Пољопривреда
Усвајање нових знања, упознавање са иновативним технологијама и успостављање пословних контаката, циљеви су које смо реализовали учешћем на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства недавно одржаном у Београду. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића који је најавио припреме за први Сајам лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа, који ће почетком марта бити организован у Врању.
Око тридесетак непосредних произвођача из Врања представило је своје производе на штанду града на сајму у Београду од 30. јануара до 1. фебруара. Присуство чланова удружења и асоцијација, задругара, као и предузетника међу 500 домаћих и страних излагача, представљало је могућност са склапање дугорочних послова и усвајање знања у области производње и прераде хране.
Градски већник Небојша Стаменковић оценио је да смо као град остварили успех у тој мисији. Удружења и асоцијације пољопривредника, као и предузетници, успоставили су нове пословне контакте, упознали су се са новим технологијама, машинама и опремом. Осим тога град је организовао и одлазак 140 пољопривредника на овај Сајам, који су истовремено обишли и сајам пчеларства.
Пољопривредници су могли да присуствују и бројним предавањима ради едукације у овим областима. Сличан садржај планира се и за предстојећи сајам лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа, који ће бити организован у Врању 7. марта.
Стаменковић је рекао да је циљ организовања овакве сајамске манифестације да произвођачи могу да представе своје прозводе потрошачима, а да се наши суграђани и потенцијални сакупљачи и одгајивачи биља могу да се упознају са откупљивачима и прерађивачима.
Град Врање ће на тај начин добити два специјализована сајма, један у марту, а други у септембру. Ове године ће „Пчеларски сајам Југоисточног Балкана“ бити организован 19.септембра.
Дугорочна временска прогноза показује да смо ушли у једну климатски неизвесну пословну годину у пољопривреди, која ће бити праћена сушом и температурама изнад просека у месецима који следе. Такве временске прилике лоше ће утицати на воћарство у целој Републици. Неуобичајено топло време у јануару са недовољно снега и кише, неповољно ће се одразити, првенствено на све воћарске културе. Најугроженије су раноцветајуће брескве, касије, трешње и нектарине, процењују стручњаци. Ипак, за сада високе температуре које трају ових неколико дана нису довољне да изазову покретање сокова унутар воћарских култура.
Метеоролози наредних дана најављују пад температуре.
Од среде па све до недеље код нас се очекују ниске дневне, а нарочито јутарње температуре које ће се спуштати и до 9 степени испод нуле. Уз то ће повремено бити вејавице и кише. Наредну недељу обележиће пораст температуре од 6 до максимално 10 степени током дана, уз слаб јутарњи мраз. Од 17. до 23. фебруара опет следи пад температуре до максималних 6 степени, али без падавина.
Што се тиче ниских температура, једино воћари, који су водили рачуна о превенцији могу бити мирни. То подразумева подизање воћњака, нарочито са осетљивим воћним врстама, на вишим надморским висинама, где је појава мразева мање изражена или је уопште нема. Овако топло време пољопривредници користе да обаве орезивање стабала.
Иначе, као последица мале количине падавина у дубљим слојевима земљишта нема резерви влаге. На основу дугорочне прогнозе, у наредна два месеца такође се не очекују значајније падавине. Тек у априлу могућ је већи број кишних дана. Произвођачи би требало да инсталирају системе за наводњавање.
Што се тиче засејаних житарица, у овом тренутку температуре земљишта у сетвеном слоју, у зони корена углавном су у плусу, тако да нема већих проблема за озиме усеве.
Међу више од 500 произвођача и прерађивача, на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства који јуче отворен у Београду, представила су се удружења, задруге и појединци из Врања и Пчињског округа. Град Врање организовао је њихово учешће на сајму како би током ове тродневне манифестације промовисали производе и потенцијале југа Србије, уз повезивањем са домаћим и страним купцима. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је први специјализовани сајам воћарства, виноградарства и повртарства на београдском Сајму, на коме су се окупили произвођачи, прерађивачи, задруге, произвођачи опреме и механизације, семенских кућа, расадника, као и експерата из области заштите биља.
Mинистар Недимовић рекао је да нас очекују велике ствари које би требало да нам донесу највећи профит, а то су несумњиво воћарство и виноградарство, што уз сточарство представља један потпуно заокружен систем. Очекују нас најпре пројекат комасације а друга ствар је електрификација поља која ће појефтинити производњу. Владимир Живановић директор Агро сајма истакао је да ова манифестација показује пун потенцијал наше прелепе, плодне земље, која би требало да постане регионални лидер у производњи и преради хране.
Сајам је обухватио комплетан ланац, од производње, преко технологије до пласмана производа. Сајам је окупио око 500 произвођача и прерађивача из Србије, региона и Европе. У три дана Сајма они ће имати прилику да представе своје производе и успоставе контакте са дистрибутерима, као и да размене искуства.
А на Сајму су се у организацији града Врања представили и произвођачи са југа Србије.
Градски већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је циљ градске управе био да нашим пољопривредницима пруже прилику да се представе на сајму, тако да је присуство 10 излагача из Врања, Асоцијација пољопривредника Пчињског округа, земљорадничка задруга из Пољанице, манастир Свети Стефан из села Горње Жапско као и партнери из Македоније.
