Пољопривредници у Србији од почетка следеће године могу да очекују финансијску помоћ државе из неколико извора финансирања, најавио је ресорни министар Бранислав Недимовић. Посредством уговора склопљених на нивоу државе, финансијска подршка обезбеђена је кроз гаранцијску шему и преко уговора са Светском банком.
Гаранцијску шему је наша држава обезбедила захваљујући уговору вредности 55 милиона долара. Осим ове помоћи, почетком следеће године пољопривредници би требало да добију помоћ и кроз уговор који је Србија склопила са Светском банком за побољшање конкурентности пољопривреде. Тај уговор требало би да почне да се спроводи од јануара, а тиме ће домаћим произвођачима бити олакшан приступ средствима из Инструмента претприступне помоћи Европске уније за рурални развој. Ресорни министар Бранислав Недимовић подсетио је да пољопривредници из наше земље другу годину заредом конкуришу за средства из овог програма, а највеће интересовање показали су за набавку пољопривредне механизације.
Највише проблема било је када неко хоће да изгради прерађивачки капацитет, јер не може да обезбеди хипотеку или гаранцију, да би добио кредит, да би касније могао да добије повраћај средстава. Кроз приступ европским фондовима српски пољопривредници добили су могућност за развоја винарства и живинарства. Висина ове подршке износи 60 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, док је овај износ од 65 одсто намењен за пољопривреднике млађе од 40 година, а 70 одсто за оне који живе у планинским подручјима.
Из европских предприступних фондова, за развој пољопривреде у Србији издвојено је 175 милиона евра. Та средства, уз помоћ државних субвенција и суфинансирања требало би да омогуће помоћ пољопривредницима у новчаној вредности од 400 милиона евра. Део тих средстава планиран је за помоћ у развоју сеоског туризма у Србији.
Обезбеђена су и средства од кредита висине 50 милиона долара за аграр у Србији. Предстоје даљи преговори државе са ЕУ о преговарачким Поглављима 11 и 12, која се односе управо на развој села и безбедност хране.
У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета.
Приликом конкурисања за средства из ИПАРД програма, пољопривредници у Србији највеће интересовање показали су за куповину трактора. Од десет пољопривредних газдинстава у Србији, осам има свој трактор, али је та механизација у просеку старија од 20 година. Међутим, произвођачи који имају мале поседе нису могли да поднесу захтев за средства из овог програма, те ће субвенције за њих бити обезбеђене из буџета Републике Србије.
У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета. Овом мером биће обухваћени трактори који се склапају или производе у Србији, а који по проценама коштају од 8 хиљада до 20 хиљада евра. Повраћај новца је 50 одсто, односно 65 процената за произвођаче у неразвијеним подручјима, максимално 800 хиљада динара.
Дешава се да пољопривреднике збуњује то што постоје две мере за набавку ове механизације. Оне се разликују у начину набавке и плаћања. Наиме, мера ИПАРД-а намењена је онима који обрађују од два до 100 хектара земље. Оно што подршку државе разликује од ИПАРД-а јесте да се захтев за субвенције државе, подноси тек када пољопривредник купи машину својим средствима. Код ИПАРД-а корисник доставља предрачун за одобравање подстицаја Европске Уније, а инвестиција се реализује тек када добију решења.
Из националног буџета до сада је за различите пројекте који су спроведени по захтеву пољопривредника, исплаћено 12 милиона евра.
Буџет града Врања за пољопривреду за наредну 2020. годину за две трећине је већи у односу на годину на измаку. Осим непосредне помоћи произвођачима, планиране су и бројне активности везане за њихову едукацију, као и промоцију производа овог краја.
У наредној години из буџета града Врања биће издвојене 23 милиона динара. То значи да су издвајања за аграр у односу на ову годину увећана за 8 милиона динара. То је оно што је непосредно планирано за помоћ пољопривредницима, не рачунајући инфраструктурну изградњу у селима, улагања у ревитализацију путева и изградњу спортских терена. Осим тога, постоји реална могућност коришћења бесповратних средстава ресорног министарства, као и фондова Европске Уније.
Поред тога, сектор пољопривреде Градске управе планира и бројне едукативне и друге активности које ће поспешити развој пољопривреде, али и других области, попут обогаћивања туристичке понуде града.
Тако је наредне године 7. марта у граду планирано организовање првог Фестивала пчелињих производа, лековитог, зачинског и украсног биља. Циљ је промоција меда и производа од меда. Уз септембарски Сајам меда у Врању, који се позиционирао као један од најзначајнијих на југоистоку Балкана, то ће бити још једна промоција меда са овог географског подручја. Планиране су и едукативне радионице не само за пчеларе, него и све оне које се баве производњом препарата и помоћних лековитих средстава од меда. Такође, произвођачи из нашег краја учествоваће и на првом Сајму воћарства, који ће у Београду бити организован од 30. јануара до 1. фебруара 2020. године. Представиће се прерађивачи воћа, као и произвођачи воћних садница. Организовани одлазак пољопривредника из Врања до Београда планиран је за 1.фебруар.
Вакцинација свиња против свињске куге званично је престала да се спроводи на целој територији Србије. Након мониторинга и контроле Европске комисије биће могућ извоз свињског меса у наредним годинама, чему је вакцинација до сада била главна препрека. Мера вакцинације против свињске куге спроводила се у Србији у претходних 30 година. Kласична куга свиња налази се на листи А болести Светске организације за здравље животиња, а уколико се појави у некој земљи може да створи велику економску штету и у тој, али и у суседним државама. Сада је вакцинација као мера укинута, а латентна опасност од појаве болести увек постоји. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема.
Зафировић каже да што се тиче опасности од заразе овом болешћу све зависи од спровођења превентивних мера, не само у Србији, већ у целој Европи. Обољење као што је свињска куга је смртоносно за заражене животиње. Међутим, релативно брзо се искорењује, јер након уклањања заражених јединки, уколико на фарми 45 дана није било оболелих животиња сматра се да је то газдинство безбедно.
Вакцинација је била главна препрека извозу свињског меса на европско тржиште. Слободном извозу претходиће контрола Европске комисије и мониторинг који би могао да потраје годину и по дана, па и дуже. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема. Стручњак за сточарство у Пољопривредној служби Врање Срђан Зафировић каже да што се тиче вакцинације против свињске куге, она је давно престала у већем делу Европе. Наше фарме нису могле да извозе свињско месо управо због вакцинације. Тако ће са престанком примене ове превентивне мере бити отворена могућност извоза.
Ово је добра вест за домаће произвођаче, који ће сада моћи да понуде и свињско месо на европском тржишту. Међутим, да би наша земља могла да има статус земље слободне од класичне куге свиња превентивне мере морају у потпуности да се спроводе што значи да се мора доказати да овог вируса нема ни код домаћих ни код дивљих свиња, а тај процес може трајати дуго, чак до неколико година. Што се тиче трговања са Евроазијском унијом, Србија ће моћи да тражи од држава ЕУ да нам дозволе транспорт преко њихових територија, што је велика погодност за произвођаче због смањења трошкова.
Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.
Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.
Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.
Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.
Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.
Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.
Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док је позив за меру три, која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара. Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.
Због изузетно закаснеле сетве житарица, ратари морају константно да прате фазе развоја усева на пољима. У договору са стручњацима примењиваће одговарајућу агротехнику ради добијања профитабилних приноса. Ове године ратари су имали далеко теже услове за производњу житарица у односу на 2018. годину. Дуготрајна суша током летњих месеци није дала шансу ратарским културама да дају пуне приносе. Недостатак воде у тлу додатно је погоршан јесењим сушним периодом, због чега су сетвени радови обављани ван свих оптималних рокова. Неки од ратара ору тек ових дана и обављају предсетвену припрему.
Стручњак за ратарство у Пољопривредној саветодавној служби у Врању Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће на неким парцелама пољопривредници морати да поново сеју усеве, да засеју факултативне културе, али и да семенске куће понуде нови сортимент у складу са измењеним климатским условима. Шанса ратара је и повећање површина под сточним грашком и грахорицама.
Ратарство на нашем подручју може бити само у служби сточарства, јер тржишних вишкова житарица одавно нема. Узроке би требало тражити у измењеним климатским условима, расту температуре ваздуха из године у годину, а у земљишту све више недостаје хумус односно квалитетан оранични слој, због мањка стајњака и спаљивања стрништа. У таквим околностима, преостаје да се измени сетвена структура и да се сеју културе које одговарају таквим условима уз примену агротехничких мера које препоручују стручњаци.
Правилан износ садница воћа и винове лозе од пресудног је значаја за подизање интензивних засада, чија се садња одвија управо у новембру и све док земља не буде залеђена. Исправан садни материјал са прописном документацијом која доказује да је прошао све теренске и лабораторијске анализе на вирусе и бактерије, критеријуми су за избор садница. Ово је важно поготову у случају подизања интензивних вишегодишњих засада који тек након најмање три године почињу да дају род. Mагистар Небојша Младеновић из Пољопривредне службе Врање подсећа оне који у овом периоду набављају саднице да је битно да је коренов систем садница добро развијен, дужине од 15 до 20 сантиметара, обрастао ситним свежим жилицама, да је корен здрав без видљивих механичких оштећења, да је добро чуван у расаднику. Осим тога, битно је да је спојено место сорте и подлоге добро срасло и да је стабло саднице дужине метар и по, као и да има довољног броја пупољака. Све ови критеријуми требало би да буду испуњени да би једна садница током вишегодишње вегетације давала здрав ирод у количини која одговара датој сорти.
Од тога у којој је фази развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који су повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само на температури изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до три листа и мраз им неће шкодити. У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.
Прави је тренутак за подизање нових засада воћа или за припрему земљишта на којима ће бити заснован засад. Садња може да се обави све док земља није смрзла, а они који сада подигну засаде могу да рачунају да ће пријем воћних садница бити изузетно добар. Временске прилике су ове године биле изузетно неповољне за припрему земљишта за садњу воћних садница. Сада пак земља има извесну количину влаге и моћи ће да се пооре и припреми за подизање засада. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсећа да се код припреме земљишта за садњу стаблашица орање обавља на дубини од 60 до 70 сантиметара, а за ситно воће на 30 до 40 сантиметара. Јесења садња је најповољнија, јер коренов систем током зиме може због повећане влаге да се добро укорени и прими. Осим згорелог стајњака ,приликом садње важно је користити и минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. Сузана Јеркић подсећа да се приликом набавке садница мора обратити пажња да садница има добро развијен коренов систем ,да је добро срастао, да нема оштећења или флека услед болести. Набавку садница потребно је обавити од регистрованих произвођача који издају сертификат о здравственој исправности садног материјала. Приликом транспорта потребно је фолијама заштитити коренов систем, а до садње држати у земљи и заливати. Минерална ђубрива, приликом садње, не смеју доћи у директни контакт са кореном. Иначе, на подручју Врања под воћем је 654 хектара. И даље се подижу шљивици, којих има највише. Под ситним воћем у округу је око 250 хектара.