Пољопривреда

Пољопривреда

Произвођачи дуња на југу Србије , ове године могу бити задовољни  и  родом  и квалитетом  плодова. До сада је обрано  око 50 одсто рода. Очекује се да ће до средине новембра сав род бити убран. На југу Србије дуње су обране са 50 одсто површина. На територији  округа под овим воћем је укупно 120 хектара, од чега на подручју Врања 80 хектара. Климатски и други агро услови на овом терену изузетно погодују овом воћу. Тако ће и ове године произвођачи забележити добре резултате  и у количинама и квалитету. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе  каже да су приноси око 17 тона по хектару. Квалитет је одличан с обзиром на велики број сунчаних дана током сазревања. Берба је у старту каснила 10-ак дана те је зато и продужен период убирања плодова.Рачуна се да ће све бити завршено најкасније до средине новембра. Ова година била је повољна јер  током продуженог лета  није било влаге, а тиме и услова за појаву бактерија и вируса. Род је добар,  а ове године и цене по којима ће произвођачи моћи да пласирају плодове. Сузана Јеркић истиче да што се тиче сортимента на нашем подручју углавном су врањска и лесковачка дуња, ређе друге сорте. Откуп рода је у највећем броју случајева организован. Ценом  генерално произвођачи  могу бити задовољни. У малопродаји креће се од 50 до 70 динара за килограм, а у великопродаји од 25 до 30 динара. До сада подигнути засади  редовно се одржавају, јер је то једини начин да се очекује род. Дуња је осетљива на бројне болести које могу потпуно да  је униште а најчешће су то монилија, пепелница и пламењача, као и разне врсте штеточина. Воћарима  након бербе предстоје радови у засадима пре свега ђубрење згорелим  стајњаком и заоравање, као и заштита.

Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 18:39

Ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова за сетву који истичу за који дан. Тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара. Немамо оптималне услове за сетву па самим тим не можемо испоштовати ни оптималне рокове. Само пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  могу обавити предсетвену припрему. Ни Небојша Ђорђевић, пољопривредник у Давидовцу ове године није засејао пшеницу на време.

Ђорђевић каже да је предсетвену припрему урадио на око два хектара земље и сада чека кишу како би обавио сетву. То значи да ће бити обављена ван најповољнијих рокова. Још једна гротехничка мера  од које ће одустати је да сво планирано земљиште засеје декларисаним семеном. Само 50 одсто таквог семена ће употребити а преостала половина биће такозвано семе са тавана. Стручњаци упозоравају да се морају пратити најаве метеоролога и да је најбоље да се сеје највише два до три дана пре кише, због птица које наносе велику штету. Иначе, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да није касно и ако се сетва обави најкасније до 10 новембра. Приноси нису били значајније нижи. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10.новембра  за један одсто. Нада Лазовић Ђоковић напомиње да што се тиче домаћих сората сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по , а што се тиче страних од 200 до 240 килограма на хектар. Обавезна је примена НПК ђубрива. Могућу слабу кишу метеоролози најављују за последња два дана октобра или евентуално 2. новембра.Температура до краја месеца кретаће се од 19 до максимално 22 степена.

Комисиjа за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта града Врања, расписала jе Jавни позив за доказивање права пречег закупа пољопривредног земљишта у државноj своjини на териториjи града Врања за 2020. годину. Сва документациjа коjа се доставља у складу са Jавним позивом мора да гласи на исто правно или физичко лице, коjе може бити носилац или члан Регистрованог пољопривредног газдинства и мора бити оверена и потписана од стране надлежног органа коjи издаjе исправу. Захтев са потребном документациjом се подноси непосредно на писарници или поштом, у затвореноj коверти са назнаком на предњоj страни: „Захтев за остваривање права пречег закупа по основу власништва пољопривредне инфраструктуре за 2020. годину“ или „Захтев за остваривање права пречег закупа по основу сточарства за 2020. годину“. Захтев се подноси Комисиjи за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, на адресу: Одељење за привреду, економски развоj и грађевинско земљиште, Градска управа града Врања, ул.Краља Милана, бр. 1. На полеђини коверте наводи се назив/име и презиме и адреса подносиоца захтева. Све додатне информациjе могу се добити у канцелариjи бр. 37 Градске управе, на броj телефона 017/402-348, или меjлом на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Берба грожђа у највећем броју винограда  у  Пчињском округу  је при крају. Ове године виноградари  могу бити задовољни родом и квалитетом грожђа. На хиљаду 240 хектара винограда  на југу Србије берба грожђа завршена је на око 60 одсто површина. Рачуна се да ће у потпуности бити завршена најкасније до 10. октобра. Ове године количина рода је од 8 до 9 тона по хектару, што представља  добар принос. Укупан квалитет и  количина шећера у грожђу су задовољавајући. Откуп грожђа и даље је проблем за оне виноградаре који имају веће површине, тако да је пласман углавном на самим газдинствима или на пијацама. Mр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе каже да ће са подизањем нових винограда и отварањем нових капацитета за прераду грожђа бити створени услови за даљу реорганизацију у овом сектору. Наиме, тиме се стварају услови за добијање вина са заштићеним географским пореклом. Познато је да су на југу Србије изузетно повољни услови за гајење грожђа, поготову црних сорти. Након завршене бербе следе даљи радови у виногорју пре свега обрада земљишта и прихрана стајњаком. Младеновић појашњава да се дубока обрада земљишта препоручује због инкорпорирања органског ђубрива, тиме се уништава коров, уништавају се земљишни инсекти у коминацији са дејством првих мразева, а такође се одржава одговарајући водни режим земљишта. Вртогошко и Буштрањско виногорје на подручју града, познато је и по квалитету грожђа и по бројности винограда, што је истина, мање него пре пола века. Али  традиција се и даље одржава а млађи произвођачи наслањају се на породично искуство. 

Последњи пут измењено среда, 02 октобар 2019 15:46

Пољопривреда није само питање важно за стварање профита, већ је и питање демографије, нарочито на југу Србије. Ове оцене изнео је у Врању председник Скупштинског одбора за пољопривреду Народне Скупштине Марјан Ристичевић.,где је председавао је 48. седницом овог одбора одржаном у сали Начелства. Државни секретар у ресорном министарству Велимир Станојевић препоручио је пољопривредницима са овог подручја  да се више посвете органској производњи у воћарству и сточарству.

Одржавање седница одбора за пољопривреду ван седишта Народне Скупштине редовна је пракса овог одбора. Циљ је да чланови одбора непосредно разговарају са произвођачима, чују њихово мишљење о томе шта им је најпотребније и у ком правцу би требало да се креће даљи развој аграра, истакао је Марјан Ристичевић у изјави за медије.

Ристичевић је оценио да су пољопривредници  најбољи слој људи који живе у овој држави, чувари су државе, њеног интегритета и суверенитета. Ово је посебно значајно на југу Србије уз администратуивну линију са КИМ јер ако не сачувамо пољопривреднике да остану да живе и раде овде, неки други народ ће овде живети,истакао је Ристичевић.

Ристичевић је рекао да су од 2012. До данас подстицаји у пољопривреди увећани 125 процената са тенденцијом да расту и у наредној години. Можемо да производимо и више и боље. Извозимо прехрамбене производе у вредности од 2,7 милијарди  а суфицит је 1,2 милијарде динара.

Државни секретар у министарству пољопривреде Велимир Станојевић рекао је да су субвенције за 2018. готово у целини исплаћене а за оне које касне разлог је непотпуна документација.Препоручио је пољопривредницима са југа Србије да се више посвете органској производњи у секторима воћарства и сточарства.То је опредељење и политика Владе Републике Србије.

Подстицаји ће пре свега бити усмерени у подизање фарми и прерађивачких капацитета, како би производи са додатом вредношћу ишли у извоз.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter