На дневном реду Скупштине Републике Србије, поред осталог су и измене и допуне Закона о безбедности хране. Један је од приоритета Владе је безбедност хране и следи озбиљна реформа у том сектору, процене су ресорног министарства.

Предложене измене и допуне Закона о безбедности хране  ни на који начин неће утицати на  измену Закона о генетски модификованим организмима. Ово је изјавио министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Поновио је да су производња и промет генетски модификоване хране у Србији забрањени и та нулта толеранција на ГМО остаје. Изјаве појединих посланика које су се појавиле у јавности  о наводној  измени тог статуса, нису тачне, оцена је ресорног министра. Ма колико заговорници ГМО лобирали да се храна са тим састојцима пусти у промет, наука је, на основу експеримената у лабораторијским условима, утврдила да изазивају нежељене промене у организму .

Мица Стајић у Пољопривредној служби  изјавила је да се те промене услед уноса ГМО односе на промене у органима за варење, бубрезима, и органима за размножавање који доводе до неплодности. Осим тога узрочник су појаве неких врста алергија.

Министар Недимовић је рекао је да је безбедност хране један од приоритета министарства и Владе Србије и да следи озбиљна реформа у том сектору. Према његовим речима, до априла ће Србија добити акредитовану државну националну лабораторију за контролу квалитета хране. Тиме се систем референтних лабораторија полако заокружује, што државу чини независном да може са аспекта фитосанитарне и ветеринарске безебедности да има институцију са најсавременијим уређајима којима може да утврди чега има на простору Србије и шта се покушава да се увезе.

Недимовић је рекао да је изменама и допунама Закона о безбедности хране утврђена подела послова Министарства пољопривреде и Министарства здравља у погледу тога ко контролише коју врсте хране, наводећи да пре свега мисли на санитарну инспекцију.

У новој сезони пољопривредних радова, послодавци су по закону  обавезни да пријаве и одјаве сезонске раднике. Радници тиме добијају права из радног односа, а послодавцима се смањују трошкови за обавезно осигурање.

Ова година почела је са применом нових законских одредби које се односе на ангажовање сезонских радника. Анализе су показале да  тренутно 95 одсто сезонских радника у пољопривреди ради „на црно“, без икаквог уговора. То значи да  не остварују права која проистичу из радног односа, као што су  права на социјално и пензионо осигурање и осигурање  од повреде на раду. Очекује се да нове законске одредбе заживе у пракси и  на тај начин заштите сезонске раднике. Закон предвиђа да послодавци у новој сезони почну са  електронском регистрацијом , односно пријавом и одјавом радника.То ће бити основа за формирање пореске пријаве за ангажоване раднике.

Пријава мора да садржи јединствен матични број грађана, као и име и презиме. Систем пријављивања направљен је тако да  се аутоматски прави пореска пријава. Jедина обавеза послодавца је да наведе када ће радник бити ангажован. Радници у том погледу немају никакве обавезе. Тиме су у историју отишли  класични  уговори  у писаној форми. Радник ће моћи да захтева од послодавца да му се изда потврда о раду.

Анализе су показале да је пре увођења електронског система пријаве сезонских радника, за процедуру пријаве и одјаве једног сезонског радника послодавац  трошио 5 сати месечно. Истовремено, месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по сезонском раднику су у просеку износили десет хиљада 200 динара. Новим законским решењем и системом електронске пријаве, укупна цена пореза и доприноса по раднику по дану, израчунава  се у односу на минималну зараду која се одређује сваке године. То тренутно износи нешто мање од 300 динара дневно, односно око шест хиљада  динара месечно за једног радника.

Закон се примењује само на сезонске послове за које се наплаћује новчана накнада у сектору пољопривреде, рибарства и шумарства. Kомшијска испомоћ  и остале врсте помоћи које не подразумевају новчану накнаду, не подлежу овом закону. Сви чланови породице или шире фамилије,који обављају сезонске послове, а који не подразумевају новчану накнаду, носи обухваћени овим прописима.

Од данас пољопривредници могу да рачунају на субвенције на дизел гориво. Укупно 60 литара дизел горива по хектару биће субвенционисано са по 20 динара, а максималан износ пољопривредног земљишта је 20 хектара. Пољопривредницима за субвенције на гориво неће бити потребни никакви фискални рачуни. Држава ће им аутоматски, на бази пријаве хектара Управи за трезор, од 1. марта до 30. aприла, исплаћивати и ту подршку за дизел гориво. Исплата ће бити пре сетве, обећавају из ресорног министарства.

