Произвођачи цвећа у Врању и  округу припремају се за наступ на предстојећем Сајму лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа, који ће 7. марта по први пут бити организован у граду. Међу њима је и Јован Младеновић који се у насељу Собина цвећарством бави већ 16 година.

Комплетна породица Младеновић посвећена је производњи цвећа, где посла има целе године. Ипак, Јован Младеновић био је први који се упустио у овај захтеван посао који  тражи много знања и  рада, а пре свега љубави. Сада се припремају за излагање цвећа на Сајму који ће бити организован у Врању, уз подршку града и  Савеза  пчеларских организација Србије .

Јован Младеновић рекао је да су у потпуности спремни и да ће Сајам бити прилика да успоставе нове пословне контакте, с обзиром да су најављени посетиоци из региона, као и целе Србије. Сада је у току садња сезонског цвећа, али оно што су произвели  надају се да ће привући пажњу евентуалних пословних партнера.

Младеновићи годишње произведу 65 хиљада биљака у неколико мањих пластеника, где су увели грејање . Од тог посла живе и стално улажу, али кажу да  се задовољство када  виде  расцветало цвеће, ничим не може платити.

Младеновић каже да је потребно не само много улагања, много непроспаваних ноћи због загревања простора и сталне температуре које захтевају биљке, већ и много знање које су стекли едукацијама и искуством.

Стално повећавају површине на којима гаје биљке тако да им  већ недостаје простор. Комплатну производњу  продају, могу да пласирају не излазећи на пијацу. Али кажу да би размишљали и о већој површини и даљем ширењу производње.Сајам би био прилика да разговарају са потенцијалним партнерима. Иначе, посебна вредност  предстојећег  сајма биће уговарање  производње, јер тако могу обезбедити сигуран пласман. За ову сајамску манифестацију предвиђен је и изузетно богат пратећи програм који подразумева едукацију.

Поред резидбе винограда и воћњака која  је у току,  упоредо би требало обавити и ђубрење земљишта као припрему за наредну вегетациону сезону. Ова агротехничка мера једна је од важнијих у постизању високе родности и квалитета воћа и грожђа.

Основно ђубрење вишегодишњих засада је агротехничка мера којом се додају хранива потребна за нормално одвијање раста и развоја  како новоподигнутих тако и старијих засада воћа и винове лозе. Време основног ђубрења је од почетка септембра до средине новембра, односно приликом дубоке јесење обраде земљишта. Тада би требало користити органска ђубрива односно згорели стајњак. Ако се  не обави у јесен , треба га обавити  сада  или у рано пролеће када време дозволи, а свакако пре почетка вегетације. Примењују се комплексна минерална ђубрива  с мање азота, а више фосфора и калијума.  

СНИМАК: мр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе прецизира да  је у овом периоду, у воћњацима и виноградима  ,обавезна   примена комплексних минералних ђубрива са већим процентом фосфора и калијума, у количини од 500 до 600 килограма по хектару. То би требало урадити најкасније у року од наредних 20-ак дана. Најважније је да се то ђубриво плитком обрадом унесе у земљиште и на тај начин дође у додир са влагом. Постепеним растапањем долази у зону корена и храни биљку.

Хемијска анализа земљишта даје најпотпуније податке о томе које врсте и количине ђубрива су неопходне. На то  стручњаци стално подсећају пољопривреднике без обзира којом се врстом биљне производње баве. Метеоролози сутра и последњих дана фебруара  најављују кишу  што ће допринети растапању ђубрива и исхрани биљака, као припрема за интензивну вегетацију.

Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.

Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.

Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће  физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.

Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.

Министарство пољопривреде почело је са одобравањем захтева за исплату подстицаја за тов животиња на фармама. Захтеви се могу подносити до краја јула ове године. Износ подстицајних средстава различит је у зависности од врсте животиња. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници.

Сточарство  је једна од  најзахтевнијих  грана  пољопривреде. Због тога  ресорно министарство годинама уназад  даје бесповратна средства за подстицање примарне сточарске производње. Један од сегмената је производња меса, односно тов животиња на фармама. И ове године почетак фебруара - време је када фармери могу почети са подношењем захтева за исплату ових средстава, која су различита за у односу на врсту това.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе  Врање напомиње да је износ подстицаја за тов  јунади 15 хиљада динара по грлу, за јарад и јагњад две хиљаде, а за свиње хиљаду динара. Право на подстицаје имају лица која су на свом газдинству товила јунад најмање 4 месеца и да су грла предала кланици. У периоду од 1. фебруара до 31.јула могу се поднети по три захтева, минималан број јунади је 3.

Минималан број јагњади је 10 грла по једном захтеву, што важи и за товљенике, а за јарад  5 грла. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници. Актуелне су подстицајне мере за узгој телади за тов, за краве које нису уматичене. Зафировић прецизира да је износ подстицаја у овом случају 20 хиљада динара по грлу. Захтеви се подносе до 31. јула ове године за она грла која су се отелила почев од 1. јула прошле године до краја јуна 2020.

Очекује се да ће овакве подстицајне мере, односно исплата бесповратних средстава подстаћи сточарство у Србији. За сада је приметан раст фарми на којима се узгајају козе, док власници оваца повећавају број грла.

Министарство пољопривреде у сарадњи са саветодавним службама раде на едукацији фармера ради почетка примене Правилника о квалитету сировог млека. Циљ овог документа је побољшање квалитета  откупљеног млека које се испoручује крајњим потрошачима.

Иако је почетком ове године требало да почне примена Правилника о квалитету сировог млека то се још увек није догодило. Разлог је неспремност и фармера и откупљивача да се овај правилник примени. Суштина овог документа је да ће се убудуће непосредним произвођачима млеко првенствено плаћати према стању здравља животиња и хигијени у процесу муже. Ради се о броју присутних микроорганизама и броју соматских ћелија у млеку.

Роберт Ширтов из Пољопривредне саветодавне службе Врање појашњава да то значи да ће млеко бити разврстано у три категорије, с тим да је дозвољени број соматских ћелија до 400 хиљада у свим  категоријама. Број микроорганизама у првој класи је до 100 хиљада, у другој од 100 до 400 хиљада, а у трећој преко 400 хиљада јединица.

При томе, број микрооорганизама показује хигијену у целокупном процесу муже па све до хлађења млека. Број соматских ћелија показатељ је здравља млечних жлезда. Ширтов напомиње да се млеко за сада плаћа још увек према проценту млечне масти, која по новом правилнику не сме бити мања од 3,2 процента за кравље млеко.

Ради почетка примене новог Правилника, представници Стручних пољопривредних служби ће стално обилазити фарме на којима се производи кравље млеко. За непосредне произвођаче ће организовати едукативне радионице  на којима ће показним вежбама практично објашњавати шта морају да ради како би добили бољи квалитет млека. Циљ је опстанак на тржишту и достизање већег профита.