Политика

Политика

У оквиру заједничког представљања на сајму медија ПРОУНС и КОМНЕТ организовали су и трибину на тему  „Значај локалних медија у Србији." На ову тему говорили су стручњаци из области медија, представници Министарства културе и информисања и новинарских удружења. Панел дискусија о значају локалних медија привукла је велику пажњу зналаца медијских прилика. Стручњаци су говорили о положају локалних медија данас, пет година након доношења медијских закона и периода приватизације. Снежана Печенчић из Сектора за информисање и медије Министарства културе и информисања на панел дискусији истакла је да су медијски закони донети 2015. године умногоме  променили положај локалних медија. Многи нису издржали процес приватизације и угашени су. „Данас имамо више медија него пре годину дана, али то више нису класични локални медији какви су некада били. Сам систем информисања се битно променио. Штампани и електронски медији на локалном нивоу су основни облик информисања становништва и даље, и треба говорити о томе како унапредити њихов положај”.

„Мислим да пројектно суфинансирање које је увео Закон о јавном информисању и медијима је институт који се није најбоље примењивао, не могу рећи да није добар или превазиђен, да га треба променити, али мора бити боље примењиван. Многе локалне самоуправе у примени тог пројектног суфинансирања нису се снашле”, каже Снежана Печенчић, Сектор за информисање и медије Министарства културе и информисања.

„Мора да се ради на развоју и очувању локалних медија, средства намењена за суфинансирање нису довољна за њихов опстанак”,истакла је она и закључила да је умрежавање медија итекако потребно.

Емилија Марић, председница Управног одбора Комнет-а, је истакла своје задовољство процесом умрежавања у оквиру ове мреже електронских медија.

„Јако је важно да будемо умрежени, да што више радимо, јер ми заједнички већ сада имамо доста емисија где обухватамо целу Србију, размењујемо материјале и информације, што је јако битно, што је јако битно и гледаоцима”, каже Емилија Марић, председница УО КОМНЕТ-а.

Данијела Иванковић, председница Друштва новинара Ниша подсетила је да положај новинара у малим срединама није лак и да пројектно суфинансирање не би смело да буде једини извор финансирања локалних медија.

„Комнет је сјајна ствар, кућа у којој ја радим је од почетка у Комнету и заиста може да помогне нашим медијима да размењујемо информације, не праве сви дечји програм, не праве сви емисије из здравства, помажемо једни другима”, каже Данијела Иванковић, председница Друштва новинара Ниша.

Зоран Величковић, председник ПРОУНС-а, подсетио је да су локални медији суочени са егзистенцијалним питањима. У петој години постојања Професионално удружење новинара Србије већ броји преко 500 чланова са тенденцијом да до краја године достигну број од 800. Медијски радници препознали су да ПРОУНС заступа интересе медија на локалу.

Величковић се сложио да је све више он-лајн медија.„То даје лажну слику о повећању броја медија након доношења медијских закона. Ти медији имају по једног или ниједног запосленог, дакле ми данас имамо 100 медија више, али заборављамо да кажемо да имамо 1000 мање запослених у локалним и регионалним медијима, јер су угашени они медији који су били респектабилни, а њихово место су заузели неки други”, додао је Величковић.

„Ако је интерес да о медијској стратегији и о медијима одлучују само новинари из круга двојке, из Београда, онда то није у реду. Неће моћи тако, јер наша удружења су све јача, све бројнија, има нас и борићемо се и изборићемо се за наше место на медијском простору Србије”, каже Зоран Величковић, председник ПРОУНС-а.

Неки од закључака панел дискусије су да треба додатно радити на пројектном суфинансирању у смислу едукације медија и медијских радника, али и радника локалних самоуправа који спроводе Закон, затим на измени Закона са нормама за поправљање положаја локалних медија, што ће уследити после усвајања нове медијске стратегије, повећати средства за суфинансирање, отварати нова тржишта, поспешити информисање на језицима националних мањина, оспособити менаџерску структуру локалних медија, едуковати квалитетан кадар и слично...

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:16

Градски одбор Српске напредне странке у Врању свим члановима честита једанаест година постојања и рада. За више од једне деценије остварили смо значајне резултате, а рејтинг странке која чува стабилност и брине о будућности својих грађана је на историјском максимуму. У годинама које долазе будите поносни на оно што смо до сада урадили и стремите бољим резултатима, каже се у честитки Градског одбора Српске напредне странке у Врању.

 

На Иницијативу Градског одбора Српске Деснице у Врању, на првој наредној седници Скупштине града биће формирана нова одборничка група у врањском парламенту. Ову групу чиниће четири одборника Српске Деснице и један одборник Српске народне партије.
Полазећи од интереса грађана, нова одборничка група деловаће у парламенту као део владајуће коалиције, дајући свој допринос решавању свих важнијих питања који се тичу локалне заједнице.
Српска Десница и СНП на овај начин постају важан део политичке сцене Врања, који је спреман да одговори на све изазове који се намећу у наредном периоду, стоји у саопштењу Градског одбора Српске Деснице у Врању.

 

Народни музеј у Врању  у протекле три године радио је на обнови  више објеката у којима обавља делатност. Поред тога, радили су на организовању изложби, обнови издавачке делатности и откупу дела савремених српских сликара. Припремају се за реконструкцију здања Харемлука, Прибојчићеве куће и Галерије Народног музеја, најавио  је на конференцији за новинаре директор Саша Стаменковић говорећи о резултатима досадашњег рада и плановима за наредни период. Готово сви објекти Народног музеја пре три године  били су у веома лошем стању, а сама зграда Селамлука у озбиљној опасности од урушавања. Стога је највећи део средстава од државе и града био усмерен у њихову обнову и реконструкцију. Обновљени су и зграда Селамлука  и  музеј кућа Боре Станковића, а сада предстоји осавремењавање сталне поставке у музеју. Директор музеја Саша Стаменковић  рекао је да је за то потребно укупно 22 милиона динара, а за сада су добили конкурсу милион и 200 хиљада динара. Након конзервације материјала у Селамлуку ће бити постављена етнолошка збирка. У згради Харемлука, који су добили као дар Владе Републике Србије и града, биће археолошка и историјска збирка. Веома озбиљан посао предстоји на обнови  здања  Хамама које  је у изузетно лошем стању. Галерија Народног музеја постоји већ четврт века и потребно јој  је осавремењавање. Такође се ушло у процедуру припрема за обнову Прибојчићеве куће. Стаменковић је рекао да је то пројекат вредности 9 милиона динара и да је идеја да се направи заједнички комплекс са кућом Боре Станковића, како би туристи могли да обиђу ове најзначајније објекте под патронатом Народног музеја. Стаменковић је подсетио на значајну изложбену и издавачку делатност Народног музеја, као и откуп дела савремених српских сликара у шта је у претходне три године уложено око 13 милиона динара. Стаменковић је најавио да је планирано да се у Прибојчићевој кући оформи Центар за очување старе врањске песме.То је оно што Врању недостаје а  стару врањску песму требало би сачувати. Наредне године у оквиру серијала „Великани у Врању” планира се изложба једног од највећих српских сликара Уроша Предића. 

Последњи пут измењено четвртак, 17 октобар 2019 15:16

На опоравак градског буџета утицало је знатно повећање текућих и изворних прихода, као и то што је држава стала иза града, први пут, рекао је гостујући у нашем програму већник за ресор финансија Бојан Костић. То је и разлог зашто град сада може да ради капиталне инвестиције. У првих девет месеци премашена је приходна страну буџета у смислу да је остварено 2 милијарде и 56 милиона динара. На то је утицало је повећање текућих прихода, а такође и изворних. Но Бојан Костић градски већник задужен за ресор финансије, истиче и да је била огромна подршка државе, какав се у ранијем периоду не памти.

„Добили смо 400 милиона динара директне подршке текућиој ликвидности буџета, 173 милион за позориште, 114 милиона за уређење улица око станова за снаге безбедности, 30 за изградњу парка, 20 милиона за изградњу шеталишта у Врањској бањи, 10 милиона за реконструкцију зграде Селамлука и куће Боре Станковића, 30 милиона за реконструкцију Радничке улице, 80 милиона за изградњу вртића. То су ствари које овај град не памти”, каже већник Бојан Костић.

Док смо враћали велике дугове за уређење атарских путева и нисмо могли да улажемо у комуналну инфраструктуру, трпели смо критике. Сада је враћен тај дуг, а нису направљени нови, јер је ово руководство заузело став да не преузима обавезе и не генерише нове дугове, док не врати старе. За неке ресоре, као што је привреда није било довољно пара, но сада ће се и то мењати.

„Сада када је стање у буџету куд и камо боље, ево сада новембра и децембра и у наредној години појачаћемо средства за обуку на захтев послодавца, за стручну праксу, за самозапошљавање, за набавку опреме. Да повежемо приходе са расходима. Ако ми од комуналне таксе за истицање фирме убиремо годишње око 50 милиона динара толико би требало да и вратимо привреди, кроз ове мере.”

Ребаланс који се спрема не подразумева значајне измене, већ подразумева повећање расхода за масу зарада за запослене у социјали, култури, локалној самоуправи. Но повећаће се и приходи од пореза на зараде, тако да неће бити тежих ефеката на градски буџет.

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 17 октобар 2019 15:04

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Подземни контејнери и у улицама Партизански пут, Дунавска и 29. новембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/VGeTkhxXvl via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter