Сетва кукуруза у пролеће за многе ратаре је најважнија обавеза у производњи. Због недостатка падавина и током зиме и овог пролећа,сада већина гледа у небо очекујући кишу коју метеоролози најављују у наредним данима.

Од 10. априла званично почиње да тече оптимални рок за сетву кукуруза, једне од најважнијих ратарских култура у пољопривреди. Међутим, влаге нема ни у површинском,  па чак ни у дубљим слојевима земљишта.То је последица недовољног снега током зиме, као и пролећа које ове године протиче готово без падавина. Због тога  још увек нема услова за сетву на  њивама у околини Врања.

Да би семе кукуруза клијало треба да упије око 45 % воде. Уз повољну температуру семе ће брзо клијати и ницати при влажности земљишта од око 70 до 80 % од максималног водног капацитета. У овом тренутку неопходно је бар 20 до 30 литара кише по метру квадратном,како би се створили услови за припрему земљишта и сетву. Према најавама  метеоролога, падавине се  очекују у наредним данима.

Тренутна температура ваздуха  и земљишта су одговарајући. Већина ратара већ се одлучила за одговарајуће хибриде кукуруза, а ради се углавном о раним сортама. Паралелно са тим  набављају и хербициде за сузбијање коровских биљака. Kорови утичу на смањење приноса и квалитета кукуруза, смањују температуру земљишта, узимају воду и хранљиве материје из земљишта. На почетку вегетације кукуруз спорије расте што нарочито одговара развоју корова. Из тог разлога је веома важно сузбити корове после сетве, а пре ницања. Успех у производњи кукуруза често може да одлучи правовремено сузбијање корова, што је у највећој мери одређено избором хербицида и временом њихове примене.

Иначе на територији Врања под кукурузом је око четири хиљаде хектара, а у Пчињском округу укупно 10 хиљада хектара. Прошла година била је изузетно берићетна. Ако знамо да је просечан род око 4 и по тоне по хектару, они који су сејали ране сорте имали су око 8 тона, а код касних хибрида и до 14 тона по хектару.Произвођачима остаје да се надају да их временске прилике неће изневерити и да ће пролеће донети преко потребну кишу.

Најављена киша у наредним данима увећава ризик за појаву гљивичних биљних болести пре свега у засадима јабука, али и другог воћа. Једини начин превенције је третман  фунгицидима. Воћњаци  јабука су и иначе најосетљивији на појаву гљивичних болести.

Неповољни временски услови су ти који диктирају појаву проузроковача биљних болести током вегетације. Зато је веома важно заштити биља приступити правилно и на време. Kада је реч о јабуци, то воће сигурно је најтеже заштитити и има највише познатих болести и штеточина. Сада је најактуелнија фитопатогена гљива Вентурија, чијој појави управо погодује влага.

Инжењер пољопривреде Дејан Мујакић из Пољопривредне саветодавне службе у Врању упозорава да вентурија изазива чађаву пегавост листа и краставост плодова. Изазива учесталу појаву и оштећења листа и плодова и економски је најзначајнија болест јабуке. Обавезна је употреба фунгицида који се могу комбиновати са инсектицидима, али само док јабуке не процветају.

Плодови захваћени овом гљивом су економски мање значајни и њихова цена на тржишту је занемарљива. Најављена киша у наредна два дана ствара повољне услове за инфекцију вентуријом. Штете које настају деловањем овог патогена у воћњацима могу бити чак и веће од 70 процената. У нашим агроеколошким условима ризичан период траје од почетка априла па све до прве или друге декаде јуна. Пољопривредна служба у Врању у сарадњи са ресорним министарством на кључним тачкама инсталирала је метеоролошке станице, како би пратили кретање свих параметара на основу којих дају препоруке произвођачима.

Мујакић прецизира да се ради о праћењу температуре,влажности ваздуха и земљишта до дубине до 30 сантиметара, степена осунчаности и других параметара. То је од значаја за одређивање одговарајућих третмана свих биљних култура.

У воћњацима постављају и такозване феромонске клопке ради одређивања појаве и присуства инсеката и штеточина.

Да ли је петак 5. април, дан Д за малинаре и произвођаче купина у Србији? Тада ће о откупу овогодишњег рода представници ових воћара разговарати са премијерком Аном Брнабић, ресорним министрима и представницима царине.

До кулминације проблема дошло је у последње три године због драстичног пада откупних цена малина. О томе ће произвођачи разговарати са председницом Владе, Аном Брнабић, министрима трговине и пољопривреде, Расимом Љајићем и Браниславом Недимовићем, као и представницима царине.

