Пољопривреда
Ширење вируса афричке свињске грознице на фармама у Бугарској и Мађарској, представља озбиљан ризик за околне земље. Против ове болести свиња не постоје лекови ни вакцине, а смртност је стопроцентна. Афричка свињска грозница не преноси се на људе ни на друге животиње. Представља озбиљну претњу за фармере, трговину и снабдевање становништва.
Фармере који се баве организованим узгојем свиња у Србији и другим земљама Балкана, озбиљно је узнемирила вест о ширењу вируса афричке свињске грознице у суседној Бугарској. Власти су у овој земљи, због откривања вируса, биле приморане да на четири фарме униште 100 хиљада грла. Сада су најавили да ће усмртити још 17 хиљада грла након што је дошло до откривања болести на фарми на северу земље. То је пета индустријска фарма коју је погодио овај вирус. Афричка куга је заразна вирусна болест која погађа свиње свих узраста, изазивајући грозницу, а смртност је 100 процената. Погађа и домаће и дивље свиње. Не преноси се на људе. Kарактеристично је да вирус може месецима да преживи у производима од меса и у храни за животиње. Важно је нагласити да болест није опасна по људе, али ни друге животиње, а најчешће се преноси на свиње контактом са дивљим свињама.
Представља озбиљну претњу за системе производње свиња. Постоји озбиљан ризик даљег ширења вируса из заражених подручја узимајући у обзир обимна прекогранична кретања појединаца, свињских производа, преносилаца и заражених дивљих свиња. Било која земља са сектором узгоја свиња је угрожена. Мање фарме, са ниском биолошком сигурношћу, посебно су на удару. Kако тренутно нема ефикасне вакцинације или лечења, најбоља стратегија за спречавање уласка вируса је побољшана контрола граница, правилно подизање свести и већа биолошка сигурност.
Спречавања кроз ограничење кретања дивљих свиња су много изазовније. Рано откривање и подршка ловачких удружења и организација су најбоље решење. С обзиром на претњу коју болест представља глобалној пољопривреди и трговини, афричка свињска грозница обавезно се пријављује Светској организацији за здравље животиња.
На њивама у околини Врања жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова одузели су додатни део ржовогодишњег рода.
Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате дале су наше сорте пшенице.
Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.
Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.
Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.
Дејан Ивановић очекује род од 15 тона паприке са површине од 40 ари у селу Моштаница. Нада се добром приходу и на основу вишегодишњег искуства тврди да је производња овог поврћа најисплативија, али само са правовременом применом комплетне агротехнике.
„Доктор за паприку”, то је друго име Дејана Ивановића, чији је основни посао, можда не случајно, у области здравства. Али већ 15 година упорно и систематично, по свим правилима агро струке, бави се производњом паприке, као и другим сортама биљне производње. Дејан Ивановић каже да посебно производња паприке захтева велику стручност, почев од производње расада, до изношења на отворено поље и касније у свим фазама развоја до бербе. Стално се консултује са стручњацима и примењује препоруке у вези прихране и заштите. Ове јесени очекује род од 15 тона паприке, а нада се приходу од око 8 хиљада евра.
Пољопривредом се бави његова четворочлана породица и све успевају да постигну сами, уз додатну помоћ само у време бербе. Имају комплетну механизацију за обраду укупно 13 хектара земље. Ивановић каже да поред поврћа производе кукуруз и житарице што користе на мини фарми са 20-ак свиња. И то каже доноси додатне приходе, без обзира на осцилације у вези цена свињског меса. У сезони вегетације, ангажован је од јутра до вечери. Оно што је испланирао мора да се уради. Цело поље на коме производи паприку, парадајз и кукуруз је под системом за наводњавање, што знатно олакшава прихрану биљака.
Ове године воћари очекују добар род јабука. Са укупно два хектара засада јабуке, породица Аритоновић у Дубници ове године очекује род од од укупно пет вагона. Сви засади јабука на југу Србије налазе се у фази развоја плодова, 80 одсто своје крајње величине. Тако се сада са сигурношћу може рећи да ће род бити богат. Због бројности, плодови су нешто ситнији. Власта Аритоновић процењује да са укупно два хектара засада може да убере око пет вагона јабука, што је нешто више у односу на прошлу годну. Оно што сматра најбитнијим је да се уреди откуп и да плодови прве класе буду до 40 динара по килограму, а ситнији и оштећени 100 динара за три килограма. Осим временских непогода које би евентуално могле да угрозе овогодишњи род, метеоролошке прилике условиле су појачани развој јабукиног смотавца, штеочине која узрокује велика оштећења плодова. Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да је уз примену одговарајућих инсектицида неопходна и примена препарата на бази сумпора како би се сузбила пепелница. За пораст плодова неопходно је додавати ђубрива на бази калијума. Породица Аритоновић, која се генерацијама бави воћарством, подигла је и засад кајсија на два хектара. Надају се да ће уз одговраајућу агротехнику имати додатне приходе и од ове врсте воћа.
У наредном периоду поново нас очекују високе дневне температуре, те је Канцеларија за ванредне ситуације града Врања апеловала на грађане да се понашају у складу са мерама опреза како не би дошло до избијања пожара. Само у марту било је преко 450 интервенција на отвореном, каже начелник Одељења за ванредне ситуације, Ведран Ташковић, што је дупло више него годишњи просек за 2002. 2003. 2004. и 2005.годину. Данас је тај број достигао 800 интервенција, што је много и што изискује велике трошкове.
„Најчешће је то људски фактор. Све чињенице указују на то да не постоји немар. Врло је мало у питању немар. То се дешава када се бацају одређене флаше или лименке, које услед ефекта сунца, лупе, запале неко стрниште, али то је врло минимално у односу на пожаре који нам се дешавају. Најчешћи узрок је људски фактор и ту не постоји немарност, ту постоји намера да неко запали нешто и онда услед неконтролисаног паљења, услед мало јачег ветра, промене правца, дође до ширења пожара на комплетну територију и онда се најчешће нама јави после неколико сати или дана, када је линија већ по неколико километара и онда је немогуће да се то заустави, те су у опасности и објекти и друга пољопривредна добра, тако да апелујем на грађане да нам што пре јаве уколико виде пожар у почетној фази”, каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације.
Пооштрене су и мере за кажњавање оних који пале стрништа или на други начин изазивају пожар, те ће они убудуће, поред новчане казне од 10 до 50 хиљада динара за физичка и од 300 хиљада до милион динара за правна лица, сносити и трошкове интервенције на гашењу пожара. Осим тога, пољопривредници који пале усеве биће регистровани и у наредне три године неће моћи да користе подстицаје у виду субвенција државе.
„Казне су огромне, могу да буду за физичка лица до 50 хиљада динара прекршајна, а трошак овисно колико изађе након завршетка пожара. У трошак се подразумевају и сатнице свих ватрогасаца и потрошња воде и горива и по тој табели то је веома скупо. Не бих препоручио да људи пале стрништа, јер су проблеми касније врло велики. Најчешће грађани покушавају да се извуку на неко сиромаштво или немогућност решавања тих ниских растиња, али ако сте сиромашни онда не требате ни да покушате да изазовете још већу опасност и да долазите у ситуацију да треба да плаћате нешто за шта нисте имали пара ни пре тога. Треба да се води рачуна, јер и државу кошта превише свака паљевина, тако да ћемо свим овим мерама покушати да предупредимо и да зауставимо појаву пожара, јер морамо озбиљно да приступимо том проблему”.
Како би се број пожара на отвореном смањио почело се и са превентивним активностима у сарадњи са Полицијском управом. Израђује се план деловања на основу искуства из претходних година. Урађена је статистика која су подручја и у ком временском периоду критична, јер се готово сваке године у одређено време на сличним локацијама дешавају пожари. Са реализацијом ових активности и обиласком критичних терена кренуће се већ од августа, како би се, где је то могуће, спречила појава пожара.
Опширније...
Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.
Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.
Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.
Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.
На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.
Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.
Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.
Киша је потпуно зауставила жетву јечма и пшенице, која је била у пуном јеку на пољима врањског краја. Површине под житарицама су двоструко мање у односу на прошлу годину, просечан род такође је умањен, а временске прилике могу да нанесу додатну штету.
„Због кише која је почела јуче и трајала и током ноћи, жетвени радови потпуно су заустављени. Код јечма који још увек није пожњевен може доћи до осипања зрна. Под пшеницом је око 5 до 7 хиљада хектара, што је готово 50 одсто мање него прошле године. Принос је слаб, а временске прилике додатно могу да умање род. Процене су да ће род пшенице ове године бити мањи и до 50 одсто”.
Онде где јечам још увек није пожњевен услед кише може доћи до осипања зрна из класа и до клијања зрна. Ове године пшеница је засејана на 40 одсто мање површина него претходне, а род је знатно слабији, па су процене да ће просечно бити од 2 и по до 3 и по тоне по хектару.Такав исход је очекиван с обзиром на овогодишње неповољне временске прилике.
Стефан Антанасковић из Метеоролошке станице Врање напомиње да је током јуна на подручју Врања пало око 100 литара кише по метру квадратном, а у јулу око 18 литара. Због најављених падавина у наредних седам дана могућа је појава бактериоза у засадима поврћа, пре свега паприке на отвореном пољу. Влага угрожава и воћарске и виноградарске културе.
Компанија Нектар из Бачке Паланке подигла је највећи засад органске јабуке на 45 хектара у општини Владичин Хан. Ове године планирају принос од око 500 тона најбоље јабуке, а у наредне 4 године органским засадима биће покривено 114 хектара. Плантажу су обишли представници Министарства пољопривреде, Привредне коморе Србије, руководство Компаније и бројни новинари.
Највећи засад органских јабука подигнут је у селу Житорађе у општини Владичин Хан. За нешто више од годину дана ревитализован је стари Делишесов воћњак са постојећим сортама јабуке и подигнут нови, са тренутно најбољим органским сортама из иностранства. Неће се зауставити на томе. Планирају проширење засада, јер су на основу вишегодишњег искуства у пословању у земљи и иностранству и пратећи укусе потрошача одлучили да органска производња постане неизоставни део њихове понуде.
"У ову инвестицију уложили смо више од 200 хиљада евра, а укупна инвестиција у саднице и опрему ће бити преко пола милиона евра. Овим пројектом настављамо, у складу са нашом филозофијом „Није свеједно“, да инвестирамо у нашу земљу и будемо пионири нових трендова и потрошачима нудимо најквалитетније и здраве производе", рекао је Михаило Јанковић, генерални директор Нектар групе.
У сезони бербе биће упошљено 100 радника, а у будућности још више каже Јанковић. Наставиће са улагањима у овај крај. У Србији је тренутно 7 посто заштићеног пољопривредног земљишта које може одмах да буде сертификовано у органско, а користи се 0,4 посто. Велика је ствар што је Нектар група инвестирала у овај крај 15 милиона евра и још једном показала да је регионални лидер кажу у Министарству и Привредној комори Маркo Чадеж.
"Стратешка опредељења Министарства пољопривреде су органска производња, заштита географског порекла и стварање додатне вредности. Компанија Нектар, као одгворно друштвена компанија, ушла је у овај подухват и начинила крупан корак у нашој земљи", истакао је Велимир Станојевић, државни секретар у Министарству пољопривреде.
"Са оваквом производњом, пре свега органском, општина Владичин Хан захваљујући Компанији Нектар покушаће да повеже кооперанте и да стигне до сваког произвођача са причом о органској производњи. Наставићемо да будемо добар партнер Нектару", нагласио је Бранислав Тошић, помоћник председника општине Владичин Хан.
Нектар планира да у наредним годинама настави са улагањима у органску производњу. Јабука са ове плантаже користиће се за сопствену производњу готових производа, а мали део за продају кроз каше и концентрате.
Компанија „Нектар” из Бачке Палнке и њихова фабрика у Владичином Хану, организују отварање првих и највећих органских плантажа јабука у Србији, у селу Житорађе. Организован је обилазак органских плантажа, шетња кроз засаде са органском јабуком уз стручно вођење агротехнолога. Након обиласка предвиђена су обраћања званичника, а након завршетка официјелног дела званице ће уживати на организованој закусци „Нектар” пикник на органским плантажама. Органски засади јабука компаније „Нектар” тренутно су на 45 хектара и највећи су у Србији. У наредне четири године биће покривено органским засадима чак 114 хектара. Већ ове године, од постојећег засада, очекује се укупно 500 тона приноса најбољих сорти органске јабуке.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
