Економија

Економија

Зашто се жене ређе од мушкараца одлучују да покрену посао и зашто они не трају дуго? Све образоване и способне, ниједној храбрости не мањка, али ниједна није ни покушала да покрене сопствени посао. Доносимо приче које говоре управо супротно, три фирме на чијем челу су жене и то успешне жене предузетнице.

Биолошка предодређеност, балканска црта женских приоритета, декларативна подршка, неравноправност полова, све то за њих није била препрека. У суштини су наследнице породичних послова, које годинама воде успешно.

"Ниједног тренутка нисам мислила  да ћу се бавити овим послом, производњом вина, нити продајом и маркетингом, који је мој конкретан посао али сам одувек знала да ћу бити предузетник. Одрастати уз родитеље који су предузетници. Мислим да је било неминовно да се бавимо овим послом", каже Драгана Алексић Јањић сувласница Винарије Алексић.

"Индустрија намештаја је генерално у Србији, а и у свету, мушки посао. Мени је то био додатни изазов да покажем да млада особа може да успе и може да направи нешто лепо и другачије. Изазов је био показати да иако имам 24 године,  могу и знам", каже Милица Димитријевић власница предузећа Ханибал.

"Наш менталитет на југу је много другачији по питању жена у бизнису, али сва срећа држава подржава жене. Последњих пар година дају субвенције, разне едукације  и добро је. Жене које покрећу свој бизнис су стимулисане и мотивисаве, да саме почну свој бизнис", каже Јелена Димчић Новковић власница предузећа Херц. 

Едукују се и много знају. Невероватно су информисане о послу, тржишту, банкарском сектору и програмима надлежних министарстава. Немају страха, сматрају да су иновативне и воле свој посао.

"Најгоре што може да постоји то је страх од нечега. И да не препознаш и да не успеш то што си замислио, то је само корак да следећег пута имаш мало више искуства у томе што желиш да урадиш", каже Маја Алексић Илић сувласница Винарије Алексић.

"Џепичаста језгра су реалтивно нов концепт у Србији, не у свету. То је сасвим другачији систем повезивања самих опруга", каже Милица Димитријевић.

"Искрено, сада из ове перспективе, да сте ме питали можда 2018, рекла би да нисам требела да преузмем овај посао. Али сада не бих мењала. Јако ми је драго што сам продужила ту породичну традицију", каже Јелена власница фирме Херц.

Брину о бројним запосленима и њиховим породицама и доживљавају их као породицу. Кажу и да је период који је иза нас показао у сваком смислу ко вреди. Оне су образоване, смеле и храбре.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 16:45

Пореска управа примила је 27.866 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана са примањима у 2019. већим од 2,7 милиона динара. Највише "милионера" је у Новом Београду - 4.969, а најмање у Врању - 102.

Пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се од око 61 милион динара до око 749 милиона динара, саопштила је Пореска управа. Од 100 највећих пријављених прихода 68 одсто су обвезници из Београда и то 85 домаћих држављана и 15 странаца. Најчешћа пријављивана занимања "милионера" су менаџер, директор и инжењер, док су 88 одсто пријављених мушкарци.

После Новог Београда, у главном граду највише милионера је пријављено у центру Београда и то 4.869, а најмање пријава је у Земуну - 1.522. Следи Нови Сад са 2.993 милиона, а први следећи град у Србији са највише грађана који су се пријавили за утврђивање годишњег пореза на доходак је Ниш - 884. После Ниша највише милионера имају Крагујевац - 633, Панчево - 417, Зрењанин - 395, Суботица - 356, Чачак - 342, Ужице - 305, Сремска Митровица - 268, Крушевац - 225, Јагодина - 204, Зајечар - 215 и Лесковац - 179.

Пореска управа подећа да су обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали грађани који су у 2019. години остварили доходак већи од 2.729.304 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Србији у тој години, према подацима Републичког завода за статистику. Пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана могу се подносити у папирном и у електронском облику.

Преко портала Пореске управе - еПорези примљено је 35 одсто пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2019. годину, наводи Пореска управа.

(Тањуг) 

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:31

Сви пунолетни грађани од данас могу да шаљу фискалне рачуне и потврде о плаћању картицом како би учествовали у новом кругу наградне игре "Узми рачун и победи 2020", закључено је на седници Владе.

Као и претходна два пута, наградна игра организује се у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, саопштила је Влада Србије.

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 15:00

Јесења цвеће увелико краси наш град, јер је већ засађено на неким јавним површинама. У овом периоду саде се љубичице или виоле триколор, а за потребе града производи их Комрадов расадник.

