Пољопривреда

Пољопривреда

Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.

Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је  најмањи број  од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно  хиљаду села са по 400 домаћинстава.

Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.

И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком  ове године  имала  око три  милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.

Резултат оваквог стања су високе цене  домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику,  потрошња меса по становнику  мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши  преко 100   килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити  стабилно тржиште по уговореним  ценама.   

Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.

 

Последњи пут измењено четвртак, 28 фебруар 2019 14:54

Ратарима се ових дана отвара сезона радова на отвореном пољу. Ради се о сетви крмног биља, као и прихрани озиме пшенице.

Крај фебруара и дневне температуре изнад нуле, ратари би требало да искористе за сетву сточног грашка и грахорице. На нашим њивама ово крмно биље заступљено је са свега 5 процената, а минимум је 20 одсто. Он који на газдинствима имају фарме знају колико ово биље има значаја у исхрани стада, а поред тога има изузетан утицај и на само земљиште.

Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић  каже да гајењем ове крмне културе пољопривредници обогаћују земљиште азотом, постижу добру мрвичасту структуру земље, а обогаћују је делимично и хумусом. За петнаестак дана почињу и припреме за сетву луцерке, једне од најважнијих крмних култура. Савет је да купују искључиво сертификовано семе које не садржи семе вилине косице, јер иначе у наредних 15 година неће моћи да се ослободе овог корова.

Још посла чека ратаре, на њивама које су засејане озимом пшеницом.

У наредних пет дана  потребно је обавити и прву прихрану пшенице у зависности од тога када је засејана. Прва прихрана врши се са 150 килограма по хектару кречно  амонијачних нитратних ђубрива.

На највећем делу површина пшеница се налази у фази другог листа до почетка бокорења. Друга прихрана требало би да се обави у периоду почетка заштите од корова.

 

Последњи пут измењено среда, 27 фебруар 2019 14:49

На основу најновијег Правилника ресорног  министарства,обнова и регистрација пољопривредних газдинстава почиње од 1. марта и трајаће до 30. априла ове године.

За разлику од прошле и претпрошле године када је обнова била аутоматска, ове године носиоци пољопривредних газдинстава мораће да посете Управу за трезор и на шалтеру ове установе потврде активан статус. Пољопривредно саветодавне и стручне службе подсећају пољопривредне произвођаче да је у 2019. години потребно извршити обнову и регистрацију пољопривредних газдинстава на основу донетог правилника Министарства за пољопривреду. Обнова пољопривредних газдинстава вршиће се од 1. марта до 30. Априла ове године.

Роберт Ширтов из Пољопривредне стручне службе Врање напомиње да газдинства која имају било какву промену у статусу која се односи на измену култура које гаје, на промену броја живе стоке  на газдинству или обима парцела које имају, то морају да пријаве приликом обнове или регистрације газдинства.

Ранијих година носиоци пољопривредних газдинстава документацију су добијали на кућну адресу уз писмо-обавештење о начину обнове. Сада ће то морати лично да обаве са прецизираним подацима како не би трпели последице.

Ширтов упозорава да у случају да не пријави све парцеле или друге промене на газдинству прелазе у пасиван статус и губе право на подстицаје у наредне три године.

Пријава свих промена у надлежним службама, потребна је како би ресорно министарство на основу тих података могло да прецизније планира које мере ће предузимати у наредном периоду у циљу развоја  аграра.

 

Последњи пут измењено уторак, 26 фебруар 2019 15:25

За воћаре готово да нема предаха током целе године. И у најхладнијим зимским месецима обилазе засаде како би их заштитили од глодара . А сада када  је време за орезивање и почетак заштите, стално су у воћњацима.

Милорад Ђокић из Врања има засад у Вртогошу са око 700 стабала крушака. У истом воћњаку одгаја и брескве, шљиве и јабуке. Стара се да све буде урађено у прописаним роковима, уз консултацију са стручњацима и едукацију. Почетак године за сада оцењује као повољан за воћарство, али уз опрез и стални обилазак поседа.

Милорад Ђокић напомиње да једино нису добре овако високе температуре за ово доба године. Што се зиме тиче била је блага те нема оштећења на стаблима. Температуре до минус 10 само су помогле у уништавању инсеката и штеточина.

Ових дана у воћњаку паралелно са орезивањем, ради и на третману против биљних болести. У томе се консултује са стручњацима за заштиту биља који упозоравају да поједине воћне врсте захтевају ургентну заштиту. Такве су и брескве за које је ово критичан период.

Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да се ради о веома деструктивној болести коју изазива фитопатогена гљивица тафрина деформанс. Узрокује коврџавост лишћа. Брескве су у фази мировања и сада се морају применити препарати на бази бакра.Оне ране сорте у фази су зелене тачке и код њих је потребна примена препарата на бази додина.

Уколико се сада не опрскају потребним средствима ниједна мера током вегетације не може спречити нити уништити гљивице. Иста је ситуација и у засадима крушака где се активира штеточина .

Мујакић објашњава да има смисла уколико се уљани препарати примене пре полагања јаја. Ако ту фазу сада не урадимо ларве штеточине узимају ваздух и хранљиве материје не из ваздуха већ из стабла тако да касније препарати немају никакву улогу и не спречавају дејство штеточине.

Најбољи заштитар је сам воћар који у свом засаду током обиласка примећује све промене и може да на време реагује, али је потребно да и сам буде едукован.

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 15:22

Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.

Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних  поседа у округу.

Стошић каже да је ова мера  добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета,  са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На  подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.

Максимална подршка износи пет хиљада евра што је  50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.

Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у  регистар.

Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.

 

Последњи пут измењено среда, 20 фебруар 2019 14:46

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Историчар о пробоју Солунског фронта: били су невиђено храбри и честити - Радио Телевизија Врање https://t.co/OCe3i7pJUG via @tripplesworld
Потписан Меморандум о сарадњи на реализациjи проjекта који се односи на запошљавање Рома и Ромкиња - Радио Телевизи… https://t.co/tkn1KRoE8c
Почеле прве уплате за прваке - Радио Телевизија Врање https://t.co/rMfYBux4QB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter