Пољопривреда

Пољопривреда

Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су  ратара.

Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.

Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама  које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз  и пшеница не могу гајити у монокултури.

Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код  најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.

 

Последњи пут измењено уторак, 10 новембар 2020 17:16

Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави  је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада  већи проценат примљених  младих стабала. Сада произвођачи  ваде саднице  у расадницима, а време без кише иде им на руку.

На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са  радницима  почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак  хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.

Бобан Јовановић каже да  најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та  декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса  и сортно исправан.

То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца,  воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина.  Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације  За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.

Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама  вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.

На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.

 

Последњи пут измењено среда, 04 новембар 2020 16:43

Јесења садња воћних садница даје најбоље резултате, препорука је стручњака. Сада наступа период када је потребно обавити све припреме, како би у наредне три деценије, колико је обично животни век дугогодишњих засада, било обилног и здравог рода.

Ради подизања новог воћњака у овом периоду неопходно је најпре обавити  агрохемијску анализу земљишта. Овим методом утврђује се присуство и количина основних елемената као што су азор, фосфор и калијум. У зависности од тога, стручњаци  дају препоруку о врсти и количини ђубрива које је неопходно применити током вегетације.

Марина Јањић из Пољопривредне службе каже да уколико пољопривредници имају парцеле на којима је планирана садња воћњака, подстицајна мера министарства о финансирању анализе земљишта, подразумева да се са парцеле могу узети два узорка. Један се узима на дубини од 30 сантиметара а други на дубини од 30 до 60 сантиметара.

Након анализе земаднице би воћари требало да набаве од регистрованих произвођача, који гарантују здравствено исправан и сортно чист садни материјал. Садња почиње у новембру и може се обављати и током зиме, уколико земљиште није смрзло. При том је најважнији правилан одабир садница.

Сузана Јеркић подсећа да би посебну пажњу требало обратити на коренов систем, који мора бити добро развијен са свежим ситним кореновим жилицама. Да би се то постигло и произвођачи садница морају да приликом транспорта заштите корен фолијом и тако га сачувају до садње. Уколико воћари не могу одмах да саде, потребно је да саднице утрапе у земљу и залију их.

Приликом садње важно је да се коренов систем добро распореди у јаме које су за то превиђене. Земља се враћа обрнутим редоследом, односно најпре у зону корена иде она са површине која је богатија хумусом, а затим следе мешавина земље са природним ђубривима, а на крају и минерална ђубрива по препоруци стручњака.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 20 октобар 2020 13:21

Савез пчеларских организација Србије подсећа све пчеларе да ће наставити са  преузимањем и исплатом шумског меда, по уговореним ценама. Меда ове године нема довољно на југу Србије, па ће у  понуђеној  количини  бити и меда из резерви  које су направљене у претходним годинама.

Преко погона  "Наш мед" који је Савез пчеларских организација Србије успео да подигне и пусти у рад, сада настављају са преузимањем и исплатом шумског меда. Неповољне временске прилике су ове године оставиле велике последице на принос меда на југу Србије. Једно од већих удружења пчелара у Врању, са око седам хиљада кошница,  у бољим годинама производило је око 150 тона. Ове године, тржишту могу да понуде само око 16 тона. Знатан део ове количине је и из резерви направљених у претходним годинама.

 Сав мед који се депонује у погону „Наш мед“ у Рачи , испоручује се иностраном тржишту. Средином ове недеље очекује се  прва  испорука меда страном купцу, а одмах затим почиње пласман багремовог меда. Погон за прикупљање и пласман меда пчелара   почеће да унапред плаћа пчеларима мед и да га преузима најмање један дан након уплате.  Услови које пчелари морају да испуне су бројни , а најважније је да Уговором о узорковању и откупу меда, пристају да  овлашћена лица узму узорке меда који су претходно пријавио за пласман.  

Произвођачи уговором  гарантују да је мед и количине које је пријавио, произвео у оквиру сопствене производње и гарантују за његов квалитет. Са друге стране, овим уговором, Погон се обавезује да произвођачу исплати уговорену гарантовану цену меда од  5,5 евра   до 5,58 евра за килограм. Овог месеца Савез пчеларских организација Србије  исплатио је пчеларима укупно 58.000 евра за шумски мед. Најмања количина откупљеног меда буила је  90 кг по једном произвођачу, а највећа 2.700 кг.

Последњи пут измењено понедељак, 19 октобар 2020 14:50

Промена климатских услова условљава и измене у режиму традиционалних датума за сетву. Ове године када су температуре у јесен нешто  више од просечних диктирају да оптимални рок за сетву пшенице буде продужен до првих дана новембра.

Сетва озимих житарица  један је од најважнијих послова у ратарству.  Уколико пољопривредници имају своју механизацију сетва по хектару кошта око 60 хиљада динара. Та чињеница  натерала је ратаре да озбиљно размисле колику  ће површину засејати, коју сорту и термин у коме ће сетву обавити.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да  ратари све до 5.новембра могу да продуже  рок за  сетву пшенице.  Уколико се сетва обави раније, због виших просечних температура, може доћи до појаве биљних болести на прерано изниклим биљкама и тиме и смањења приноса. Зато би у наредних 10-ак дана требало најпре завршити сетву ражи и јечма.

Ратари би требало да послушају и савете о предсервеној припреми земљишта, као и употреби искључиво декларисаног семена.Они који имају кукуруз на њивама требало би да уклоне жетвене остатке, а да их никако не спаљују.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да на тржишту постоје и факултативне сорте пшенице које се могу сејати у јесен, чак и у децембру, а такође се исте сорте могу сејати и на пролеће, без да прођу период јаровизације.

Једино они који имају приносе изнад 4 и по тоне могу да рачунају да им се производња пшенице бар донекле исплатила. Остали ће извући профит једино ако житарице користе у исхрани животиња на фарми.

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 16:05
Страна 1 од 108

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter