Пољопривреда
Владa Републике Србије прописала је мере којима ће обезбедити финансијску подршку пољопривредним газдинствима у циљу ублажавања последица насталих услед пандемије.
Биће обезбеђена једнократна помоћ за све регистроване пољопривредне произвођаче који се баве гајењем поврћа у заштићеном простору-у пластеницима (највећи износ је 90.000 динара), или да су власници животиња (за краве највише 40.000, овце 20.000 или козе 20.000 динара) које су обележене и регистроване у Централној бази података.
Право на новчану помоћ имају и власници обележених и регистрованих кошнице пчела (максимално 20.000 динара), били они носиоци или чланови пољопривредног газдинства, под условом да имају 70 или више година старости у овој години. Исплату ће обавити Управа за трезор министарства финансија.
Држава је као помоћ пољопривредницима издвојила 2,6 милијарди динара ради санирања штете коју трпе, због мера ограничења кретања.
Пријављивање за та средства почиње у среду. Осим бесповратне помоћи појединим пчеларима и сточарима, пољопривредници ће преко пословних банака моћи да узму кредит до три милиона динара - на три године, уз камату од један одсто и грејс период до годину дана.
За све оно што пољопривредници мисле да им треба, и за текућу ликвидност и за обртна средства , сваки пољопривредни произвођач може да се обрати за ову меру .
Бесповратна помоћ уплаћиваће се директно на рачун пољопривредника, односно регистрованих газдинстава и за њих не треба никаква пријава.
Добиће их због затварања зелених пијаца власници пластеника и то у зависности од величине пластеника - до 90.000 динара. Затим пчелари који су угрожени због забране кретања и мали млекари и сточари који су имали уговоре са угуститељским објектима.
За краве ће добити по 3.000 динара а максимално 30.000 динара. За овце и козе по 500 динара, највише 20.000 динара. За пчеларе који имају више од 70 година издвојено је 800 динара по кошници и максимално могу добити до 20.000 динара.
Сетва кукуруза, прихрана озимих житарица и заштита од корова све интензивније се одвија на пољима у врањском крају . Министарство пољопривреде омогућило је ратарима издавање дозвола за кретање у време полицијског часа, под одређеним условима.
Ове године сетва кукуруза почела је спорадично на лакшим типовима земљишта, због великог дефицита влаге у земљишту на дубини од једног метра. На нашем подручју пало је свега 50 до 60 литара воде по метру квадратном,што ће утицати и на избор хибрида ове године.
Нада Лазовић Ђоковић појаснила је да уколико су ратари применили минерална и органска ђубрива у јесен, уколико су заорали 50 одсто од препоручене количине азота, фосфора и калијума,сада могу додати преосталу половину.Када је реч о хибридима могу да користе средње касне, односно од средње раних до средње касних и да разлика у реду буде 22 до 25 сантиметара. Још једном је подсетила пољопривреднике да приликом сетве кукуруза обавезно ураде ваљање како би се направио што бољи контакт семена и земљишта. Када је реч о стању у засејаним озимим житарицама различито је у зависности од термина јесење сетве. И тада је владала велика суша, а ратари у највећем броју случајева нису користили декларисано семе и основна минерална ђубрива. Али је сада највећи број њих послушао стручњаке.
Сада су ревносно урадили две прихране и пшеница која је у фази бокорења је у добром стању.Саветује им се да ураде заштиту од корова , као и заштиту од биљних болести, јер су се појавиле рђа и пепелница, а сада у великој мери и лема, јер су се због благе зиме инсекти пренамножили, објашњава Лазовићева.
Министарство пољопривреде омогућило је пољопривредницима издавање дозвола за кретање у време забране кретања под одређеним условима. Наша саговорница подсећа да је приликом одласка на њиву обавезно коришћење трактора и још једне прикључне машине. На трактору може бити двоје људи, а уколико се користи приколица у том случају још двоје.
Ратари ће свакако искористити ове лепе дане пред нама и обавити сетву све до почетка наредне недеље када се најављују пљускови.
За Корона вирус већина људи на планети чула је тек недавно. Међутим, ова врста вируса која је постала глобални проблем, није ништа ново за сточаре, јер се јавља на фармама код говеда, свиња и живине.
Kорона вирус се може јавити код домаћих животиња, а најчешћи симптоми су респираторне инфекције и потешкоће у органима за варење. Светска здравствена организација известила је да је важно да се зна, да се ова врста корона вируса који се јављају на домаћим животињама, не преноси на људе и обрнуто. Ситуација је много озбиљнија када се ради о овом вирусу код дивљих животиња.
Опасни су јер могу да мутирају, прилагоде се и заразе нове врсте, укључујући људе. Познато је да слепи мишеви носе преко 100 различитих врста корона вируса, као и неке врсте љускаваца. Ипак, још увек није доказана веза ових животиња са избијањем епидемије у Кини. Научница истиче како је важно разумевање разлике између вируса који се јавља на домаћим животињама попут живине и стоке, у поређењу с оним који се преноси дивљим животињама и делује на људе.
Познато је да се корона вирус годишње појављују у целом свету, а најчешће се јавља код кока носиља са симптомом смањене носивости, абнормалности љуске јајета и лошег квалитета јаја. Код говеда и млечних крава узрокује зимску дизентерију и губитак апетита. Ови проблеми јављају се и код телади млађе од три недеље због недостатка против тела у случају да животиња не добије довољно колострума од мајке, како би ојачали и изградили имунитет.
Код свиња узрокују респираторне проблеме у виду пролазног кашља. Живини и птицама узрокује бронхитис који се врло брзо шири. Сточари ове симптоме уочавају чешће у зимским месецима, јер је вирус стабилнији када је хладно. Иако ови вируси међу људима у неким случајевима узрокују смртност или стопу заразе, код стоке и живине то није тако. Од врсте и старости животиње, као и стања имуног система зависи исход болести.
Антибиотици нису означени за лечење вирусних инфекција, али се могу користити ако дође до секундарне бактеријске инфекције. Сточари би свакако требало да се посаветују с ветеринарима ради лечења.
Министарство пољопривреде објавило је прогнозу цена десет одабраних пољопривредних производа у 2020. години; пшенице, кукуруза, соје, говеда и говеђег меса, свиња и свињског меса, кромпира, паприке, малине, боровнице и шљиве. Прогноза је урађена на основу светских и берзанских извештаја, анализе трендова и могућих ризика, утицаја на цене производа, али и очекивања свих учесника тржишног ланца.
У документу ресорног министарства наводи се ће се цена пшенице кретати око 160 евра по тони, где ће највеће вредности достизати пред жетву, а најниже у време жетве. Процена је заснована на претпоставкама да ће род у свету ове сезоне бити просечан током последњих пет година и да ће се у другом кварталу укинути царине од 100 одсто на српске производе за увоз на Kосово. Што се тиче кукуруза просечно би цена била око 140 евра по тони. Када је реч о свињском месу, планирани извоз у Кину неће бити реализован ове године, а уколико се и деси, биће малог обима због високих транспортних трошкова. Тако ће цена свињског меса просечно износити око 167 динара по килограму живе ваге у овој години, а говедине око 223 динара за килограм.
Драган Ристић –произвођач свиња у Дубници, тврди да је за товљенике реална продајна цена око 180 динара за килограм, а за прасиће од 230 до 250 динара по килограму живе ваге.
Откупна цена малина износиће од 0,8 до једног евра по килограму. У јануару ове године одређене компаније које имају делимично уговорену производњу и продају закључивале су уговоре на авансе од 1,22 евра по килограму. На цену малине највећи утицај ће имати пад тражње замрзнуте малине у ЕУ који има даљи тренд пада што се огледа у малом бројем упита за малином из Србије.
Драган Ристић- произвођач малина у селу Мањак у општини Владичин Хан оцењује да је процена почетних цена само „испипавање пулса малинарима“. Тврди да и по цени од 1,60 евра малинари неће ни брати ни продавати малину, с обзиром на трошкове улагања у засаде.
Боровница је на нивоу прошлогодишње цене. Цене на кванташкој пијаци су се кретале од 400 до 1000 динара, а у откупу код хладњача ишла је од 190 до 300 динара. Свежа шљива према проценама министарства се неће пуно тражити, али је с друге стране известан повећани тренд тражње замрзнутих плодова. Очекивања су да ће просечна откупна цена овог воћа остати на нивоу од 48 до 60 динара за килограм. Процена годишње просечне цене паприке на домаћем тржишту за наредних годину дана износи 213 динара по килограму, односно 1.8 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 90 динара у сезони до 320 динара ван сезоне, а кромпира у просеку око 50 динара.
Опширније...
Високе температуре ваздуха за ово доба године подстакле су почетак вегетације, што обавезује произвођаче на почетак радова на заштити. Уколико то сада учине моћи ће да спрече штете од евентуалних мразева у пролећним месецима. Почињу и интензивни радови у пластеницима, па је и за њих везан додатни посао на заштити од штеточина и болести.
Превентивне мере у аграру дугорочно дају најбоље резултате, што је нарочито изражено у области заштите од биљних болести и штеточина. Овако топла зима, где је забележен највиши просек температура у последњих пола века, нарочито је неповољна за вишегодишње засаде. Кречењем стабала или прскањем бакарним препаратима привремено ће се зауставити почетак вегетације воћа. Тиме се штити од каснијих мразева, препорука је Пољопривредне службе.
Мица Стајић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује воћарима нарочито онима који имају веће засаде да обавезно опрскају земљиште и опало лишће Уреом, како би дошло до пропадања пикнида који прскају и изазивају вентурију, односно, чађаву краставост. Тиме смањују потенцијал болести током вегетације.
У малињацима је обавезна примена препарата против гриња. Сада су почели и обимнији радови у пластеницима.
Мица Стајић подсећа да је требало да током мразева повртари проветре пластенике, јер ниске температуре уништавају штеточине. Уколико то нису учинили онда би морали да примене бакарне препарате у циљу дезинфекције пре сетве, чиме се даје подстицај ницању и каснијем развоју повртарских култура. Тиме се смањује употреба препарата током вегетације.
Код стрних жита обавезна је прихрана, али онде где је то урађено пре кише може доћи до спирања азота, који одлази у дубље слојеве земље и биљкама остаје недоступан. Могућа су и оштећења засејаних њива од глодара, па је обавезна употреба мамака који се морају затворити, ради заштите дивљачи.
Министарство пољопривреде исплатиће пољопривредницима подстицаје за биљну производњу у износу од пет хиљада 200 динара по хектару. Од тога је хиљаду и 200 динара за набавку дизел горива, односно 60 литара дизела регресира се са 20 динара по литру, за максимално до 20 хектара земљишта.
Пољопривредници сада могу да се пријаве за субвенције, а новац ће бити уплаћен седам дана од подношења захтева.
У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.
Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.
Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.
Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу, неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.
Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.
Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.
Најкасније до средине марта требало би урадити прву прихрану стрних жита, засејаних на око пет хиљада хектара. Неопходно је користити азотна ђубрива у количини од 120 до 150 килограма по хектару. Код сетве јарих житарица, јечма и овса, неопходно је користити искључиво декларисано семе и то од 130 до 170 килограма по хектару. Због лоших временских услова протекле јесени, остало је незасејано око десет хиљада хектара.
Сада када има нешто веће количине влаге у земљишту, ратари су почели са прихраном стрних житарица. Због закаснеле јесење сетве, највећи део засејане пшенице је у фази развој три листа, на почетку бокорења. Зато није у могућности да усвоји веће количине азота из ђубрива па је неопходно да се прихрана обави у два наврата.
Нада Лазовић Ђоковић, инжењер ратарства препоручује да се пољопривредници сада користе у прихрани азотна ђубрива, да прихрану поделе у два дела и да се та прва прихрана обави најкасније до средине марта. Могу да користе кречно амонијачна или само амонијачна ђубрива. Прва прихрана иде у количини од 120 до 150 килограма ђубрива по хектару, како би биљке усвојиле целокупну количину нитратног азота.
Коју врсту ђубрива ће користити зависи да ли је земљиште под стрним житарицама, кисело или неутрално. Онима који имају површине веће од 7 хектара на којима су засејали стрна жита, препоручује се употреба ђубрива новије генерације. Нада Лазовић Ђоковић каже да се ради о нешто скупљим ђубривима, али значајно утичу на бољи принос и квалитет рода. Таква ђубрива влага не испира, нити могу да испаравају, већ је целокупна количина азота стабилна и биљке је комплетно усвајају.
Због непогодних временских прилика с јесени остало је незасејано око 10 хиљада хектара. Зато би сада требало обавити сетву јарих житарица, са чиме су неки пољопривредници и почели. Препорука је да користе само декларисано семе. Уколико сеју семена из сопствених резерви, приносе могу умањити и до 60 одсто. Количине које се морају употребити су од 130 до максимално 170 килограма овса по хектару.
Временске прилике омогућавају воћарима да ових дана почну са подизањем нових засада воћа. Најважнији су правилан одабир парцеле, агрохемијска анализа земљишта, ђубрење и дубока обрада земљишта и набавка садница од регистрованих произвођача. Према статистичким подацима производња воћа у Србији чини 11 одсто пољопривредне производње.
Регионализацијом Србије у воћарству, очекује се да југ наше земље буде означен је као изразито погодан за производњу воћа. Како би се стало на пут непланском подизању воћњака, министарство пољопривреде ради на изради карте воћних регија. Ова карта показиваће које врсте воћа и где у Србији треба узгајати. Свако ће моћи да узгаја на свом земљишту било коју врсту воћа жели, али ће исплата државних подстицаја зависити од тога да ли је поштована препорука о сортама предвиђеним за регију у којој се воћњак подиже. Рано пролеће, када земљиште није замрзло, као ових дана, право је време за подизање нових засада. Они који то сада раде, требало је да на јесен изврше агрохемијску анализу земљишта, ђубрење на основу те анализе и дубоку обраду. У зависности од воћне врсте врши се распоред по коме ће се садити, односно копати јаме за садњу.
Сузана Јеркић стручњак за воћарство подсећа да приликом садње на коренов систем најпре се постави трошна земља, потом мешавина земље и стајског ђубрива, а онда од 100 до 120 грама комплексног минералног ђубрива по свакој садници. То би требало да буду комплексна минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума.
Приликом садње обавезно је додавање комплексних минералних ђубрива и наводњавање. На подручју Врања се поред винове лозе, по традицији, највише узгајају шљиве, малине, јабуке и вишње. Важно је да саднице буду набављене од регистрованих произвођача.
Приликом набавке и транспорта садница веома је важно да се обрати пажња да коренов систем буде заштићен од струјања ваздуха, односно да буде обмотан пластичном фолијом. Тиме се штите најфиније коренове жилице које се врло лако исуше услед струјања ваздуха.
Уколико земљиште није припремљено за садњу, саднице се морају оставити покривене земљом и заливене. Стручњаци увек препоручују јесењу садњу, али уколико није обављена може се урадити и с пролећа. Потпуно су погрешна уверења да у преступним годинама не би требало подизати засаде воћа.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