Председник Асоцијације пољопривредника Пчињског округа, Станиша Петковић истакао је да њихов циљ није само присуство на београдском тржишту, већ и излазак на страна тржишта. За тако нешто потребни су им производи на бази јединствене технологије а тако нешто већ имају. Већ сутра пут Београда, у организацији града, на овај Сајам кренуће око 140 пољопривредника Врања. Они ће имати прилику да обиђу и Сајам пчеларства који се на београдском сајмишту отвара сутра.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је на Београдском сајму први међународни сајам воћарства, виноградарства и повртарства. На сајму своје производе поред 5 стотина других излагача, излажу и произвођачи града Врања и представници асоцијације пољопривредних произвођача Пчињског округа.
Представници града Врања из сектора аграра учествоваће на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства “Агро Београд 2020“, који се одржава од 30. јануара до 01. фебруара ове године на Београдском сајму. Овај сајам представља водећу манифестацију у региону Западног Балкана и Југоисточне Европе. На 25.000 квадрата изложбеног простора биће присутно 1.000 излагача, међу којима и произвођачи из Врања, а очекује се око 50.000 посетилаца. Град Врање организоваће и одлазак пољопривредника на сајам у Београду.
Опширније...
Велике температурне осцилације у јануару, током дана и ноћи, најчешће доводе до пуцања стабала и тиме измрзавања, нарочито младих засада. Зато је друга половина јануара период када би воћари морали да предузму одговарајуће мере како би заштитили воћњаке.
Велика колебања између ниских, ноћних и већих, дневних темпeратура, могу да доведу до измрзавања и пуцања стабала воћа. Задимљавање и кречење воћака, неке су од мера које могу спречити измрзавање. Сузана Јеркић саветодавац у Пољопривредној саветодавној служби Врање каже да би кречење стабала и рамених грана требало обавити сада, у другој половини јануара. Обавља се тако да се припреми 5 килограма негашеног креча, пола килограма соли и 250 грама сумпора. Приликом гашења креча, постепено се додају со и сумпор. Када се смеса охлади, водом се разређује до жељене густине и крече се стабла и рамене гране.
Ова мера спроводи се по мирном времену, са температуром у плусу. Осим против измрзавања, ова мера веома је добра и ради заштите од патогених организама јер окречена кора не пуца и тиме се спречава продор штеточина у саму биљку.
За воћаре и у зимским месецима има посла, те им тако предстоји и уношење комплексних минералних ђубрива у земљишта у воћњацима. Ради се о МПК ђубривима са већим процентом фосфора и калијума. При томе, морају да воде рачуна да то обаве у данима када нема мраза. Одмах након уношења ђубрива у засад, мора се обавити обрада земљишта у које се на тај начин непосредно уноси ђубриво.
На 10-ак овчарских фарми на подручју Врања почео је период јагњења. Зато ће наредних месец дана бити изузетно важан и напоран период за власнике фарми. Процене су да ови сточари поседују укупно око четири хиљаде оваца.
Подстицајна средства која даје држава по сваком уматиченом грлу овце, у низу претходних година, учинила су да овчарство постане једна од најпрофитабилнијих грана пољопривреде. И сточари на подручју Врања су то схватили те се број грла из године у годину повећава.
Срђан Зафировић из Пољопривредне саветодавне службе каже да према подацима из 2019. године на фармама у околини Врања има око четири хиљаде оваца са тенденцијом раста. Притом расте број грла, али не и број фарми, јер је посао веома напоран.
Простора за раст и даље има, међутим изразити је недостатак радне снаге и интересовања за овај посао. Зато је период од јануара до марта веома стресан за власнике фарми, јер тада почиње један од најважнијих периода, јагњење оваца. То је посао који захтева готово 24-оро часовно ангажовање, посебно код прихвата јагњади.
Зафировић подсeћа да је веома важно за виталност сваке новорођене јединке да јој плодова вода не доспе у респираторни систем, јер то може изазвати угинуће. Такође је за виталност јагњади потребно да одмах попије колострум преко млека мајке, чиме се подстиче имунолошки систем организма.
Иако се најчешће цео процес одвија природно, у многим случајевима потребна је интервенција људи у процесу јагњења. Овце су тихе животиње, те људи ретко примете када им нешто дешава, тако да је надзор над њима веома важан. Има и оних који су уградили видео надзор у објекте, што се показало као добро решење. С обзиром на то да присуство човека делује узнемирујуће на животињу, видео надзор даје могућност да одгајивач у објекат дође када примети да јој је помоћ потребна.
Ове године на њивама је уочена масовна појава глодара. На то су највише утицали сушно лето и топла јесен. Представљају велику опасност за усеве, пре свега пшеницу, као и луцерку. Промена климе праћена топлим и сушним јесењим данима отежава посао пољопривредницима у више сегмената, а посебно због појаве глодара на њивама. Тако је и ове године примећена масовнија појава глодара стручњаци упозоравају да би требало реаговати уколико се по хектару уочи око 200 рупа. Искуство пољопривредника показује да је потребно и пре тога применити хемијско сузбијање глодара, јер један пар мишева у току само једне године може да направи и по неколико хиљада потомака.
Њиве у већој мери нападају глодари ове године него претходних. Масовна појава глодара бележи се отприлике на три до четири године. Поред велике суше и топле јесени овогодишњем масовном размножавању глодара допринела су и велике површине необрађеног земљишта, где мишеви могу да направе станишта. Већ у сетви, они су прикупљали зрна ту где су се настанили, припремали своја складишта и самим тим су на тим местима проредили пшеницу. Kада је биљка почела да ниче, они су прикупљали и наклијане биљке и клице. Могу да једу и младе биљке, значи да се хране и листовима, тако да ће они практично презимити на бази тих својих ускладиштених намирница, а на пролеће ће наставити своју активност и све до уласка комбајна када дође време сетве, они ће се хранити биљкама.
Оно што би ратари најпре требало да ураде, јесте да обиђу своје парцеле, да виде какво је стање, колико има рупа, где су и у складу с тим да реагују. Ако постоји потреба, потребно је и да третирају те рупе мамцима који су регистровани за употребу у пољским условима. Један од начина да се популација глодара смањи је дубоко орање, којим се разоре гнезда глодара и на тај начин спречава прелазак на озима жита и луцеришта. Време комбајнирања у јесен и одношења хране за ове штеточине, значајно утиче на њихово присуство и углавном је интензитет напада јачи на површинама где је предусев био кукуруз који је комбајниран у каснијим роковима.
Због закаснеле јесење сетве, на већини парцела у врањском крају озими стрни усеви, пре свега пшеница, нису били припремљени за овај период ниских температура. Ипак тренутне дневне температуре у плусу, донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи.
Јутарњи мразеви који се на подручју Врања спуштају и до минус 11 степени, а поред речних сливова температуре су још и ниже, могу оштетити врхове листова усева, али то им неће нанети велике штете. Пшеница може поднети до минус 21 степен, седам дана у континуитету. Међутим, голомразица свакако има негативан ефекат, иако дневне температуре у плусу донекле смањују негативан ефекат ниских температура током ноћи. С обзиром да метеоролози најављују нешто више дневне температуре у наредним данима, највероватније неће доћи до значајнијег оштећења усева.
На највећем проценту површина, пшеница се налази у фази три листа. За отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре, врло је битан оптималан рок сетве и временски услови који владају у том периоду. С јесени је пшеница засејана у касним роковима сетве, те је дошло до успореног раста. Стручњаци су упозорили ратаре да би требало да сетвену норму управо повећају за 10 до 20 процената, јер је процена да је могуће да толико усева мраз оштети.
Било би добро да падне снег минимално дебљине 10 - 15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Уколико се остваре прогнозе метеоролога у наредним данима предвиђа се снег, а од 20. јануара најављени су ледени дани. То ће бити и најкритичнији дани за усеве. Након тога ће према прогнозама уследити отопљавање, са максималним дневним температурама до 9 степени.
За остатак зиме, у фебруару и марту, прогнозирају се температуре изнад вишегодишњег просека, те ће у том периоду, уз све агротехничке мере, моћи да се надокнади развој ратарских култура и постигну приноси који би бар требало да покрију трошкове сетве. Да подсетимо да су ратари који су сејали декларисано семе платили сетву око 80 хиљада динара по хектару, а са семеном из сопствених резерви око 60 хиљада динара за хектар.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје, за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства- за набавку новог трактора у 2020. Години.
Најављивану подршку произвођачима, ресорно министарство реализује одмах почетком године. Разлог је у чињеници да је механизација у Србији у просеку одавно премашила пунолетство. Прошле године у Србији је купљено око 2.000 нових трактора и 90 комбајна. Уз сву помоћ државе за десет година купљено је само 20.000 трактора што значи да је обновљено само пет процената пољопривредне механизације, те је подршка за набавку нових трактора била ургентна.
Подстицај се може остварити на основу прихватљивих трошкова инвестиције за набавку новог трактора чија је снага мотора до 60 киловата, укључујући и тракторску кабину, и да се први пут користи за пољопривредне радове у биљној и сточарској производњи. Услов је да је произведен или склопљен у Републици Србији пре дана објављивања јавног позива за остваривање права на подстицаје.
Подстицаји се утврђују у износу од 50 одсто од вредности реализоване прихватљиве инвестиције. Висина подстицаја за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди износи 65 процената. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је 800 хиљада динара. Подстицај могу да остваре они који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава и у активном су статусу. То су физичка лица-носиоци комерцијалног породичног газдинства, предузетници, привредна друштва и земљорадничке задруге са најмање пет чланова.
Поред ових услова, неопходно је да подносилац захтева у регистру пољопривредних газдинстава има уписане површине земљишта за производњу одговарајућих биљних и воћарских култура. Уколико се газдинство бави сточарством утврђен је највећи број грла крупне и ситне стоке које произвођач може да има, а да испуњава услове за подношење захтева. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари у текућој календарској години је 800 хиљада динара. Захтев за одобравање права на подстицаје може се поднети до 29. маја ове године.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
