Пољопривреда

Пољопривреда

За Корона вирус већина људи на планети чула је тек недавно. Међутим, ова врста вируса која је постала глобални проблем, није ништа ново за сточаре, јер се јавља на фармама код говеда, свиња и живине.

Kорона вирус се може јавити код домаћих животиња, а најчешћи симптоми су респираторне инфекције и потешкоће у органима за варење. Светска здравствена организација известила је да је важно да се зна, да се ова врста корона вируса  који се јављају на домаћим животињама, не преноси на људе и обрнуто. Ситуација је много озбиљнија када се ради о овом вирусу код дивљих животиња.

Опасни су  јер могу да мутирају, прилагоде се и заразе нове врсте, укључујући људе. Познато је да слепи мишеви носе преко 100 различитих врста корона вируса, као и неке врсте љускаваца. Ипак,  још увек није доказана веза ових животиња са избијањем епидемије у Кини. Научница истиче како је важно разумевање разлике између вируса који се јавља на домаћим животињама попут живине и стоке, у поређењу с оним који се преноси дивљим животињама и делује на људе.

Познато је да се корона вирус годишње појављују у целом свету, а најчешће се јавља код кока носиља са симптомом смањене носивости, абнормалности љуске јајета и лошег квалитета јаја. Код говеда и млечних крава узрокује зимску дизентерију и губитак апетита. Ови проблеми јављају се и код телади млађе од три недеље због недостатка против тела у случају да животиња не добије довољно колострума од мајке, како би ојачали и изградили имунитет.

Код свиња узрокују респираторне проблеме у виду пролазног кашља. Живини и птицама узрокује бронхитис који се врло брзо шири. Сточари ове симптоме уочавају чешће у зимским месецима, јер је вирус стабилнији када је хладно. Иако ови вируси међу људима у неким случајевима узрокују смртност или стопу заразе, код стоке и живине то није тако. Од врсте и старости животиње, као и стања имуног система зависи исход болести.

Антибиотици нису означени за лечење вирусних инфекција, али се могу користити ако дође до секундарне бактеријске инфекције. Сточари би свакако требало да се посаветују с ветеринарима ради лечења.

Последњи пут измењено петак, 13 март 2020 13:45

Министарство пољопривреде објавило је прогнозу цена десет одабраних пољопривредних производа у 2020. години; пшенице, кукуруза, соје, говеда и говеђег меса, свиња и свињског меса, кромпира, паприке, малине, боровнице и шљиве. Прогноза је урађена на основу светских и берзанских извештаја, анализе трендова и могућих ризика, утицаја на цене производа, али и очекивања свих учесника тржишног ланца.

У документу ресорног министарства наводи се ће се цена пшенице кретати око 160 евра по тони, где ће највеће вредности достизати пред жетву, а најниже у време жетве. Процена је заснована на претпоставкама да ће род у свету ове сезоне бити просечан током последњих пет година и да ће се у другом кварталу укинути царине од 100 одсто на српске производе за увоз на Kосово. Што се тиче кукуруза просечно би цена била око 140 евра по тони. Када је реч о свињском месу, планирани извоз у Кину неће бити реализован ове године, а уколико се и деси, биће малог обима због високих транспортних трошкова. Тако ће цена свињског меса  просечно износити  око 167 динара по килограму живе ваге у овој години, а говедине око 223 динара за килограм.  

Драган Ристић –произвођач свиња у Дубници, тврди да је за товљенике реална продајна цена око 180 динара за килограм, а за прасиће од 230 до 250 динара по килограму живе ваге.

Откупна цена малина износиће од 0,8 до једног евра по килограму. У јануару ове године одређене компаније које имају делимично уговорену производњу и продају закључивале су уговоре на авансе од 1,22 евра по килограму. На цену малине највећи утицај ће имати пад тражње замрзнуте малине у ЕУ који има даљи тренд пада што се огледа у малом бројем упита за малином из Србије.

Драган Ристић- произвођач малина у селу Мањак у општини Владичин Хан  оцењује да је процена почетних цена само „испипавање пулса малинарима“. Тврди да и по цени од 1,60 евра малинари неће ни брати ни продавати малину, с обзиром на трошкове улагања у засаде.

Боровница је на нивоу прошлогодишње цене. Цене на кванташкој пијаци су се кретале од 400 до 1000 динара, а у откупу код хладњача ишла је од 190 до 300 динара. Свежа шљива према проценама министарства се неће пуно тражити, али је с друге стране известан повећани тренд тражње замрзнутих плодова. Очекивања су да ће просечна откупна цена овог воћа остати на нивоу од 48 до 60 динара за килограм. Процена годишње просечне цене паприке на домаћем тржишту за наредних годину дана износи 213 динара по килограму, односно 1.8 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 90 динара у сезони до 320 динара ван сезоне, а кромпира у просеку око 50 динара.

Последњи пут измењено среда, 11 март 2020 15:03

Високе температуре ваздуха за ово доба године подстакле су почетак вегетације, што обавезује произвођаче на почетак радова на заштити. Уколико то сада учине моћи ће да спрече штете од евентуалних мразева у пролећним месецима. Почињу и интензивни радови у пластеницима, па је и за њих везан додатни посао на заштити од штеточина и болести.

Превентивне мере у аграру дугорочно дају најбоље резултате, што је нарочито изражено у области заштите од биљних болести и штеточина. Овако топла зима, где је забележен највиши просек температура у последњих пола века, нарочито је неповољна за вишегодишње засаде. Кречењем стабала или прскањем бакарним препаратима привремено ће се зауставити почетак вегетације воћа. Тиме се штити од каснијих мразева, препорука је Пољопривредне службе.  

Мица Стајић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује воћарима нарочито онима који имају веће засаде да обавезно опрскају земљиште и опало лишће Уреом, како би дошло до пропадања пикнида који прскају и изазивају вентурију, односно, чађаву краставост. Тиме смањују потенцијал болести током вегетације.

У малињацима је обавезна примена препарата против гриња. Сада су почели и обимнији радови у пластеницима.

Мица Стајић подсећа да је требало да током мразева повртари проветре пластенике, јер ниске температуре уништавају штеточине. Уколико то нису учинили онда би морали да примене бакарне препарате у циљу дезинфекције пре сетве, чиме се даје подстицај ницању и каснијем развоју повртарских култура. Тиме се смањује употреба препарата током вегетације.

Код стрних жита обавезна је прихрана, али онде где је то урађено пре кише може доћи до спирања азота, који одлази у дубље слојеве земље и биљкама остаје недоступан. Могућа су и оштећења засејаних њива од глодара, па је обавезна употреба мамака који се морају затворити, ради заштите дивљачи.

Последњи пут измењено уторак, 10 март 2020 15:03

Министарство пољопривреде исплатиће пољопривредницима подстицаје за биљну производњу у износу од пет хиљада 200 динара по хектару. Од тога је хиљаду и 200 динара за набавку дизел горива, односно 60 литара дизела регресира се са 20 динара по литру, за максимално до 20 хектара земљишта.

Пољопривредници сада могу да се пријаве за субвенције, а новац ће бити уплаћен седам дана од подношења захтева.

 

У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.

Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада  – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.  

Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.

Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути  у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу,  неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.

Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.

Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.

Последњи пут измењено уторак, 03 март 2020 16:52
Страна 1 од 103

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter