Пољопривредници у Србији од почетка следеће године могу да очекују финансијску помоћ државе из неколико извора финансирања, најавио је ресорни министар Бранислав Недимовић. Посредством уговора склопљених на нивоу државе, финансијска подршка обезбеђена је кроз гаранцијску шему  и  преко уговора са Светском банком.

Гаранцијску шему  је наша држава обезбедила захваљујући уговору  вредности  55 милиона долара.  Осим ове помоћи, почетком следеће године пољопривредници би требало да добију помоћ и кроз уговор који је Србија склопила са Светском банком за побољшање конкурентности пољопривреде. Тај уговор требало би да почне да се спроводи од јануара, а тиме ће домаћим произвођачима бити олакшан приступ средствима из Инструмента претприступне помоћи Европске уније за рурални развој. Ресорни министар Бранислав Недимовић подсетио је да пољопривредници из наше земље другу годину заредом конкуришу за средства  из овог програма,  а највеће интересовање показали су за набавку пољопривредне механизације.

Највише проблема било је када неко хоће да изгради прерађивачки капацитет, јер не може да обезбеди  хипотеку или гаранцију, да би добио кредит, да би касније могао да добије повраћај средстава. Кроз приступ европским фондовима српски пољопривредници  добили су могућност за развоја  винарства  и живинарства. Висина ове подршке износи 60 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, док је овај износ од 65 одсто намењен за пољопривреднике млађе од 40 година, а 70 одсто за оне који живе у планинским подручјима.

Из  европских предприступних фондова, за развој пољопривреде у Србији издвојено је 175 милиона евра. Та средства, уз помоћ државних субвенција и суфинансирања требало би да омогуће помоћ пољопривредницима у новчаној вредности од 400 милиона евра.  Део тих средстава планиран је за помоћ у развоју сеоског туризма у Србији.

Обезбеђена су и средства од кредита висине 50 милиона долара за  аграр у Србији. Предстоје даљи преговори државе са ЕУ о преговарачким Поглављима  11 и 12,  која се односе управо на развој села и безбедност хране.

У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета.  

Приликом конкурисања за средства из ИПАРД програма, пољопривредници у Србији највеће интересовање показали су за куповину трактора. Од десет пољопривредних газдинстава у Србији, осам има свој трактор, али је та механизација у просеку старија од 20 година. Међутим, произвођачи који имају мале поседе нису могли да поднесу захтев за средства из овог програма, те ће субвенције за њих бити обезбеђене из буџета Републике Србије.

У ресорном министарству тренутно је у изради правилник којим ће бити одређени прецизнији услови за мале пољопривреднике који желе да конкуришу за куповину трактора, уз субвенције из националног буџета. Овом мером биће обухваћени трактори који се склапају или производе у Србији, а који по проценама коштају од 8 хиљада до 20 хиљада евра. Повраћај новца је 50 одсто, односно 65 процената за произвођаче у неразвијеним подручјима, максимално 800 хиљада динара.

Дешава се да пољопривреднике збуњује то што постоје две мере за набавку ове механизације. Оне се разликују у начину набавке и плаћања. Наиме, мера ИПАРД-а намењена је онима који обрађују од два до 100 хектара земље. Оно што подршку државе разликује од ИПАРД-а  јесте да се захтев за субвенције државе, подноси тек када пољопривредник купи машину својим средствима. Код ИПАРД-а корисник доставља предрачун за одобравање подстицаја Европске Уније, а инвестиција се реализује тек када добију решења.

Из националног буџета до сада је за различите пројекте који су спроведени по захтеву пољопривредника, исплаћено 12 милиона евра.

Буџет града Врања за пољопривреду за наредну 2020. годину за две трећине је већи у односу на годину на измаку. Осим непосредне помоћи произвођачима, планиране су и бројне активности везане за њихову едукацију, као и промоцију производа овог краја.

У наредној години из буџета града Врања биће издвојене 23 милиона динара. То значи да су издвајања за аграр у односу на ову годину увећана за 8 милиона динара. То је оно што је непосредно планирано за помоћ пољопривредницима, не рачунајући инфраструктурну изградњу у селима, улагања у ревитализацију путева и изградњу спортских терена. Осим тога, постоји реална могућност коришћења бесповратних средстава ресорног министарства, као и фондова Европске Уније.

Поред тога, сектор пољопривреде Градске управе планира и бројне едукативне и друге активности које ће поспешити развој пољопривреде, али и других области, попут обогаћивања туристичке понуде града.

Тако је наредне године 7. марта у граду планирано организовање првог Фестивала пчелињих производа, лековитог, зачинског и украсног биља. Циљ је промоција меда и производа од меда. Уз септембарски Сајам меда у Врању, који се позиционирао као један од најзначајнијих на југоистоку Балкана, то ће бити још једна промоција меда са овог географског подручја. Планиране су и едукативне радионице не само за пчеларе, него и све оне које се баве производњом препарата и помоћних лековитих средстава од меда. Такође, произвођачи из нашег краја учествоваће и на првом Сајму воћарства, који ће у Београду бити организован од 30. јануара до 1. фебруара 2020. године. Представиће се прерађивачи  воћа, као и произвођачи воћних садница. Организовани одлазак пољопривредника из Врања до Београда планиран је за 1.фебруар.

Вакцинација свиња против свињске куге званично је престала да се спроводи на целој територији Србије. Након мониторинга и контроле Европске комисије биће могућ извоз свињског меса у наредним годинама, чему је вакцинација до сада била главна препрека. Мера вакцинације против свињске куге спроводила се у Србији у претходних 30 година. Kласична куга свиња налази се на листи А болести Светске организације за здравље животиња, а уколико се појави у некој земљи може да створи велику економску штету и у тој, али и у суседним државама. Сада је вакцинација као мера укинута, а латентна опасност од појаве болести увек постоји. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема.

Зафировић каже да што се тиче опасности од заразе овом болешћу све зависи од спровођења превентивних мера, не само у Србији, већ у целој Европи. Обољење као што је свињска куга је смртоносно за заражене животиње. Међутим, релативно брзо се искорењује, јер након уклањања заражених јединки, уколико на фарми 45 дана није било оболелих животиња сматра се да је то газдинство безбедно.

Вакцинација је била главна препрека извозу свињског меса на европско тржиште. Слободном извозу претходиће контрола Европске комисије и мониторинг који би могао да потраје годину и по дана, па и дуже. Класична куга свиња у Србији је последњи пут регистрована 2010. године на подручју Срема. Стручњак за сточарство у Пољопривредној служби Врање Срђан Зафировић каже да што се тиче вакцинације против свињске куге, она је давно престала у већем делу Европе. Наше фарме нису могле да извозе свињско месо управо због вакцинације. Тако ће са престанком примене ове превентивне мере бити отворена могућност извоза.

Ово је добра вест за домаће произвођаче, који ће сада моћи да понуде и свињско месо на европском тржишту. Међутим, да би наша земља могла да има статус земље слободне од класичне куге свиња превентивне мере морају у потпуности да се спроводе што значи да се мора доказати да овог вируса нема ни код домаћих ни код дивљих свиња, а тај процес може трајати дуго, чак до неколико година. Што се тиче трговања са Евроазијском унијом, Србија ће моћи да тражи од држава ЕУ да нам дозволе транспорт преко њихових територија, што је велика погодност за произвођаче због смањења трошкова.  

Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.

Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства  када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.

Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.

Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.