Пољопривреда
Поред суше, која је ове године деградирала кукуруз на пољима у Врању, сада су стабљике захватили инсекти који могу да у потпуности униште род. Касније постају за присуство токсина који се могу јавити у млеку и месу услед исхране животиња таквим кукурузом. Произвођачи воћа, јабука и грожђа такође морају да раде на сузбијању инсеката и болести изазваних гљивичним обољењима. Високе температуре не само да су изазвале сушу која је однела готово 40 одсто овогодишњег рода кукуруза, већ су омогућиле погодне услове и за развој појединих врста инсеката на стабљикама. Ова житарица је стратешки важна за Србију не само због извоза у зрну, већ и као основа за исхрану животиња, пре свега крупних грла. Стручњаци за заштиту биља уочили су присуство такозваног смотавца на парцелама под кукурузом.
Мица Стајић из Пољопривредне саветодавне службе потврдила је да је у току пиљење ларви овог инсекта због чега ратари морају да предузму хитне мере на његовом сузбијању. Инсектицида који се за то користе има на нашем тржишту. Када је реч о овој врсти инсеката појавили су се и у засадима јабука којима је због тога неопходна заштита у овим данима. Осим тренутног дејства то је неопходно и за касније складиштење и чување овогодишњег рода јабука. Мица Стајић тврди да правилно чување јабука почиње док су оне још у вегетацији. Дакле док берба није почела. Исто тако складишта се морају дезинфиковати како би се одстранила подлога за каснији развој гљивица и бактерија. Када је реч о виноградарима, уврежено је мишљење да се винова лоза штити само до фазе шарка. Међутим, климатски услови су се изменили, па и та правила више не важе. Зато заштита мора да се примењује и даље, јер има услова за развој сиве трулежи, односно ботритиса, а за пепелницу током целе вегетације.
Изузетно високе температуре током претходног месеца десетковале су овогодишњи род кукуруза у Врању и округу. Само на пољима где је примењена пуна агротехника и употребљен стајњак може се очекивати просечан род, што је далеко мање у односу на прошлу годину. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. У овом тренутку нема процена колики ће бити приноси, а што ће зависити од хибрида, врсте земљишта и могућности наводњавања. Кукуруз на пољима око Врања почео је да подгорева, због високих температура и недостатка влаге. Процене су да је таква ситуација на 40 одсто површина. Иначе, под кукурузом је око 5 хиљада хектара у околини Врања односно двоструко више у округу.
Нада Лазовић Ђоковић каже да оно што је најгоре стабљике кукуруза изгореле су од корена до врха. Добар принос могу да очекују само они који су имали њиве са квалитетним земљиштем, који су применили добру агротехнику и употребили стајњак. Ратари који припремају силажу морају водити рачуна о тренутку у коме кукуруз достиже млечну зрелост, када је најпогоднији за силирање. Нада Лазовић Ђоковић истиче да је идеално време за силажу је млечна зрелост односно тренутак почетка воштане зрелости. То значи да морају да имају 65 одсто влаге и 35 процената суве материје. Када млечна линија на преломљеном клипу кукуруза буде по средини то је прави тренутак за скидање кукуруза са поља и за припрему силаже. Све то у зависности од тога да ли се ради о кукуруза за силажу или о неким каснијим хибридима.
Управа за ветерину ресорног министарства објавила је упутства за власнике фарми свиња у циљу превенције афричке свињске куге. Процена је да на подручју Врања има свега око две хиљаде свиња, а у округу око 3 и по хиљаде. Нема организованог това већ се гаје углавном за индивидуалне потребе. Према проценама Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, афричка свињска куга присутна је у Бугарској, Мађарској и Румунији. Оцењују да присуство те болести у овим земљама може довести у велику опасност цео Балкан, посебно државе у којима афричка куга свиња никада до сада није била присутна. До краја ове недеље очекују се анализе на основу којих ће бити познато да ли у Србији има афричке куге свиња.
У међувремену Управа за ветерину Министарства пољопривреде објавила је упутства и препоруке за власнике фарми свиња у циљу превенције ове болести која за људе није опасна. Препорука је да животињама не би требало давати остатке хране из домаћинства , избегавати држање свиња на паши, поставити дезинфекционе баријере на улазу и излазу у објекат где се држе. Иначе свињарство је на подручју југа Србије спало на најниже гране у последњој деценији. Срђан Зафировић из Пољопривредне службе износи процене да се на подручју Врања гаји свега око две хиљаде свиња, а у целом округу око 3 и по хиљаде грла. Организованог гајења и откупа нема, већ се ове животиње гаје углавном за потребе индивидуалних газдинстава.
