Пољопривреда

Пољопривреда

Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долазе до засада воћа и оштећују их, због чега је неопходна заштита стабала.

Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долази до младих засада воћа и храни се кором са стабала. Најчешће су у питању зечеви, а старије младице  лоциране на брдском терену, често оштети и крупнија дивљач, попут срна. Уколико се стабла у јесен не заштите хемијским препаратима, сада се то може учинити механичким путем.

Мица Стајић из Пољопривредне службе подсећа да се у овом периоду стабла могу обмотати сламом, кукурузовином, натрон врећама, пластичним боцама и да се тако заштите. Са друге стране, тиме се ствара простор у коме е могу населити волухатице, инсекти и други штетни организми.

Зато се пре овакве заштите између стабла и омотача морају поставити мамци. За евентуалну хемијски заштиту требало би сачекати температуру изнад 10 степени и суво време.

Стајићева упозорава да уколико се примете мања оштећења од зечева и глодара, могу се санирати калемарским воском, балегом или ужеглом машћу и лојем.

Циљ је одбити дивљач и глодаре, а не уништити их. Уколико се снег отопи потребно је обићи воћњаке, њиве под стрним житом и луцеришта, како би се уочила евентуалне рупе од глодара. Уколико их има, стручњаци препоручују постављање мамаца.

 

Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.

Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.

Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.

Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили  хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.

Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.

Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.

 

Последњи пут измењено уторак, 22 јануар 2019 14:29

Министарство пољопривреде изменило је правилник о упису пољопривредних газдинстава у регистар. Изменама је прописан обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња.

Правилник о упису  у Регистар  пољопривредних газдинстава и обнови регистрације у основи предвиђа да је упис и даље  добровољан. Али, уколико се пољопривредници на то одлуче, онда  морају уписати све парцеле на којима се делатност у аграру обавља. У пракси је примећено да поједина пољопривредна газдинства не пријављују све парцеле на којима обављају  производњу. Ово је важно због формалног испуњења услова за остваривање права на подстицаје везаних за површину пољопривредног земљишта.

Како би се да би се избегла могућност злоупотреба остваривања права на субвенције, министарство је увело обавезу регистрованим газдинствима да морају да пријаве све катастарске парцеле на којима обављају производњу. Тиме се побољшава и тачност и потпуност Регистра пољопривредних газдинстава.

Поред тога, као реакција на подизање све већих засада појединих специфичних култура, извршена је допуна докумената који се односе на биљну производњу. Предвиђа се раздвајање регистрације површина под боровницама, од површина по осталим јагодастим воћем, као и увођење уписа производње мање заступљеног јабучастог, коштичавог, јужног и тропског воћа. Тиме се постиже прецизнији преглед комерцијалне производње воћарских култура и омогућава остваривање права на подстицаје и за ову производњу.

Такође, после две године без обавезе обнове регистрације пољопривредних газдинстава, ове године она се поново мора извршити у периоду од 1. марта до 30. априла . Обнова  се врши достављањем прописаних докумената са подацима о газдинству, биљној и сточарској производњи надлежним јединицима Управе за трезор, према месту пребивалишта носиоца пољопривредног газдинства.

 

Последњи пут измењено среда, 16 јануар 2019 15:38

Национална лабораторија за контролу млека у Србији коначно ће добити европску акредитацију. Тако ће њена контрола коначно бити релевантна и држава ће имати право и монопол да контролише све што се налази на њеном тржишту. Очекује се да ће акредитација бити потврђена почетком наредне недеље.

Иако се у Србији "европски стандард контроле" и референтна лабораторија најављују већ деценијама, то ће се заиста десити тек сада, са изменама Закона о безбедности хране. Ради успостављања референтне лабораторије у Србији, Европска Унија је у тај пројекат од 2003. уложила 15 милиона евра. Држава планира да, осим млека чији квалитет контролише, али без сертификата, већ годину дана, до априла ове године успостави националну референтну лабораторију за више од 95 одсто робе која се користи у исхрани становништва.  

Због непостојања националне референтне лабораторије после 2000. године, до данас, монополисти су могли да раде без икакве контроле и санкција, али се то више неће дешавати. Акредитована лабораторија омогућава  да сада на државном нивоу можемо да радимо суперанализу свега, а не да шаљемо узорке европским лабораторијама .

Од резултата анализа зависити ко ће сносити трошкове лабораторијских испитивања. Ако анализе покажу да је све у реду, онда је то посао и трошак државе, а ако некога ухвате у нечистим играма онда ће не једноструко, него вишеструко да плати штету коју покушава да направи на тржишту.

Ранија истраживања Покрета за заштиту потрошача, показала су да је заблуда да велики произвођачи имају висок квалитет производа, те да има доста малих произвођача чија је роба изузетно квалитетна, а коју су могли пре 10 година да  декларишу и као органску храну. Покрет за заштиту потрошача сматра да произвођачи воде три основне политике. Првима је безбедност хране најбитнија, други воде рачуна само о квалитету једног до два производа из асортимана који производе, док је трећима на првом месту искључиво профит.

 

Последњи пут измењено уторак, 15 јануар 2019 14:10

Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одржан састанак са организаторима такмичења „Србија у ритму Европе” - Радио Телевизија Врање https://t.co/WwZ4rT8nAm via @tripplesworld
Мере заштите од пожара - Радио Телевизија Врање https://t.co/na9GEOHrDm via @tripplesworld
Стојменовић: Руска црква у Кривој Феји биће посвећена руским војницима који су пре 100 година направили пут Врањска… https://t.co/C3dymVlTRm
Follow RTV Vranje on Twitter