољан је доказ и пре уласка у фабричке хале, да се у Симпу ради пуном паром. Оно што камера не може да дочара је мирис дезинфекционих средстава, који вас дочека на самом улазу у зграду. У  Управној згради запослени примењују све мере заштите и физичког дистанцирања. У фабричким халама је, такође све дезинфиковано и спремно за наставак рада, једино се  ту мирис дезинфекционих средстава мешају са мирисом, дрвета, коже, лепка.

Све фабрике Симпа су данас почеле са радом, након прекида у трајању од месец дана. Упошљеност капацитета је негде 80, негде 100 посто, али је  у просеку 90 посто и то се односи на фабрике у Врању, Бујановцу, Сурдулици и Прешеву. Тренутно има уговорених послова, али даља динамика зависиће од отварања европског тржишта, јер је Симпо увозно- извозно предузеће. Нарочио смо везани за тржиште Италије, одакле набављамо материјал. Доста материјала је плаћено пре епидемије, који још увек није допремљен. Наша даља судбина је у рукама Европе, каже извршни директор производње Иван Илић.

Ради се у погону ентеријера, у фабрици намештаја, погону тапетарије, шиваонице и кројачнице. Сви запослени носе заштитене маске, а о прописној удаљености не треба да се брине. Погони Симпа су огромни и простиру се на преко 20 хиљада метара квадратних. 

 

 

Априлску пензију најстарији у Србији примиће после првомајских празника.

Према распореду који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање први ће новац добити самосталци и то 5. маја, док ће сутрадан бити исплаћени пољопривредници и војни пензионери.

За кориснике који припадају категорији запослених и којих је највише на списку ПИО фонда чекови стижу од 9. до 11. маја.

Пензионерима који примају пензије преко текућег рачуна у пословној банци, а старији су од 65 година, у складу са Инструкцијом Народне банке Србије, у периоду важења забране кретања банка је и даље дужна да омогући исплату на основу једнократног пуномоћја.

Овлашћена особа овај папир требало је да достави банци за подизање пензије са текућег рачуна у просторијама своје филијале или исплатом чекова на кућну адресу корисника, тако што ће корисник позвати банку и тражити готовинску доставу преко "Поште Србије".

Последњи пут измењено петак, 01 мај 2020 10:10

Први кредити Фонда за развој намењени за побољшање ликвидности предузећа у Србији одобрени су за 25 фирми, а вредност средстава је 729 милиона динара, изјавио је данас државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

На седници Управног одбора Фонда јуче је одлучено да прва транша новца буде додељена за 20 правних лица из сектора микро, малих и средњих предузећа, а право на кредит оставрило је и пет предузетника. Укупна вредност кредита које су ових 25 предузећа тражили била је нешто више од 804 милиона динара, док су одобрена средства у износу од 729 милиона динара, сразмерно њиховим бонитетима и критеријумима који су дефинисани у условима за аплицирање, каже Стевановић.

"Када говоримо о предузећима која се третирају као правна лица, највећи део средстава повукла су средња предузећа, затим малa, па микро, сходно и програму и њиховом потенцијалу да та средства и повуку", рекао је  Стевановић.

За кредите из Фонда за развој аплицирала су предузећа из готово свих делова земље, од Јужнобачког округа односно из Новог Сада, преко Београда, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Јабланичког и Пчињског округа. Захтеви три предузећа која су аплицирала за кредите су одбијени на седници Фонда јер нису испуњавали све потребне услове, или нису имали адекватне билансе или су у блокади.

"За оне којима се у перспективи деси исти случај а могу своје недостатке да отклоне, они ће имати шансу поново да се јаве", објашњава Стевановић. Али, напомиње, она предузећа која не могу да отклоне ове недостатке, неће моћи да добију средства из овог програма.

Критеријум за добијање новца из Фонда је, између осталих, био и да на дан увођења ванредног стања до момента аплицирања ове фирме нису смањиле број запослених за више од 10 процената.

У 25 предузећа којима је Фонд одобрио средства запослено је око 1.900 радника, а до датума када су затражили новац, укупно је 6 радника у њима престало са радом. Стевановић каже да је цео сет мера које је држава донела како би се привреди помогло, добро промишљен. У првој фази спровођења ових мера не иде се са секторским приступом, односно издвајањем појединих делатности посебно. Када се ураде додатне теренске анализе и утврди какве резултате дају ове мере, евентуално ће се у неком наредном периоду одлучити да ли ће се донети нове.

Говорећи о структури предузећа која су аплицирала за новац из Фонда, јавиле су се фирме из различитих делатности, од производње, трговине, услуга... На списку су предузећа која се баве израдом производа од алуминијума, затим обуће, хране, лекова, козметике, затим они који тргују овим производима, али и фирме из области услуга, транспорта, рачуноводства... Ако се настави досадашњи тренд аплицирања у Министарству привреде верују да ће до краја године успети да доделе 24 милијарде динара из Фонда које су намењење привредницима. На тај начин, каже Стевановић, помоћи ће се привреди да поправи ликвидност и да се врати на период од пре 16. марта.

У Фонд за развоје је према речима Стевановића, до овог тренутка стигло 54 захтева за кредите, јуче је обрађено 28 од којих је 25 одобрено, а већ у петак је следећа седница Управног одбора Фонда за развој на којој ће се анализирати нове апликације. Процедура каже да они којима је одобрен новац када обезбеде неопходну документацију која се тиче средстава обезбеђења долазе у Фонд у Београду или Нишу, потписују уговор и након тога им новац леже на рачун.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter