Пољопривреда
Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.
Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је најмањи број од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно хиљаду села са по 400 домаћинстава.
Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.
И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком ове године имала око три милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.
Резултат оваквог стања су високе цене домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику, потрошња меса по становнику мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши преко 100 килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити стабилно тржиште по уговореним ценама.
Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.
Ратарима се ових дана отвара сезона радова на отвореном пољу. Ради се о сетви крмног биља, као и прихрани озиме пшенице.
Крај фебруара и дневне температуре изнад нуле, ратари би требало да искористе за сетву сточног грашка и грахорице. На нашим њивама ово крмно биље заступљено је са свега 5 процената, а минимум је 20 одсто. Он који на газдинствима имају фарме знају колико ово биље има значаја у исхрани стада, а поред тога има изузетан утицај и на само земљиште.
Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић каже да гајењем ове крмне културе пољопривредници обогаћују земљиште азотом, постижу добру мрвичасту структуру земље, а обогаћују је делимично и хумусом. За петнаестак дана почињу и припреме за сетву луцерке, једне од најважнијих крмних култура. Савет је да купују искључиво сертификовано семе које не садржи семе вилине косице, јер иначе у наредних 15 година неће моћи да се ослободе овог корова.
Још посла чека ратаре, на њивама које су засејане озимом пшеницом.
У наредних пет дана потребно је обавити и прву прихрану пшенице у зависности од тога када је засејана. Прва прихрана врши се са 150 килограма по хектару кречно амонијачних нитратних ђубрива.
На највећем делу површина пшеница се налази у фази другог листа до почетка бокорења. Друга прихрана требало би да се обави у периоду почетка заштите од корова.
На основу најновијег Правилника ресорног министарства,обнова и регистрација пољопривредних газдинстава почиње од 1. марта и трајаће до 30. априла ове године.
За разлику од прошле и претпрошле године када је обнова била аутоматска, ове године носиоци пољопривредних газдинстава мораће да посете Управу за трезор и на шалтеру ове установе потврде активан статус. Пољопривредно саветодавне и стручне службе подсећају пољопривредне произвођаче да је у 2019. години потребно извршити обнову и регистрацију пољопривредних газдинстава на основу донетог правилника Министарства за пољопривреду. Обнова пољопривредних газдинстава вршиће се од 1. марта до 30. Априла ове године.
Роберт Ширтов из Пољопривредне стручне службе Врање напомиње да газдинства која имају било какву промену у статусу која се односи на измену култура које гаје, на промену броја живе стоке на газдинству или обима парцела које имају, то морају да пријаве приликом обнове или регистрације газдинства.
Ранијих година носиоци пољопривредних газдинстава документацију су добијали на кућну адресу уз писмо-обавештење о начину обнове. Сада ће то морати лично да обаве са прецизираним подацима како не би трпели последице.
Ширтов упозорава да у случају да не пријави све парцеле или друге промене на газдинству прелазе у пасиван статус и губе право на подстицаје у наредне три године.
Пријава свих промена у надлежним службама, потребна је како би ресорно министарство на основу тих података могло да прецизније планира које мере ће предузимати у наредном периоду у циљу развоја аграра.
За воћаре готово да нема предаха током целе године. И у најхладнијим зимским месецима обилазе засаде како би их заштитили од глодара . А сада када је време за орезивање и почетак заштите, стално су у воћњацима.
Милорад Ђокић из Врања има засад у Вртогошу са око 700 стабала крушака. У истом воћњаку одгаја и брескве, шљиве и јабуке. Стара се да све буде урађено у прописаним роковима, уз консултацију са стручњацима и едукацију. Почетак године за сада оцењује као повољан за воћарство, али уз опрез и стални обилазак поседа.
Милорад Ђокић напомиње да једино нису добре овако високе температуре за ово доба године. Што се зиме тиче била је блага те нема оштећења на стаблима. Температуре до минус 10 само су помогле у уништавању инсеката и штеточина.
Ових дана у воћњаку паралелно са орезивањем, ради и на третману против биљних болести. У томе се консултује са стручњацима за заштиту биља који упозоравају да поједине воћне врсте захтевају ургентну заштиту. Такве су и брескве за које је ово критичан период.
Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да се ради о веома деструктивној болести коју изазива фитопатогена гљивица тафрина деформанс. Узрокује коврџавост лишћа. Брескве су у фази мировања и сада се морају применити препарати на бази бакра.Оне ране сорте у фази су зелене тачке и код њих је потребна примена препарата на бази додина.
Уколико се сада не опрскају потребним средствима ниједна мера током вегетације не може спречити нити уништити гљивице. Иста је ситуација и у засадима крушака где се активира штеточина .
Мујакић објашњава да има смисла уколико се уљани препарати примене пре полагања јаја. Ако ту фазу сада не урадимо ларве штеточине узимају ваздух и хранљиве материје не из ваздуха већ из стабла тако да касније препарати немају никакву улогу и не спречавају дејство штеточине.
Најбољи заштитар је сам воћар који у свом засаду током обиласка примећује све промене и може да на време реагује, али је потребно да и сам буде едукован.
Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.
Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних поседа у округу.
Стошић каже да је ова мера добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета, са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.
Максимална подршка износи пет хиљада евра што је 50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.
Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у регистар.
Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.
Опширније...
Повртари често у овом периоду имају озбиљне проблеме са производњом расада.ради се углавном о појави гљивица услед увећане влаге у пластеницима, као и појави инсеката. Стручњаци за заштиту биља подсећају да све мере које се сада предузму на спречавању и лечењу биљних болести имају позитиван ефекат и на комплетну фазу вегетације.
Душан Ђорђевић у Вртогошу један је од најуспешнијих произвођача поврћа у пластеницима. Под седам пластеника укупно је 30 ари земље. Ту производи комплетну понуду поврћа.Са сетвом расада почео је крајем децембра, а прве плодове изнеће на пијацу већ крајем априла.
Душан Ђорђевић каже да је за рану понуду поврћа припремио расад од 30 хиљада коренова слатке паприке и 10 хиљада љуте, посејао је три хиљаде коренова парадајза,краставца и купуса по хиљаду.Половину произведеног расада посадиће у сопственим пластеницима а остатак ће продати другим произвођачима.
Захваљујући дугогодишњем искуству, сталној сарадњи са стручњацима и примени нових сазнања стечених на бројним стручним семинарима, Ђорђевић готово да нема проблема у производњи. Али они који тек почињу да се баве овим послом и немају довољно искуства и знања сада имају озбиљне проблеме у производњи расада.
Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић каже да највеће проблеме узрокује гљивица питијум која доводи до труљења стабљика и такозвано полегање расада.Зато је неопходно урадити сада обавезно један третман расада хемијским препаратима, као и пре преношења у други простор.
Такође је мора обратити пажњу на присуство инсеката, ларви и пужева. Предуслов је обезбедити биљкама одговарајуће климатске услове и сталним проветравањем смањити влагу, која омогућава развој патогених гљива.
Виноградари су на дан Светог Трифуна - свог заштитника, симболично орезали по коју лозу и вином залили по неки чокот . Тако је било и у виногорју Љубише Стошића у селу Лопардинце, где под лозом има 14 хектара.
Српска православна црква, верујући у чудотворну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је посебан молитвени чин, који се на овај дан врши у виноградима и на њивама. Тада се чита "заклинаније свјатаго мученика Трифуна".
Да симболично обаве тај чин окупила се породица и запослени у винограду Љубише Стошића у Лопардинцу. Сматра се да су тиме после зимског мировања, вратили снагу виногорју и припремили га за бујање у пролеће.
Љубиша Стошић напомиње да имају три сорте грожђа за производњу црног вина и једну за бела вина. Као и сваке године и данас су се помолили Богу да сачува виноград од свакојаких недаћа које га могу задесити.
У овом винограду, у добрим годинама, могу да уберу 8 тона грожђа по хектару. Али виноград изискује много рада и доста среће са временским приликама.То знају они којима је производња вина и грожђа и посао и љубав.
Горан Ташковић који већ десетак година ради у овом виногорју на орезивању, потврђује да виноград тражи слугу, а не господара. Само орезивање на 14 хектара почели су у јануару ове године и уколико временски услови послуже, завршиће до краја овог месеца.
Иста атмосфера богобојажљивости и заједништва владала је и у околним виноградима. По традицији , без обзира на временске прилике, виноградари се окупљају и симболично почињу орезивање чокота.
Уколико на овај дан буде снега или кише у народу се верује да ће година бити берићетна, а ако је ведро, да ће бити сушна и неродна. Многе породице славе Светог Трифуна као кућну славу, а гостионичари као свог заштитника. Постоји прича да ако угоститељ жели да му посао иде добро током године, данас не сме да наплати ономе који му наручи вино.
Министарство пољопривреде донело је нова правила за производњу и промет јаја, који доноси поделу јаја на А и Б класу, с тим што ће у промету бити јаја само А класе. То значи да ће у промету бити јаја стара до највише 10 дана, а Б класа ће се користити само за индустријску производњу. Класификација јаја биће готово иста, с тим што ће ознаке ићи од XL (преко 73 грама) до S (испод 53 грама). Постојаће и класификација на основу исхране кока, а свако јаје ће бити нумерисано бројем, наводе из Управе за ветерину.
Министарство привреде расписало је јавне позиве, на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима, као и задругама, бити на располагању 1,7 милијарди динара бесповратног новца. Право да се пријаве на Јавни позив имају они који су регистровани у Агенцији за привредне регистре.
Од укупно милијарду и 700 милиона динара, Министарство привреде је за развојне пројекте обезбедило 500 милиона динара бесповратно, а за незапослене, почетнике у пословању и привреднике који су у почетној фази развоја- 200 милиона – бесповратно. За набавку нове опреме је обезбеђена 1 милијарда динара бесповратних средстава. Овај програм спроводи Министарство привреде у сарадњи са Фондом за развој Републике Србије.
Право да се пријаве на овај Јавни позив имају предузетници, микро, мали и средњи привредни субјекти, као и задруге. Неопходно је да буд регистровани у Агенцији за привредне регистре и да доставе званичне финансијске извештаје за претходне две године у којима није исказан нето губитак и који испуњавају услове из Програма. Услов за задруге је да је задруга ускладила своја акта, органе и пословање са Законом о задругама и да се подвргла задружној ревизији у последње две године.
Средства опредељена Програмом намењена су за куповину, изградњу, адаптацију и инвестиционо одржавање производног простора или пословног простора који је у саставу производног простора, или простора у којем се обавља производња или складиштење производа. Потом за куповину нове или половне производне опреме (не старије од пет година), укључујући доставна возила за превоз сопствених производа и друга транспортна средства која се користе у процесу производње. Трајна обртна средства могу да чине највише 20% укупног инвестиционог улагања.
Јавни позив је отворен док се расположива средства из Програма не утроше, а најкасније до 31. децембра ове године. Пре неколико дана почела је и исплата средстава пољопривредницима из ИПАРД фондова.
Произвођачи малина у Србији увелико преговарају о овогодишњој откупној цени овог ситног воћа. Очекују да се цена свеже убраних малина креће од 1,45 до 1,60 евра. То је цена са којом би могли да покрију трошкове и да нешто зараде. Ово је за Радио телевизију Врање изјавио председник удружења малинара у Владичином Хану, Драган Ристић.
Представници „Асоцијације малинара Србије“ преговарају са Националним саветом за малину. Траже цену од 1,45 до 1,60 евра за килограм, али кажу да би били задовољни ако би се договорио откуп од евро и по за килограм.
Председник Удружења малинара „Црвени дукат“ из Владичиног Хана оцењује да би ово била прихватљива цена. Са том ценом могу се покрити високи трошкови производње,одржавања засада хемије и бербе, а да им опет остане нека зарада.
Произвођачи се слажу да се откупна цена разграничи по сортименту и да буде једнака на нивоу целе Србије. Оцењују да је добро што се о цени малина прича на почетку године, иако до саме бербе коначна цена неће моћи да буде дефинисана. То ипак зависи од обима и квалитета рода. Требало би узети у обзир неповољну прошлу годину, необрађене површине, затим 25 до 30 посто засада који су повађени, као и биљних болести којима су ишли на руку климатски услови. Због тога познаваоци прилика прогнозирају да ће ове године укупан род малина у Србији бити мањи и до 40 процената.
Драган Ристић подсећа да је прошле године цена малине у откупу била је од 90 до 110 динара, због чега су многи одустали од одржавања засада или су их уништили. Зато је добро да се оквирна цена зна већ на почетку године, како би воћари могли да одлуче да ли ће се и даље бавити овом производњом.
Анализа је показала да је прошле године у Србији убрано око 56.000 тона малине, а подаци Привредне коморе Србије говоре о 100.000 тона. То је уствари род са увезеним, јефтинијим малинама из Босне и Херцеговине и Пољске, које се овде пакују и као српски бренд извозе. У удружењу малинара поседују податке са царине, да је пре двадесетак дана за Шведску извезено две и по тоне малина сорте виламет, по цени од 2,47 евра за килограм.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