Малинари очекују одговор на питање да ли ће откупљивачи прихватити произвођачку цену коју су израчунали стручњаци у Савету за малину, који је формирала Влада Републике Србије. То државно тело је предложило цену од 139,3 динара по килограму, а са превозом и маржом од око 173 динара за откуп по килограму малине. Када је реч о купинама произвођачка цена креће се око 80 динара за килограм, зависно од сорте.

Драган Ристић председник Удружења малинара „Црвени дукат“ у селу Мањак у општини Владичин Хан каже да су овом ценом задовољни, а опет у зависности од сорте и квалитета.За сорту „Виламет“ ово је реална цена, а „Микер“ би требало да вреди бар за десетак динара више по килограму.

На подручју Врања под малинама било око 200 хектара, а сада око 90 хектара. Највише их има на подручју општине Сурдулица око 250 хектара, а у Владичином Хану око 200. Због ризика и штете коју трпе, с обзиром на географско подручје, малинари сматрају да би требало да дође и до измена у области осигурања.

Ристић подсећа да је овом подручју ризик и могућа штета подједнака као и за малинаре у Ариљу и Ивањици, те стога мисле да би и износ премије осигурања требало да буде исти.

Малинари од државе захтевају и да их заштити већом контролом од увоза, нарочито спречавањем да се малина из Босне и Херцеговине продаје под српским брендом. Постоји и предлог да се сагледа могућност за увођење прелевмана на увоз тог воћа, односно увожења заштитних мера којима се надокнађује разлика између више цене домаћег производа и ниже цене увезеног, увећано за износ царине.  

За воћаре током целе године има посла. Највише током бербе, а сада на почетку је најважнији период, од кога умногоме зависи родност. Због тога, стручњаци саветују да се сада обаве најважније агротехничке мере на свих хиљаду 580 хектара, колико је под воћем у Пчињском округу.

У засадима воћа у пуној родности неопходно је обавити ђубрење азотним минералним ђубривима у количини од 250 до 300 килограма по хектару. Половину ове количине  требало би унети у воћњаке до краја априла, а преостали део до краја маја. Када листови достигну две трећине пуне величине, потребна је прихрана течним ђубривима, која се могу комбиновати са средствима за заштиту биља.Стручњаци подсећају да би се требало придржавати термина за агротехничке мере,у противном су последице дугорочне.

Мр Небојша Младеновић упозорава да уколико се ђубрење азотом не обави на време, то се касније не може надокнадити.Уколико  ову меру одложимо након маја месеца то чак може бити штетно за воће. Може  узроковати продужену вегетацију,недовољно сазревање ластара, а касније велику осетљивост на ране јесење и после зимске мразеве, што ће се у следећој години одразити на родност.

Територија југа Србије погодује развоју воћарства и виноградарства. Ипак, Србија је земља шљиве, што је очигледно и код нас, јер само на територији Врања има око 950 хектара под засадима шљива. Сада је право време и за обраду земљишта и у засадима са дрвенастим и жунастим воћем попут малина и купина. 

Мр Младеновић истиче да је  обрада земљишта  потребна ради разбијања покорице,онемогућавања губитка апсорбоване воде, а касније лакше усвајање атмосферских падавина.

Поред тога тиме се врши уништавање младих коровских врста, уношење ђубрива у дубље слојеве земљишта и одржавање водног и ваздушног режима, а одржава се и одговарајућа структура земљишта.

Период цветања коштичавог воћа, право је време за заштиту од појаве гљивичне биљне болести која  узрокује сушење грана, па и целог стабла. Ова фаза се не сме пропустити, упозоравају стручњаци за заштиту биља, јер касније се не може ништа учинити уколико дође до инфекције.

Најкритичнији период у коме се коштичаво воће може инфицирати монилијом су управо дани пред нама. Фитопатогена гљива Монилија Лакса  продире у гране и стабло преко отворених цветова. Да би дошло до инфекције овом гљивом потребно је испуњење одређених услова у спољашној средини.

Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби истиче да је неопходна одговарајућа температура и влажност ваздуха, односно влaжност цветова. Инфекција се остварује преко жига тучка. Уколико се инфекција деси никакви каснији третмани не могу је сузбити.

На подручју Пчињског округа, у зависности од подручја, сво коштичаво воће налази се у фазама од почетног бубрења до прецветавања. Третирање би требало да се обавља искључиво у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. Уобичајена су три третирања. Мујакић појашњава да се први ради у фази белих балона, други у фази пуног цвета, као и након прецветавања.Пре најављене кише требало би опрскати воћњаке препаратима као што су Хорус, Сигнум или Ципродекс.

Уколико је дошло до инфекције стабала то се најбоље може видети када крене период листања. Примећују се сасушене гране и гранчице, на којима се понекад јавља и смолотечина. Преостаје само орезивање грана, изношење из воћњака и спаљивање.