Управа за ветерину Министарства пољопривреде најавила је да разматра постепено укидање превентивне вакцинације против класичне куге свиња, јер је то један од предуслова који Србија треба да испуни, како би добила сертификат за извоз свиња и свињског меса у Европску Унију.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је да би укидање превентивне вакцинације свиња могло да почне током ове године. Још увек није прецизирано  када би то могло да се деси, али  је у Управи за ветерину у току израда стратегије и акционог плана, који ће се примењивати након престанка вакцинације против свињске куге.

Како би могли да стекнемо  статус земље слободне од класичне куге, без вакцинације, неопходна је  потпуна примена мера којима се потврђује да вирус  не циркулише у популацији  ни код домаћих, ни код дивљих свиња.

Искорењивање класичне куге свиња је дуготрајан посао у оквиру кога је неопходно поштовати и доследно спроводити низ биосигурносних мера, као и кампању подизања нивоа свести фармера, без чије сарадње није могуће спровести те  мере.

Предуслови за одлуку о престанку вакцинације против те болести су и контрола промета , поштовање прописа, благовремена пријава свих сумњивих случајева надлежној ветеринарској служби, као и праћење здравственог статуса популације дивљих свиња које могу бити значајан преносилац вируса .

Свињска куга је иначе  вирусно обољења свиња свих категорија, а често је и смртоносна. Болест се јавља у целом свету, а њено пријављивање обавезно је по закону. Вирус може месецима да се одржи у месу, месним прерађевинама и месном отпаду. У свињском месу које се држи на +4⁰Ц,  вирус може да преживи од 3 до 6 месеци, док у сувом месу које се држи на собној температури и више од 10 месеци.  

Оболеле животиње  могу да живе и до три месеца пре него што угину. Kада наступи класична куга свиња, нема специфичне терапије, а обавезно је  нешкодљиво уклањање животиња. Kод нас је актуелна вакцинација живом вакцином, која даје дуготрајан имунитет.

Према званичним подацима у Србији се тренутно узгаја око 880 хиљад грла крупне стоке, што је историјски минимум. Актуелно стање у говедарству последица је 25-огодишњег опадања производње у просеку 2 до 3 одсто годишње. Ситуација је слична и у осталим гранама сточарства.

Републички завод за статистику, почетком 2019. године забележио је драматично бројчано стање у сточарству Србије. Број грла крупне стоке тренутно је на историјском минимуму, а ништа није боље ни у осталим гранама сточарства. Србија је рецимо на почетку 2019. године имала око три милиона грла свиња што је  најмањи број  од 1955. године. У односу на последњи попис број говеда мањи је за 6,5%, свиња за 14,7%, коза за 14,2% и живине за 11 процената. Разлоге за такво стање у сточарству је у томе што је за последње две и по деценије нестало око 400 хиљада сеоских домаћинстава, односно  хиљаду села са по 400 домаћинстава.

Држава је отварањем нових извозних тржишта омогућила сточарима у прошлој години пласман 12 хиљада товних јунади на тржиште Турске. Нама је ова говедина плаћена највише, око пет хиљада и 314 евра по тони, или 34 одсто више од просечне цене, а разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу који други извозници немају. Међутим, тиме смо подмладак у говедарству свели на минимум.

И у свињарству није ништа боље. Србија је почетком  ове године  имала  око три  милиона свиња, односно четири одсто мање него у 2017. години, а што је најмањи број од 1955. године. Подстицајним мерама које су и даље на снази, држава је једино успела да подстакне да се за 18 одсто повећа број грла оваца, у односу на минимум забележен 2012. године.

Резултат оваквог стања су високе цене  домаћег меса и прерађевина. Према подацима Републичког завода за статистику,  потрошња меса по становнику  мања је од 30 килограма годишње, а пре четврт века била је 65 килограма. Становник Европске Уније годишње троши  преко 100   килограма. Бројне су мере које држава може да предузме да се овакав драматичан пад у сточарству заустави. Најпре да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Требало би да обезбеди финансијску и другу помоћ пољопривредницима у брендирању и финализацији производа, и да им обезбедити  стабилно тржиште по уговореним  ценама.   

Ради поређења, фармери у Европској Унији имају подстицаје од 500-900 евра по хектару, а у Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару.