Пољопривреда

Пољопривреда

У циљу усклађивања са стандардима ЕУ, виноградари у Србији и ове године имају обавезу да пријаве све површине под виновом лозом.

Сврха уписа  је да се тачно утврде површине под виновом лозом, са свим својим карактеристикама и специфичностима, као и производни потенцијал.

На основу досадашњих пријава за Виноградарски регистар, у сва три виногорја врањског подреона, Буштрањском, Вртогошком и Сурдуличком, производњом грожђа и вина бави се хиљаду и 600 виноградара.

Mр Небојша Младеновић директор Пољопривредне службе у Врању подсећа виноградаре да Законом о вину, ову обавезу имају сва правна, односно физичка лица и предузетници који имају виноградарске парцеле веће од 10 ари. Ова обавеза се такође односи и на виноградаре који имају мање од 10 ари винограда, а своје грожђе стављају у промет.

Центар за подношење захтева је у Нишу, а Пољопривредна служба Врање помаже да се ови захтеви правилно попуне. Ако дође до промене, у регистар се уписују промене у року од 15 дана од дана настале  измене.

Младеновић каже да се уписују власници, парцеле, подлоге, колико се приноса добија, количине шећера у грожђу,као и која је сврха произведеног рода, да ли се ради о преради грожђа у вино или су то стоне сорте за конзумирање.

Ресорно министарство оваквом регистрацијом има увид у потенцијал виноградарства и винарства у Србији, може на време да уочи проблеме и потребе произвођача и правовремено реагује.

То се првенствено односи на доношење мера везаних за подизање нових винограда, као и набавку опреме за прераду и дистрибуцију грожђа и вина.

 

Последњи пут измењено уторак, 29 септембар 2020 19:47

Род грожђа на подручју Врања и југа Србије у целини умањен је за најмање једну тону по хектару, због веома лоших временских прилика током вегетације. Квалитет, односно проценат шећера у грожђу, релативно је добар.

Виногради у сва три виногорја  југа Србије, Вртогошком, Буштрањском и Сурдиличком, претрпели су ове године значајне губитке. Узрок су нестабiлне временске прилике, смена кише и сунца и појава биљне болести - пламењаче.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе оцењује да само они виноградари који су успели да сачувају засаде сталном применом заштитних средстава, сада могу да убиру плодове. Приноси су од 8 до 9 тона по хектару, а у добрим годинама могу да достигну и до 10 тона. Квалитет односно проценат шећера у грожђу релативно је добар.

У овом тренутку на територији округа има свега око 400 до 600  хектара под виноградима, у односу на претходну деценију, када је било око хиљаду и 200 хектара. Таква је ситуација и у Вртогошу, где  постоји идеална  позиција за подизање винограда. На благој узвишици изнад села је и виноград Србе Тасића, надалеко познатог виноградара и калемара.

Срба Тасић каже да је и он претрпео штету иако се ревносно целе године борио против пламењаче, пепелнице и других биљних болести и штеточина. Рачуна да ће са око 900 чокота имати око две и по тоне стоног и винског грожђа. У бољим годинама имао је и близу четири тоне.

Након бербе предстоји заоравање засада и ђубрење, како би се виногради припремили за наредну годину, са надом да ће умереније временске прилике допринети да род и квалитет зрна буду бољи.

Последњи пут измењено четвртак, 24 септембар 2020 17:01

Ред кише, ред сунца, тако се ове године може окарактерисати време током вегетационог периода.

То су изразито лоши услови за гајење поврћа на отвореном пољу. Највећу штету претрпели су повртари који се баве производњом паприке и парадајза, као и других повртарских култура.

Газдинство Дејана Ивановића се већ десет година у Моштаници бави производњом поврћа, као и сточарством.

Током времена стекао је знање потребно за  овако захтеван посао, али ни то му ове године није помогло да постигне планиране резултате.

Дејан Ивановић каже да су ове године на газдинству очекивали род од 10 тона паприке за ајвар, а убраће око 5 тона. Климатски услови током вегетације преполовили су род  поврћа на отвореном пољу.  

И у другим повртарским рејонима Србије, најпре у Лесковцу, повртари су такође претрпели огромну штету.

Зато је сада цена паприке доста висока за просечни џеп потрошача. Ипак, многи наши суграђани свесни су да је ова производња захтевна, а цене су у складу са понудом и тражњом.