Обавезно је пријавити сваку јединку болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару. Иначе симптоми по којима власници могу препознати присуство болести су изненадно угинуће једне и више свиња, губитак апетита, повишена телесна температура до 42°степена , крварења по кожи, отежано дисање, кашаљ и повраћање. Вирус ове болести веома је отпоран и може преживети више од 3 месеца у месу и изнутрицама., а неограничено у смрзнутом месу. Јединке код којих се открије морају се безбедно уништити.
Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на 25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.
У већини винородних предела на територији Врања стање је алармантно, када је реч о присуству биљних болести, оцењују стручњаци. Виногорје ће опстати уколико се интензивно ради на сузбијању болести. Стање у врањском виногорју изузетно је лоше. Смена кишног периода са високим температурама и сунчаним данима подстакли су развој биљних болести. Пре свега пламењаче и пепелнице. Ове болести су и иначе присутне у виноградима али су ове године испољили пуну снагу. Стручњаци који стално обилазе засаде винове лозе на целокупном подручју упозоравају да је oбавезна примена одговарајућих третмана уколико виноградари намеравају да сачувају овогодишњи род грожђа. Мица Стајић из пољопривредне службе подсећа да је неопходна примена најпре бакарних препарата. Они се морају комбиновати са сумпорним, како би спречили последице пепелнице и појаву сиве буђи која буквално може да однесе комплетан род. Овакве мере заштите неопходно је примењивати све до фазе шарка. Сумпорни препарати специфични су у свом деловању, с обзиром да је важно дејство сумпорних испарења. Зато је потребно радити третмане у вечерњим или јутарњим сатима, на температури испод 30 степени Целзијусових, односно изнад 16 степени.Тек тада сумпор испољава своје пуно дејство. У овом периоду и повртњаци су угрожени истим биљним болестима, али и присуством великог броја штеточина. С обзиром да за то постоје регистровани препарати на нашем тржишту потребно је применити их у одговарајућим фазама и прописаној концентрацији, након консултације са стручњацима.
Опширније...
Ширење вируса афричке свињске грознице на фармама у Бугарској и Мађарској, представља озбиљан ризик за околне земље. Против ове болести свиња не постоје лекови ни вакцине, а смртност је стопроцентна. Афричка свињска грозница не преноси се на људе ни на друге животиње. Представља озбиљну претњу за фармере, трговину и снабдевање становништва.
Фармере који се баве организованим узгојем свиња у Србији и другим земљама Балкана, озбиљно је узнемирила вест о ширењу вируса афричке свињске грознице у суседној Бугарској. Власти су у овој земљи, због откривања вируса, биле приморане да на четири фарме униште 100 хиљада грла. Сада су најавили да ће усмртити још 17 хиљада грла након што је дошло до откривања болести на фарми на северу земље. То је пета индустријска фарма коју је погодио овај вирус. Афричка куга је заразна вирусна болест која погађа свиње свих узраста, изазивајући грозницу, а смртност је 100 процената. Погађа и домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе. Kарактеристично је да вирус може месецима да преживи у производима од меса и у храни за животиње. Важно је нагласити да болест није опасна по људе, али ни друге животиње, а најчешће се преноси на свиње контактом са дивљим свињама.
Представља озбиљну претњу за системе производње свиња. Постоји озбиљан ризик даљег ширења вируса из заражених подручја узимајући у обзир обимна прекогранична кретања појединаца, свињских производа, преносилаца и заражених дивљих свиња. Било која земља са сектором узгоја свиња је угрожена. Мање фарме, са ниском биолошком сигурношћу, посебно су на удару. Kако тренутно нема ефикасне вакцинације или лечења, најбоља стратегија за спречавање уласка вируса је побољшана контрола граница, правилно подизање свести и већа биолошка сигурност.
Спречавања кроз ограничење кретања дивљих свиња су много изазовније. Рано откривање и подршка ловачких удружења и организација су најбоље решење. С обзиром на претњу коју болест представља глобалној пољопривреди и трговини, афричка свињска грозница обавезно се пријављује Светској организацији за здравље животиња.
На њивама у околини Врања жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова одузели су додатни део ржовогодишњег рода.
Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате дале су наше сорте пшенице.
Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.
Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.
Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.
Дејан Ивановић очекује род од 15 тона паприке са површине од 40 ари у селу Моштаница. Нада се добром приходу и на основу вишегодишњег искуства тврди да је производња овог поврћа најисплативија, али само са правовременом применом комплетне агротехнике.
„Доктор за паприку”, то је друго име Дејана Ивановића, чији је основни посао, можда не случајно, у области здравства. Али већ 15 година упорно и систематично, по свим правилима агро струке, бави се производњом паприке, као и другим сортама биљне производње. Дејан Ивановић каже да посебно производња паприке захтева велику стручност, почев од производње расада, до изношења на отворено поље и касније у свим фазама развоја до бербе. Стално се консултује са стручњацима и примењује препоруке у вези прихране и заштите. Ове јесени очекује род од 15 тона паприке, а нада се приходу од око 8 хиљада евра.
Пољопривредом се бави његова четворочлана породица и све успевају да постигну сами, уз додатну помоћ само у време бербе. Имају комплетну механизацију за обраду укупно 13 хектара земље. Ивановић каже да поред поврћа производе кукуруз и житарице што користе на мини фарми са 20-ак свиња. И то каже доноси додатне приходе, без обзира на осцилације у вези цена свињског меса. У сезони вегетације, ангажован је од јутра до вечери. Оно што је испланирао мора да се уради. Цело поље на коме производи паприку, парадајз и кукуруз је под системом за наводњавање, што знатно олакшава прихрану биљака.
Ове године воћари очекују добар род јабука. Са укупно два хектара засада јабуке, породица Аритоновић у Дубници ове године очекује род од од укупно пет вагона. Сви засади јабука на југу Србије налазе се у фази развоја плодова, 80 одсто своје крајње величине. Тако се сада са сигурношћу може рећи да ће род бити богат. Због бројности, плодови су нешто ситнији. Власта Аритоновић процењује да са укупно два хектара засада може да убере око пет вагона јабука, што је нешто више у односу на прошлу годну. Оно што сматра најбитнијим је да се уреди откуп и да плодови прве класе буду до 40 динара по килограму, а ситнији и оштећени 100 динара за три килограма. Осим временских непогода које би евентуално могле да угрозе овогодишњи род, метеоролошке прилике условиле су појачани развој јабукиног смотавца, штеочине која узрокује велика оштећења плодова. Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да је уз примену одговарајућих инсектицида неопходна и примена препарата на бази сумпора како би се сузбила пепелница. За пораст плодова неопходно је додавати ђубрива на бази калијума. Породица Аритоновић, која се генерацијама бави воћарством, подигла је и засад кајсија на два хектара. Надају се да ће уз одговраајућу агротехнику имати додатне приходе и од ове врсте воћа.
У наредном периоду поново нас очекују високе дневне температуре, те је Канцеларија за ванредне ситуације града Врања апеловала на грађане да се понашају у складу са мерама опреза како не би дошло до избијања пожара. Само у марту било је преко 450 интервенција на отвореном, каже начелник Одељења за ванредне ситуације, Ведран Ташковић, што је дупло више него годишњи просек за 2002. 2003. 2004. и 2005.годину. Данас је тај број достигао 800 интервенција, што је много и што изискује велике трошкове.
„Најчешће је то људски фактор. Све чињенице указују на то да не постоји немар. Врло је мало у питању немар. То се дешава када се бацају одређене флаше или лименке, које услед ефекта сунца, лупе, запале неко стрниште, али то је врло минимално у односу на пожаре који нам се дешавају. Најчешћи узрок је људски фактор и ту не постоји немарност, ту постоји намера да неко запали нешто и онда услед неконтролисаног паљења, услед мало јачег ветра, промене правца, дође до ширења пожара на комплетну територију и онда се најчешће нама јави после неколико сати или дана, када је линија већ по неколико километара и онда је немогуће да се то заустави, те су у опасности и објекти и друга пољопривредна добра, тако да апелујем на грађане да нам што пре јаве уколико виде пожар у почетној фази”, каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације.
Пооштрене су и мере за кажњавање оних који пале стрништа или на други начин изазивају пожар, те ће они убудуће, поред новчане казне од 10 до 50 хиљада динара за физичка и од 300 хиљада до милион динара за правна лица, сносити и трошкове интервенције на гашењу пожара. Осим тога, пољопривредници који пале усеве биће регистровани и у наредне три године неће моћи да користе подстицаје у виду субвенција државе.
„Казне су огромне, могу да буду за физичка лица до 50 хиљада динара прекршајна, а трошак овисно колико изађе након завршетка пожара. У трошак се подразумевају и сатнице свих ватрогасаца и потрошња воде и горива и по тој табели то је веома скупо. Не бих препоручио да људи пале стрништа, јер су проблеми касније врло велики. Најчешће грађани покушавају да се извуку на неко сиромаштво или немогућност решавања тих ниских растиња, али ако сте сиромашни онда не требате ни да покушате да изазовете још већу опасност и да долазите у ситуацију да треба да плаћате нешто за шта нисте имали пара ни пре тога. Треба да се води рачуна, јер и државу кошта превише свака паљевина, тако да ћемо свим овим мерама покушати да предупредимо и да зауставимо појаву пожара, јер морамо озбиљно да приступимо том проблему”.
Како би се број пожара на отвореном смањио почело се и са превентивним активностима у сарадњи са Полицијском управом. Израђује се план деловања на основу искуства из претходних година. Урађена је статистика која су подручја и у ком временском периоду критична, јер се готово сваке године у одређено време на сличним локацијама дешавају пожари. Са реализацијом ових активности и обиласком критичних терена кренуће се већ од августа, како би се, где је то могуће, спречила појава пожара.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