У току је садња љубичица, на цветним површинама у граду. Данас запослени у градском зеленилу саде код Чика Митиног споменика, код Фонда ПИО, а јуче су уредили простор око кружног тока.

Виола је захвална, подноси хладне дане, буде лепа док вири под снегом и док нас мами. Чим окопни снег онда је у пуној лепоти и сјају. Иначе, то је двогодишња врста, ми је сејемо у јулу, да би један турнус имали сада на јесен, онда и на пролеће, каже  Наташа Михајловић, шеф градског зеленила.

Ове године пало је доста кише, што и не прија свим биљкама, па је потребно додатно им се посветити. Травњацима је пријало, а што се тиче осталих биљака, као и љубичицама,  потребна је редовнна заштита, пре свега превентивна, саветује Михајловићева.

Пре свега је битна прихрана, једанпут недељно док ови временски услови дозвољавају, пре свега док је овако топло. Тих препарата има у пољопривредним апотекама. Треба да прихрањују љубичиће да би цветале, али не превише, с обзиром да се припремамо за неки латентни, односно спавајући период, да биљка презими и издржи оно што је очекује, а да опет може да има разиграност и лепототу на пролеће када се све пробуди.

Током лета смо имали сан патијенс, који је хит у целој Европи и захвално цвеће, јер воли сунце, а рођак је лепом Јови. Било је и доста крађа овог цвећа, потенцира Михајовићева, што је изискивало додано попуњавањ садницама.

Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 13:47

Министарство привреде и Фонд за иновације позивају  жене предузетнице из Пчињског округа да се јављаjу за добијање бесповратних средстава по основу програма развоја предузетништва. Учешће жена предузетница из Пчињског округа у државне програме је солидно, али може бити боље, нарочити када се зна, да према подацима Привредне коморе Србије у округу има 717 жена предузетница.

У прошлој и овој години у Пчињском округу је одобрено укупно 16 захтева за три програма Министарства привреде, од чега су шест захтева поднеле жене предузетнице. За тих, шест захтева министарство је одобрили укупно, више од 15 милиона динара. При том је од прошле године захваљујући сарадњи са пословним банкама и лизинг компанијама цела процедура олакшана.

- Банке имају велики број запослених, имају разрађене процедуре, имају своје јединице које се баве сваким сегментом у поступку одобравања кредита.  Са друге стране Филијале највећег броја банака су присутне у свакој средини у сваком мањем месту, лакше је информисати грађане и њима је лакше да се обавесте, каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Привредна комора Србије континуирано пружа информације о условима финансирања, државној помоћи, пореским олакшицама.Такође спроводи едукације жена предузетница на различите теме. Женама је много теже да конкуришу за кредите, кажу у комори,  јер најчешће немају имовину на своје име. Ипак, у последњих 10 година развој женског предузетништва је евидентан, иако може далеко боље. У овом тренутку помоћ државе је била пресудна за опстанак малих предузећа.

- До сада смо имали успешне мере и заиста је Влада ту одвојила велика средства и то када су у питању хоризонталне мере, минималац, одлагање пореза и доприноса, мораторијум на кредите, кредити Фонда за развој и гарантна шема са банкама, То су све велике ствари и оне су одржале економски систем у Србији. Пре свега она мала и средња предузећа, која би се сигурно распала да тога није било, каже Марко Чадеж, председник ПКС.

Не нуди држава програми само преко Фонда за развој и Развојне агенције Србије. Предузетнице из округа као да још увек нису откриле капацитете Фонда за иновације.

- Фонд за иновациону делатност је у Пчињском округу сада доделио само три иновациона ваучера. Од чега су два додељена истом предузећу, на чијем челу је жена. Од 2011. до 2020. године,  из овог округа за програме Фонда је конкурисало само 8 предузећа, што представља прилично слаб одзив предузећа из овог округа, каже Драган Вујовић, менаџер Фонда та иновациону делатност.

Женско предузетништво је веома важно за економско,политичко и друштвено оснаживање жена,да узму судбину у своје руке, рекла је недавно премијерка Ана Брнабић, иако реално, носи више изазова.

 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 12 октобар 2020 16:32

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Превара: Блокирају рад Филијале ПИО великим бројем захтева - Радио Телевизија Врање https://t.co/jitd6OWy1H via… https://t.co/GntSlLJsYU
Градоначелник разговарао са радницима Геокс-а - Радио Телевизија Врање https://t.co/N8KWgeeGCS via @tripplesworld https://t.co/brqHWxkQ2I
Данас је Блага Марија - Радио Телевизија Врање https://t.co/XWgiSotuc9 via @tripplesworld https://t.co/R22RduNWk3
Follow RTV Vranje on Twitter