Олгица Марковић из Врања сматра да поврће за зимницу није скупо, колико је та производња тешка. Каже да се њена мајка на селу такође  бави производњом поврћа и зна колико је то неизвесно. Могуће су кише, град, биљне болести, те док поврће стигне до пијаце, цене су у складу с тим.

Произвођачима остаје нада да ће наредна сезона бити боља, а потрошачи ће можда ове године редуковати припрему зимнице и спремати само оне количине које су најнеопходније.

Последњи пут измењено уторак, 15 септембар 2020 13:38

Држава ће помоћи одгајивачима товних јунади интервентним откупом у вредности од два милиона евра.

Узгајивачима ће помоћи да остваре профит, а потрошачи ће можда морати да говедину плаћају скупље, јер је на домаћем тржишту неће бити довољно.

У Србији се годишње произведе око 75 хиљада тона јунећег меса штоје довољно за сопствене потребе.

Грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса.

У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.

Потрошачи се најчешће руководе ценама, а  оне су условљене понудом на тржишту.

Цена јунећег бута без костију је у малопродаји око 800 динара за килограм. У ресорном министарству тврде да имамо довољно јунетине да задовољимо извозне потребе, али је највероватније неће бити довољно за сопствене потребе.

Субвенције које узгајивачи  већ добијају од државе, по 15.000 динара по грлу омогућују им  да послују тако да покрију трошкове и  нешто мало и зараде.

Откупна цена живе стоке од 2,15 евра по килограму живе мере је повољна. У циљу подстицаја одгајивачима, Влада Србије изаћи ће и са предлогом да се ради размена кукуруза за говеђе месо у паритету 2,2 евра по килограму говеђег меса.

Пре десетак дана  у Турску је извезен договорени контингент од 5.000 тона, а и у Италију се извозе мале количине.  

Пре 30 година у Србији се узгајало два милиона говеда, сада је мање од 800.000 грла, што је историјски минимум.

Циљ Владе и ресорног министарства је да се достигне управо тај ниво из 1989. и то у наредних пет година. Осим тога, Влада нуди 50 посто подршке сваком инвеститору који хоће да отвори кланицу за прераду и говеђег и свињског меса.

Пољопривредницима би било  лакше  када би јунетина могла да се извози и у Европску унију, која је овај производ из Србије оптеретила таксама.

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 11 септембар 2020 15:22

Породична традиција у производњи на сеоским газдинствима, најчешће је кључ успеха пословања. Тако је и Бобан Јовановић у Вртогошу успешни настављач породичног посла не само у воћарству, већ и у производњи садница воћа, као и садница ружа.

По струци менаџер, Бобан Јовановић определио се да настави породични посао производње воћа, као и садница воћа и ружа. Ово је период када се припремају калеми за наредну годину а већ окалемљене саднице из прошле године спремају се за пласман.

Бобан Јовановић каже да се на парцели налазе подлоге које се калеме, а најчешће се као подлога користе шљива и дуња. На парцели у непосредној близини налазе се већ окалемљене саднице шљиве, брескве, јабуке, крушке, кајсије, трешње и то више врста од најранијих до каснорађајућих.

У воћарским крајевима  пословима калемљења некада су се бавили готово сви мушкарци а такође и женски чланови домаћинства. Данас је та врста заната помало заборављена. Због тога калемари најчешће долазе из других крајева Србије. Сазнали смо да су у потрази за послом радили не само у Србији и околним земљама већ и у Холандији. Интересантно је да они раде и на калемљењу воћа, као и цвећа.

Саша Сибиновић, вођа калемара из села Коњух у околини Крушевца, каже да нема велике разлике у калемљењу воћа и ружа. На садницама се ради такозвано чиповање, а на ружама окулирање. Посла има много, а млађи људи нису заинтересовани за тај рад, иако дневно може да се заради и до 150 евра. Са својим колегом може да окалеми и до 3 и по хиљаде садница дневно.

Око 55 хиљада садница биће окалемљено за највише десетак дана. Ништа мање није захтеван ни пласман.

Бобан Јовановић каже да најпре готове производе продају на југу Србије а остало, пре свега саднице јабуке и шљиве, иду у извоз , најчешће у Русију. И ове године део је уговорен за извоз на руско тржиште.

Тако се породична традиција газдинства Јовановић не само наставља, већ и обогаћује новим садржајима. 

 

 

Последњи пут измењено среда, 09 септембар 2020 16:54
Страна 1 од 107

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter