Министарство пољопривреде исплатиће пољопривредницима подстицаје за биљну производњу у износу од пет хиљада 200 динара по хектару. Од тога је хиљаду и 200 динара за набавку дизел горива, односно 60 литара дизела регресира се са 20 динара по литру, за максимално до 20 хектара земљишта.
Пољопривредници сада могу да се пријаве за субвенције, а новац ће бити уплаћен седам дана од подношења захтева.
У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.
Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.
Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.
Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу, неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.
Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.
Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.
Најкасније до средине марта требало би урадити прву прихрану стрних жита, засејаних на око пет хиљада хектара. Неопходно је користити азотна ђубрива у количини од 120 до 150 килограма по хектару. Код сетве јарих житарица, јечма и овса, неопходно је користити искључиво декларисано семе и то од 130 до 170 килограма по хектару. Због лоших временских услова протекле јесени, остало је незасејано око десет хиљада хектара.
Сада када има нешто веће количине влаге у земљишту, ратари су почели са прихраном стрних житарица. Због закаснеле јесење сетве, највећи део засејане пшенице је у фази развој три листа, на почетку бокорења. Зато није у могућности да усвоји веће количине азота из ђубрива па је неопходно да се прихрана обави у два наврата.
Нада Лазовић Ђоковић, инжењер ратарства препоручује да се пољопривредници сада користе у прихрани азотна ђубрива, да прихрану поделе у два дела и да се та прва прихрана обави најкасније до средине марта. Могу да користе кречно амонијачна или само амонијачна ђубрива. Прва прихрана иде у количини од 120 до 150 килограма ђубрива по хектару, како би биљке усвојиле целокупну количину нитратног азота.
Коју врсту ђубрива ће користити зависи да ли је земљиште под стрним житарицама, кисело или неутрално. Онима који имају површине веће од 7 хектара на којима су засејали стрна жита, препоручује се употреба ђубрива новије генерације. Нада Лазовић Ђоковић каже да се ради о нешто скупљим ђубривима, али значајно утичу на бољи принос и квалитет рода. Таква ђубрива влага не испира, нити могу да испаравају, већ је целокупна количина азота стабилна и биљке је комплетно усвајају.
Због непогодних временских прилика с јесени остало је незасејано око 10 хиљада хектара. Зато би сада требало обавити сетву јарих житарица, са чиме су неки пољопривредници и почели. Препорука је да користе само декларисано семе. Уколико сеју семена из сопствених резерви, приносе могу умањити и до 60 одсто. Количине које се морају употребити су од 130 до максимално 170 килограма овса по хектару.
Временске прилике омогућавају воћарима да ових дана почну са подизањем нових засада воћа. Најважнији су правилан одабир парцеле, агрохемијска анализа земљишта, ђубрење и дубока обрада земљишта и набавка садница од регистрованих произвођача. Према статистичким подацима производња воћа у Србији чини 11 одсто пољопривредне производње.
Регионализацијом Србије у воћарству, очекује се да југ наше земље буде означен је као изразито погодан за производњу воћа. Како би се стало на пут непланском подизању воћњака, министарство пољопривреде ради на изради карте воћних регија. Ова карта показиваће које врсте воћа и где у Србији треба узгајати. Свако ће моћи да узгаја на свом земљишту било коју врсту воћа жели, али ће исплата државних подстицаја зависити од тога да ли је поштована препорука о сортама предвиђеним за регију у којој се воћњак подиже. Рано пролеће, када земљиште није замрзло, као ових дана, право је време за подизање нових засада. Они који то сада раде, требало је да на јесен изврше агрохемијску анализу земљишта, ђубрење на основу те анализе и дубоку обраду. У зависности од воћне врсте врши се распоред по коме ће се садити, односно копати јаме за садњу.
Сузана Јеркић стручњак за воћарство подсећа да приликом садње на коренов систем најпре се постави трошна земља, потом мешавина земље и стајског ђубрива, а онда од 100 до 120 грама комплексног минералног ђубрива по свакој садници. То би требало да буду комплексна минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума.
Приликом садње обавезно је додавање комплексних минералних ђубрива и наводњавање. На подручју Врања се поред винове лозе, по традицији, највише узгајају шљиве, малине, јабуке и вишње. Важно је да саднице буду набављене од регистрованих произвођача.
Приликом набавке и транспорта садница веома је важно да се обрати пажња да коренов систем буде заштићен од струјања ваздуха, односно да буде обмотан пластичном фолијом. Тиме се штите најфиније коренове жилице које се врло лако исуше услед струјања ваздуха.
Уколико земљиште није припремљено за садњу, саднице се морају оставити покривене земљом и заливене. Стручњаци увек препоручују јесењу садњу, али уколико није обављена може се урадити и с пролећа. Потпуно су погрешна уверења да у преступним годинама не би требало подизати засаде воћа.
Произвођачи цвећа у Врању и округу припремају се за наступ на предстојећем Сајму лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа, који ће 7. марта по први пут бити организован у граду. Међу њима је и Јован Младеновић који се у насељу Собина цвећарством бави већ 16 година.
Комплетна породица Младеновић посвећена је производњи цвећа, где посла има целе године. Ипак, Јован Младеновић био је први који се упустио у овај захтеван посао који тражи много знања и рада, а пре свега љубави. Сада се припремају за излагање цвећа на Сајму који ће бити организован у Врању, уз подршку града и Савеза пчеларских организација Србије .
Јован Младеновић рекао је да су у потпуности спремни и да ће Сајам бити прилика да успоставе нове пословне контакте, с обзиром да су најављени посетиоци из региона, као и целе Србије. Сада је у току садња сезонског цвећа, али оно што су произвели надају се да ће привући пажњу евентуалних пословних партнера.
Младеновићи годишње произведу 65 хиљада биљака у неколико мањих пластеника, где су увели грејање . Од тог посла живе и стално улажу, али кажу да се задовољство када виде расцветало цвеће, ничим не може платити.
Младеновић каже да је потребно не само много улагања, много непроспаваних ноћи због загревања простора и сталне температуре које захтевају биљке, већ и много знање које су стекли едукацијама и искуством.
Стално повећавају површине на којима гаје биљке тако да им већ недостаје простор. Комплатну производњу продају, могу да пласирају не излазећи на пијацу. Али кажу да би размишљали и о већој површини и даљем ширењу производње.Сајам би био прилика да разговарају са потенцијалним партнерима. Иначе, посебна вредност предстојећег сајма биће уговарање производње, јер тако могу обезбедити сигуран пласман. За ову сајамску манифестацију предвиђен је и изузетно богат пратећи програм који подразумева едукацију.
Поред резидбе винограда и воћњака која је у току, упоредо би требало обавити и ђубрење земљишта као припрему за наредну вегетациону сезону. Ова агротехничка мера једна је од важнијих у постизању високе родности и квалитета воћа и грожђа.
Основно ђубрење вишегодишњих засада је агротехничка мера којом се додају хранива потребна за нормално одвијање раста и развоја како новоподигнутих тако и старијих засада воћа и винове лозе. Време основног ђубрења је од почетка септембра до средине новембра, односно приликом дубоке јесење обраде земљишта. Тада би требало користити органска ђубрива односно згорели стајњак. Ако се не обави у јесен , треба га обавити сада или у рано пролеће када време дозволи, а свакако пре почетка вегетације. Примењују се комплексна минерална ђубрива с мање азота, а више фосфора и калијума.
СНИМАК: мр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе прецизира да је у овом периоду, у воћњацима и виноградима ,обавезна примена комплексних минералних ђубрива са већим процентом фосфора и калијума, у количини од 500 до 600 килограма по хектару. То би требало урадити најкасније у року од наредних 20-ак дана. Најважније је да се то ђубриво плитком обрадом унесе у земљиште и на тај начин дође у додир са влагом. Постепеним растапањем долази у зону корена и храни биљку.
Хемијска анализа земљишта даје најпотпуније податке о томе које врсте и количине ђубрива су неопходне. На то стручњаци стално подсећају пољопривреднике без обзира којом се врстом биљне производње баве. Метеоролози сутра и последњих дана фебруара најављују кишу што ће допринети растапању ђубрива и исхрани биљака, као припрема за интензивну вегетацију.
Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.
Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.
Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.
Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.
Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.
Министарство пољопривреде почело је са одобравањем захтева за исплату подстицаја за тов животиња на фармама. Захтеви се могу подносити до краја јула ове године. Износ подстицајних средстава различит је у зависности од врсте животиња. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници.
Сточарство је једна од најзахтевнијих грана пољопривреде. Због тога ресорно министарство годинама уназад даје бесповратна средства за подстицање примарне сточарске производње. Један од сегмената је производња меса, односно тов животиња на фармама. И ове године почетак фебруара - време је када фармери могу почети са подношењем захтева за исплату ових средстава, која су различита за у односу на врсту това.
Срђан Зафировић из Пољопривредне службе Врање напомиње да је износ подстицаја за тов јунади 15 хиљада динара по грлу, за јарад и јагњад две хиљаде, а за свиње хиљаду динара. Право на подстицаје имају лица која су на свом газдинству товила јунад најмање 4 месеца и да су грла предала кланици. У периоду од 1. фебруара до 31.јула могу се поднети по три захтева, минималан број јунади је 3.
Минималан број јагњади је 10 грла по једном захтеву, што важи и за товљенике, а за јарад 5 грла. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници. Актуелне су подстицајне мере за узгој телади за тов, за краве које нису уматичене. Зафировић прецизира да је износ подстицаја у овом случају 20 хиљада динара по грлу. Захтеви се подносе до 31. јула ове године за она грла која су се отелила почев од 1. јула прошле године до краја јуна 2020.
Очекује се да ће овакве подстицајне мере, односно исплата бесповратних средстава подстаћи сточарство у Србији. За сада је приметан раст фарми на којима се узгајају козе, док власници оваца повећавају број грла.
Министарство пољопривреде у сарадњи са саветодавним службама раде на едукацији фармера ради почетка примене Правилника о квалитету сировог млека. Циљ овог документа је побољшање квалитета откупљеног млека које се испoручује крајњим потрошачима.
Иако је почетком ове године требало да почне примена Правилника о квалитету сировог млека то се још увек није догодило. Разлог је неспремност и фармера и откупљивача да се овај правилник примени. Суштина овог документа је да ће се убудуће непосредним произвођачима млеко првенствено плаћати према стању здравља животиња и хигијени у процесу муже. Ради се о броју присутних микроорганизама и броју соматских ћелија у млеку.
Роберт Ширтов из Пољопривредне саветодавне службе Врање појашњава да то значи да ће млеко бити разврстано у три категорије, с тим да је дозвољени број соматских ћелија до 400 хиљада у свим категоријама. Број микроорганизама у првој класи је до 100 хиљада, у другој од 100 до 400 хиљада, а у трећој преко 400 хиљада јединица.
При томе, број микрооорганизама показује хигијену у целокупном процесу муже па све до хлађења млека. Број соматских ћелија показатељ је здравља млечних жлезда. Ширтов напомиње да се млеко за сада плаћа још увек према проценту млечне масти, која по новом правилнику не сме бити мања од 3,2 процента за кравље млеко.
Ради почетка примене новог Правилника, представници Стручних пољопривредних служби ће стално обилазити фарме на којима се производи кравље млеко. За непосредне произвођаче ће организовати едукативне радионице на којима ће показним вежбама практично објашњавати шта морају да ради како би добили бољи квалитет млека. Циљ је опстанак на тржишту и достизање већег профита.
Снег и киша ових дана, значајно ће поправити водни режим код озимим стрних житарица, које су готово остале без имало влаге, због изузетно сушне јесени и зиме .
Ова година била је изузетно тешка за ратаре јер због суше се период сетве продужио до пред крај 2019. Због тога су засејане житарице сада у различитим фазама развоја. Оно што им је заједничко је да је влага у зони корена на минимуму и да су им је сада снег и киша добро дошли.
Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић процењује да снег није само добар покривач који спречава измрзавање биљака код ниских температура, већ даје и влагу која је неопходна стрним усевима. Генерално можемо рећи да су у добром стању и да јутарњи мразеви до минус 8 степени током јануара, нису нанели значајније штете.
Пшеница је ове године засејана на свега пет хиљада хектара ,па ратари желе да од тако малих површина добију оптимални род. Зато су сада у искушењу да почну са прихраном која је свакако неопходна пшеници. Међутим, стручњаци не препоручују прихрану у овим условима.
Нада Лазовић Ђоковић саветује ратарима да никако у овом тренутку не прихрањују засејане житарице јер су сада у стању потпуног мировања и не могу да усвајају храну. Прихрана се може обављати тек када почне процес вегетације и то у два наврата.
Стручњаци саветују да се прихрана усева обави у две етапе. Прва са 50 одсто азота са почетком вегетације, а друга у периоду влатања.