Пољопривреда
Представници министарства пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.
Једна од првих вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.
Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.
Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.
Због појаве и ширења опасне заразне болести, афричке свињске куге, у земљама у нашем суседству, министарство пољопривреде издало је наредбу о предузимању низа мера које се односе на строгу контролу промета и увоза живих грла и производа ове врсте. Болест није опасна за људе, већ само за домаће и дивље свиње.
Афричка свињска куга практично је нашим границама. Ресорно министарство донело је наредбу због погоршања ситуације у региону, у Мађарској, Румунији и Бугарској и непосредне опасности од појаве ове болести у нашој земљи. За ово обољење које захвата домаће и дивље свиње не постоји терапија, нити вакцина нигде у свету. У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју.
Др вет. мед. специјалиста за заразне болести Роберт Ширтов, истиче да је вирус ове болести изузетно отпоран и инфективан, у смрзнутом месу остаје дуже од три месеца,у производима од свињског меса дуже од годину дана,у трупу угинуле животиње дуже од три месеца, што представља велику опасност у погледу ширења болести.
Симптоми болести су изненадно угинуће, губитак апетита, повишена телесна температура, крварење по телу, несигурност у ходу. Шири се директним контактом између болесних и здравих животиња, а највећу опасност представљају дивље свиње.
Ширтов каже да су наши фармери, ловци и чланови ловачких удружења прва и најважнија линија одбране. Фармери су укључени у мере заштите зато што уочавају сваку промену код животиња. Ловци ће морати да пријаве свако угинуће дивљих свиња.
У случају појаве болести спроводе се радикалне мере уништавања животиња на зараженом подручју. Зато је ова болест једна од економски најопаснијих за ову грану пољопривреде у Европи. По оцени стручњака само је питање дана када ће болест закорачити и на друге континенте.
Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обишао је новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године.
Министар Кркобабић са сарадницима, као и представницима Одбора за село Српске академије наука и уметности и општине Владичин Хан, обишли су задругу „Грин милк“ у Лепеници. Ова задруга са 40 коопераната, сопствена и средства добијена од државе уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе.
Министар Милан Кркобабић рекао је имамо шта да производимо:овде ће се добијати квалитетно млеко које су житељи великих градова заборавили да пију.Новина је што ће бити понуђено у стакленој амбалажи.Наставићемо и даље да радимо и помажемо у овој години 70 нових задруга. Ускоро следи нови конкурс.
Различити асортиман производа биће занимљив за тржиште, а задругари ускоро почињу са прерадом овчијег и козјег млека.
Горан Иванов директор задруге „Грин милк“ напоменуо је да су купили најсавременију опрему у складу са сопственим могућностима. Средства су добили на основу програма са којим су конкурисали 2017. године код министарства које води министар Кркобабић.
Успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.
Академик Драган Шкорић истакао је да раде на рејонизацији и стварању специфичних задруга у Србији.Тако ће моћи да унапреде производњу која је примерена условима који владају на одређеним подручјима Србије.
Током посете, министар Кркобабић разговарао је са представницима општине Владичин Хан.
Горан Младеновић председник општине Владичин Хан подсетио је на значај ове задруге за ханску општину. Окупља 40 домаћинстава, преузима млеко од њих , а уз то су у млекари отворена 4 радна места.
Кркобабић је истакао да само тако удружена газдинства као робни произвођачи, могу да буду партнер локалној самоуправи и држави.
Прави показатељ успеха пројекта задругарства је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило. Кроз овакав Програм подршке, спроводе се и мере равномерног оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, нарочито у Јабланичком регионалног развоја Републике Србије, кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за и Пчињском, као и Нишавском, Топличком, Пиротском Управном округу.
Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој обилази данас новоосновану задругу „Грин милк“ у селу Лепеница код Владичиног Хана, заједно са руководством ове општине. Ова задруга добила је 6,1 милион динара бесповратних средстава из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга 2017. године. Задруга у Лепеници добијена средства уложила је у набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе. Ови привредни субјекти треба да постану носиоци развоја свог краја, да се баве вишим фазама прераде производа, истраживањем и развојем и да буду озбиљни конкуренти при извозу на страна тржишта“ каже министар Кркобабић.
Подсетимо, успешна обнова задругарства у Србији почела је 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета.
2017. године бесповратна средства добиле су 22 задруге,а 2018. године чак 72, што значи да је држава на конкретан начин финансијским средствима у кратком временском року, помогла мале произвођаче удружене у око 90 привредних субјеката, задруга.
Ипак, прави показатељ успеха овог пројекта је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило.
Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долазе до засада воћа и оштећују их, због чега је неопходна заштита стабала.
Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долази до младих засада воћа и храни се кором са стабала. Најчешће су у питању зечеви, а старије младице лоциране на брдском терену, често оштети и крупнија дивљач, попут срна. Уколико се стабла у јесен не заштите хемијским препаратима, сада се то може учинити механичким путем.
Мица Стајић из Пољопривредне службе подсећа да се у овом периоду стабла могу обмотати сламом, кукурузовином, натрон врећама, пластичним боцама и да се тако заштите. Са друге стране, тиме се ствара простор у коме е могу населити волухатице, инсекти и други штетни организми.
Зато се пре овакве заштите између стабла и омотача морају поставити мамци. За евентуалну хемијски заштиту требало би сачекати температуру изнад 10 степени и суво време.
Стајићева упозорава да уколико се примете мања оштећења од зечева и глодара, могу се санирати калемарским воском, балегом или ужеглом машћу и лојем.
Циљ је одбити дивљач и глодаре, а не уништити их. Уколико се снег отопи потребно је обићи воћњаке, њиве под стрним житом и луцеришта, како би се уочила евентуалне рупе од глодара. Уколико их има, стручњаци препоручују постављање мамаца.
Опширније...
Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.
Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.
Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.
Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.
Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.
Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.
Министарство пољопривреде изменило је правилник о упису пољопривредних газдинстава у регистар. Изменама је прописан обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња.
Правилник о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације у основи предвиђа да је упис и даље добровољан. Али, уколико се пољопривредници на то одлуче, онда морају уписати све парцеле на којима се делатност у аграру обавља. У пракси је примећено да поједина пољопривредна газдинства не пријављују све парцеле на којима обављају производњу. Ово је важно због формалног испуњења услова за остваривање права на подстицаје везаних за површину пољопривредног земљишта.
Како би се да би се избегла могућност злоупотреба остваривања права на субвенције, министарство је увело обавезу регистрованим газдинствима да морају да пријаве све катастарске парцеле на којима обављају производњу. Тиме се побољшава и тачност и потпуност Регистра пољопривредних газдинстава.
Поред тога, као реакција на подизање све већих засада појединих специфичних култура, извршена је допуна докумената који се односе на биљну производњу. Предвиђа се раздвајање регистрације површина под боровницама, од површина по осталим јагодастим воћем, као и увођење уписа производње мање заступљеног јабучастог, коштичавог, јужног и тропског воћа. Тиме се постиже прецизнији преглед комерцијалне производње воћарских култура и омогућава остваривање права на подстицаје и за ову производњу.
Такође, после две године без обавезе обнове регистрације пољопривредних газдинстава, ове године она се поново мора извршити у периоду од 1. марта до 30. априла . Обнова се врши достављањем прописаних докумената са подацима о газдинству, биљној и сточарској производњи надлежним јединицима Управе за трезор, према месту пребивалишта носиоца пољопривредног газдинства.
Национална лабораторија за контролу млека у Србији коначно ће добити европску акредитацију. Тако ће њена контрола коначно бити релевантна и држава ће имати право и монопол да контролише све што се налази на њеном тржишту. Очекује се да ће акредитација бити потврђена почетком наредне недеље.
Иако се у Србији "европски стандард контроле" и референтна лабораторија најављују већ деценијама, то ће се заиста десити тек сада, са изменама Закона о безбедности хране. Ради успостављања референтне лабораторије у Србији, Европска Унија је у тај пројекат од 2003. уложила 15 милиона евра. Држава планира да, осим млека чији квалитет контролише, али без сертификата, већ годину дана, до априла ове године успостави националну референтну лабораторију за више од 95 одсто робе која се користи у исхрани становништва.
Због непостојања националне референтне лабораторије после 2000. године, до данас, монополисти су могли да раде без икакве контроле и санкција, али се то више неће дешавати. Акредитована лабораторија омогућава да сада на државном нивоу можемо да радимо суперанализу свега, а не да шаљемо узорке европским лабораторијама .
Од резултата анализа зависити ко ће сносити трошкове лабораторијских испитивања. Ако анализе покажу да је све у реду, онда је то посао и трошак државе, а ако некога ухвате у нечистим играма онда ће не једноструко, него вишеструко да плати штету коју покушава да направи на тржишту.
Ранија истраживања Покрета за заштиту потрошача, показала су да је заблуда да велики произвођачи имају висок квалитет производа, те да има доста малих произвођача чија је роба изузетно квалитетна, а коју су могли пре 10 година да декларишу и као органску храну. Покрет за заштиту потрошача сматра да произвођачи воде три основне политике. Првима је безбедност хране најбитнија, други воде рачуна само о квалитету једног до два производа из асортимана који производе, док је трећима на првом месту искључиво профит.
Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.
Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.
Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад 3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.
Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.
Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
