Пољопривреда

Пољопривреда

Због изузетно закаснеле сетве  житарица, ратари морају константно да прате фазе развоја усева на пољима. У  договору са стручњацима примењиваће одговарајућу агротехнику ради добијања профитабилних приноса. Ове године ратари су имали далеко теже услове за производњу житарица у односу на  2018. годину. Дуготрајна суша током летњих месеци није дала шансу ратарским културама да дају пуне приносе. Недостатак воде у тлу додатно је погоршан јесењим сушним периодом, због чега су  сетвени радови обављани ван свих оптималних рокова. Неки од ратара ору тек ових дана и обављају предсетвену припрему.

Стручњак за ратарство у Пољопривредној саветодавној служби у Врању Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће на неким парцелама пољопривредници морати да поново сеју усеве, да засеју факултативне културе, али и да семенске куће понуде нови сортимент у складу са измењеним климатским условима. Шанса ратара  је и повећање површина под сточним грашком и грахорицама.

Ратарство на нашем подручју може бити само у служби сточарства, јер тржишних вишкова житарица одавно нема. Узроке би требало тражити у измењеним климатским условима, расту температуре ваздуха из године у годину, а  у земљишту све више недостаје хумус односно квалитетан оранични слој, због мањка  стајњака и спаљивања стрништа. У таквим околностима, преостаје да се измени сетвена структура и да се сеју културе које одговарају таквим условима уз примену агротехничких мера које препоручују стручњаци.

Последњи пут измењено среда, 18 децембар 2019 15:26

Правилан износ садница воћа и винове лозе од пресудног је значаја за подизање интензивних засада, чија се садња одвија управо у новембру и све док земља не буде залеђена. Исправан садни материјал са прописном документацијом која доказује да је прошао све теренске и лабораторијске анализе на вирусе и бактерије, критеријуми су за избор садница. Ово је важно поготову у случају подизања интензивних вишегодишњих засада који тек након најмање три године почињу да дају род. Mагистар Небојша Младеновић из Пољопривредне службе Врање подсећа оне који у овом периоду набављају саднице да је битно да је коренов систем садница добро развијен, дужине од 15 до 20 сантиметара, обрастао ситним свежим жилицама, да је корен здрав без видљивих механичких  оштећења, да је добро чуван у расаднику. Осим тога, битно је да је спојено место сорте и подлоге добро срасло  и да је стабло саднице дужине метар и по, као и да има довољног броја пупољака. Све ови критеријуми требало би да буду испуњени да би једна садница током вишегодишње вегетације давала  здрав ирод у количини која одговара датој сорти.

 

Од тога у којој је фази  развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који  су  повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом  и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве  засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само  на температури  изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до  три листа  и мраз им неће шкодити.   У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније  било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.

Прави је тренутак за подизање нових засада воћа или за припрему земљишта на којима ће бити заснован засад. Садња може да се обави све док земља није смрзла, а они који сада подигну засаде могу да рачунају да ће пријем воћних садница бити изузетно  добар. Временске прилике су ове године биле изузетно неповољне за припрему земљишта за садњу воћних садница. Сада пак земља има извесну количину влаге и моћи ће да се пооре и припреми за подизање засада. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсећа да се код припреме земљишта за садњу стаблашица орање обавља  на дубини од 60 до 70 сантиметара, а за ситно воће на 30 до 40 сантиметара. Јесења садња је најповољнија, јер коренов систем током зиме  може због повећане влаге да се добро укорени и прими. Осим згорелог стајњака ,приликом садње важно је користити и минерална ђубрива  са већим процентом фосфора и калијума. Сузана Јеркић подсећа да се приликом набавке садница мора обратити пажња да садница има добро развијен коренов систем ,да је добро срастао, да нема оштећења или флека услед болести. Набавку садница потребно је обавити од регистрованих произвођача који издају сертификат о здравственој исправности садног материјала. Приликом транспорта потребно је фолијама заштитити коренов систем, а до садње држати у земљи и заливати. Минерална ђубрива, приликом садње, не смеју доћи у директни контакт са кореном. Иначе, на подручју Врања под воћем  је 654  хектара. И даље се подижу шљивици, којих има највише. Под ситним воћем у округу је око 250 хектара.

Последњи пут измењено понедељак, 25 новембар 2019 14:36

Изузетно топло време омогућава воћарима да обаве зимско прскање воћњака,  уколико то још увек нису учинили. Таквим  третманом  уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори  дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима.

Зимско прскање воћа део је добре воћарске праксе. Примењује се како би се смањио потенцијал присутних бактерија и других штетних организама које се задржавају у воћњацима.Зимско прскање је трећа фаза заштите која се мора применити управо сада, када температуре још увек нису пале испод 10 степени.

Дејан Мујакић стручњак  за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању истиче да се примењују третмани у којима се комбинују бакарни препарати са инсектицидима и минералним уљем. Минерална уља делују на презимљујуће форме бактерија и штеточина тако што спречавају транспорт ваздуха и на тај начин доводе до гушења штеточина.

Зимско прскање обавља се до наредне фазе вегетације али при температури која не сме бити испод 10 степени. Треба подсетити да се оваква заштита не може  заменити ниједном другом у време вегетације. Овим третманом  уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори  дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима. Иначе , потребне су укупно три етапе заштите током године.У првој се   примењују  такозвано плаво прскање или купање стабала, а у другој механичко уклањање мумифицираних плодова,опалог или лишћа које се задржало на дрвећу. Тај материјал требало би изнети из воћњака и безбедно спалити,водећи рачуна о мерама заштите од пожара.

Последњи пут измењено петак, 22 новембар 2019 18:46

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter