Пољопривреда

Пољопривреда

Произвођачи малина у Србији увелико преговарају о овогодишњој откупној цени овог ситног воћа. Очекују да се цена свеже убраних малина креће од 1,45 до 1,60 евра. То је цена са којом би могли да покрију трошкове и да нешто зараде. Ово је за Радио телевизију Врање изјавио председник удружења малинара у Владичином Хану, Драган Ристић.

Представници „Асоцијације малинара Србије“ преговарају са Националним саветом за малину. Траже цену од 1,45 до 1,60 евра за килограм, али кажу да би били задовољни ако би се договорио откуп од евро и по за килограм.

Председник Удружења малинара „Црвени дукат“ из Владичиног Хана оцењује да би ово била прихватљива цена. Са том ценом могу се покрити високи трошкови производње,одржавања засада хемије и бербе, а  да им опет остане нека зарада.

Произвођачи се слажу да се откупна цена  разграничи по сортименту и да буде једнака на нивоу целе Србије. Оцењују да је добро што се о цени малина прича на почетку године, иако до саме бербе коначна цена неће моћи да буде дефинисана. То ипак зависи од обима и квалитета рода. Требало би узети у обзир неповољну  прошлу годину, необрађене површине, затим 25 до 30 посто засада који су повађени, као и биљних болести којима су ишли на руку климатски услови. Због тога  познаваоци прилика прогнозирају да ће ове године укупан род малина у Србији бити мањи и до 40 процената.

Драган Ристић подсећа да је прошле године цена малине у откупу била је од 90 до 110 динара, због чега су многи одустали од одржавања засада или су их уништили. Зато је добро да се оквирна цена зна већ на почетку године, како би воћари могли да одлуче да ли ће се и даље бавити овом производњом.

Анализа је показала да је прошле године у Србији убрано око 56.000 тона малине, а подаци Привредне коморе Србије говоре о 100.000 тона. То је уствари род са увезеним, јефтинијим малинама из Босне и Херцеговине и Пољске, које се овде пакују и као српски бренд извозе. У удружењу малинара поседују податке са царине, да је пре двадесетак дана за Шведску извезено две и по тоне малина сорте виламет, по цени од 2,47 евра за килограм.

 

Последњи пут измењено среда, 06 фебруар 2019 14:04

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Последњи пут измењено уторак, 05 фебруар 2019 15:34

Због појаве и ширења опасне заразне болести, афричке свињске куге, у земљама у нашем суседству, министарство пољопривреде издало је наредбу о предузимању низа мера које се  односе на строгу контролу промета и увоза живих грла  и производа ове врсте. Болест није опасна за људе, већ само за домаће и дивље свиње.

Афричка свињска куга практично је нашим границама. Ресорно министарство донело је наредбу због погоршања  ситуације у региону, у Мађарској, Румунији и Бугарској  и непосредне опасности од појаве ове болести у нашој земљи. За ово обољење које захвата домаће и дивље свиње не постоји терапија, нити вакцина нигде у свету. У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју.

Др вет. мед. специјалиста за заразне болести Роберт Ширтов, истиче да је вирус ове болести изузетно отпоран и инфективан, у смрзнутом месу остаје дуже од три месеца,у производима од свињског меса дуже од годину дана,у трупу угинуле животиње дуже од три месеца, што представља велику опасност у погледу ширења болести.

Симптоми болести су изненадно угинуће, губитак апетита, повишена телесна температура, крварење по телу, несигурност у ходу. Шири се директним контактом између болесних и здравих животиња, а највећу  опасност представљају дивље свиње.

Ширтов каже да су наши фармери, ловци и чланови ловачких удружења прва и најважнија линија одбране. Фармери су укључени у мере заштите зато што уочавају сваку промену код животиња. Ловци ће морати да пријаве свако угинуће дивљих свиња.

У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју. Зато је ова болест једна од економски најопаснијих за ову грану пољопривреде у Европи. По оцени стручњака само је питање дана када ће болест закорачити и на друге континенте.

 

Последњи пут измењено понедељак, 04 фебруар 2019 15:05

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обишао је новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године.

Министар Кркобабић са сарадницима, као и представницима Одбора за село Српске академије наука и уметности  и  општине Владичин Хан, обишли су задругу „Грин милк“ у Лепеници. Ова задруга са 40 коопераната, сопствена и средства добијена  од државе уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе.  

Министар Милан Кркобабић рекао је имамо шта да производимо:овде ће се добијати квалитетно млеко које су житељи великих градова заборавили да пију.Новина је што ће бити понуђено у стакленој амбалажи.Наставићемо и даље да радимо и помажемо у овој години 70 нових задруга. Ускоро следи нови конкурс.

Различити асортиман производа биће занимљив за тржиште, а задругари ускоро почињу са прерадом овчијег и козјег млека.

Горан Иванов директор задруге „Грин милк“ напоменуо је да су купили најсавременију опрему у складу са сопственим могућностима. Средства су добили на основу програма  са којим су конкурисали 2017. године код министарства које води министар Кркобабић.

Успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.

Академик Драган Шкорић  истакао је да раде на рејонизацији и стварању специфичних задруга у Србији.Тако ће моћи да унапреде производњу која је примерена условима који владају на одређеним подручјима Србије.

Током посете, министар Кркобабић разговарао је са представницима општине Владичин Хан.

Горан Младеновић председник општине Владичин Хан подсетио је на значај ове задруге за ханску општину. Окупља 40 домаћинстава, преузима млеко од њих , а уз то су  у млекари отворена 4 радна места.

Кркобабић је истакао да само тако удружена газдинства као робни произвођачи,  могу да буду партнер локалној самоуправи  и држави. 

Прави показатељ успеха пројекта задругарства је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило. Кроз овакав Програм подршке, спроводе се и  мере равномерног оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, нарочито у Јабланичком регионалног развоја Републике Србије, кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за и Пчињском, као и Нишавском, Топличком, Пиротском Управном округу.

 

Последњи пут измењено петак, 01 фебруар 2019 17:56

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обилази данас новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године. Задруга у Лепеници добијена средства уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе. Ови привредни субјекти треба да постану носиоци развоја свог краја, да се баве вишим фазама прераде производа, истраживањем и развојем и да буду озбиљни конкуренти при извозу на страна тржишта“ каже министар Кркобабић.

Подсетимо, успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.

2017. године бесповратна средства  добиле су 22 задруге,а 2018. године чак 72, што значи да је држава на конкретан начин финансијским средствима у кратком временском року, помогла мале произвођаче удружене у око 90 привредних субјеката, задруга.

Ипак, прави показатељ успеха овог пројекта је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило.

 

 

Последњи пут измењено петак, 01 фебруар 2019 12:20

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

СНС: Присутност државе на југу показује се кроз дела - Радио Телевизија Врање https://t.co/S8sLqTi3vC via @tripplesworld
И после две деценије Врањанци памте НАТО бомбардовање - Радио Телевизија Врање https://t.co/iVaDFFZOxa via @tripplesworld
Стомачна гојазност увод у болести - Радио Телевизија Врање https://t.co/0YIGmWkshw via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter