Небојша Стаменковић, новоименовани већник за пољопривреду, агроекологију и развој села у изјави за нашу кућу рекао је да су пред њим амбициозни планови. Он је говорио о приоритетима пољопривредне производње али и о бројним стратешким циљевима развоја пољопривреде на нашем подручју. Евидентирање произвођача који су заинтересовани за одређене видове производње, стварање удружења и формирање задруга као и потенцирање примене савремене технологије неки су од првих  корака у раду новоименованог већника за пољопривреду.

„Треба радити на постизању и осавремењавању постојећих већих прерадних капацитета и увођењу мањих прерађивачких делатности на пољопривредном газдинству у циљу добијања полупроизвода или финалних производа. Такође , у плану је да се побољша мрежа откупа ради лакшег пласмана производа у сваком селу. Веома је битно да се у наредном периоду интезивира увођење органске производње у местима где постоје услови за њену реализацију”, каже Небојша Стаменковић, већник за пољопривреду, агроекологију и развој села

Што се тиче приоритета развоја пољопривредне производње, они би били део краткорочних мера стратегије који би се у што краћем року реализовали, а то су пре свега циљно удруживање произвођача одређене производње или неколико производа. Такође, неопходна је обука произвођача за производњу по новим технологијама.

„Формираћемо специјализоване тимове за пружање логистичке помоћи као и инкубатор центар за пружање иницијалних информација потенцијалним произвођачима. Веома је важно да се омогући кредитирање одабраних производа са краћим циклусом. Ту се мисли на производњу малина и јагода као и на повртарство.Што се тиче стратешких циљеви водиће се рачуна о засутављању миграције становништва ангажовањем младих у пољопривредној производњи. Радиће се на поспешивању руралног развоја села, отварању прерадних капацитета и едукацији пољопривредних произвођача”.

Стаменковић је најавио да ће ускоро бити расписан конкурс за доделу подстицајних средстава у области пољопривреде из буџета града Врања где ће се финансирати набавка квалитетног репродуктивног материјала као и набавка приплодних грла млечних раса говеда,оваца,овнова, коза и јараца.

Стрна жита на пољима, у фази су развоја до четвртог листа. Због временских услова подложна су обољевању од гљивичне болести, пепелнице. Последица је смањење приноса од 30 до 50 одсто. Зато је у овом периоду неопходна примена фингицида ради третирања против пепелнице, као и употреба хербицида ради сузбијања корова. Симптоми напада пепелнице  јављају се у свим фазама, након ницања биљака житарица. Узрочник ове болести је гљива. У Србији, житарице се традиционално узгајају, а како су се повремено користила неселекционисана семена, подложна су смањеној отпорности на болести.То је довело до масовне распрострањености ових болести на подручјима где је концентрација стрних жита највећа. Значајније штете настају када гљива инфицира горњу трећину листа, а посебно лист заставичар. Нападом патогена смањује се фотосинтеза. Смањење приноса може да буде и до 30%. Kод јечма, ова болест може смањити приносе и до 50%.

Патоген инфицира све делове биљке, а највише доње листове јер ту се задржава највише влаге у ваздуху и на биљкама и на земљишту. Биљка потом изгледа као да је посута пепелом, због чега је и добила назив „пепелница“. Јаче кише могу испрати колоније, тако да на листу остају само хлоротичне пеге. Мере заштите су делимично отежане па је потребно обавити низ превентивних мера. Неке од њих су: гајење отпорних сорти, плодоред, оптимални рок сетве, уништавање самониклих биљака стрних житарица пре ницања јесењих усева, риголовање земљишта или дубоко заоравање. Приликом сетве може се направили оптималан склоп биљака којим ћемо смањити могућност појаве овог патогена. Уколико превенцијом не успемо да спречимо заразу, потребно је приступити хемијским мерама заштите.

Прскање фунгицидима најчешће се обавља у почетку влатања, односно, негде око трећег листа. Ових дана биљке на усевима стрних житарица углавном су у фази од једног до четири листа и сад су идеални услови за третирање фунгицидима, али и хербицидима против корова. Поједини фунгициди, којима се спречава појава пепелнице или се сузбија пепелница, могу се мешати са хербицидима. Тиме се постиже економичнија ратарска производња, јер смо више третмана свели у један. Прскање се никако не сме обављати по ветру већ увече, из еколошких разлога и због заштите пчела. Прскање при високим температурама може довести то фитотоксичног ефекта.

У овом периоду засади шљива, који су у фази прeцветавања, најизложенији су заразним биљним болестима и нападима штеточина. Уколико се сада заштите, током вегетације неће имати потребе за третманима. Југ Србије, као и  укупна територија Републике по обиму површина, највише имају засаде шљива. Због тога је веома важно одржавати здраве воћњаке. Управо у овом периоду, када се шљиве налазе у фази прeцветавања, због погодних климатских услова, изложене су нападу шљивине осе. Ларве овог инсекта убушују се у тек заметнути плод и хранећи се оштећују га, те због тога  отпада. Јављају се сваке године с мањим осцилацијама. У периоду прeцветавања нападају сорте које цветају касније. Из тог разлога интензитет напада шљивине осе је више везан за климатске услове, а мање је сортно условљен. Могу проузроковати штету и већу од 50% . Стручњак за заштиту биља Дејан Мујакић упозорава да је ова штеточина изазвала огромне економске штете и зато се мора превентивно деловати. За то су најефикаснији препарати Децис и Перфектион који решавају проблем шљивине осе.

Поред третмана против ове штеточине, могу се комбиновати и препарати за заштиту од изазивача шупљикавости листова, као и пламењаче. Мујакић подсећа да се ова болест успешно може сузбити препаратима Манкогакл и Дитан. Воћари често пропусте ову заштиту, која касније током вегетације није ефикасна и не може се ефикасно решити.

Ресорно министарство значајно је повећало износ подстицаја за органску производњу, чиме је постала исплатива у односу на конвенционалну. Међутим, пољопривредници и даље зазиру од производња без употребе хемијских прeпарат за заштиту, као и минералних ђубрива. Највише због тога што захтева доста  људског рада, а на газдинствима је све мање руку које би се прихватиле овог посла.

У Србији  је свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови. Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће и поврће, а  велика је потражња и за органским живинским месом и јајима. Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Држава за стандардну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску  9.800. Максимални износ који произвођачи могу да добију је 228 хиљада динара, уместо досадашњих 136 хиљада динара.

И поред тога, веома мали број пољопривредника одлучује се на ову врсту аграра. Органском производњом на територији града бави се само једно газдинство на површини од 3,3 хектара. Из Србије се укупно 99% производње извози,  док тражња за појединим производима превазилази понуду. Вредност извоза je 24 милиона евра годишње. Највише се извозе малина, вишња, боровница, јагода, купина и јабука.

 Они који имају искуства у овој производњи тврде да се од поврћа може највише  зарадити. Улагања за пола хектара, односно 50 ари, нису мала и износе око 3.000 евра, али ако се све уради како треба, принос са те површине може да донесе чак 10.000 евра. Највећи изазов је пронаћи одговарајућу радну снагу. Једна породица може живети од хектара органског поврћа, али не сме правити пропусте у производњи. 

Национална асоцијација за органску производњу "Србија органика" формирала је прву јавну базу органских произвођача и прерађивача. У Србији их има шест и по хиљада. Циљ   је да  се у наредним годинама дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

Пролеће је ове године почело са релативно високим температурама и тиме подстакло љубитеље цвећа да почну са садњом. Понуда на пијацама је разноврсна, а произвођачи са подручја Врања успевају да се изборе са конкуренцијом из околних градова.

Јован Младеновић и његова породица у врањском насељу Собина, једини су који на територији ужег дела града производе цвеће.Тим послом баве се већ 16 година и достигли су завидан степен знања и спретности у послу који траје готово целе године.

Јован Младеновић каже да годишње произведу око 60 хиљада сезонских цветова, а у четири пластеника у понуди имају 20-ак сорти. Каже да од тог посла може да се живи солидно, али ако сви укућани раде, без значајнијег ангажовања додатне радне снаге.

Од 2002. године када су почињали са производњом цвећа до сада много се тога променило. Тада је било више произвођача који су међувремену одустали,те их је остало свега троје. Они који размишљају да сада почну са том врстом посла морају да буду спремни не само да улажу, већ да пуно уче. Свака биљка има свој процес развоја и потребе у различитим фазама и годишњим добима, захтева другачији третман, температуру, заштиту, ђубрење и заливање.

Младеновић каже да је за почетну производњу од 10 до 15 хиљада биљака потребно улагање до три хиљаде евра, стим да већ постоје објекти односно пластеници. Па и то није велики проблем. Оно што изазива највеће проблеме је недостатак знања, а оно се само из књига не може стећи. Највише се учи кроз искуство, односно непосредан рад.

У непосредној близини протиче Собинска река али у овом домаћинству не могу да је користе за заливање, јер је кажу веома загађена. Посебна прича је конкуренција из околних градова којој могу да парирају само квалитетом. То Врањанци препознају и сваке године враћају се поново истом произвођачу. Тако Младеновићи целокупну количину цвећа успевају да продају, највише на кућном прагу,те размишљају о проширењу производње.