Пољопривреда
Берба грожђа у највећем броју винограда у Пчињском округу је при крају. Ове године виноградари могу бити задовољни родом и квалитетом грожђа. На хиљаду 240 хектара винограда на југу Србије берба грожђа завршена је на око 60 одсто површина. Рачуна се да ће у потпуности бити завршена најкасније до 10. октобра. Ове године количина рода је од 8 до 9 тона по хектару, што представља добар принос. Укупан квалитет и количина шећера у грожђу су задовољавајући. Откуп грожђа и даље је проблем за оне виноградаре који имају веће површине, тако да је пласман углавном на самим газдинствима или на пијацама. Mр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе каже да ће са подизањем нових винограда и отварањем нових капацитета за прераду грожђа бити створени услови за даљу реорганизацију у овом сектору. Наиме, тиме се стварају услови за добијање вина са заштићеним географским пореклом. Познато је да су на југу Србије изузетно повољни услови за гајење грожђа, поготову црних сорти. Након завршене бербе следе даљи радови у виногорју пре свега обрада земљишта и прихрана стајњаком. Младеновић појашњава да се дубока обрада земљишта препоручује због инкорпорирања органског ђубрива, тиме се уништава коров, уништавају се земљишни инсекти у коминацији са дејством првих мразева, а такође се одржава одговарајући водни режим земљишта. Вртогошко и Буштрањско виногорје на подручју града, познато је и по квалитету грожђа и по бројности винограда, што је истина, мање него пре пола века. Али традиција се и даље одржава а млађи произвођачи наслањају се на породично искуство.
Пољопривреда није само питање важно за стварање профита, већ је и питање демографије, нарочито на југу Србије. Ове оцене изнео је у Врању председник Скупштинског одбора за пољопривреду Народне Скупштине Марјан Ристичевић.,где је председавао је 48. седницом овог одбора одржаном у сали Начелства. Државни секретар у ресорном министарству Велимир Станојевић препоручио је пољопривредницима са овог подручја да се више посвете органској производњи у воћарству и сточарству.
Одржавање седница одбора за пољопривреду ван седишта Народне Скупштине редовна је пракса овог одбора. Циљ је да чланови одбора непосредно разговарају са произвођачима, чују њихово мишљење о томе шта им је најпотребније и у ком правцу би требало да се креће даљи развој аграра, истакао је Марјан Ристичевић у изјави за медије.
Ристичевић је оценио да су пољопривредници најбољи слој људи који живе у овој држави, чувари су државе, њеног интегритета и суверенитета. Ово је посебно значајно на југу Србије уз администратуивну линију са КИМ јер ако не сачувамо пољопривреднике да остану да живе и раде овде, неки други народ ће овде живети,истакао је Ристичевић.
Ристичевић је рекао да су од 2012. До данас подстицаји у пољопривреди увећани 125 процената са тенденцијом да расту и у наредној години. Можемо да производимо и више и боље. Извозимо прехрамбене производе у вредности од 2,7 милијарди а суфицит је 1,2 милијарде динара.
Државни секретар у министарству пољопривреде Велимир Станојевић рекао је да су субвенције за 2018. готово у целини исплаћене а за оне које касне разлог је непотпуна документација.Препоручио је пољопривредницима са југа Србије да се више посвете органској производњи у секторима воћарства и сточарства.То је опредељење и политика Владе Републике Србије.
Подстицаји ће пре свега бити усмерени у подизање фарми и прерађивачких капацитета, како би производи са додатом вредношћу ишли у извоз.
Председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне Скупштине Србије, Маријан Ристичевић, одржаће у Врању 48. седницу овог одбора. Чланови Одбора разматраће стање у пољопривреди са посебним освртом на воћарство и сточарство. Почетак седнице заказан је за 12 сати и 30 минута у сали Начелства у Врању.
Погон у изградњи у Рачи, за откуп и пласман меда са територије Србије, биће пуштен у рад у фебруару наредне године. Ово је на недавном Сајму пчелара у Врању најавио председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић.
Савез пчеларских организација Србије ове године обележава 122. годишњицу постојања и рада. Још једна потврда успеха ове организације биће изградња погона у Рачи, где ће се вишкови меда откупљивати, контролисати квалитет, паковати у препознатљиву амбалажу и углавном извозити,чуло се на 3. Пчеларском сајму у Врању.Тиме пчелари из целе Србије добијају сигуран пласман вишкова меда по најбољој цени.
Председник СПОС-а Родољуб Живадиновић истакао је да је у овом тренутку погон у потпуности грађевински завршен.Купљен је један део опреме за 160 хиљада евра, а у току је набавка још опреме у истој вредности. У фебруару 2020. планирано је отварање погона. То је начин да се оствари намера пчелара да пласирају мед без посредника.
У овај погон Савез пчеларских организација уложио је до сада у изградњу и опремање 653 хиљаде евра сопствених средстава , а ресорно министарство 400 хиљада евра. Упоредо са материјалним улагањима, ових дана усвојен је на нивоу државе нови правилник о о пласману меда непосредно на пољопривредним газдинствима. У том погледу наши пчелари биће изједначени са колегама у Европској Унији.
Живадиновић каже да се боре да сваки пчелар може самостално пласирати мед, а да евентуалне вишкове које не може да прода самостално може то од наредне године учинити преко погона у Рачи. Главни посао биће извоз, а наравно и пласман на територији Србије.
Јединственст погона биће и у томе што ће 40 камера снимати током 24 сата све што се ради у погону. Сви финансијски извештаји биће јавни и у сваком тренутку ће се знати по којој је цени мед откупљен и коме и за колико је продат. То ће развити поверење између купаца и потрошача. До краја године биће објављени сви услови по којима ће мед бити откупљиван и пласиран, пре свега на инострана тржишта.
Већина ратара изгубила је ове године око 25 одсто рода кукуруза, због суше. Уколико правилно не ускладиште преостале производе у зрну, инсекти, глодари и гљивице, могу да однесу још 25 процената добити.
Пољопривредници на југу Србије углавном гаје житарице за сопствене потребе тако да тржишних вишкова готово нема. Ове године проблем је у губитку планираног рода где је четвртину однела суша. Реална је опасност да још толико изгубе због неправилног складиштења. Стручњаци подсећају да најпре морају добро очистити складишта од прошлогодишњег рода где највероватније има инсеката. Најопаснији су кукурузни жижак и житни мољац. Ове штеточине су присутне код готово свих малих произвођача који кукуруз суше и складиште у клипу, у кошевима или на таванима. Због тога је неопходно извршити дезинсекцију и дератизацију складишних простора.
Мица Стајић из Пољопривредно саветодавне и стручне службе у Врању напомиње да се овој служби јављају пољопривредници ради упутстава како да најбоље заштите овогодишњи род. Истиче да је пре уношења нове робе добро обавити и дезинфекцију складишта, а након тога комплетан простор испрскати неким од регистрованих инсектицида. Најнеповољнији начин борбе против инсеката , али на жалост у пракси и најчешћи је третирање инсектицидом кад се штеточине већ појаве .
Заштита од штеточина не завршава се применом ових мера, већ је током читавог периода складиштења потребно проверавати присуство штеточина. Уколико се оне појаве неопходно је обавити хемијске третмане водећи строго рачуна о каренци.Такође је неопходно и стално прветравање како би се смањила температура у амбарима. Оно на шта се мора обратити пажња је и присуство гљивица, које се запажају као буђ маслинасто зелене боје.
Мица Стајић подсећа да ове гљивице луче афлатоксине који су канцерогени и присутни су касније у продуктима животиња, пре свега млечних грла. Такви заражени клипови морају се издвојити ван складишта, а остатак рода истретирати одговарајућим препаратима.
Стручњаци упозоравају да приликом свих третмана пољопривредници морају да користе заштитну одећу и обућу, као и маске за лице, јер су препарати токсични.
Опширније...
Трећи пчеларски саjам jугоисточног Балкана одржан је у суботу у Спортскоj хали у Врању. Ова сајамска манифестација, под покровитељством града добија традиционални каратер, а градоначелник Врања Слободан Миленковић свечано је отворио сајам.
Велики број излагача и посетилаца окупио се и испред и у самој Спортској хали. Два изложбена простора попунили су бројни излагачи у великој сали и у ходнику, а предавања су одржавана у малој сали.
"Почели смо скромно 2016. године, рекао је градоначелник, а сада смо већ постигли то да будемо препознатљиви по Сајму пчеларства“.
"О овом сајму се прича, препричава и дуго се слежу утисци када се заврши. На мене, највећи утисак оставља то што је много младих који су ушли у овај пчеларски посао, заинтересовали су се. Многима је то хоби, задовољство, али је многима и додатни извор прихода. Ви сте као пчеларска организација показали свима како треба у пољопривреди да се ради. То значи организација кроз удружења и задруге и тако ваши циљеви могу бити остварени", рекао је градоначелник Миленковић.
Градоначелник је позвао све присутне да по завршетку сајму прошетају Врањем, јер је наш град, град добрих домаћина, добре кухиње и да уживају. На отварању сајма говорили су и помоћника министра пољопривреде Александра Богићевића и председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.
"Мислим да на примеру пчелара, овако удружених и овако јаких може да се дође до боље производње и бољих резултата. Оно што је битно је да ће за идућу годину бити веће субвенције. Разговара се о субвенцији по кошници од 800 динара", рекао је помоћник министра пољопривреде Александр Богићевић.
Овај пчеларски сајам је као што знате оправдао своје постојање већ прве године. Сви смо били изненађени његовим огромним успехом, али то је практично последица добре организације, захваљујући пре свега енормној подршци града Врања у сваком смислу, каже председник Савеза пчеларских организациjа Србиjе др Родољуб Живадиновић.)
Изложбени штандови били су препуни свакојаких производа од меда. За неупућене и изненађења у виду козметике и средстава за хигијену. Сами излагачи нису крили задовољтво што су на сајму и што је оправдао њихово поверење.
"Прве године када сам дошла овде ја сам била изненађена колико је све добро било организовано. С обзиром да је мали град, да је први пут организовао. Сада више и не очекујем ништа мање. Сајмом сам одушевљен, има доста посетилаца, има муштерија. Спојили смо корисно са угодним. Сада сам први пут овде, организација је одлична, посећеност је одлична продаја задовољавајућа. Прода се понешто, али нам је сајам више реклама", кажу излагачи.
Посетиоци су били у прилици и да послушаjу предавања Анете Шреде, доктора природних наука из Немачке на тему „Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри коjи утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења коjе обезбеђуjу врхунски квалитет меда и прополиса” и професора др Зорана Станимировића са Факултета ветеринарске медицине у Београду на тему „Узроци масовне поjаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење".
У Врању се одржава трећи Пчеларски сајам југоисточног Балкана. Ово је сајам о коме се дуго прича и препричава и када се заврши рекао је градоначелник Врања Слободан Миленковић на свечаном отварању. Он је додао да је највећи утисак тај што се све више младих људи бави пчеларством и да је многима то додатни извор прихода. Град Врање је покровитељ ове манифестације која је и данас изузетно посећена. Велики број излагача похвалио је организацију сајма а о томе и развоју ове гране аграра говорио је и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић. Пчелари су били у прилици и да прате два изузетно занимљива предавања на тему пчеларства једне од најпрофитабилнијих грана аграра последњих година.
У суботу ће у Врању бити одржан Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана, на коме учествују излагачи из Србије, али и иностранства. Сајам организује Савез пчеларских организација Србије, уз подршку града Врања и Туристичке организације, а у сарадњи са друштвом пчелара из Врања.
Почетак продајне изложбе на пчеларском сајму предвиђен је за 9 сати. Свечано отварање најављено је у 10 и 30 када ће говорити градоначелник Врања, Слободан Миленковић, помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић и председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић. Након свечаног отварања уследиће културно – уметнички програм, а биће одржано и предавање Анет Шредер, доктора природних наука и истраживача из Немачке на тему ''Захтеви за квалитет меда на немачком тржишту, параметри који утичу на његов квалитет и савети о техникама пчеларења које обезбеђују врхунски квалитет меда и прополиса.'' Друго предавање на тему ''Узроци масовне појаве кречног и мешинастог легла последњих година и мере за њихово превазилажење'' одржаће проф. др Зоран Станимировић са Факултета ветеринарске медицине, Београ. Затварање сајма предвиђено је за 19 сати, када ће свим учесницима бити додељене захвалнице, а за најлепши штанд и најудаљенијег излагача дипломе.
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана одржаће се у Спортској хали, а најављено је учешће излагача из Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске, Црне Горе и Србије. Сајам ће и ове године бити прилика за окупљање свих значајнијих произвођача меда, али и стручњака који раде на унапређењу ове, у дужем периоду, најпрофитабилније гране аграра.
Сточарима који се баве производњом млека, најважнија је ове јесени била припрема силаже. Ово је најекономичнија и најквалитетнија кабаста храна коју су могли да сами припреме на газдинствима. Поред редовних обавеза на фарми, сточаре сваке јесени чеке озбиљан рад на припреми силаже. Ово је једина конзервирана кабаста храна, богата енергијом и скробом. Без ње је незамислива економична производња млека. Срђан Зафировић стручњак за сточарство у Служби за пољопривреду у Врању оцењује да ће квалитет силаже, ове године бити знатно слабији у односу на прошлу. Због суше није дошло до наливања зрна кукуруза. Познато је да је најбоље да се кукуруз силира са 35 одсто суве материје, али ове године већина ратара није успела у томе. Они сточари који нису квалитетно припремили силажу мораће током године, односно зимског периода да тај недостатак надокнађују концентрованом храном. То ће свакако поскупети производњу, а да ли ће и млечни производи на локалној пијаци бити скупљи, остаје да видимо.
У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити њихову промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме постиже ефикасност. Осим биљних болести и велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
