Пољопривреда

Пољопривреда

Све је мање фарми свиња на југу Србије, јер произвођачи  тврде да  су на ивици опстанка. Само они који  произведу  храну за тов на својим њивама, моћи ће да раде и даље.

Драган Ристић, фармер у селу Дубница у близини Врања, један од оних који се већ 15 година бави  производњом прасића и делимично товом свиња. Сам производи житарице  и на тај начин обезбеђује јефтинију храну у односу на концентровану.Током свих протеклих  година  било је тренутака када је овај сектор био нерентабилан. Међутим, тврди да је сада замрзавање цена меса и опште поскупљење енергената, семена и ђубрива, готово паралисало произвођаче.    

Ристић  каже да се овим послом бави од 2008. године, храну производи  сам, ради даље производње меса. Обрађује пет хектара земље и тврди да су улагања у производњу житарица  порасла  за 50 одсто, а у неким сегментима и 100 , а цене меса су незнатно порасле. Тренутно у оборима  има око пет тона меса,13 прасиља, 5 товљеника и око 50 прасића.

Уредбом Владе  неке категорије свињског меса у малопродаји су замрзнуте , а затим се десило да неке кланице оборе цену товљеника на 240 динара и поново доведу сточаре у незавидан положај. Утрошак хране, репроматеријала и енергената на фармама се не поклапа са ценом која је понуђена сточарима. 

Драган Ристић каже да се товљена свиња продаје по цени од 240 до 250 динара по килограму живе ваге. Недавно је по тој цени продао товљеника од око 300 килограма, расе Наима. Како би обновио прву репродукцију на фарми и достигао квалитет грла уложио је око пола милиона динара у куповину 10 крмача. Квалитет товљеника огледа се  у томе да једна утовљена свиња од око 300 килограма има свега 30-ак килограма  сланине.

Овај и други сточари не желе да затварају своју производњу. Али процењују да у ланцу производње зараду имају и у фабрикама сточне хране, као и у  кланицама и трговини, у којој је то исто месо двоструко скупље. Сви имају зараду,  осим пољопривредника  који гаји свиње, храни и лечи животиње и на крају је увек на губитку. МС

 

Последњи пут измењено петак, 16 септембар 2022 15:09

Сајмови у Спортској хали

РТВ септембар 15, 2022

У суботу, 17. септембра, Врање ће бити домаћин три сајма: петог Пчеларског сајма југоисточног Балкана, трећег Међународног сајма лековитог, зачинског, украсног биља и пчелињих производа и првог сајма Женског иновационог предузетништва.

Три сајма најављена за викенд биће одржана у Спортској хали, због прогнозираног лошег времена, кажу организатори. Сајам пчеларства окупиће 41 излагача опреме и 23 пчелињих производа. Истовремено, одржаће се сајам лековитог биља који најављује 26 учесника и први пут сајам женског предузетништва, где ће учествовати 41 излагач.

''До сад смо све припреме одрадили да то буде напољу, урађен је и распоред штандова излагача, сада то померамо у Спортску халу, око 131 излагач укупно, биће мало проблема да их сместимо, али потрудићемо се да организујемо, тако да за све буде довољно места,'' каже Чедомир Младеновић, председник Друштва пчелара Врања.

Пчеларски сајам југоисточног Балкана има најдужу традицију и организује се пети пут. Ово је прилика да се пчелари снабдеју опремом за целу годину, али и прилика да посетиоци набаве квалитетне пчелиње производе.

''Овога пута долазе нам излагачи из Северне Македоније, из Босне и Херцеговине и, наравно, Србије, тако да ће ове године бити далеко ексклузивније. Сајам је значајан за све, пчелари да се снабдеју опремом, биће и изложбено продајни сајам и едукативни. За пчеларе је обезбеђен предавач проф. др Горан Мирјанић са Пољопривредног факултета из Бања Луке. Овом приликом желим и да позовем наше суграђане да дођу и да се снабдеју правим медом, јер овде купују директно од пчелара,'' додаје Младеновић.

Отварање сајмова је у 9 сати, а најављен је долазак др Ненада Поповића, министра за иновације, државног секретара Велимира Станојевића из Министарства пољопривреде, градоначелника Врања, Слободана Миленковића, као и председника Савеза пчеларских организација Србије, Родољуба Живадиновића и председника Удружења за лековито биље '''др Јован Туцаков'' из Сокобање.

Организатори очекују велику посећеност.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 15 септембар 2022 13:59

Почињу припреме за сетву

РТВ септембар 13, 2022

Приближио се рок за сетву озимих усева, пшенице, тритикала, јечма, ражи и овса. Осим значајног издвајања новца за набавку енергената, семена и ђубрива, ратари морају да воде рачуна о оптималним роковима  у којима би ове житарице  требало засејати.

Још само две недеље остале су ратарима за припрему пред овогодишњу сетву озимих усева. Обрада земљишта, одабир квалитетног семена високе клијавости основни су предуслови  за овај посао. Као предусев на земљишту где се обавља сетва житарица најбоље  су махунарке. За стабилну вегетацију неопходно је и довољно влаге у земљишту на дубини до 10 сантиметара. Житарице је неопходно засејати 45 до 60 дана пре почетка сталних ниских температура. Укупна вегетација  озимих житарица траје од 275 до 300 дана. У периоду од сетве и ницања биљака до ниских температура биљке би морале да буду добро развијене.

У најосетљивијој фази су биљке у фази клијања семена. На тај процес негативан утицај имају слаб ваздушни режим у земљишту, мањак или пак вишак влаге, као и превисоке или значајно ниске температуре. Озиме житарице  имају већи потенцијал приноса зрна од оних које се сеју у пролеће и отпорније су на хладноћу.  Дубина сетве се за пшеницу и тритикале креће од 4 до 5 центиметара, овас три до четири, а раж на само три центиметара.

Оптимално време за сетву јечма, ражи и овса  је од 1. до 10. а најкасније до 25.октобра.  Сетву пшенице најбоље је обавити од 15. до 25. октобра.  Због прецизности у раду, количина семена потребна за сетву смањује се употребом савремених машина. За овас је потребно обезбедити 120 до 170 килограма по хектару, раж 150 до 200 ,  јечам 190 до 240 килограма, колоико је потребно и за тритикале.  Код сетве пшенице потребно је обезбедити 250 до 300 килограма семена по једном хектару.

С обзиром на сушу која је значајно умањила овогодишњи род готово свих ратарских култура, било би добро житарицама засејати веће површине. Можда ће виша цена, која ове године у откупу достиже  40 динара за килограм, подстаћи ратаре да добро одмере колико им се сетва исплати уз сва поскупљења енергената, ђубрива и семена.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 13 септембар 2022 14:53

У Врању ће у суботу, 17. септембра бити одржан  5. Пчеларски сајам југоисточног Балкана, на простору шеталишта крај Спортске хале. Учешће су најавили пчелари из Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Грчке, Бугарске, Албаније и Турске. Ову сајамску манифестацију организује Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са врањским Удружењем пчелара „Матица“.

Истог дана, на том простору одржава се и 3. Међународни сајам лековитог, зачинског, украсног биља и пчелињих производа.

Од ове године, по први пут, такође ће бити организован и сајам „Женско иновационо предузетништво“ 17. и 18. септембра на простору Спортско-рекреативног центра.

Воће из засада у Кумареву

РТВ септембар 09, 2022

Производњи воћа,  као и финалних производа  на органским принципима, то је основна идеја породице Томић, која на томе ради на имању у селу Кумарево, крај Врањске Бање.

Повратак природи  и производња воћних врста које су синоним здраве хране, постали су део живота Весне и Нинослава Томића  пре седам година. На имању у Кумареву, селу надомак Врањске Бање подигли су засад боровнице и ароније, као и шљива и дуња.

Нинослав Томић истиче да  имају нешто више од  хиљаду жбунова боровнице и око 250 жбунова  ароније, а такође је не иастом поседу и око 300 стабала шљива, дуња и другог воћа.То  су почели да раде 2015. одине  а сада намеравају да засад прошире. Све је базирано на принципима органске производње, јер су и у таквом окружењу без икаквих загађивача.

Схвативши да продаја воћа као сировине зависи од кретања на тржишти и најчешће није исплатива, одлучили су да финализују своју производњу. У сарадњи са врхунским стручњацима, који поседују и знање и технологију, ускоро очекују да се први финални производи, чија је база њихово  воће, нађу пред потрошачима.

Томић открива да су дошли на идеју да  направе неке премијум производе, као што су ликер, сируп и серум од боровнице, као и ликер и серум од ароније.

За овакве производе  многи тврде да су есенција здравља. Што се тиче ширења асортимана производа  ослушкиваће потребе тржишта. Зато ови вредни домаћини са комплетном породицом намеравају да прошире  засад. За сада су омогућили   наводњавање по систему „кап по кап“ са извора на дубини од 60 метара. Географски положај воћњака је такав да  сунца има током целог дана, а истовремено је заштићен од ветра. Због тога ће инсталирати соларне панеле како би обезбедили  и сплативост  производње. 

 

 

Последњи пут измењено петак, 09 септембар 2022 15:11
Страна 1 од 119

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Први излазак након короне за кориснике Прихватилишта - Радио Телевизија Врање https://t.co/OV8ev7TBhR via… https://t.co/xirYtGEPbl
Бреме савременог новинарства - Радио Телевизија Врање https://t.co/h3uWqDQbOB via @tripplesworld https://t.co/ZJVB8CwQqg
Скупштина поставила Градског правобраниоца и два заменика - Радио Телевизија Врање https://t.co/KwVHxMXIpZ via… https://t.co/L6uD9Inzbp
Follow RTV Vranje on Twitter